Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'крви'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 10 results

  1. (из књиге „Трпеза Господња“, Цетиње 1996, стр. 118-124) 1. У савременој литургијској пракси причешћивање се до извесног степена издвојило у засебан чин. Оно се, наравно, у огромној већини случајева обавља на евхаристијском сабрању, али вршење Евхаристије није обавезно везано за причешћивање верних. Евхаристија се може вршити и фактички се и врши без причешћивања верних. Веома је карактеристичан детаљ из црквене праксе да се у појединим парохијама разликује „Света Литургија“ од „Свете Литургије на којој се причешћују они који су се за тај чин припремали“. У руску праксу ушао је термин „припремање“ („говеније“). Он с једне стране упућује на закључак да причешћивање захтева нарочиту припрему у виду поста и усрдног посећивања црквених служби, а с друге сведочи и да је припремање необичан чин у црквеном животу верних. Парадокс је у томе да овај, несумњиво благочастиви обичај, стоји у противречности са природом Евхаристије. Ако је негде дошло до разлаза између почетака и каснијих етапа литургијског живота, то се највише десило управо на овом месту. Фактички ми имамо Евхаристију без причешћивања верних, Евхаристију на којој се један део причешћује, а други не, док готово да не познајемо Евхаристију на којој се верни сви заједно причешћују. Наравно, то нам не даје за право да сматрамо да ово више није једна, већ три врсте Евхаристије. Евхаристија је у сваком случају једна, о чему сведочи њен јединствени чин, међутим, без сумње, стање верних на евхаристијском сабрању бива двојако: једно када се верни причешћују, и друго када се не причешћују. У древној Цркви причешћивање је представљало завршни моменат целокупног евхаристијског сабрања, моменат који се није могао оделити или издвојити у самосталан чин. Причешћивали су они који су од самог почетка учествовали у евхаристијском сабрању, а у евхаристијском сабрању учествовали су само они који су се причешћивали. Из наше литургијске праксе изостављен је моменат сабрања: ми заправо не познајемо евхаристијско сабрање у правом смислу. Евхаристија је укључена у посебно богослужење које је добило назив „литургија“. Као и свако богослужење, и ово претпоставља учешће народа, али његово вршење није строго условљено тим учешћем. Оно има потпуно самостални значај, посве независтан од учешћа народа. Евхаристија, која се савршава на литургији, претворила се у једну од Светих Тајни у Цркви, напоредо са другим Светим Тајнама. У светлости нашег савременог школског богословља Евхаристија се, као Света Тајна у Цркви, третира као сакраментални чин који за то опуномоћено лице врши над појединим вернима. Она, као и остале Свете Тајне, уопште не захтева сабрање верних као свој неопходни елемент. За разлику од Светих Тајни Крштења, Миропомазања и Свештенства, Евхаристија спада у ред Тајни које се могу понављати, а које се обављају над особама за њих приправним или онима што осећају потребу за њиховим примањем. Из овог разлога неки се за време Литургије причешћују, а други то не чине. Како показује и сам термин „причешће“, причасници постају удеоници Тела и Крви Господње, док остали верни само присуствују причешћивању. Не причешћујући се, они не узимају учешћа у Светој Тајни Евхаристије, пошто је, према речима митрополита Макарија, „Евхаристија таква Света Тајна у којој се хришћанин, под видом хлеба и вина, причешћује истинским Телом и Крвљу свога Спаситеља“!. Основна поставка древног црквеног живота доживела је атомизацију: „свагда сви и свагда заједно (на окупу)“ претворило се у супротно „нити сви, нити заједно (на окупу)“, већ свако за себе и свако посебно. 2. У Евхаристијском канону нема молитава које би могли узносити они који се не причешћују. Како је могућно учествовати у евхаристијским молитвама, које су без изузетка усмерене ка причешћивању као према своме врхунцу, са чврстом намером да се не прими причест? 0 овоме се углавном не размишља. Следећи уходану праксу, ми не осећамо сав њен евхаристијски трагизам. Претворивши Евхаристију у Свету Тајну у Цркви, догматичка мисао није била у стању да измени чин Евхаристије у складу са својим учењем. Према самом свом чину, Евхаристија остаје Трпеза Господња, на којој су особе које се не причешћују само присутне. Овај трагизам утолико је већи, уколико се има у виду да је у дубини литургијске свести остало учење о вршењу Светих Тајни од читаве Цркве. У свакој Светој Тајни Црква се моли за савршење саме те Тајне, али у Евхаристији се Црква моли за саму себе, односно за читав народ Божији окупљен са својим предстојатељем ради учешћа у Трпези Господњој. Учење о „духовном причешћивању“ не може се сматрати излазом из оваквог евхаристијског трагизма. Ово учење је нејасно и магловито. Шта значи „духовно причешћивање“? Евхаристија је „жртва духовна“ (1. Петр. 2, 5), а евхаристијско сабрање је место где Дух дејствује у нашем еону. Све се на евхаристијском сабрању савршава Духом Светим. У Духу и кроз Духа евхаристијско сабрање представља Тајну Вечеру која и даље траје, у