Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'канцеларије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 17 results

  1. Језик као огледало личности: писанија епископа Давида Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’, ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи? Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не… Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи. Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки). Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести. Канцеларија Епископа ЗХиП https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
  2. У петак, 4. октобра, 2019. године, Епархију крушевачку је посетио директор Канцеларије за вере, господин Милета Радојевић са сарадницима. Дочекао их је Епископ крушевачки Господин др Давид такође са својим сарадницима. После кратког задржавања у епископском двору, господин Милета је са Владиком Давидом посетио неколико храмова у изградњи (у Васпитно-поправном Дому, у насељу Уједињене Нације у Крушевцу, храм у Александровцу и манастир Дренчу. Изградњу свих ових храмова помогла је и наша држава Србија кроз Канцеларију за вере, на чему смо веома благодарни. У манастиру Дренчи придружио се и председник општине Александровац господин др Мирко Михајловић. Сви су били веома задовољни са оним што је до сада урађено. Обилазак светиња и дружење је завршено трпезом љубави у “ВИНО ЖУПИ”, на којој су се чуле лепе здравице и молитвене жеље, да све што је започето буде ускоро и завршено, уз Божју помоћ и помоћ добрих људи. Секретар Епископа крушевачког протојереј-ставрофор Драги Вешковац Извор: Епархија крушевачка
  3. ВЕРОДАР је музички пројекат канцеларије за верску наставу Колубарско-посавског намесништва Епархије шумадијске. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована. https://m.youtube.com/playlist?list=PLcc8yrIC7RNhH_rqEfjU9X1WJPuSWWF00
  4. Наведеног дана у средствима јавног информисања појавиле су се изјаве појединих представника Општине Вождовац које нису у корелацији са реалним чињеничним стањем, а које по нама могу изазвати конфузију у ставовима и размишљањима огромне већине станара у насељу „Степа Степановић“, на чији захтев и уз чију помоћ је Српска Православна Црква обавила све припреме за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. Како је овде свима добронамернима све довољно јасно, с обзиром на то да припреме за изградњу храма трају неколико година уназад, овим путем обраћамо се свеукупној јавности, представницима Општине Вождовац, али и представницима поменутог удружења који из њима знаних разлога оспоравају законска права Српској Православној Цркви незаконитим методама и вербалним иступима, покушавајући да из не права створе право, у овом случају за своје удружење. У вези са наведеним, обавештавамо Вас о следећем: 1. Српска Православна Црква – Патријаршија српска искључиви је власник грађевинског земљишта које се налази на кат. парц. бр. 7764/56, површине 21 а 92 м2, КО Вождовац. Наведено право цркве уписане у лист непокретности бр. 7365 КО Вождовац. 2. Српска Православна Црква је, поступајући по десетинама захтева станара насеља „Степа Степановић“, прибавила све потребне дозволе за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. 3. Издавање свих дозвола у складу са Законом о планирању и изградњи и другим подзаконским актима, спада у надлежност Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Градске управе Града Београда. 4. По захтеву Српске Православне Цркве, а на основу прибављених услова за пројектовање и прикључење објеката у поступку спровођења обједињене процедуре, прибављене су сагласности од ЕПС Дистрибуција Београд, ЈКП „Београдски водовод и канализација – водовод“, ЈКП „Београдски водовод и канализација – канализација“, Управе за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Секретаријата за саобраћај Града Београда, Телекома Србија а.д. Београд, ЈКП „Зеленило Београд“ и ЈКП „Градска чистоћа“. 5. По испуњености свих услова, у складу са Законом о планирању и изградњи, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове издао је локацијске услове бр. IX-20-350-1546/2017, дана 6.10.2107. године, за изградњу православног храма Преподобне Мати Ангелине – прве фазе, на кат. парцели бр. 7764/56 КО Вождовац, у стамбено-пословном комплексу „Степа Степановић“ у Београду, укупно изграђене БРГП прве фазе која износи 195м2, од чега је БРГП објекта храма 170 м2. 6. У складу са Законом о планирању и изградњи, а по испуњености свих правила грађења и услова прикључења на комуналну инфраструктуру из локацијских услова, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове инвеститору Патријаршији Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, ул. Краља Петра 5, издао је грађевинску дозволу бр. IX-20-351-82/2018 од 13.04.2018. године, којом се Патријаршији одобрава изградња православног храма Преподобне Мати Ангелине, у свему према подацима ближе описаним у изреци наведене дозволе. 