Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'кога'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 16 results

  1. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је данас, на празник Светог Игњатија Богоносца, Светог Данила Другог, архиепископа српског, Свету архијерејску литургију у храму Светих апостола Петра и Павла, у Бијелом Пољу. Током светог богослужења Преосвећени Епископ је у свештенички чин рукоположио досадашњег ђакона, теолога Огњена Фемића. У архипастирској бесједи Владика је говорио о Светом Игњатију Богоносцу и Светом Данилу Другом, архиепископу српском који је као Епископ хумски столовао у Бијелом Пољу. У његово вријеме обновљена је, проширена и украшена светиња храм Светих Петра и Павла. Владика Јоаникије је оцијенио да се „врши страшна неправда над СПЦ и осмишљен, испројектован удар на православље у Црној Гори“. Ми смо, као хришћани, истакао је он, дужни да дамо отпор и устанемо против неправде, што је овај народ са својим свештеницима и учинио. „Подсјећамо ову државу и цијелу домаћу и међународну јавност на ону основну истину да држава стоји на грађанину, као што Црква стоји на вјернику, али за државу то има још веће значење. Ако је, ових дана, толико грађана Црне Горе православне вјере изразило своје неслагање са неправдом која се чини, приликом доношења Закона, и ако је било толико наших оправданих реакција, и излазак на улице, када је све, већ, доведено до апсурда, онда сваки тај излазак и свак ко је изашао, свједочи да је тај закон ништаван и да није донесен у складу са вољом већинске Цркве у Црној Гори“, констатовао је Владика будимљанско-никшићки. Казао је да се, према томе, закон мора да повуче. „Тако би то било у свакој цивилизованој, а нарочито у оној проевропској држави, како данас говоре. Међутим, Црна Гора се са овим законом враћа у примитивизам, овај закон није у складу ни са правом, ни са правдом, нити са међународним стандардима, он је само у складу са злом вољом и похлепом оних који желе да отму црквену имовину, и да понизе Цркву Свету Божју православну, и нашу свету вјеру. Ми не смијемо дозволити да се газе завештања Светог Kнеза Мирослава, и Жупана Првослава, и Стефана Немањића ктитора Мораче, и Светога Василија Острошког , и осталих Божјих угодника из рода нашега, који су су подизали светиње, Богу их и цркви посвећивали, намјењивали их за покој својих душа. И власти говоре да они неће скрнавити Светиње, али послије ће говорити чим се упишу, да су они власници па могу са њима да раде шта хоће. И већ су рекли шта би жељели да ураде од наших светиња -да их дијеле коме они хоће и како хоће и да их претворе у бизнис и да понизе нашу свету вјеру. Не смијемо то, драга браћо и сестре, дозволити и ми се боримо колико можемо. Али не боримо огњем и мачем, него истином и правдом. А када је све доведено до апсурда изашли смо да јавно посвједочимо своје неслагање са својим народом и на улице. Наша борба није ни против кога лично, него против неправде. Тражимо од наших власти да овај закон повуче, или да га радикално измијене у оним дијеловима који су за цркву неприхватљиви“, поручио је Владика будимљанско-никшићки. Подсјетио је да су се властодршци са свима су се договорали осим са СПЦ. „Договарају се и са пчеларима и са ловцима, када мисле да донесу уредбе или законе о пчеларима, ловцима или риболовцима и било којој другој заједници мањој или већој, а са најбројнијом вјерском заједницом – Црквом Православном нису хтјели да се договоре. То што причају да су хтјели да се договоре лажу, само су хтјели да оставе утисак, да фингирају дијалог, кога није било“, казао је он. Све то је, додао јеон, било наметање. „И ми не можемо да прихватимо никакво наметање, а разговор, дијалог и договор братски увијек, ради добра и цркве и државе, а посебно ради добра нашега народа. Ето, драга браћо и сестре, због чега се ових дана сабирамо. Сабирамо се, обједињујемо и духовно се снажимо кроз наше заједништо, примањем Светих Тајни и кроз дијељење ове муке и неправде која је снашла наш род. Али кроз то јачамо, зато што смо са Христом и зато што војујемо у име Христово истином и правдом. И ништа то нама није непознато. Црква у овом свијету и вијеку је војујућа црква, која за истину и правду војује увијек. И жели братску љубав и слогу, тамо гдје нема доброте, љубави и слоге, нема ни праве вјере. Ми смо се објединили и када смо јединствени знамо да, ако са Христом страдамо и подносимо ове муке и патње, да ћемо са њиме и побиједити, јер крст Господњи колико је симбол страдања Христовог толико је и знак његовога Васкрсења и над смрћу, и над сваким злом и неправдом“, закључио је владика Јоаникије. Он је пожелио да Божић вјерницима донесе радост и да она уђе у сваки дом и породицу. Посебно је честитао новом свештенослужитељу олтара Господњега, свештенику Огњену Фемићу, који је данас рукоположен. “Огњен се данас лијепо спремио. Лијепо се образовао и није журио да прими свештенички чин све док није осјетио у своме срцу да га је Господ заиста призвао на свештеничку службу. Радио је и друге послове, упознао људе, упознао карактере, стекао искуство и сада спремно ступа на свештеничку службу. Он ће добити једну велику парохију поред града Никшића, гдје је све спремно за новог свештеника да се тамо настани, и народ га тамо жељно чека. И даће Бог да га укријепи, да његова свештеничка служба засвијетли и да буде и њему на спасење и на спасење свима онима којима он буде свештеник и духовник и парох. Да се обједињавамо око престола Божјег, око колијевке Христа Богомладенца да својом љубављу препородимо и себе и своје породице, пријатеље и непријатеље. Амин, Боже дај” бесједио је владика Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. За кога ради Амфилохије У том свом одабиру, Митрополит постаје – громада. Он је онај у којем се препознаје сваки храбри и честити Србин, који се