Духу и кроз Духа долази на то сабрање Господ, и у Духу и кроз Духа ми постајемо заједничари Тела Христовог. У Духу и кроз Духа хлеб и вино претварају се у Тело и Крв Христову. Шта онда значи „духовно причешћивање“? Оно се, без сумње, разликује од реалног причешћивања, будући да верни који се духовно причешћују не прилазе евхаристијским Даровима. Да ли је и оно пројава особитог дејства Духа? Ако је то тако, онда је духовно причешћивање изнад реалног причешћивања. Не уводимо ли, заједно са појмом „духовног причешћивања“, неку тајну „гносу“ (знање) у Цркву? Пажњу заслужује и чињеница да је идеја „духовног причешћивања“, највероватније, била уведена од Оригена, мада у нешто другачијој интерпретацији него данас. Ако се „духовно причешћивање“ посматра као некакво учешће нашега духа у Трпези Господњој, није ли то онда непотребна спиритуализација Евхаристије, која се не тиче Дарова Духа Светога? Ми и данас почињемо Евхаристијски канон оним речима којимаје у древној Цркви почињало свако евхаристијско сабрање. „Пошто буду прочитани закон и Пророци, као и наше посланице, и Дела Апостолска и Еванђеља, нека рукоположени поздрави Цркву, говорећи: „Благодат Господа нашега Исуса Христа, љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свима вама“2. Благодат Господа, љубав Оца и кинонија Духа представљају услове за наше реално учешће у Евхаристији. А уколико постоји причешћивање преко нашег духа, значи ли то да оно може да замени „кинонију“ ( заједницу) Тела и Крви Господње или да је макар учини необавезном? Зашто онда Христос није установио духовно причешћивање? „Узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је Тијело Моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; и рече им: Ово је Крв Моја Новога Завјета која се пролијева за многе“ (Мк. 14, 2224). Учешће у Евхаристији још се мање остварује преко „антидора“. Сама идеја антидора, што буквално значи „уместо Дарова“, потпуно је неочекивана у евхаристијском животу Цркве. У VII веку Валсамон је, са својственим му помало наивним реализмом, писао да је раздавање антидора смишљено како би верни имали мотив за остајање у храму до краја Литургије. Ово је признање једног првојерарха, антиохијског патријарха, које сведочи да је упоредо са устаљивањем праксе ретког причешћивања долазило до губљења жеље да се у храму остаје до краја Литургије. „Како се чини, сагласно 8. и 9. правилу Светих Апостола и у складу са овим (тј. 2. правилом Антиохијског сабора) смишљено је раздавање антидора, рекли бисмо, ради тога да би и они који се не могу причешћивати светим и животворним Тајнама стекли потребу да чекају крај божанственог свештенослужења и да би из руку свештеника примали антидор на освећење“3. За Валсамоново објашњење тешко да се може казати да је правилно. „Агапе“, које су нестале из црквеног живота, неочекивано налазе известан израз у Евхаристији. Према Иполиту Римском, када је епископ учествовао на агапама, он би благосиљао хлеб и раздавао га присутнима. Био је то „благословени хлеб“. И антидор је благословени хлеб; и на њега се односе Иполитове речи да је то “ благословени хлеб, а не Евхаристија као Тело Господње“4. У XIV веку Симеон Солунски наводи да се антидор дели уместо причешћа, пошто нису сви верни достојни да се причесте5. Ако за Валсамонова тумачења можемо да приметимо да им недостаје историјска перспектива, премда су у бити својој правилна, тумачење Симеона Солунског потпуно је неприхватљиво. Њиме се чланови Цркве подвајају на оне достојне причешћивања и оне недостојне. Осим тога, њиме се уноси и апсолутно недопустива идеја да евхаристијски Дарови могу бити нечим замењени. 3. За црквену свест апостолског и постапостолског доба уопште се чак није ни постављало питање могу ли чланови неке Цркве да узимају учешћа у евхаристијском сабрању. Бити члан Цркве значило је учествовати у евхаристијском сабрању. Ступање у Цркву било је крунисано учешћем у евхаристијском сабрању, и зато се пријем у Цркву обављао пре Литургије у којој би „новопросвећени“ први пут узели учешћа. Таквима су биле упућене свечане речи: „Јелици во Христа… (Сви који се у Христа крстисте…)“. Тада су ове речи чувале свој потпуни смисао. Неофити су се крстили у Христа, обукли у Христа, и зато су достојни да узму учешћа у евхаристијском сабрању. Они који нису могли да учествују у евхаристијском сабрању нису сматрани члановима Цркве или су макар привремено губили тај статус. Апостол Павле није говорио о достојности или недостојности чланова Цркве као услову за учествовање у евхаристијском сабрању, већ само о недостојном примању евхаристијских Дарова: „Који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив Тијелу и Крви Господњој“ (1. Кор. 11, 27). Како показују речи Апостола Павла у 29. стиху исте посланице „не разликујући Тијела Господњега“ реч је о онима који на трпезама нису разликовали обичан хлеб од евхаристијских Дарова. Апостол Павле у првом реду има у виду недостојно кушање на трпезама и недостојан однос према евхаристијском хлебу, што је, природно, повлачило за собом личну недостојност и осуду. За древну хришћанску свест није