7. Представници Цркве, задужени за реализацију поменутог посла, већ неколико година на иницијативу самих становника насеља „Степа Степановић“, веома успешно воде интензивне разговоре о поменутом послу. Ово сведочи о томе да су нетачни наводи појединаца да представници цркве не разговарају са грађанима. Није нам познато из историје цркве да се негде храм градио на основу изјашњавања грађана, путем референдума, већ на основу броја и воље верника на одређеном подручју. За прописивање услова за одржавање и спровођење референдума, надлежна је Република Србија. 8. Српска Православна Црква поштује Студију израђену од стручних компетентних људи и надлежних власти, а која је утврдила план о потреби градње храмова и других верских обејеката за све вероисповести и конфесије на територији Београда. Ако неко сматра да треба да организује реферндум по овом питању, нека то у складу са законом ове државе то и учини. Колика је подршка градњи храма у насељу „Степа Степановић“, најбоље сведочи присуство житеља поменутог насеља у другим храмовима, стотине крштених становника од којих су већином углавном деца и далеко већи број освештаних станова и домова који примају свештенике. 9. Патријаршија Српске Православне Цркве је уз велику финансијску помоћ људи добре воље, али и знатног броја верника из насеља „Степа Степановић“, прикупила средства за изградњу цркве брвнаре, која ће несумњиво оплеменити простор у овом новом насељу Општине Вождовац. Напомињемо да је одавно, захваљујући ктитору, храм већ приспео у Београд и да се налази у одговарајућем простору, чекајући на монтажу. 10. Патријаршија Српске Православне Цркве ни на који начин не може да учествује у дијалогу који се води између представника Општине Вождовац и поменутог удружења, а по питању наводног нереализовања одређених уговорних обавеза, којима се уређују односи између надлежних државних органа као продаваца станова у овом комплексу и незадовољних појединаца – станара који припадају наведеном удружењу. 11. Српска Православна Црква се никада није противила изградњи објеката за друге намене у поменутом насељу. Све оно што је становницима потребно, црква ће и подржати. Више црквене власти су донеле одлуку да на територији Општине Вождовац финансирају изградњу објекта предшколске установе, на локацији коју надлежни определе. 12. Патријаршија Српске Православне Цркве, као што се неспорно може утврдити из свега напред наведеног, прибавила је све законом прописане дозволе, издате од стране надлежних органа Републике Србије и Града Београда, тако да ће у складу са постављеним роковима, као и на основу одлука надлежних црквених тела, приступити изградњи поменуте светиње. Надамо се да смо дали допринос појашњењу свих правно-релевантних чињеница од значаја за изградњу светиње у насељу „Степа Степановић“, које су из нама непознатих разлога, у протеклом периоду биле занемариване, вероватно водећи се жељама неколицине појединаца, да црква на наведеном потесу не буде изграђена, насупрот жељама и реалној потреби огромне већине верника која живи у овом насељу. Из Патријаршијске управне канцеларије Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква
  5. Дана 26. априла 2018. године примили смо позив председника Општине Вождовац да присуствујемо састанку у вези са захтевом удружења станара насеља „Степа Степановић“, ради „решавања тренутне ситуације поводом најаве почетка изградње цркве брвнаре“, а све како би се „поменути проблем на најбржи и најбољи могући начин решио“. Наведеног дана у средствима јавног информисања појавиле су се изјаве појединих представника Општине Вождовац које нису у корелацији са реалним чињеничним стањем, а које по нама могу изазвати конфузију у ставовима и размишљањима огромне већине станара у насељу „Степа Степановић“, на чији захтев и уз чију помоћ је Српска Православна Црква обавила све припреме за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. Како је овде свима добронамернима све довољно јасно, с обзиром на то да припреме за изградњу храма трају неколико година уназад, овим путем обраћамо се свеукупној јавности, представницима Општине Вождовац, али и представницима поменутог удружења који из њима знаних разлога оспоравају законска права Српској Православној Цркви незаконитим методама и вербалним иступима, покушавајући да из не права створе право, у овом случају за своје удружење. У вези са наведеним, обавештавамо Вас о следећем: 1. Српска Православна Црква – Патријаршија српска искључиви је власник грађевинског земљишта које се налази на кат. парц. бр. 7764/56, површине 21 а 92 м2, КО Вождовац. Наведено право цркве уписане у лист непокретности бр. 7365 КО Вождовац. 2. Српска Православна Црква је, поступајући по десетинама захтева станара насеља „Степа Степановић“, прибавила све потребне дозволе за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. 3. Издавање свих дозвола у складу са Законом о планирању и изградњи и другим подзаконским актима, спада у надлежност Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Градске управе Града Београда. 