није самоизнио на пијацу продаје сопственог људског достојанства, ту највећу пијацу овога времена Од Јован Пламенац ИН4С -- 08/10/2019 митрополит Амфилохије Пише: Протојереј Јован Пламенац За кога ради Амфилохије Радовић, митрополит црногорско-приморски? Па, зна се: за Удбу, за Мила Ђукановића, Русе, а сада и Американце. У то нема сумње, јер то кажу таблоиди Српски телеграф, Информер, Курир… и надасве, као гарант истине, кровни, АРХИтаблоид Беба Поповић. Томе и служе таблоиди у Србији, да позивајући се на „повјерљиве изворе“, наравно анонимне, „разоткрију“ и дезавуишу противнике политике Александра Вучића. А један од највећих, ако ли не, као појединац, и највећи противник политике Александра Вучића је управо Митрополит Амфилохије. Спор међу њима настао је због Косова и Метохије; по питању статуса тог дијела Србије интереси су им супротстављени. Док се Вучић, којег је Запад, као политичка и војна артикулација интереса великих банака, довео на положај предсједника Србије, свим силама довија да де факто признање НАТО корала Косово за државу, које је остварио Бриселским споразумом, игноришући Резолуцију Савјета безбедности 1244, доведе до де јуре признања, јер ако ту своју обавезу не испуни, у складу са мафијашким принципима Запада, пуцаће му ако не у главу а оно у политичку каријеру и самим тим у новчаник, владика Амфилохије, којем је устоличењем у трон црногорских митрополита повјерено да буде и егзарх (чувар) трона пећког, свом својом земаљском снагом труди се да то исто Косово (које убухвата и Метохију) сачува за српски народ. Не може и паре и јаре, тако ни Косово не може бити и посебна држава и дио Србије. Тако и у сукобу Вучића и Митрополита немогуће је остварити компромис. Тај сукоб Митрополита у Вучића, видјело се и раније, а посебно је видљиво ових дана, пренио се и у сам врх Српске православне цркве, у Патријаршију, Синод и Архијерејски сабор. И показао је колико је небоземна институција Црква Христова у свом овоземаљском дијелу крцата људским слабостима. Александар Вучић Материјалистички врједносни систем преплавио је Цркву овога свијета и вијека, њене свештенике, архијереје, па и њихову паству, вјерни народ. Подлегли смо сластима положаја, славе и новца, тјелесног уживања, узајамно прожетим, отворили им своја срца и душе, док Бога носамо на уснама. И Митрополит Амфилохије носи бреме својих људских слабости. И сам је склон да животне проблеме Цркве гурне под тепих. Ови, на изглед ситни проблеми у Цркви када буду објелодањени, у амбијенту новопаганског свијета, чији су служитељи режими свих држава на Балкану, али и у добром дијелу свијета, и скоро сви медији, добијају многоструке размјере. Митрополит их прикрива да би Цркву сачувао од неопаганске злурадости и хајке. Али, у том гурању прљавштине под тепих она све више расте, бубри и, у једном тренутку, распрсне се, као чир, и тај гној исцури и засмрди. Као ово сада… „Црква је увијек имала проблеме, али их је и рјешевала“, рекао ми је једном, у манастиру Острогу, владика Јоаникије. Цркву чине и људи, који у њу уносе своје слабости. И тако настају њени проблеми. Али, своје проблеме Црква мора да рјешава, не да их прикрива. Без обзира на цијену. Одлагање рјешавања тих проблема раслабљује Цркву. Исус Христос, који је глава Цркве и овога и онога свијете, све вријеме нуди мелем оздрављења својим удовима, али неће их силом оздравити. Христос би обесмислио суштину личности, слободе коју је даривао човјеку дарујући му живот, ако би му било што чинио мимо његове воље, његове сагласности, па и лијечио га. Лијек је ту, на дохват нам руке и ума, у светом Јеванђељу. На нама, на слободи наше личности је да ли ћемо да га узмемо, да ли ћемо двери својих душа да држимо затворене за Бога, или ћемо Богу, који тако стрпљиво чека, да допустимо да уђе у нас. O. Јован Пламенац Када дара пређе мјеру, као што је било озакоњење убијања зачете а нерођене дјеце, те промоција педерастије као мјере вриједности, као ово сада настојање Вучића да изврши своју обавезу према онима који су га довели на власт, због које су га и довели, да им и правно преда Косово, када се дође до зида, онда Митрополит свуче своје људске слабости и постаје онај црногорски војник са Вучјег дола и Мојковца, руски војник који је разбио Наполеона и Хитлера, навлачи срчаност Давидову и, као кнез Лазар, стојећи на ивица ножа, у понуди земаљског и небеског, или-или, без оклијевања бира – Царство небеско. У том свом одабиру, Митрополит постаје – громада. Он је онај у којем се препознаје сваки храбри и честити Србин, који се није самоизнио на пијацу продаје сопственог људског достојанства, ту највећу пијацу овога времена. А пуно је Срба који су достојни имена Човјек. Двојица су се ових дана доказали на велика врата: Мило Ломпар и Матија Бећковић. Беби-медији у Србији и Црној Гори затворени су за оне који српску нацију грчевито држе усправљеном, као да држе јарбол којег разбија оркан, а отворени су за протагонисте обезличене масе, наливене у овај живот као у шоу, у којем се новцем великих банака, као у анимацији, имена претварају у бројке. Пуно је и истинских служитеља Олтара Бога Вишњега. Они, гласније или тише, солирају. Њихово удруживање од овдашњих слугу капитала Запада, како оних у државним властима тако и оних у Цркви, било би препознато као паравојна организација. Не мало их је и у Архијерејском сабору Српске православне цркве. Они се или не виде или се слабо виде. Засјенила их је грандиозна личност Митрополита Амфилоха, који је стуб не само српског, него и цјелокупног, васељенског православља. Али, не толико од Митрополита колико од њих зависи куда ће даље Српска православна црква: хоће ли устрајати на путу Јеванђеља или ће је, привремено, прогутати аждаја новопаганског свијета. Ко има очи да види и уши да чује, јасно му је за кога ради Митрополит Амфилохије. Он ради за – Исуса Христа.