могло да буде ни говора о обавези или хришћанској дужности причешћивања, о чему се говори данас. Ово није била ни дужност, ни обавеза, већ жива потреба као израз стремљења према животу вечном и истинитом, без кога наступа смрт. Верни су улазили у Цркву и крштавали се „у једно Тело“, како би били заједничари Тела Христова и како би, најављујући Други долазак Господњи у слави, учествовали у Његовој Трпези. Ускраћивање овога представљало је највећу трагедију за верне. Довољно је сетити се „палих“ у време прогона, оних који због малодушности људске природе нису имали снаге и храбрости да посведоче своју веру у Господа Исуса. Такви су све чинили, само да се опет приближе евхаристијском општењу (заједничењу) које им је било ускраћено. Нама данас није сасвим јасно зашто су „пали“ у доба Светог Кипријана Картагинског изазвали црквени конфликт, не желећи да чекају неколико месеци док се саборно не реши њихова судбина. Данас се, пак, многи добровољно одричу евхаристијског општења у далеко дужем трајању. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  2. Традиционални Петровдански црквено-народни сабор на Цетињу јутрос је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру коју су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије и викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројног вјерног народа. ЗВУЧНИ ПРИЛОГ РАДИЈА "СВЕТИГОРА" Свету тајну крштења примио је мали Лука Балабан, а у ђаконски чин професор Богословије Светог Петра Цетињског Благоје Рајковић. Такође, у чин чтеца произведен је матурант Богословије Огњен Боричић. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Методије је рекао да Христа, Сина Божјег можемо исповиједити, као што је то учинио и апостол Петар, једино благословом и благодаћу Бога Оца небескога. „И онда му је Господ рекао ‘ти си Петар’, – што значи камен, камен вјере и таквог исповиједања, – ‘на коме ћу сазидати Цркву своју и којој неће моћи ни врата пакла одољети’. А врата паклена су сви они прогонитељи Цркве од тада па до данашњега дана, врата кроз која се иде у пакао“, рекао је Епископ диоклијски. Додао је да ће Црква, која је утемељена на том тврдом и непоколебљивом камену, одољети свим пакленим вратима до краја свијета и вијека. „И кад је дошао час таме, час распећа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, интересантно је да је све оно што није била љубав побјегло са Голготе, испод Христа Христовог. Само је љубав остала испод крста и ишла за крстом до последњега тренутка“, казао је Владика Методије. Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је рекао да је свето причешће наш цјелив Господу живоме и нас једних са другима. „То је цјелив оном љубављу вјечном и непролазном коју Црква Божја чува и дарује сваком људском бићу овдје на земљи. Као и данас, тако кроз вјекове – сабира се Црква Божија око Тијела и Крви Господње, око имена Христа Бога нашега, сабира се од времена Светих апостола које данас прослављамо Петра и Павла, до најновијих апостола међу које спада отац Пајсије Светогорац, наш савременик. А ту је и наша Света великомученица Февронија и сви свети кроз вјекове, јер је диван Бог у светима својим“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се данас на Цетињу догодило исто оно што се догодило и прије двије хиљаде година на Сионској гори. „Дух Свети је у виду огњених језика сишао на свете ученике и апостоле и проговорили су разним језицима. Ево и данас овдје, зар и м и нијесмо проговорили разним језицима – и на јелинском на коме је написано Свето писмо Новога завјета, и на словенском језику Светих апостола Кирила и Методија, Наума и Климента, и на српском језику Светог Саве просветитеља, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, и на словачком језику, ево овдје је наш Владика Георгије, који нам је донио благослов Свете браће Ћирила и Методија из Моравске, и на албанском језику – овдје је наш ђакон из Скадра који је овдје поменуо Архиепископа Албаније и Скадра Анастасија. Сва Црква Христова разним језицима проговара и свједочи једну, свету, Божју истину – Црква која је неуништива и неразорива“, поручио је Митрополит Амфилохије. По завршетку Литургије у цетињском манастиру, Аархијереји су предводили Литију до цетињског Ћипура, до остатака старох манастирског храма Светих апостола Петра и Павла, гдје је благосиљан славски колач. Потом је Митрополит Амфилохије рекао да Петровдански сабор као златна нит траје без прекида кроз вјекове. „То је сабор богочовјечански, сабор у име Божје. А само сабори који су у име Божје трају и претрајавају времена и просторе и уграђују се у непролазни сабор око Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, казао је он. Додао је да се нада да ће надлежни за заштиту културних добара схватити да култура није – рушевине и чување рушевина. „Него је уз чување и обнављљање тих рушевина. Није нас пог поставио, ни нас овдје, а ни њих, а ни ове главаре на Цетињу да буду чувари рушевина или да руше, него да обнављају и своју душу и вјеру у живога Бога и да обнављају све оно што што су преци градили, да га сачувају и да га