4. По захтеву Српске Православне Цркве, а на основу прибављених услова за пројектовање и прикључење објеката у поступку спровођења обједињене процедуре, прибављене су сагласности од ЕПС Дистрибуција Београд, ЈКП „Београдски водовод и канализација – водовод“, ЈКП „Београдски водовод и канализација – канализација“, Управе за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Секретаријата за саобраћај Града Београда, Телекома Србија а.д. Београд, ЈКП „Зеленило Београд“ и ЈКП „Градска чистоћа“. 5. По испуњености свих услова, у складу са Законом о планирању и изградњи, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове издао је локацијске услове бр. IX-20-350-1546/2017, дана 6.10.2107. године, за изградњу православног храма Преподобне Мати Ангелине – прве фазе, на кат. парцели бр. 7764/56 КО Вождовац, у стамбено-пословном комплексу „Степа Степановић“ у Београду, укупно изграђене БРГП прве фазе која износи 195м2, од чега је БРГП објекта храма 170 м2. 6. У складу са Законом о планирању и изградњи, а по испуњености свих правила грађења и услова прикључења на комуналну инфраструктуру из локацијских услова, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове инвеститору Патријаршији Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, ул. Краља Петра 5, издао је грађевинску дозволу бр. IX-20-351-82/2018 од 13.04.2018. године, којом се Патријаршији одобрава изградња православног храма Преподобне Мати Ангелине, у свему према подацима ближе описаним у изреци наведене дозволе. 7. Представници Цркве, задужени за реализацију поменутог посла, већ неколико година на иницијативу самих становника насеља „Степа Степановић“, веома успешно воде интензивне разговоре о поменутом послу. Ово сведочи о томе да су нетачни наводи појединаца да представници цркве не разговарају са грађанима. Није нам познато из историје цркве да се негде храм градио на основу изјашњавања грађана, путем референдума, већ на основу броја и воље верника на одређеном подручју. За прописивање услова за одржавање и спровођење референдума, надлежна је Република Србија. 8. Српска Православна Црква поштује Студију израђену од стручних компетентних људи и надлежних власти, а која је утврдила план о потреби градње храмова и других верских обејеката за све вероисповести и конфесије на територији Београда. Ако неко сматра да треба да организује реферндум по овом питању, нека то у складу са законом ове државе то и учини. Колика је подршка градњи храма у насељу „Степа Степановић“, најбоље сведочи присуство житеља поменутог насеља у другим храмовима, стотине крштених становника од којих су већином углавном деца и далеко већи број освештаних станова и домова који примају свештенике. 9. Патријаршија Српске Православне Цркве је уз велику финансијску помоћ људи добре воље, али и знатног броја верника из насеља „Степа Степановић“, прикупила средства за изградњу цркве брвнаре, која ће несумњиво оплеменити простор у овом новом насељу Општине Вождовац. Напомињемо да је одавно, захваљујући ктитору, храм већ приспео у Београд и да се налази у одговарајућем простору, чекајући на монтажу. 10. Патријаршија Српске Православне Цркве ни на који начин не може да учествује у дијалогу који се води између представника Општине Вождовац и поменутог удружења, а по питању наводног нереализовања одређених уговорних обавеза, којима се уређују односи између надлежних државних органа као продаваца станова у овом комплексу и незадовољних појединаца – станара који припадају наведеном удружењу. 11. Српска Православна Црква се никада није противила изградњи објеката за друге намене у поменутом насељу. Све оно што је становницима потребно, црква ће и подржати. Више црквене власти су донеле одлуку да на територији Општине Вождовац финансирају изградњу објекта предшколске установе, на локацији коју надлежни определе. 12. Патријаршија Српске Православне Цркве, као што се неспорно може утврдити из свега напред наведеног, прибавила је све законом прописане дозволе, издате од стране надлежних органа Републике Србије и Града Београда, тако да ће у складу са постављеним роковима, као и на основу одлука надлежних црквених тела, приступити изградњи поменуте светиње. Надамо се да смо дали допринос појашњењу свих правно-релевантних чињеница од значаја за изградњу светиње у насељу „Степа Степановић“, које су из нама непознатих разлога, у протеклом периоду биле занемариване, вероватно водећи се жељама неколицине појединаца, да црква на наведеном потесу не буде изграђена, насупрот жељама и реалној потреби огромне већине верника која живи у овом насељу. Из Патријаршијске управне канцеларије Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Без намере да демантујемо овај од првог до последњег слова лажни текст, подсећамо уредништво и власнике Blitz-Бљуца, да у Србији и даље постоји правни систем и да функционишу судови. Kao и у случају неколико претходних клеветничких и лажних чланака, и овог пута уследиће одговарајућа законска санкција, а на основу тужбе Епархије бачке. Знамо да су људи с оне стране морала и части, са унапред одређеним задатком да изазову саблазан и неповерење према Цркви, како би српски православни народ и његова Отаџбина постали лакши плен домаћих и страних мешетара, у свој демонски план укалкулисали законске санкције српских судова. Знамо и да надокнада за клеветничке текстове на насловној страни Бљуца у еврима, конвертибилним маркама или другој валути није мала, али да по вечитом курсу износи тридесет сребреника. Због те трагичне накнаде Епископ бачки Иринеј дубоко жали и оне који су сребренике дали и оне који су их примили. Жали их, моли се за њих, да се покају и исповеде свој грех. Док не буде сувише касно... Из Канцеларије Епископа бачког Извор: Епархија бачка