  3. Он није био обично име, већ велико име за свет архитектуре и црквеног градитељства као и за његове пријатеље, колеге, поштоваоце, ученике… Давне 1985. године наши путеви су се сусрели у манастиру Каона, када сам на препоруку преосвећених епископа Господина Амфилохија и Господина Атанасија ангажовао архитекту Предрага – Пеђу Ристића за израду и пројектовање крстионице која је рађена по узору на крстионицу града Тебе Тесалијске. Он је пројектовао и језеро и мост на њему у манастиру Каона, као и цркву у Белотићу и Мровској у веома тешко време, због чега је и бивао привођен на саслушање у полицијску станицу. Иако је био на сваки начин ометан он је био неустрашив. Несвакидашњи човек из кога је исијавала снага карактера. Представљао је појам рада и енергије, љубави према архитектури и општег знања. Задивљен његовом личношћу често сам са о. Арсенијем, потоњим игуманом манастира Каона, посећивао предавања која је држао у Београду, на којима смо много научили о архитектури, црквеном градитељству, а поготову о византијској архитектури коју сам тада још више заволео, а данас, у својој епархији, примењујем поштујући њене најстрожије каноне. Од њега сам се научио старим занатима, изради крстова и окулуса… Када је пре неколико месеци стигла вест да је Предрагу здравље попустило, посетио сам га и питао да ли жели да пошаљем архимандрита Михаила, игумана манастира Јовања, да га исповеди и причести, на шта ми је он одговорио: „Мислим да је то неопходно. Хришћанин сам био, хришћанин и остао“. Убрзо га је игуман Михаило посетио, исповедио и причестио, а потом безмало три сата провели у разговору чији би се садржај могао исцрпети једном Пеђином реченицом: „Ја сам у цркви живео и у цркви радио“. Предраг Ристић је био велики човек и геније за архитектуру. На крају његовог животног пута могу се поменути речи васељенског апостола: „Добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах“(2 Тим 4,7). У мом памћењу остаће сећање на његову личност целога живота, а мислим да и у вечном неће бити заборава. Покој његовој племенитој души и Царство му небеско! Епископ ваљевски + Милутин Извор: Епархија ваљевска
  4. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. Са овом Христовом поруком, пастир Божји, свештеник Дејан Трипковић, већ шест година улази у ваљевски затвор, једину установу у Србији за осуђене малолетнике. А тамо иза зидова Kазнено-поправног завода - млади људи, који су у једном или више тренутака свог живота од 16. до 23. године, починили злочин и грех. Убице, силоватељи, насилници, разбојници, крадљивци, изазивачи саобраћајних несрећа. Њима је свештеник Дејан духовник и пастир, за којег не постоји изгубљена овчица, преносећи им универзалну поруку Јеванђеља и хришћански оптимизам. - Причам им да је грех који их је довео у затвор само један тренутак живота, али и да живот свакоме даје прилику за искупљење и покајање, што је и основна порука цркве. Причам им да је много хришћанских светитеља у историји, током свог живота починило грех и преступ, али да су их покајање и преумљење потом учинили светитељима. Причам им о блудном сину, који је све прокоцкао и изгубио, али се вратио у свој дом и отац га је прихватио у наручје. Тако и наш Бог, као љубав, сваког чека да му се врати и да време своје затворске казне искористе да осмисле будућност, ојачају за њу и врате се на пут Човека – почиње Трипковић причу за "Блиц". Пре KПЗ за малолетнике, свештенички рад је Дејана, након завршеног Богословског факултета, водио ка раду са омладином, од Светосавске омладинске заједнице, до посла вероучитеља у Ваљевској гимназији и другим школама. Зато је, уз благослов епископа ваљевског Милутина, прихватио позив да рад цркве организује у затвору чији су штићеници млади људи. - Многи од њих, док су у установи, заврше школу или занат, постану мајстори. Нажалост, добром делу њих се дешава да након истека казне не буду прихваћени у друштву, да буду жигосани и у свом окружењу не добију ту преко потребну другу шансу да покажу да су се променили. Зато, уз све оно што је наша мисија међу њима, неопходно је да црква и све