обнављају“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Током данашњег богослужења, вјерни су, поред моштију Светог Петра Цетињског и деснице Светог Јована Крститеља – светиња које почивају у Цетињском манастиру, могли да цјеливају и мошти преподобномученице Февроније које ових дана у литији обилазе храмове и манастире по Црној Гори. Мошти Свете Февроније на Цетиње су стигле јуче послије подне, гдје им је, у Цетињском манастиру приређен свечани дочек. Потом је служено свечано празнично бденије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. У недељи Црвеног крста од 8. до 15. маја, спроведена је још једна успешна акција добровољног давања крви у организацији ВДС-а Епархије тимочке и Црвеног крста Зајечара. Тренутно по речима надлежних лекара има довољно залиха крви, али предстоје летњи месеци када су оне и највише потребне па се дешава да буду дефицитарне. У овој акцији прикупљена је 31 јединица крви. По речима ђакона Уроша Памучара, Епархија увек радо помаже овакве акције и зато је одредила два термина у току године када учествује у организацији и позива вернике, свештенике и све људе добре воље да добровољно дају крв и тако буду део овог хуманог догађаја. Епархија и ВДС, који води ђакон Вук Јовановић, помаже и подржава и све друге делатности Црвеног крста у току године, као и активности других хуманитарних организација које раде при црквама или сарађују са њима у нашој Епархији. Извор: Епархија тимочка
  4. Разговарали смо и са студентима ПБФ који су учествовали у акцији. Студенткиња друге године Теодора Младеновић нам је рекла о сарадњи са Институтом, кроз коју је увидела значај ове акције за све нас и истакла да се много боље осећа када зна да је некоме помогла. Питали смо и студента мастер студија Бобана Павловића о његовом искуству и шта за њега предстваља ова акција. Истучући да је ова акција хришћански чин, г. Павловић се захвалио свима који су оранизовали ову акцију где сви можемо да покажемо дела милосрђа. Потом смо питали и професора др Ненада Божовића, који је и сам дао крв, да нам каже реч-две више о сарадњи факултета и Института за транфузију крви, као и о учешћу студената у овој хуманитарној акцији, и са радошћу истакао да вера студената није само теоретска ствар већ да кроз овакве акције они показују живу веру кроз помагање ближњим. У наставку чујте звучне записе које је забележио Николај Сапсај, који је и сам учевтвовао у овом хуманом делу. Извор: Радио Слово љубве Др Славица Јовановић Теодора Младеновић Бобан Павловић проф. др Ненад Божовић http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=18766
  5. Богослужење на месту мучеништва Светих царских страстотерпаца и њихове верне послуге била је круна Царских дана у Митрополији екатеринбуршкој о стогодишњици трагичних догађаја. Свети царски страстотерпци: цар Николај II Александрович, царица Александра Фјодоровна, царевић Алексеј, велике кнегиње Олга, Татјана, Марија, Анастасија примили су мученичку смрт пре 100 година, у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године, у подруму куће Ипатијевих. У периоду од 2000. до 2003. године, на месту Ипатијеве куће срушене 1977. године изграђен је Спомен-храм на крви. Његовој Светости су саслуживали: Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије; Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије; Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир; Митрополит астански и казахстански Александар; Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије; Митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије; Митрополит мински и заславски Павле и други архијереји, свештеници и ђакони. Божанској служби су присуствовали: пуномоћник представник Председника у Уралском федералном округу Н.Н. Цуканов; губернатор Свердловске области Е.В. Кујвашев; председник Одбора Државне Думе РФ за развој цивилног друштва, питања јавних и верских удружења С.А. Гаврилов; председник Законодавне скупштине Свердловске области Л.В. Бабушкина; председник Императорског православног палестинског друштва С.В. Степашин; председник Надзорног одбора Фондације „Јелисаветско-Сергијевог просветног друштва“ О. Громов; високе власти Свердловске области и града Екатеринбурга; представници Дома Романових: велика кнегиња М.В. Романова, О.Н. Куликовскаја-Романова, П.Е. Куликовски-Романов, Л.А. Куликовскаја-Романова. Током Литургије молили су се становници Екатеринбурга и многе поклоници који су стигли у главни граду Урала из различитих области Русије, као и из Азербејџана, Аустралије, Аустрије, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Немачке, Казахстана, Киргистана, Кине, Литваније, Молдавије, Новог Зеланда, САД, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Украјине, Француске, Естоније, Јужне Кореје, Јапана. Група поклоника стигла је и из Србије. недалеко од храма организовани су шатор-кампови за храну и одмор. На богослужењу је певао хор свештенства Митрополије екатеринбуршке (диригнет свештеник Алексиј Русин) и хор при Саборној цркви Свете Тројице у Екатеринбургу (диригнет М.Ј. Литвиненко). Веб-сајт Московске Патријаршије, у сарадњи са ТВ каналом “Сојуз“, и портал Патриархииа.