  7. Отужна, етички и људски крајње поразна, али већ и монотона пракса немачко-швајцарског таблоида Blic, у народу већ прозван Бљуц, да уочи редовних годишњих заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве пласира различите лажи и сомнабулне, болесне маштарије, настављена је и ове године. Наиме, у данашњем штампаном издању прво перо Бљуца, извесна Жељка Јевтић, потписује чланак под насловом „Иринеј бачки жели да рехабилитује блудне владике”. Без намере да демантујемо овај од првог до последњег слова лажни текст, подсећамо уредништво и власнике Blitz-Бљуца, да у Србији и даље постоји правни систем и да функционишу судови. Kao и у случају неколико претходних клеветничких и лажних чланака, и овог пута уследиће одговарајућа законска санкција, а на основу тужбе Епархије бачке. Знамо да су људи с оне стране морала и части, са унапред одређеним задатком да изазову саблазан и неповерење према Цркви, како би српски православни народ и његова Отаџбина постали лакши плен домаћих и страних мешетара, у свој демонски план укалкулисали законске санкције српских судова. Знамо и да надокнада за клеветничке текстове на насловној страни Бљуца у еврима, конвертибилним маркама или другој валути није мала, али да по вечитом курсу износи тридесет сребреника. Због те трагичне накнаде Епископ бачки Иринеј дубоко жали и оне који су сребренике дали и оне који су их примили. Жали их, моли се за њих, да се покају и исповеде свој грех. Док не буде сувише касно... Из Канцеларије Епископа бачког Извор: Епархија бачка View full Странице
  8. Ових дана неко нас је упутио на веб-портал Стање ствари, тачније на текст под насловом: ,,Лице и наличје једне фаме или ,,Вести” и Епархија франкфуртска”. На прво читање овог чланка, човјек би помислио да иза књижевног стила у којем се као прво појављује ,,досад невиђено” позивање на античку књижевност као lite motif текста, а онда се још као јачи утисак појаве узвишене реченице, типа: ,,стога ће, онај који ове редове бележи” или ,,само тога ради латих се пера”, заиста без претјеривања, човјек би помислио да иза овог текста стоји неко од античких писаца лично. А опет с друге стране, позивање аутора на неколико мјеста у тексту на лично искуство и упућивање на свој неприкосновени лични ауторитет који има кредибилитет да доноси апсолутне судове, помисли човјек да иза овог текста ипак стоји неко од времешних академика, са озбиљном биографијом и библиографијом иза себе. На крају испаде, да је овај текст написао извјесни Марко Делић, студент (докторанд) теологије Универзитета у Тибингену, кандидат Епархије жичке који се потписује и као потпредсједник Црквене општине Штутгарт (sic!). У овом тексту, студент Марко се бави лошим стањем у Епархији франкфуртској и све Немачке, и за то директно оптужује епископа Константина и моју маленкост, епископа Сергија. Пошто немам намјеру да исправљам Његово незнање нити да се правдам пред студентом Марком, који се бави ликом и дјелом моје маленкости током ,,озбиљне” новинарске анализе које је свео на фразе ,,овај ми је преко неког надри разговарача поручио ово, а ја сам онда ово”, јер уствари читава ова прича је евидентна само-промоција. Сматрамо да је ово крајње непримјерен начин и метод, да један кандидат за доктора богословља, овако своди људе и догађаје, те кроз личне вербалне увреде једног човјека (у овом случају епископа Цркве Христове), ма ко он био, заправо ствара лоше обичаје, а ,,зли језици кваре добре обичаје” (1 Кор 15,33). Искрено говорећи, овакав случај да један студент теологије на овакав начин учествује у рјешавању проблема Цркве, није ми познат у историји Цркве Христове. Но, пошто сам осуђен да не познајем Библију, могуће је да не познајем ни историју Цркве, већ то зна само Марко Делић. Ипак, будући да иза ставова студента Марка Делића, стоји каква-таква теологија, дужни смо да кажемо сљедеће: На студентову опаску о екуменизму, подсјећамо да је екуменизам широк појам. Наш еминентни теолог епископ Атанасије (Јевтић) нам је показао колико све врста, група и подгрупа екуменизама постоји у хришћанском свијету, издвајајући при том његов најгори изданак, а то је екуменизам протестантске провенцијенције, којем је, а шта друго, склона тибингенска теолошка школа. ,,Јавна теологија” протестантског свијета, у којем се