друге институције друштва заједно раде на њиховој ресоцијализацији – сматра наш саговорник. Сем литургија, Трипковић је у ваљевском затвору за осуђенике организовао низ занимљивих предавања и трибина на којим су гости, између осталих, били професор др Жарко Требјешанин, глумац Небојша Дугалић, водитељ Александар Гајшек, музичари Слободан Тркуља и Зоран Kостић Цане. Kоначно, ту су и његови индивидуални разговори и исповести штићеника, који то желе. - Много је штићеника који никада пре установе нису знали ништа о православној вери, нити су видели позориште или чули концерт и не бисте веровали колико њих после тога искаже потребу за духовношћу и културом, колико њих пожели више да сазна о животу за који нису имали прилику. Страховито велики проценат њих долази из разорених породица или су сами били жртве насиља и траума. Али, као што сваки човек на планети, слободан или затворен, чезне за љубављу и саосећајношћу, тако и они, када им се на тај начин приступи, отварају се и показују потребу да се повере и исповеде. Након тога, јер у сваком човеку постоји добро, пожеле да се промене. Ако се и један врати на прави пут, наша мисија је успела – збори свештеник Дејан. А оних који су се искрено покајали, како каже, има. Види се то по њиховом понашању, по извештајима васпитача и затворске управе, као и по јављању свом духовнику када се нађу на слободи и почну нови живот, ван света криминала. Један од њих, како каже Дејан, изразио је жељу да када буде одлучио да се жени, да то буде у храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву, за кога га вежу најлепше успомене. - Младом човеку је лакше да се промени. Затвор је, да искористим цитат нашег владике Јована Охридског који је и сам био затвореник, "место у којем је присутна велика количина зла и греха, али исто тако затвор је место где се догоди највеће и најискреније покајање" – поручује Дејан Трипковић. Граде цркву у затвору Духовнику KПЗ за малолетнике је на последњој Светосавској академији у овој установи уручено највеће заводско признање, уздарје "Од злата беседа". Службе у овој установи одржавају се у капели посвећеној Светом Сави, али Дејан Трипковић каже да постоји пројекат и расположење Министарства правде да у склопу затвора буде саграђена и црква Светом Сави. Извор: Блиц
  5. “На Митрополиту Амфилохију су се испуниле оне пророчке ријечи Светог Симеона Богопримца, када се први пут срео са Христом: “Он ће бити знак препоречни“. Митрополит Амфилохије је препознат у читавом свијету. Бог му је дао много а он ни један свој талант није пропустио. Свима је био све, само да би кога придобио за Јеванђеље“ – рекао је између осталог отац Момчило Кривокапић у интервјуу који је дао за Радио Светигору поводом пола вијека свештеничке службе Митрополита Амфилохија. Звучни запис разговора View full Странице
  6. Сутра у 17 сати по нашем времену, на стадиону Лужники у Москви ће се одиграти финална утакмица Светског првенства у фудбалу. Састаће се репрезентације Француске и Хрватске, тимови који су до финала дошли без изгубљеног меча. Просторије чијег фудбалског савеза ће красити "Богиња", сазнаћемо дакле сутра. У овој мини-анкети Форума "Поуке.орг", позвани сте, ко жели, да оставите одговор за коју ћете репрезентацију сутра "навијати" (ако уопште будете) и наравно нисте дужни икоме своју одлуку да образлажете...
  7. Вечерас у 20 сати по нашем времену, на стадиону Лужники у Москви ће се одиграти друга полуфинална утакмица Светског првенства у фудбалу. Састаће се репрезентације Хрватске и Енглеске. Победник ће "на мегдан" у недељном финалу "изаћи на црту" репрезентацији Француске. Поражени ће у суботу одиграти "утешни" меч са репрезентацијом Белгије. Битанге свакојаких фела и са свих страна "спектра" на балканским странама су успеле да "загаде" својим коментарима предстојећи сусрет две репрезантације и од вечерашње утакмице "направе случај". У овој мини-анкети Форума "Поуке.орг", позвани сте, ко жели, да оставите одговор за коју ћете репрезентацију вечерас "навијати" (ако уопште будете) и наравно нисте дужни икоме своју одлуку да образлажете...