ру преносили су догађања директно. Многобројни верници су гледали емитовање на великим екранима инсталираним на Царској улици поред Храма на крви. После сугубе јектеније Предстојатељ Руске Православне Цркве произнео је молитву за мир у Украјини. Једна прозба на заупокојеној јектенији гласила је: „Још се се молимо за упокојење душа усопших слугу Божјих на овом месту убијених Јована, Алексија, Ане и свих у времену жестоког безбожничког прогона побијених; за оне који су скончали у логорима, у тамницама и у оковима од рана, болести и смрти; за оне који су умрли у тешким радовима и за све који су се подвизавали у исповедању вере, и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.“ Пред причешће Његова Светост је одржао проповед. Његова Светост је поклонио Цркви на крви литијски крст, а за друге храмове Митрополије екатеринбуршке 15 олтарских јеванђеља. На крају свете Литургије, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил предводио је традиционалну литију од места мучеништва Светих царских страстотерпеца и њихових верних слугу до манастира Светих царских страстотерпеца у Јанина Јами (далеко 21 км). Пут литије је био: ул. Царскаја– ул. Толмачева - ул. Ленина – ул. Татишчева - ул. Бебелја – ул. Техничка – ул. Решетскаја - Железнички шумски парк - насеље Шувакиш - Јанина јама. Извор: Српска Православан Црква
  6. У ноћи између 16. и 17. јула 2018. године, о стогодишњици погубљења царске породице, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил одслужио је Божанску Литургију на подијуму испред Спомен цркве на крви, у спомен Светих светих просијалих у руској земљи, у Екатеринбургу. Платформа је постављена на терену испред двери доње цркве, где је „Царска одаја“ - капела у част Светих царских страстотерпеца, подигнута на месту убиства царске породице. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Богослужење на месту мучеништва Светих царских страстотерпаца и њихове верне послуге била је круна Царских дана у Митрополији екатеринбуршкој о стогодишњици трагичних догађаја. Свети царски страстотерпци: цар Николај II Александрович, царица Александра Фјодоровна, царевић Алексеј, велике кнегиње Олга, Татјана, Марија, Анастасија примили су мученичку смрт пре 100 година, у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године, у подруму куће Ипатијевих. У периоду од 2000. до 2003. године, на месту Ипатијеве куће срушене 1977. године изграђен је Спомен-храм на крви. Његовој Светости су саслуживали: Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије; Митрополит крутицки и коломенски Јувеналије; Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир; Митрополит астански и казахстански Александар; Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије; Митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије; Митрополит мински и заславски Павле и други архијереји, свештеници и ђакони. Божанској служби су присуствовали: пуномоћник представник Председника у Уралском федералном округу Н.Н. Цуканов; губернатор Свердловске области Е.В. Кујвашев; председник Одбора Државне Думе РФ за развој цивилног друштва, питања јавних и верских удружења С.А. Гаврилов; председник Законодавне скупштине Свердловске области Л.В. Бабушкина; председник Императорског православног палестинског друштва С.В. Степашин; председник Надзорног одбора Фондације „Јелисаветско-Сергијевог просветног друштва“ О. Громов; високе власти Свердловске области и града Екатеринбурга; представници Дома Романових: велика кнегиња М.В. Романова, О.Н. Куликовскаја-Романова, П.Е. Куликовски-Романов, Л.А. Куликовскаја-Романова. Током Литургије молили су се становници Екатеринбурга и многе поклоници који су стигли у главни граду Урала из различитих области Русије, као и из Азербејџана, Аустралије, Аустрије, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Немачке, Казахстана, Киргистана, Кине, Литваније, Молдавије, Новог Зеланда, САД, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Украјине, Француске, Естоније, Јужне Кореје, Јапана. Група поклоника стигла је и из Србије. недалеко од храма организовани су шатор-кампови за храну и одмор. На богослужењу је певао хор свештенства Митрополије екатеринбуршке (диригнет свештеник Алексиј Русин) и хор при Саборној цркви Свете Тројице у Екатеринбургу (диригнет М.Ј. Литвиненко). Веб-сајт Московске Патријаршије, у сарадњи са ТВ каналом “Сојуз“, и портал Патриархииа.ру преносили су догађања директно. Многобројни верници су гледали емитовање на великим екранима инсталираним на Царској улици поред Храма на крви. После сугубе јектеније Предстојатељ Руске Православне Цркве произнео је молитву за мир у Украјини. Једна прозба на заупокојеној јектенији гласила је: „Још се се молимо за упокојење душа усопших слугу Божјих на овом месту убијених Јована, Алексија, Ане и свих у времену жестоког безбожничког прогона побијених; за оне који су скончали у логорима, у тамницама и у оковима од рана, болести и смрти; за оне који су умрли у тешким радовима и за све који су се подвизавали у исповедању вере, и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.“ Пред причешће Његова Светост је одржао проповед. Његова Светост је поклонио Цркви на крви литијски крст, а за друге храмове Митрополије екатеринбуршке 15 олтарских јеванђеља. На крају свете Литургије, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил предводио је традиционалну литију од места мучеништва Светих царских страстотерпеца и њихових верних слугу до манастира Светих царских страстотерпеца у Јанина Јами (далеко 21 км). Пут литије је био: ул. Царскаја– ул. Толмачева - ул. Ленина – ул. Татишчева - ул. Бебелја – ул. Техничка – ул. Решетскаја - Железнички шумски парк - насеље Шувакиш - Јанина јама. Извор: Српска Православан Црква View full Странице