остварује и њихово друштвено-екуменистичко ангажовање, не мора обавезно бити нешто добро и корисно. Испијању кафа и вођењу испразних разговора који се на крају преточе у оговарање, истина је, таквом екуменизму никад нисам био склон. С друге стране, вођење озбиљног богословског дијалога, у контексту екуменског богословља, пројекат је Православне Цркве у цјелини, са посебно одабраним комисијама, које учествују у тим дијалозима. Искрено, себе сматрам недораслим у раду такве комисије. Такође, имајући у виду поменуте комисије, сматрам крајње комичним тврдње неког студента који сматра себе за некаквог издвојеног дјелатника на пољу екуменизма, који тобоже учествује у некаквом богословском дијалогу, јер сваки православни студент теологије на Западу, то силом прилика чини. Коначно, свима је јасно да проблем Српске Православне Цркве у Њемачкој није друштвено-екуменистичко ангажовање, него нешто сасвим друго. Студент тврди да сам нека врста омнипотентног субаше, који своје ,,тоталитарно епископствовање” извлачи дјелом из православне теологије. Оваквих прича се Православна Црква наслушала давних дана од Пола Тилиха, Јиргена Молтмана и данас Петра Слотердијка, који тоталитаризам и поданичкки дух, извлачи ни мање ни више него из теологије Кападокијаца. Подсјећања ради, лик и дјело православног епископа увијек се по овим западним мислиоцима извлачио из појма Христа Пантократора, који по њима има деспотско-тиранску конотацију. У суштини, они чија је сујета погођена, лако осуде једног православног епископа за тоталитаризам. Они који су искрени, кажу да су такви ставови произашли из апстрактне духовности, по којој свака врста хијерархије и црквеног поретка је зло по себи, јер је ударац на модерно схватање о слободи. Иза такве духовности, како рече Слотердијк стоје ,,страшна деца модернoг доба” (Die schrecklichen Kinder der Neuzeit ). Будући да имам оправдан страх, да свако сљедеће оспорање ставова студента Марка, не води никуда, овдје стајемо. Разлози су познати. Они су били познати чак и мислиоцима фамозне антике. Једна реченица то сјајно илуструје, наиме: ,, Сократ вели Антистену: Прозирем твоју гордост и кроз твоје дроњке”. Паметном доста! Извор: Епархија бихаћко-петровачка. http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/13035/ Текст је одговор на овај текст
  9. Епископ бихаћко-петровачки Сергије СРЉАЊА МОДЕРНОГ СРПСКОГ БОГОСЛОВЉА: СЛУЧАЈ МАРКО ДЕЛИЋ Ових дана неко нас је упутио на веб-портал Стање ствари, тачније на текст под насловом: ,,Лице и наличје једне фаме или ,,Вести” и Епархија франкфуртска”. На прво читање овог чланка, човјек би помислио да иза књижевног стила у којем се као прво појављује ,,досад невиђено” позивање на античку књижевност као lite motif текста, а онда се још као јачи утисак појаве узвишене реченице, типа: ,,стога ће, онај који ове редове бележи” или ,,само тога ради латих се пера”, заиста без претјеривања, човјек би помислио да иза овог текста стоји неко од античких писаца лично. А опет с друге стране, позивање аутора на неколико мјеста у тексту на лично искуство и упућивање на свој неприкосновени лични ауторитет који има кредибилитет да доноси апсолутне судове, помисли човјек да иза овог текста ипак стоји неко од времешних академика, са озбиљном биографијом и библиографијом иза себе. На крају испаде, да је овај текст написао извјесни Марко Делић, студент (докторанд) теологије Универзитета у Тибингену, кандидат Епархије жичке који се потписује и као потпредсједник Црквене општине Штутгарт (sic!). У овом тексту, студент Марко се бави лошим стањем у Епархији франкфуртској и све Немачке, и за то директно оптужује епископа Константина и моју маленкост, епископа Сергија. Пошто немам намјеру да исправљам Његово незнање нити да се правдам пред студентом Марком, који се бави ликом и дјелом моје маленкости током ,,озбиљне” новинарске анализе које је свео на фразе ,,овај ми је преко неког надри разговарача поручио ово, а ја сам онда ово”, јер уствари читава ова прича је евидентна само-промоција. Сматрамо да је ово крајње непримјерен начин и метод, да један кандидат за доктора богословља, овако своди људе и догађаје, те кроз личне вербалне увреде једног човјека (у овом случају епископа Цркве Христове), ма ко он био, заправо ствара лоше обичаје, а ,,зли језици кваре добре обичаје” (1 Кор 15,33). Искрено говорећи, овакав случај да један студент теологије на овакав начин учествује у рјешавању проблема Цркве, није ми познат у историји Цркве Христове. Но, пошто сам осуђен да не познајем Библију, могуће је да не познајем ни историју Цркве, већ то зна само Марко Делић. Ипак, будући да иза ставова студента Марка Делића, стоји каква-таква теологија, дужни смо да кажемо сљедеће: На студентову опаску о екуменизму, подсјећамо да је екуменизам широк појам. Наш еминентни теолог епископ Атанасије (Јевтић) нам је показао колико све врста, група и подгрупа екуменизама постоји у хришћанском свијету, издвајајући при том његов најгори изданак, а то је екуменизам протестантске