  8. Какав је значај документа СПЦ о Косову и Метохији, као и значај саборног гласа Цркве у преломним тренуцима када се од Србије тражи да потпише правно-обавезујући споразум са тзв. државом Косовом? Свети Архијерејски Сабор СПЦ је још 2003. године објавио Меморандум о Косову и Метохији. То је врло исцрпан и опширан текст који за Цркву има снагу закона. Саборска порука од ове године, о истом питању, ослања се у свему на поменути Меморандум додатно осветљавајући веома сложено стање са којим се народ сусреће и бори на Косову и Метохији, изражавајући наду „да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права“. Кроз цео текст Поруке провејава свест да Косово и Метохија у свом укупном духовно-историјском значењу, за све православне Србе у свету, „представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације“. Обавезни смо да чувамо свој темељ, на такав начин осигуравамо будућност својој цркви и својој држави у целини. Сведоци смо покушаја обезвређивања овог документа са образложењем да он не нуди решење. Шта је решење? Најбоље је да се решење тражи, као што је и наглашено у Поруци, мирним путем у оквиру Резолуције 1244 и у складу са Уставом Србије. Да ли ситуација наликује на ону из 1937. када Црква није подржала световне власти о веома крупном питању? Морамо имати у виду да је питање Косова и Метохије за српски народ кључно, и ако гледамо од 1389. наовамо – свевремено, а питање Конкордата, колико год било важно, односило се на међуратни период наше историје и већ је ствар прошлости. Наш сабор није имао намеру да се сукобљава са актуелном влашћу у Србији него да јасно саопшти једногласно усвојено мишљење о Косову и Метохији и да помогне да се пронађе праведно и одрживо решење. Шта ако Влада занемари глас СПЦ и верујућег народа? Онда ће се знати кога су послушали. Било би добро да и њима поставите исто питање. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Обавезни смо да чувамо свој темељ, на такав начин осигуравамо будућност својој цркви и својој држави у целини О поруци Светог архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији са владиком будимљанско-никшићким Јоаникијем за „Печат“ разговарала Наташа Јовановић. Какав је значај документа СПЦ о Косову и Метохији, као и значај саборног гласа Цркве у преломним тренуцима када се од Србије тражи да потпише правно-обавезујући споразум са тзв. државом Косовом? Свети Архијерејски Сабор СПЦ је још 2003. године објавио Меморандум о Косову и Метохији. То је врло исцрпан и опширан текст који за Цркву има снагу закона. Саборска порука од ове године, о истом питању, ослања се у свему на поменути Меморандум додатно осветљавајући веома сложено стање са којим се народ сусреће и бори на Косову и Метохији, изражавајући наду „да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права“. Кроз цео текст Поруке провејава свест да Косово и Метохија у свом укупном духовно-историјском значењу, за све православне Србе у свету, „представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације“. Обавезни смо да чувамо свој темељ, на такав начин осигуравамо будућност својој цркви и својој држави у целини. Сведоци смо покушаја обезвређивања овог документа са образложењем да он не нуди решење. Шта је решење? Најбоље је да се решење тражи, као што је и наглашено у Поруци, мирним путем у оквиру Резолуције 1244 и у складу са Уставом Србије. Да ли ситуација наликује на ону из 1937. када Црква није подржала световне власти о веома крупном питању? Морамо имати у виду да је питање Косова и Метохије за српски народ кључно, и ако гледамо од 1389. наовамо – свевремено, а питање Конкордата, колико год било важно, односило се на међуратни период наше историје и већ је ствар прошлости. Наш сабор није имао намеру да се сукобљава са актуелном влашћу у Србији него да јасно саопшти једногласно усвојено мишљење о Косову и Метохији и да помогне да се пронађе праведно и одрживо решење. Шта ако Влада занемари глас СПЦ и верујућег народа? Онда ће се знати кога су послушали. Било би добро да и њима поставите исто питање. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  10. Ја (паја) имам понекад утисак да неки жемскаћи овдена прогањају мушкиње , све као:" немој ме дирати, ију што сте брезобразни, немогу од вас да живим", и све тако А ЗАПРАВО су заљубљети у дотичне. Исто тако и обратно мушкаћи нападају жемскиње са неким опструкцијама тема, или чак понекад и отворенијем набачивањем а све у фазону "дођи да те пребијем , или вака си нака си". Уместо лепо једни другима да изјаве своје интересовање, мени непотребно праведу послове и ја ондак морам да бришем, па бришем, па бришем, па доклен бре људије, доклен?