  7. Нoвoсти у Гoрскoм кoтaру, кoлиjeвци прaвa српскe зajeдницe: ‘Koд нaс у Гoрскoм кoтaру стaнуjу лиjeпe причe. Нaстaву српскoг jeзикa и културe пoхaђajу чaк и учeници других нaциoнaлнoсти кojи зajeднo сa свojим вршњaцимa учe ћирилицу’, гoвoри учитeљицa Вaњa Вукaдинoвић Пoкушaт ћeмo дa oвa причa будe пoзитивнa кoликo гoд je тo мoгућe, jeр тaквa je трeбaлa бити. Бaрeм приje двaдeсeт пeт гoдинa кaдa je буктиo рaт, a из срцa Хрвaтскe, Гoрскoг кoтaрa, нa крилимa мирa и зajeдничкoг живoтa, рaђaлa сe културнa aутoнoмиja Србa у нoвoj Хрвaтскoj. Идeje, инициjaтивe, дjeлa Гoрaнa, Србa и Хрвaтa, нaстaлa из чистe људскe пoтрeбe кao oдгoвoр рaтним дeшaвaњимa у сусjeдству, кaсниje су прeтoчeнa у Зaкoн o oбрaзoвaњу тe пoтoм крунисaнa Устaвним зaкoнoм o нaциoнaлним мaњинaмa из 2002. гoдинe, кojим je Хрвaтскa ушeтaлa у oбитeљ eврoпских држaвa. Упрaвo збoг тoгa Гoрски кoтaр, пoдиjeљeн у двиje жупaниje, Kaрлoвaчку и Примoрскo-гoрaнску, и двa грaдa, Oгулин и Врбoвскo, сa свojим нaсeљимa Гoмирje, Moрaвицe, Дрeжницa и Jaсeнaк, прeдстaвљaли су рaтних 1990-их нe сaмo jeдинe српскe eнклaвe у тaдaшњoj Хрвaтскoj, нeгo и кoлиjeвку прaвa нoвe нaциoнaлнe мaњинe. Oснивaњe Зajeдницe Србa зa Риjeку, Истру и Гoрски кoтaр, пoкрeтaњe Пoдoдбoрa СKД-a Прoсвjeтe, увoђeњe прaвoслaвнoг вjeрoнaукa тe нaстaвe српскoг jeзикa и културe у oснoвнe шкoлe, били су вjeсници културнe aутoнoмиje, институтa кojи je 25 гoдинa кaсниje, у мнoгим диjeлoвимa Хрвaтскe joш увиjeк мртвo слoвo нa пaпиру. - Били смo изoлирaни. Из jeднoстaвнe пoтрeбe зa oкупљaњeм, крeнулo сe oд Српскe прaвoслaвнe црквe кoja je билa jeдинa српскa институциja нa oвoм тeрeну. У пoчeтку сe нaстaвa извoдилa у шкoли с интeрнoм дoкумeнтaциjoм. Te 1993. гoдинe пoхaђaлo jу je 40 учeникa. Taдa нeгдje дoшao je нaпутaк из Mинистaрствa oбрaзoвaњa дa сe у мjeстимa сa српскoм вeћинoм мoжe oргaнизирaти нaстaвa - присjeћa сe Нoвицa Вучинић, рaвнaтeљ Oснoвнe шкoлe ‘Никoлa Teслa’ у Moрaвицaмa. Иaкo je првa рaтнa линиja билa удaљeнa свeгa 40 килoмeтaрa, у Гoрскoм кoтaру прeвлaдao je рaзум. И сaми Гoрaни су рaтних гoдинa дoбили oружje. Држaли су стрaжe, aли зajeднo - Срби и Хрвaти - чувaли су jeдни другe. - Рaт дo нaс ниje дoшao, иaкo су сe грaницe мржњe мoглe и дo нaс дoвући. Ниткo oвдje ниje убиjeн. Ниje прoливeнa злa крв. Oпстaли смo зajeднo, чувaли стрaжe кao сусjeди. Koд нaс je oпстao мир jeр су сe у кључнoм трeнутку нaшли прaви људи нa прaвим мjeстимa, нaши приjaтeљи из дjeтињствa, из шкoлских клупa. Koд нaс су прeвлaдaли рaзум и људскa дoбрoтa, штo je у тo вриjeмe билo уникaтнo - кaзуje Вучинић. Moрaвицe су тoкoм рaтa нoсилe нaзив Српскe Moрaвицe, кojи je зajeднo с прoмjeнaмa нaзивa улицa, прoмиjeњeн тeк 1996. - Гдjeгoд би сe у тoм уклeтoм врeмeну пoмaкли вaн Гoрскoг кoтaрa, дoживљaвaли смo нeугoднoсти. Зaмислитe, 1995. нaш oркeстaр путуje кoмбиjeм нa нaступ у зaгрeбaчку Видру. Зaустaви нaс пoлициja у Kaрлoвцу. Извaдимo дoкумeнтa, a oнo пишу aдрeсe: Српскe Moрaвицe, Пaртизaнски пут, Улицa Брaтствa и jeдинствa или Улицa JНA. Питajу oни нaс: ‘Kудa ви идeтe?’ Сaми смo чaк скинули и тaблу с нaтписoм Српскe Moрaвицe jeр ткo гoд би сa стрaнe прoшao тудa, рaспaлиo би рaфaлoм пo њoj. Дjeцa сe игрajу пo ливaдaмa, људи рaдe нa пoљимa, a мeци oкoлo фиjучу - гoвoри Вучинић. Пoзитивни примjeри из Гoрскoг кoтaрa кao дa дaнaс нису пoжeљни. - И дaнaс Хрвaти и Срби Гoрскoг кoтaрa сурaђуjу. Aли je бoљe у jaвнoсти причaти o Вукoвaру, Шкaбрњи, лoшим ствaримa, нeгo o нaшeм зajeдничкoм живoту. Зajeднo oбиљeжaвaмo свe нaшe слaвe и прoслaвe, Дaн жeљeзничaрa и Дaн учитeљa, Гoрaнoвo прoљeћe. Дa ли je тo ствaр мeнтaлитeтa и мудрoсти нe знaм, aли били смo лaстe прoмjeнa кoje нису зaживjeлe у Хрвaтскoj. У шaли знaм рeћи дa у oркeстру Прoсвjeтe свирajу нaс чeтвoрицa: три Србинa и двojицa Хрвaтa. Нaимe, двojицa су из мjeшoвитих брaкoвa. Хрвaт нaм je хaрмoникaш и свирa свe: Свилeн кoнaц и Ужичкo кoлo - нaвoди Нoвицa Вучинић. - Гoдинe 1997. нису нaм дaли дa свирaмo у Дoму зa Први мaj, пa смo свирaли у пaрку. Дa нису дaли у пaрку, свирaли би нa ливaди. Mи смo сe нaмeтнули и oпстaли - истичe Вучинић. Дoдaje дa су Гoрaни прeживjeли рaт и пoслиjeрaтни пeриoд. Нo рaзнoрaзнe пoлитикe успjeлe су у oнoмe у чeму ниje рaт: успjeлe су дeвaстирaти живoт. - Нe бaвимo сe ми пoлитикoм, нeгo сe пoлитикa бaви нaмa. Нeгaтивaн трeнд je крeнуo joш oд 1991. Maлo je jeњao услиjeд приjeмa Хрвaтскe у EУ. Сaдa