провенцијенције, којем је, а шта друго, склона тибингенска теолошка школа. ,,Јавна теологија” протестантског свијета, у којем се остварује и њихово друштвено-екуменистичко ангажовање, не мора обавезно бити нешто добро и корисно. Испијању кафа и вођењу испразних разговора који се на крају преточе у оговарање, истина је, таквом екуменизму никад нисам био склон. С друге стране, вођење озбиљног богословског дијалога, у контексту екуменског богословља, пројекат је Православне Цркве у цјелини, са посебно одабраним комисијама, које учествују у тим дијалозима. Искрено, себе сматрам недораслим у раду такве комисије. Такође, имајући у виду поменуте комисије, сматрам крајње комичним тврдње неког студента који сматра себе за некаквог издвојеног дјелатника на пољу екуменизма, који тобоже учествује у некаквом богословском дијалогу, јер сваки православни студент теологије на Западу, то силом прилика чини. Коначно, свима је јасно да проблем Српске Православне Цркве у Њемачкој није друштвено-екуменистичко ангажовање, него нешто сасвим друго. Студент тврди да сам нека врста омнипотентног субаше, који своје ,,тоталитарно епископствовање” извлачи дјелом из православне теологије. Оваквих прича се Православна Црква наслушала давних дана од Пола Тилиха, Јиргена Молтмана и данас Петра Слотердијка, који тоталитаризам и поданичкки дух, извлачи ни мање ни више него из теологије Кападокијаца. Подсјећања ради, лик и дјело православног епископа увијек се по овим западним мислиоцима извлачио из појма Христа Пантократора, који по њима има деспотско-тиранску конотацију. У суштини, они чија је сујета погођена, лако осуде једног православног епископа за тоталитаризам. Они који су искрени, кажу да су такви ставови произашли из апстрактне духовности, по којој свака врста хијерархије и црквеног поретка је зло по себи, јер је ударац на модерно схватање о слободи. Иза такве духовности, како рече Слотердијк стоје ,,страшна деца модернoг доба” (Die schrecklichen Kinder der Neuzeit ). Будући да имам оправдан страх, да свако сљедеће оспорање ставова студента Марка, не води никуда, овдје стајемо. Разлози су познати. Они су били познати чак и мислиоцима фамозне антике. Једна реченица то сјајно илуструје, наиме: ,, Сократ вели Антистену: Прозирем твоју гордост и кроз твоје дроњке”. Паметном доста! Извор: Епархија бихаћко-петровачка. http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/13035/ Текст је одговор на овај текст View full Странице
  10. Као и увек на почетку Нове године, позивамо верни народ да купује црквене календаре у издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве који су једини аутентични и потпуни: садрже, поред празника и светох Православне Цркве, апостолска и јеванђељска читања у недељне дане. Још једном позивамо вернике да црквене календаре у издању Светог Архијерејског Синода купују само у својим храмовима и црквеним продавницама, а не на улици и пијацама где су се појавила дивља и нецрквена издања календара. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Саопштење за јавност Епархије шумадијске 15. Децембар 2017 - 7:46 Поводом текста „И Параћинци дошли да дају подршку оцу Саши“, објављеног у новинама ,,Блиц“ од 14. децембра 2017. године, који је поново потписала Жељка Јевтић, обавештавамо сву богољубиву и истинољубиву браћу и сестре да је ова новинарка ,,Билца“ у данашњем тексту поновила готово све неистине и лажи које смо демантовали у Саопштењу за јавност поводом писања „Блица“ од 13. децембра 2017. године. Имајући у виду да се нико из ,,Блица“ до сада није обрати Епархији шумадијској са било којим питањем у вези проблема о коме пишу, више је него јасно колико ове новине поштују основни принцип новинарства - да се чују обе стране. Не улазећи у бесмислени дијалог са онима које истина не интересује, још једном обавештавамо све заинтересоване да је Епископ шумадијски на састанку 29. новембра 2017. године са представницима парохијана који за себе тврде да подржавају свештеника Сашу Огњановића, рекао како свештеник Саша треба да изврши одлуку о премештају на Другу рековачку парохију и да ће у том случају бити обустављен црквеносудски поступак који је против њега покренут 27. новембра 2017. године. Епископ ће, уколико се свештеник Саша на овој парохији покаже бољим, донети одлуку да га премести на неку другу парохију ближе Крагујевцу. Сходно томе упућујемо питање госпођи Јевтић, редакцији ,,Блица" и свима који су заинтересовани за овај случај, да одговоре на два питања: На који начин Епископ шумадијски може испунити своје обећање будући да је свештеник Саша Огњановић, до сада три пута (24. новембра, 5. децембра и 11. децембра), одбијао да прими дужност на Другој рековачкој парохији? На који начин Епископ шумадијски може испунити своје обећање уколико се свештеник Саша Огњановић оглуши о још један позив и ни 15. децембра 2017. године не прими дужност на Другој рековачкој парохији, будући да ће у том случају наступити околности из члана 177 Устава СПЦ, став други, којим се предвиђа да „непримање дужности за 21 дан после постављења или премештаја, повлачи губитак парохије? Из канцеларије Епископа шумадијског