  11. О обарању Ф-117 треће вечери НАТО агресје писали смо и ми на страницама нашег Форума у барем туце тема. И о "перипетији" око филма "Други сусрет" и контакта уредништва Поука са аутором филма Жељком Мирковићем и тадашњим директором РТВ Слободаном Арежином... Онда је пре неки дан "Национална географија" репризирала емисију из своје продукције урађену и приказану још пре неколико година, али је сада наша јавност (по обичају) "одложено" реаговала. У међувремену је пуковник Славиша Голубовић објавио књигу "Пад ноћног сокола" из које издвајамо овај део о којем се до сада није толико причало и о паничној акцији спасавања Дејла Зелка и о томе зашто се један хеликоптер морао два пута враћати у Буђановце јер су некога заборавли.... OVO SU PREĆUTALI U DOKUMENTARCU: Ovako je zaista spasen pilot F-117A Dejl ZELKO AUTOR: Andrej Mlakar Priča oborenog pilota taktičkog bombardera F -117 A Dejla Zelka koji je oboren četvrte noći agresije NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju naišao je na veliki odjek srpske javnosti. Zelko se pojavio u emisiji na kanalu Nacionalne Geografije u nedelju uveče 3.decembra i već, narednog dana izazvao senzaciju u srpskim medijima o svom spasavanju koja ima prizvuke holivudskog spektakla. Valja reći da je ta emisija snimljena pre nekoliko godina u okviru ciklusa emisije ” Iza neprijateljske linije”, a emitovana je ponovo u nedelju. Ostaje pravo pitanje odakle sada odjek o tome. Interesantno je i to da nijedan srpski mediji nikada detaljnije nije posvetio pažnju, osim možda jednog šireg teksta u Večernjim novostima i Politici pre više od desetak godina kako je tekla potera za pilotom i spasavanje. Emisija na Nacionalnoj geografiji urađena je u maniru mini akcionog spektakla u kojoj je bilo malih pehova, ali se sve oknčalo uspešno. Da li je zaista to bilo to tako? Prošle godine objavljena je knjiga Pad noćnog sokola, autora pukovnika VS Slaviše Golubovića, u kojoj je detaljno opisano kako je teklo spasavanje Zelka iz sremske ravnice. Glavni akteri su bili naši vojnici, podoficiri i oficiri i po prvi put se spominje istina, da spasavanje Zelka nije baš teklo kao po loju i da se nije samo pokvario uređaj infracrvenog zračenja. Doduše Zelko je zaboravio, kao i autori emisiji da su te kobne noći kada je pilot F-117A pao u blatnjavu sremsku ravnicu, spasilački timovi još nekog zaboravili, pa su se vraćali po njega. Ostalo je jedno važno pitanje: ” Zašto domaći mediji nikada nisu hteli da čuju našu verziju priče o spasvanju nego su prigrlili Zelkovu verziju, doduše malko naduvanu pred ekranizaciju? Blog Vojnopolitička osmatračnica je odučila da objavi celu priču o tome kako je teklo spasavanje Zelka. Obaranje F-117A Prolazeći iznad teritorije Slovenije, Zelkov avion ulazi u vazdušni prostor Mađarske, gde ga avio-cisterna dopunjuje gorivom. U vazdušni prostor SRJ ulazi duž granice sa Rumunijom, povremeno leteći i iznad njene teritorije. Predstojeći let nad teritorijom SRJ precizno je planiran radi izbegavanja sistema PVO. Prema zadatoj putanji F-117A pravi oštar zaokret prema jugozapadu, prilazeći objektu dejstva sa severoistočne strane. Na kontrolnoj tački 1 (Checkpoint 1) uključuje auto-pilot i započinje proceduru dejstva po cilju. Osnovni objekat dejstva – objekat na brdu Straževica, udaljen 10 km od centra Beograda. Izvršavajući neophodne radnje, otkrivanja, uočavanja i identifikacije cilja, daje kompjuterskom sistemu aviona potrebne uslove za određivanje momenta vatrenog dejstva. Računar lansira dve laserski vođene bombe GBU-10 Paveway II. Bombe lete ka cilju i precizno ga pogađaju u 20.36 časova. ZABRANJENO SVAKO PREUZIMANJE MAPE BEZ PISANE DOZVOLE ILI USMENOG PRISTANKA AUTORA Foto: Slaviša Golubović Pilot osmatra rezultate gađanja. Zadovoljno izveštava komandno mesto da je gađanje bilo uspešno. Na kontrolnoj tačku 2 (Checkpoint 2) isključuje auto-pilot, preuzima upravljanje letelicom i zauzima kurs za izlazak iz vazdušnog prostora SRJ, prema Mađarskoj, gde će ponovo dopuniti gorivo, pre povratka u Avijano. Let nastavlja potpuno sigurno, kao što je to radio prve i treće večeri bombardovanja. Ubrzo pilot Dejl Zelko, kroz tankim slojem zlata presvučeno staklo pilotske kabine, uočava najpre jednu, a potom i drugu svetleću kuglu. Shvatajući da neće moći da ih izbegne preduzima jedini mogući korak u tom trenutku, a to je manevar visinom na gore. Na visini od oko 8.000 metar raketa ga sustiže i pogađa. Nakon otpadanja levog krila, pilot katapultiranjem napušta avion. Pad u sremsku njivu Pilot američke avio-cisterne KS-135 USA (Frank-36), koji je nad teritorijom Bosne, uočio je eksploziju aviona, a potom na SOS kanalu čuje glas katapultiranog pilota: “Mayday, Mayday, Mayday, Vega 31 i Vega 31 going down”. Istu poruku čuje i AWACS (Magic-84). Na visini 5.000 metara pilot se odvaja od sedišta i nastavlja da pada sopstvenim padobranom, koji je sa unutrašnje strane, kako je jednom prilikom rekao, „svetleo