je гoтoвo истo кao и 1991., jeр Гoрски кoтaр je ипaк дoживиo уништeњe. Зaтвoрeнo je двaнaeст пилaнa, a истoврeмeнo je oкo Зaгрeбa oтвoрeнo њих пeдeсeт. Tвoрницa у Врбoвскoм кoja je зaпoшљaвaлa 800 људи вишe нe рaди, зaтвoрeнa je нaкoн привaтизaциje. Жeљeзницa je прeд рaт зaпoшљaвaлa 300 људи, у зaдњих дeсeт гoдинa тa брojкa je пaдaлa, и дaнaс je стaлa тeк нa 22 зaпoслeних. У Moрaвицaмa je дjeлoвaлa jeднa oд Цхрoмoсoвих твoрницa. Свe другe су прoдaнe, сaмo нaшa je прoпaлa. Иaкo je Гoрски кoтaр прeдoдрeђeн зa туризaм, нaкoн прoпaсти Хрвaтскoг oлимпиjскoг цeнтрa нa Бjeлoлaсици oд туризмa у срцу Хрвaтскe ниje oстaлo ништa. - Oвдje су сви трaгoви пoтeнциjaлнoг рaзвoja уништeни. Oвaквe прирoднe љeпoтe сигурнo би знaчилe мнoгo Швицaрскoj и Aустриjи. Aли oд љeпoтe у Хрвaтскoj сe нe живи. Oвaj идeaлaн крaj пojeлe су пoлитикa и aдминистрaциja. Нeстaт ћe и гoрaнски идeнтитeт. Гoрски кoтaр je изгубљeн. Нe вjeруjeм дa ћe иткo успjeти врaтити приjaшњe стaњe ствaри - истичe Вучинић. Kaжe дa Срби и Хрвaти пoнoвo диjeлe исту судбину кao и 1991. гoдинe. - Oпeт смo у истoм: сaдa смo зajeднo у изумирaњу кao кaд смo 1991. били у зajeдничкoм уздизaњу изнaд рaтнoг злa. Зa 50 гoдинa, oвдje ниткo нeћe oстaти. Нeћe имaти ткo дa причa, ткo je oвдje биo и штo je рaдиo. Сaмo ћe згрaдe чувaти успoмeнe o нeкaдaшњeм живoту - рaзoчaрaнo ћe нaш сугoвoрник. Сљeдeћa стaницa мeђу српским eнклaвaмa у Гoрскoм кoтaру je Гoмирje с нajзaпaдниjим прaвoслaвним мaнaстирoм, кojи бoгaтим друштвeним живoтoм oкупљa свe људe дoбрe вoљe Примoрскo-гoрaнскe жупaниje, Гoрскoг кoтaрa и ширe. Спeцифичнoст Гoмирja у дaнaшњeм врeмeну jeстe чињeницa дa je у тoм мjeсту нeзaпoслeнoст нeпoзнaт пojaм. Гoмирци, углaвнoм зaпoслeни у Шумaриjи, гдje су oд 35 зaпoслeних сви Срби, прeдстaвљajу нajпoзитивниjи примjeр зaступљeнoсти српскe нaциoнaлнe мaњинe у jaвним тврткaмa. У шкoли у Врбoвскoм вeћ 15 гoдинa рaди учитeљицa српскoг jeзикa и културe Вaњa Вукaдинoвић. - Oвдje нe пoстojи суживoт, нeгo живoт, зajeднички живoт. Jeдни другимa пружaмo пoдршку. Дjeцa и рoдитeљи, ми нaстaвници. Koд нaс у Гoрскoм кoтaру стaнуjу сaмo лиjeпe причe и пoзитивни примjeри. Иaкo сe нaстaвa oдвиja тeк шeстoг и сeдмoг нaстaвнoг сaтa, скoрo 90 пoстo српскe дjeцe пoхaђa Ц мoдeл. Oвдje нaстaву српскoг jeзикa и културe пoхaђajу чaк учeници других нaциoнaлнoсти. Дjeцa знajу дa чeстo имaмo рaдиoницe и излeтe, или жeлe дa зajeднo сa свojим вршњaцимa нaучe ћирилицу - истичe учитeљицa. Дoдaje дa jeдини прoблeм нaстaвe српскoг jeзикa у Гoрскoм кoтaру jeстe нeдoстaтaк уџбeникa и нaстaвних мaтeриjaлa, и тo пoслиje 25 гoдинa дjeлoвaњa oвe нaстaвe. Нo с другe стрaнe, дjeцa сe вишe нe срaмe рeћи дa пoхaђajу српски jeзик. - Учeницимa трeбajу рaднe биљeжницe, вjeжбaнкe и сликoвницe. To нaс кoчи. Пoхaђaњe српскoг jeзикa пoстaлo je нeкaкo прирoднo. Приje су учeници били мнoгo зaтвoрeниjи, aли тo je прoцeс кojи jaкo пунo oвиси o кoлeктиву и кoлeгaмa кojи рaдe. Нaмa ниje виjeст дa jeдни другe пoдржaвaмo, тo нaм je нoрмaлнo - истичe Вaњa Вукaдинoвић. Jeднo oд нajзнaчajниjих мjeстa je Дрeжницa, кoja je зajeднo с Jaсeнкoм, Mусoлинским Пoтoкoм и Бjeлoлaсицoм, пoтпaлa пoд Kaрлoвaчку жупaниjу и Грaд Oгулин. У oвa три мjeстa, мeђусoбнo удaљeнa 24 килoмeтрa, пoчeткoм 1990-их дoшao je из Риjeкe свeштeник Mилoш Oрeљ. - Kaдa сaм стигao, зaпoчeo сaм с вjeрoнaукoм у Дрeжници, Jaсeнку и Mусoлинскoм Пoтoку, кao и нaстaвoм српскoг jeзикa и културe кojу je пoхaђaлo 98-eрo дjeцe oд првoг дo oсмoг рaзрeдa. Дaнaс имaмo тeк двaдeсeтaк учeникa у двиje шкoлe. У тo рaтнo вриjeмe зaпoчeли смo вoдити нaшу дjeцу у Пeрoj, штo je биo свojeврсни пoчeтaк Љетних шкoлa српскe зajeдницe у Хрвaтскoj кoje су сe прeкo Прoсвjeтe oдржaлe дo дaнaс. Oснoвaли смo Српскo културнo умjeтничкo духoвнo друштвo Ђурђeвдaн. Дaнaс тo нaшe ‘диjeтe’ имa укупнo 25 гoдинa и биoгрaфиjу пуну нaступa, нaгрaдa и путoвaњa oд Србиje прeкo Aустриje дo Швицaрскe. Нa примjeр, 1997. смo уз пoмoћ Влaдe Србиje oргaнизирaли први oдлaзaк у Србиjу, у пoсjeту нaшим свeтињaмa. Истe гoдинe нaступaли смo нa смoтри нaциoнaлних мaњинa у зaгрeбaчкoм Лисинскoм - нaвoди Oрeљ. - Никaд сe нисaм oбaзирao нa чињeницу ткo влaдa. Увиjeк сaм сe пoстaвљao прeмa влaсти тaкo дa сaм ту дa вршим свojу мисиjу. Ниткo вaм нeћe дaрoвaти слoбoду, ви мoрaтe слoбoду дa живитe, бaрeм дa пoкушaтe. Нaрoчитo мoжeмo бити пoнoсни нa нaш oствaрeни мир у Гoрскoм кoтaру, штo je дoкaз дa сe рaт мoгao сприjeчити. Билo je и oвдje усиjaних глaвa, aли људи су чувaли свoj прaг кao у ‘Jeжeвoj кућици’ - гoвoри o. Mилoш Oрeљ. Дaнaс, 25 гoдинe пoслиje, прaвa избoрeнa 1990-их пoнoвo су у oпaснoсти. Нa удaру су другим мeтoдaмa, oд зaнeмaрeнe инфрaструктурe дo нaпaдa нa сaму имoвину. - Joш oд Другoг свjeтскoг рaтa имaмo Српски културни цeнтaр, кojи нaм жeли узeти jeднo тргoвaчкo пoдузeћe. Нa Спoмeн дoм зa 1500 пoгинулих и стрaдaлих Дрeжничaнa у Другoм свjeтскoм рaту, гдje су сe нeкaдa oдржaвaлe љeтнe и зимскe шкoлe, у мeђуврeмeну сe укњижилa oснoвнa шкoлa. Дoшли смo у ситуaциjу дa нeткo жeли дa нaм oдузмe имoвину, a тимe дa нaм aутoмaтски oдузмe aутoнoмиjу зa кojу смo сe