  12. Саопштење за јавност Епархије шумадијске 15. Децембар 2017 - 7:46 Поводом текста „И Параћинци дошли да дају подршку оцу Саши“, објављеног у новинама ,,Блиц“ од 14. децембра 2017. године, који је поново потписала Жељка Јевтић, обавештавамо сву богољубиву и истинољубиву браћу и сестре да је ова новинарка ,,Билца“ у данашњем тексту поновила готово све неистине и лажи које смо демантовали у Саопштењу за јавност поводом писања „Блица“ од 13. децембра 2017. године. Имајући у виду да се нико из ,,Блица“ до сада није обрати Епархији шумадијској са било којим питањем у вези проблема о коме пишу, више је него јасно колико ове новине поштују основни принцип новинарства - да се чују обе стране. Не улазећи у бесмислени дијалог са онима које истина не интересује, још једном обавештавамо све заинтересоване да је Епископ шумадијски на састанку 29. новембра 2017. године са представницима парохијана који за себе тврде да подржавају свештеника Сашу Огњановића, рекао како свештеник Саша треба да изврши одлуку о премештају на Другу рековачку парохију и да ће у том случају бити обустављен црквеносудски поступак који је против њега покренут 27. новембра 2017. године. Епископ ће, уколико се свештеник Саша на овој парохији покаже бољим, донети одлуку да га премести на неку другу парохију ближе Крагујевцу. Сходно томе упућујемо питање госпођи Јевтић, редакцији ,,Блица" и свима који су заинтересовани за овај случај, да одговоре на два питања: На који начин Епископ шумадијски може испунити своје обећање будући да је свештеник Саша Огњановић, до сада три пута (24. новембра, 5. децембра и 11. децембра), одбијао да прими дужност на Другој рековачкој парохији? На који начин Епископ шумадијски може испунити своје обећање уколико се свештеник Саша Огњановић оглуши о још један позив и ни 15. децембра 2017. године не прими дужност на Другој рековачкој парохији, будући да ће у том случају наступити околности из члана 177 Устава СПЦ, став други, којим се предвиђа да „непримање дужности за 21 дан после постављења или премештаја, повлачи губитак парохије? Из канцеларије Епископа шумадијског View full Странице
  13. Још једном, не спорећи никоме право да слободно изражава своје мишљење или да доноси закључке по својој памети, указујемо на многе нетачне информације из чланка „Владика Јован обмањује јавност“: Епископ шумадијски никада није имао, нити сада има приватно обезбеђење са којим долази у цркву. Владика шумадијски није протерао свештеника Сашу Огњановића из Епархије шумадијске, нити је акт (КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године), којим је свештенику Саши предложен условни канонски отпуст за неку од епархија СПЦ, пресуда, нити је то одлука о разрешењу са парохије. Реч је о позиву свештенику Саши да, уколико мисли да нема потребе за даљим богословским напретком, усавршавањем, за активнијим учешћем у животу и раду братства храма Светог великомученика кнеза Лазара и у црквеном животу при овом храму, онда нека пита неког од епископа СПЦ да ли, са таквим ставом какав је заузео, жели да га прими у подручну му Епархију. Такође, овим актом, свештеник Саша је позван да у року од 30 дана достави извештај у коме је требао да одговори да ли се обраћао неком од Епископа СПЦ и какав је одговор добио, али свештеник Саша није одговорио на овај позив у року, а ни после још два позива који су му упућени 6. и 30. октобра 2017. године. Тврдња да је одлука о премештају свештеника Саше Огњановића донета да би на Другу белошевачку парохију био постављен син епархијског благајника је груба неистина, да не употребимо неку тежу, али овоме потпуно примерену реч. Иначе, приликом састанка са представницима окупљеног народа 29. новембра 2017. године, Епископ шумадијски је пред свима присутним рекао да му никада није пало на памет да сина епархијског благајника премести на Другу белошевачку парохију, нити да тако нешто планира у ближој или даљој будућности. Навод у тексту да је Епископ шумадијски (у вези доласка другог свештеника) рекао „ако ја пошаљем, примаћете и црног ђавола“ је лаж и тако нешто се, уз сво уважавање потписника поменутог текста, не може другачије назвати. Констатације у тексту „Блица“ да је Епископ шумадијски „у последњих десетак дана неколико пута мењао одлуке, причао сасвим опречне ствари, постављао и уклањао са епархијског сајта акта везана за свештеника Сашу, да је почео да износи и тврдње сасвим супротне од реалних догађаја који су и камерама забележени, односно да један дан прича једно, а други дан друго“ су бесмислене и саме по себи представљају најобичнију клевету, јер се спорне одлуке и тврдње конкретно и не наводе, а и како би када их нема. На сајту Епархије шумадијске никада нису објављивани акти у вези са свештеником Сашом. Документа која се тичу свештеника Саше објављивана су у разним електронским и штампаним медијима и facebook налозима. Ти акти достављани су лично