kao kineski fenjer”. Komunicira sa AWACS-om povremeno i otežano. Prizemljuje se na njivu na kojoj nema nikakvog zaklona, sa željom da se što pre skloni dalje od mesta pada. Zelko smanjuje kretanje, nivo buke i ne koristi baterijsku lampu. Uzima energetski napitak i deo obroka iz paketa za preživljavanje. Pronalazi plitki kanal za navodnjavanje, u njemu se skriva i tu ostaje do spasavanja. Peh za pehom Formacijski uređaj za navigaciju kojim Zelko treba da pošalje svoju poziciju ne funkcioniše. Sa sobom ima i jeftini kineski uređaj za globalno pozicioniranje garmin-40, koji je u kantini avio-baze nabavio za oko 100 američkih dolara. Plastificiranu kartu Balkana koristi da se orijentiše, uoči granice okolnih država i SAR tačku (Search and Rescue dot – SAR dot : nasumično izabrana tačka na mapi o kojoj su svi u borbenim misijama obavešteni, koja će kasnije služiti kao referentna tačka u odnosu na koju će se određivati lokacija, bez potrebe da se spominju toponimi ). Zbog kiše koja počinje da pada kartu uspešno koristi kao kabanicu. Akcija spasavanja kreće Nakon dugotrajne konekcije „garmina” sa satelitom jedva uspeva da konstatuje svoju poziciju i izveštava da je od SAR tačke udaljen 101 milju, pod uglom od 39°. U zonu pada ubrzo kreću 4 F-15E i SEAD grupa sastava 4 F-16CJ i 2 EA-6B. Nešto posle 22 časa formira se CSAR4 grupa (CSAR – Combat search and rescue – grupa koja se formira za traganje i spasavanje u zoni ili blizu zone borbenih dejstava. Grupa je sastava: 4 F-15C, 3 F-15E, 3 F-16CJ, 2 EA-6B, 6 A-10 (Sandy). Ubrzo iz italijanske luke Brindizi poleće spasilački tim sa tri helikoptera, sa ciljem dolaska na lokaciju pada pilota:– MH-53M (Moccasin-60),– MH-53J (Moccasin-61),– MH-60 (Gator-07). U vreme poletanja spasilački tim je jedino znao da je potvrđeno da je Vega 31 oboren. Znali su da se upućuju negde u “zemlju loših momaka”, ali nisu znali gde tačno. Tri sata nakon obaranja “Vega 31” uspostavlja prvi kontakt sa pilotom aviona A-10 (Sandy). Zbog nemogućnosti korišćenja zaštićenog kanala komunikacije, a da bi bio potpuno siguran da razgovara sa “Vega-31”, “Sandy” traži autentične odgovore na pitanja. U međuvremenu helikopteri dolaze na granicu Bosne sa Srbijom, gde ih gorivom dopunjava avio-cisterna MC-130R (Ogre-01). Nakon ulaska u vazdušni prostor Srbije, zbog manjeg oštećenja rotora jednog helikoptera u niskom letu, prekidaju akciju i sleću na aerodrom Tuzla. Sledi drugi pokušaj. Sandy iznova traži potvrdu identiteta, uz dodatna pitanja da li je zarobljen i da li će spasilački tim upasti u zasedu. Helikopteri u međuvremenu dolaze relativno blizu Vega-31, nakon čega bivaju opozvani jer se na SOS kanalu čuje još jedan glas koji ponavlja reči pilota oborenog aviona. U strahu da je pilot zarobljen i da je reč o zasedi, akcija se ponovo odlaže do preciznog utvrđivanja lokacije Vega-31. Helikopteri se vraćaju na aerodrom poletanja. Zelko se u tom trenutku oseća bespomoćno. Prošlo je već pet sati od njegovog obaranja. Počinje da gubi nadu. Zbog pojave još jednog lica koje ponavlja njegove pozive za pomoć, svi avioni grupe za spasavanje i pomoćna avijacija u vazdušnom prostoru dobijaju naređenje da prekinu svu komuniaciju sa njim. On se u to i sam uverio kada mu je uspelo da ostvari komunikaciju sa pojedinima. Dobijao je jednostavan odgovor „Žao mi je, imam zabranu komunikacija sa Vega-31!“ Nada da će biti spasen skoro da ga je napustila kada je poslednji korak preduzeo pilot avio cisterne KS-135 (Frank-36), koji je lično poznavao Zelka. Međusobno su jedan drugom prepoznali glas. Pilot avio cisterne tražio je dozvolu od pretpostavljenih da još jednom uspostavi komunikaciju sa Zelkom. Odobreno mu je, nakon čega je na sebi svojstven način, postavio pitanja na koja je dobio zadovoljavajuće odgovore. Tako se uverio da je lice sa druge strane radio uređaja pilot Dejl Zelko. Pitanja su se odnosila na deo menija tokom zajеdničkog piknika na kojem su zajedno bili neposredno pred rat. Nakon toga spasilački tim ponovno pokušava identifikaciju. To je podrazumevalo ista pitanja kao i prva dva puta uz dodatno: “Vega-31 da li je OK da dolazimo”. Zelku to nije prijalo. Nije želeo da ga to pitaju i da to bude njegova odluka. Nakon uspešne identifikacije krenuli su u treći pokušaj spasavanja. Mestu gde se Vega-31 nalazio približavaju se tri helikoptera. Uređajima za noćno osmatranje, na oko 3 km udaljenosti, uočavaju lampu koju je pilot na zemlji držao upaljenu samo dve sekunde. U tom trenutku u zoni su 4 A-10 (dve pare Sandy-31 i 32). Na mekanu zemlju vrlo agresivno se spušta MH-60, toliko blizu da mu je Vega-31 praktično na vrhu glavnog rotora. Pet američkih vojnika izlazi iz helikoptera. U svega nekoliko koraka, uspevaju da ga pronađu. Sledi ponovna identifikacija uz autentična pitanja