Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'крсну'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 11 results

  1. Патријарх прославио крсну славу, присуствовао Вучић Танјуг | 20. април 2019. Литургији је присуствовао епископ шабачки Лаврентије, а саслуживао је епископ ремезијански Стефан, викар патријарха српског са свештенством Архиепископије београдско-карловачке Патријарх српски Иринеј служио је данас на велики хришћански празник Лазарева субота архијерејску литургију у Саборној цркви у Београду, а прослави крсне славе патријарха присустовао је и председник Србије Александар Вучић, наводи Тв Храм. Прослави крсне славе патријарха присуствовали су и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, министар спољних послова Ивица Дачић, директор БИА Братислав Гашић, председник САНУ Владимир Костић и бројни други представници верских заједница, културног и јавног живота Србије. Литургији је присуствовао епископ шабачки Лаврентије, а саслуживао је епископ ремезијански Стефан, викар патријарха српског са свештенством Архиепископије београдско-карловачке. По завршетку литургије, свете тајне причешха и одржане беседе у Патријаршијском дому пресечен је славски колач, а по обичају је приређена и "трпеза љубави". Колач је по традицији, у присуству домаћина патријарха српског Иринеја и бројних гостију, пресекао епископ шабачки Лаврентије. Владика Лаврентије је патријарху Иринеју пожелео да славу, у радости и здрављу, дочекује са свештеницима и паством "на многаја и благаја љета". http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:790242-Патријарх-прославио-крсну-славу-присуствовао-Вучић
  2. Славски колач је благословио и преломио Његово Преосвешетнство епископ ремезијански Стефан, викарни епископ Патријарха Иринеја. Владика Стефан је честитао славу декану мр Зорану Михајловићу, професорима, запосленима и студентима и пожелео им да оно чему стреме и остваре како би у најлепшем светлу приказали дело на славу Господњу и славу наше Свете Цркве. Оно што су радили Свети Апостоли сведочећи живога Христа, што је сведочио и апостол Лука - кога данас прослављамо и који је био велики мисионар заједно са својим учитељем Светим апостолом Павлом, и који је проповедао не само речима него и живописом и иконама, - данас сведоче у нашем времену својим иконама и живописом многи студенти Академије Српске Православне Цркве за консервацију и рестаурацију. Дипломираним студентима и свршеним студентима мастер студија владика Стефан је уручио дипломе акредитоване Академије Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију. Ова Академија бележи 17 дипломираних студената на редовним и 3 дипломираних на мастер студијама. У спомен на данашњи дан декан Академије мр Зоран Михајловић је епископу Стефану уручио на дар икону Пресвете Богородице. Свечарима су славу честитали протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода; главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић; високопреподобни архимандрит Нифонт, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици; представници Патријаршијске библиотеке Предраг Ракић и Марија Бошковић Стаменковић; гђа Радмила Мишев, уредник „Светосавског звонца“, као и многобројни сарадници и пријатељи Академије. Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ради од 17. новембра 1993. године. Рад Академије је иницирао епископ будимски Данило (Крстић). Основни циљ оснивања и рада Високе школе јесте образовање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Управо је због та два суштинска циља Висока школа 2014. године акредитовала четири студијска програма и то: Основне академске студије - Црквене уметности Мастер академске студије - Црквене уметности Основне академске студије - Обнова и чување Мастер академске студије - Обнова и чување Извор: Српска Православна Црква
  3. Славски колач је благословио и преломио Његово Преосвешетнство епископ ремезијански Стефан, викарни епископ Патријарха Иринеја. Владика Стефан је честитао славу декану мр Зорану Михајловићу, професорима, запосленима и студентима и пожелео им да оно чему стреме и остваре како би у најлепшем светлу приказали дело на славу Господњу и славу наше Свете Цркве. Оно што су радили Свети Апостоли сведочећи живога Христа, што је сведочио и апостол Лука - кога данас прослављамо и који је био велики мисионар заједно са својим учитељем Светим апостолом Павлом, и који је проповедао не само речима него и живописом и иконама, - данас сведоче у нашем времену својим иконама и живописом многи студенти Академије Српске Православне Цркве за консервацију и рестаурацију. Дипломираним студентима и свршеним студентима мастер студија владика Стефан је уручио дипломе акредитоване Академије Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију. Ова Академија бележи 17 дипломираних студената на редовним и 3 дипломираних на мастер студијама. У спомен на данашњи дан декан Академије мр Зоран Михајловић је епископу Стефану уручио на дар икону Пресвете Богородице. Свечарима су славу честитали протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода; главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић; високопреподобни архимандрит Нифонт, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици; представници Патријаршијске библиотеке Предраг Ракић и Марија Бошковић Стаменковић; гђа Радмила Мишев, уредник „Светосавског звонца“, као и многобројни сарадници и пријатељи Академије. Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ради од 17. новембра 1993. године. Рад Академије је иницирао епископ будимски Данило (Крстић). Основни циљ оснивања и рада Високе школе јесте образовање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Управо је због та два суштинска циља Висока школа 2014. године акредитовала четири студијска програма и то: Основне академске студије - Црквене уметности Мастер академске студије - Црквене уметности Основне академске студије - Обнова и чување Мастер академске студије - Обнова и чување Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  4. Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка
  5. Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка View full Странице
  6. После вечерњег богослужења, под сводовима Богородичине цркве, хор Антифон и гостујући хор при Алмашком храму Свети Стефан Дечански, извели су неколико композиција духовне музике, под уметничким руководством диригената Милице Грубишић и Светлане Грујић. Светом Литургијом на сам дан Празника, 21. септембра 2018. године завршене су духовне свечаности Госпојински дани. Извор: Радио Беседа
  7. У навечерје празника, после празничног бденија, које је служио протојереј Владан Симић, уз саслужење протонамесеника Милована Миодраговића, Милорада Мировића и ђакона Александра Билића, кољиво и славски колач освештао је протојереј Владан Симић. Он је упутио срдачну пастирску поуку о великом празнику, уз славска честитања свим члановима хора, са жељом да Пресвету Богородицу још дуго година у здрављу душе и тела прослављају и да увек свим срцем поју у славу Божју, умножавајући стоструко даровани им талант. Срдачним поздравима, у име братства Светоуспенског храма очинским жељама придружио се и протонамесник Милорад Мировић, заблагодаривши проти на одвојеном времену и показаној љубави према овдашњој парохијској заједници. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После вечерњег богослужења, под сводовима Богородичине цркве, хор Антифон и гостујући хор при Алмашком храму Свети Стефан Дечански, извели су неколико композиција духовне музике, под уметничким руководством диригената Милице Грубишић и Светлане Грујић. Светом Литургијом на сам дан Празника, 21. септембра 2018. године завршене су духовне свечаности Госпојински дани. Извор: Радио Беседа View full Странице
  8. Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана. – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога, Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем. Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети. – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре. Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла и нашега Митрополита Амфилохија. Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар. – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола. Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави. Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави. Честитајући славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве. Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету. Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора
  9. Радио Светигора је на Духовски понедељак прославила 20 година постојања и крсну славу Силазак Светог Духа на апостоле-Тројчиндан. Славски колач у просторијама Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу благословио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у присуству протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректoра Цетињске богословије, протојереја-ставрофора Обрена Јовановића секретара Митрополије Црногорско-приморске, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића директора и протојереја Николе Пејовића главног и одговорног уредника Радио Светигоре, протојереја Предрага Шћепановића, свештеника Игора Балабана, пароха цетињског и ђакона Душана Биговића, професора Цетињске богословије, радника и гостију. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана. – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога, Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем. Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети. – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре. Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла и нашега Митрополита Амфилохија. Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар. – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола. Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави. Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави. Честитајући славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве. Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету. Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора View full Странице
  10. После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином. Извор: Српска Православна Црква
  11. Председник Републике Србије г. Александар Вучић прославио је своју крсну славу - Никољдан у цркви Петра и Павла у Москви где је присуствовао светој Литургији. После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...