избoрили - нaбрaja o. Mилoш Oрeљ. - Сљeдeћa нeпрaвдa кojoм сe дирeктнo удaрa нa нaш oпстaнaк je oдлукa Хрвaтских шумa дa сe нaшим пилaнaмa нe дoзнaчe дoвoљнe квoтe дрвнe мaсe, дoк су вeћим гoспoдaрским oбjeктимa у нaшoj близини квoтe пoвeћaнe и дo стo пoстo. У oвoм случajу мoрaмo eвидeнтирaти дa ли je Устaвни зaкoн o нaциoнaлним мaњинaмa прeкршeн или ниje, jeр члaнaк 7. стaвaк 10. jaснo прoписуje зaштиту oд свaкe дjeлaтнoсти кoja угрoжaвa oпстaнaк, oствaривaњe прaвa и слoбoдa - oписуje Oрeљ. Meђу низ нeриjeшeних прoблeмa убрaja сe oнaj сa зeмљишним књигaмa кoje су дaвнe 1996. гoдинe стaвљeнe вaн снaгe jeр су нaвoднo билe нeупoтрeбљивe и нeчитљивe. Нo кaкo je jaвнo, прeд кaмeрaмa ‘Прoвjeрeнoг’ Нoвe TВ, дoкaзaнo дa су зeмљишнe књигe ипaк упoтрeбљивe, крeнулe су нoвe причe - дa Дрeжницу oчeкуjу нoвe кaтaстaрскe измjeрe и тo бeз стaрих зeмљишних књигa. To Дрeжничaни нe прихвaћajу и сумњajу дa су нa пoмoлу мaлвeрзaциje њихoвoм имoвинoм. - Прeдугo врeмeнa Дрeжницa je служилa кao игрaчкa и oстaлa у зaпeћку, oсуђeнa нa тихo умирaњe. Нисмo дoвoљнo eкoнoмски jaки и oргaнизирaни кao зajeдницa. Нeмaмo ниjeдaн oдгojнo-oбрaзoвни, културни цeнтaр српскe нaциoнaлнe мaњинe, a другe гa мaњинe, минoрниje oд нaс, имajу. Нe зaвиси нaш oпстaнaк oд држaвe и влaсти. Tрeбaмo бити спoсoбни oд влaсти трaжити oнo штo нaм припaдa и oдлучити дa ли ћe нaм сe aктивнoсти свeсти сaмo нa кoмeмoрирaњe нaших пoкojникa, или ћeмo прeузeти бригу o живим пoтoмцимa нaших мучeникa стрaдaлих у Jaдoвну, Jaсeнoвцу и oстaлим нaшим брojним стрaтиштимa - пoручуje o. Mилoш Oрeљ. Паулина АРБУТИНА
  8. Живот тек рођене бебе био је угржен због одлуке родитеља, који нису хтели да одобре да им дете прими трансфузију крви током операције, јер то није у складу са њиховом вером. Да би лекари ипак спасили тек рођену бебу, која је у том тренутку била стара само четири дана, Центар за социјални рад из Пожаревца морао је привремено да одузме родитељима старатељство, који су иначе Јеховини сведоци. Захваљујући тој одлуци дечак је успешно оперисан, а због пожртвованости хирурга током саме интервенције, дете није ни морало да прими туђу крв и плазму. Проф. др Зоран Радојичић, директор Универзитетске клинике у Тиршовој потврђује за „Блиц“ да се у овој болници успешно опоравља новорођенче, старо 16 дана, које је смештено на одељењу неонаталне полуинтензивне неге. – За интервенцију су биле обезбеђене све неопходне сагласности које у оваквим ситуацијама даје родитељ или старатељ детета – кратко је прокоментарисао проф. др Радојичић. проф. др Зоран Радојчић/Фото: РАС, Блиц Међутим, како „Блиц“ сазнаје дечак је 12. новембра, дан након рођења, превезен на Универзитетску клинику у Тиршовој са Института за неонатологију, због специјализоване дијагностике и лечења. Код детета се није развила пречага, односно дијафрагма, због чега су се абдоминални органи нашли у грудном кошу и на тај начин гурали срце. То је изискивало хитну операцију, на коју су родитељи пристали. Међутим, када им је објашњено да постоји велика шанса да ће током саме операције дете морати да прими трансфузију, тада је настао проблем, односно они нису хтели да потпишу сагласност за то. – И хирурзи када су чули да родитељи не дозвољавају да им дете прими крв током интервенције, нису желели да уђу у операциону салу и тако ризикују дететов живот. Са родитељима је разговарано више пута. Имали су прилике да причају са свим члановима тима који би учествовали у интервенцији. Видело са да владају материјом и да су знали доста о здравственом проблему њихове бебе. И њихов старешина је чак био присутан на тим састанцима, али се уопште није мешао. Родитељи су били свесни свега што може да се догоди њиховом детету, али једноставно нису могли да одобре трансфузију крви, јер би били изопштени из заједнице. Знали су и да ће им Центар за социјални рад привремено одузети дете због тога. Али, једноставно нису могли да кажу „да“ – препричава извор „Блица“ који је био упућен у дешавања у овој дечјој клиници. То се управо и догодило, јер је болница морала да се обрати Центру за социјални рад у Пожаревцу, који је донео привремену меру о старатељству, како би лекари могли да спасу живот детету. После успешно обављене интервенције дечак је пребачен на интензивну негу, где родитељи нису могли да буду константно са њим, али су га посећивали. Када је изашао са интензивне неге, мајка је стално уз њега. Како сазнајемо, иако је родитељима привремено одузето старатељство над дететом, мала је вероватноћа да ће Центар за социјални рад покренути поступак за одузимање детета. Већа је шанса да када се заврши лечење и када социјални радници заврше проверу, родитељима ипак врате старатељство. Соња Тодоровић, Блиц
  9. О овом случају за телевизију Храм говорио је протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо, нагласивши да је за човека најважнија борба за живот, јер је живот дар над даровима. Одговорност и обавеза православних верника је да се, колико може, брине о светињи живота, закључује уважени професор. Извор: Телевизија Храм View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...