vezana za ragbi klub iz njegovog mesta. Nakon zadovoljavajućih odgovora, uz reči „momče, vodimo te kući“ ukrcavaju ga u helikopter u 4.27 časova 28. marta 1999. godine i odveze u Tuzlu, odakle su ga nešto kasnije avionom MS-130 Combat Talon prebacili u Avijano. Tokom leta iz torbice sa ličnom opremom, koja je bila uz njega uz njegovu butinu, osetila se vibracija formacijskog uređaja za navigaciju. Pomislio je „sad mi ne trebaš“. Otisci šest točkova na mekanom tlu nisu bili tragovi sletanja dva helikoptera, već drugo sletanje istog, zbog jednog člana spasilačkog tima koji je u žurbi zaboravljen. Naime, zbog straha od dejstva „srpskih snaga“ i težnje da se što pre napusti brisani prostor zaboravljen je član tima koji je nastojao da pokupi deo opreme pilota. Nakon podizanja i prebrojavanja helikopter se vratio i sleteo ponovo da pokupi zaboravljenog. Pilot je spasen u trećem pokušaju nakon 7 sati i 40 minuta od trenutka katapultiranja, sa mesta udaljenog 3,66 km severno od olupine aviona, u niskom rastinju rukavca kanala Jarčina. Od auto-puta je bio udaljen oko 500 m. Akcija spasavanja je trajala predugo, uz mnogo komplikacija. Otežana međusobna komunikacija, prelaz sa zimskog na letnje računanje vremena te noći, a greške u identifikaciji pozicija na zemlji i u vazduhu primoravale su pojedine pilote da lete na kritičnoj „rezervi”, nakon čega bi ispaljivanjem svetlećih signala ukazivali avio-cisterni poziciju radi dopune gorivom. Američko ratno vazduhoplovstvo je uveče potvrdio da je nad Jugoslavijom izgubljen jedan borbeni avion. Portparol Kenet Bejkon je izbegao otvoreno da kaže da je avion oboren, već je rekao da se srušio iz za sada nepoznatih razloga. Odmah potom Komanda NATO u Briselu priznala je gubitak tada najmodernijeg američkog aviona. https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2017/12/06/ovo-su-precutali-u-dokumentarcu-ovako-je-zaista-spasen-pilot-f-117a-dejl-zelko/
  12. Данас је новоизабрани председник Србије рекао да ће се до лета Синиша Мали повући са места градоначелника, а да је сузио листу кандидата за премијера. На кога "типујете" да ће да заузме реално 2. и 3. место по политичкој моћи у Србији?
  13. OБРАТИТЕ ПАЖЊУ, МЕЂУ БРОЈНИМ БИСЕРИМА ДУХА У ОВОЈ ЕМИСИЈИ, НА ОНАЈ: "КАД ВЕЋ МОРАМО И МОЖЕМО БЕЗ ТИТА, МОЖЕМО И БЕЗ СВАКОГ ДРУГОГ. КО МИСЛИ ДРУКЧИЈЕ НЕКА КАЖЕ".
  14. Ovo je snimak poslednje emisije "Beograde, dobro jutro". Njega je bilo tesko pronaći, ali nekim spletom okolnosti pronađen je kao snimak sa radija na jednoj (sada vec dosta staroj) audio kaseti. Ono što se zna je da je tokom 1983. došlo do ukidanja emisije. U nizu izvora koji su dostupni, nigde se ne pominje datum niti bilo koja približna vremenska odrednica. Smatra se da je pravi povod za ukidanje emisije (iniciran iz Predsednistva SR Srbije tj. licno od strane Nikole Ljubičića) bio dan ranije. Tada je Duško čitao ovo: "Kad više ne bude ni vas, ni vaše slave i privilegija, vaša deca će prodavati Dedinje deci fudbalera, pevača, trgovaca i nakupaca. Posle kraće pauze, Dedinje će ponovo postati ono što je nekad bilo." Kako zabrana nije bila stigla odmah, Duško Radović je svoju emisiju uradio i narednog jutra. Tada je nastao ovaj snimak koji je postavljen. Nakon njega sve je bilo samo istorija i sećanje. Ovde treba napomenuti da su i pre zabrane u više navrata emisija i Duško bili na tapetu raznih (kako su se tada zvale) "društveno-političkih organizacija". Iz nekih izvora se moze još i saznati da je krajem 1983. održan sastanak na kome su se našli odgovorni ljudi iz Studija B, sam Duško Radović i Ivan Stambolić koji je ponudio da Duško može ponovo da započne svoju emisiju. Tu ponudu, Duško je odbio na sebi svojstven nacin "Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme." Ako neko možda zna datum kada je emitovana ova emisija, dobrodosao je sa informacijom. Neke moje pretspostavke svele su vremensku odrednicu na 13.10.1983. ili mozda 22.12.1983. Na jednom blogu pominje se novembar 1982. dok u nekim biografskim clancima pominju i 1984. Nedostatak tacnog podatka je ocigledan. ______ Ako krenemo od toga da je bila 1983. i ako uzmemo da se ovo odnosilo na reprezentaciju SFRJ: "Juče nam je elektrodistribucija poklonila malo struje da vidimo pobedu naših fudbalera. Rizik je bio veliki, ali se sve dobro završilo. Danas smo srećni i zahvalni svima koji su bili tako dobri prema nama, iako to nismo zaslužili." ostaju dve mogućnosti: 12.11.1983. Jugoslavija - Norveška 2:1 21.12.1983. Jugoslavija - Bugarska 3:2 Onda bi to značilo da je emisija išla 13.11. ili 22.12.1983. OБРАТИТЕ ПАЖЊУ, МЕЂУ БРОЈНИМ БИСЕРИМА ДУХА У ОВОЈ ЕМИСИЈИ, НА ОНАЈ: "КАД ВЕЋ МОРАМО И МОЖЕМО БЕЗ ТИТА, МОЖЕМО И БЕЗ СВАКОГ ДРУГОГ. КО МИСЛИ ДРУКЧИЈЕ НЕКА КАЖЕ". View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...