свештенику Саши Огњановићу и убрзо по уручивању појављивали су се у јавности. Ко је та акта достављао разним лицима можемо са великом сигурношћу препоставити, али то сигурно није Епископ шумадијски. На сајту Епархије шумадијске објављено је, а потом повучено Саопштење за јавност од 28. новембра 2017. године. То је учињено у нади да ће свештеник Саша прихватити премештај на Другу рековачку парохију, што је он, донекле и наговестио 29. новембра 2017. године, рекавши народу окупљеном испред цркве Светог великомученика и кнеза Лазара да „благослов Епископа мора да се испоштује“. На састанку који је одржан 29. новембар 2017. године, Епископ је разговарао са десеторо представника парохијана, који за себе тврде да подржавају свештеника Сашу Огњановића. Учеснике састанка одредили су сами окупљени, док их је Епископ сачекао у парохијском дому. На крају разговора, који је трајао око два сата, присутнима је речено да свештеник Саша треба да прихвати одлуку о премештају на Другу рековачку парохију и да ће у том случају бити обустављен црквеносудски поступак који је против њега покренут 27. новембра 2017. године, а да ће Епископ, уколико се свештеник Саша на овој парохији покаже бољим, донети одлуку да га премести на неку другу парохију ближе Крагујевцу. Дакле, Епископ шумадијски никоме није обећао да ће свештеник Саша „бити враћен на радно место у Лазарицу“, а позив да преузме дужност на Другој рековачкој парохији је још увек отворен, тако да свештеника Сашу нико не спречава да преузме ову дужност. Подсећамо да је надлежни архијерејски намесник још 5. децембра 2017. године, по други пут, позвао свештеника Сашу да 6. децембра 2017. године дође у Рековац и прими дужност на Другој рековачкој парохији. Он му је том приликом одговорио да „парохију не може да прими и да није у могућности да одговори када ће бити спреман да прими дужност на Другој рековачкој парохији“. На основу изнетих чињеница, више је него јасно да новинарка Жељка Јевтић, у више пута исказаном маниру, обмањује народ, при чему је сада отишла и корак даље, па за обмањивање оптужује Епископа шумадијског. Ако је и од „Блица“ и његове новинарке, много је. Из канцеларије Епископа шумадијског Извор: Српска Православна Црква
  14. Поводом текста „Владика Јован обмањује народ“, објављеног у новинама ,,Блиц" од 7. децембра 2017. године, обавештавамо сву богољубиву и истинољубиву браћу и сестре о још једној неистини, међу многима већ штампаним, која је изнета у овом тексту, а који је, као и раније, потписала Жељка Јевтић. Још једном, не спорећи никоме право да слободно изражава своје мишљење или да доноси закључке по својој памети, указујемо на многе нетачне информације из чланка „Владика Јован обмањује јавност“: Епископ шумадијски никада није имао, нити сада има приватно обезбеђење са којим долази у цркву. Владика шумадијски није протерао свештеника Сашу Огњановића из Епархије шумадијске, нити је акт (КЕбр. 1219 од 23. августа 2017. године), којим је свештенику Саши предложен условни канонски отпуст за неку од епархија СПЦ, пресуда, нити је то одлука о разрешењу са парохије. Реч је о позиву свештенику Саши да, уколико мисли да нема потребе за даљим богословским напретком, усавршавањем, за активнијим учешћем у животу и раду братства храма Светог великомученика кнеза Лазара и у црквеном животу при овом храму, онда нека пита неког од епископа СПЦ да ли, са таквим ставом какав је заузео, жели да га прими у подручну му Епархију. Такође, овим актом, свештеник Саша је позван да у року од 30 дана достави извештај у коме је требао да одговори да ли се обраћао неком од Епископа СПЦ и какав је одговор добио, али свештеник Саша није одговорио на овај позив у року, а ни после још два позива који су му упућени 6. и 30. октобра 2017. године. Тврдња да је одлука о премештају свештеника Саше Огњановића донета да би на Другу белошевачку парохију био постављен син епархијског благајника је груба неистина, да не употребимо неку тежу, али овоме потпуно примерену реч. Иначе, приликом састанка са представницима окупљеног народа 29. новембра 2017. године, Епископ шумадијски је пред свима присутним рекао да му никада није пало на памет да сина епархијског благајника премести на Другу белошевачку парохију, нити да тако нешто планира у ближој или даљој будућности. Навод у тексту да је Епископ шумадијски (у вези доласка другог свештеника) рекао „ако ја пошаљем, примаћете и црног ђавола“ је лаж и тако нешто се, уз сво уважавање потписника поменутог текста, не може другачије назвати. Констатације у тексту „Блица“ да је Епископ шумадијски „у последњих десетак дана неколико пута мењао одлуке, причао сасвим опречне ствари, постављао и уклањао са епархијског сајта акта везана за свештеника Сашу, да је почео да износи и тврдње сасвим супротне од реалних догађаја који су и камерама забележени, односно да један дан прича једно, а други дан друго“ су бесмислене и саме по себи представљају најобичнију клевету, јер се спорне одлуке и тврдње конкретно и не наводе, а и како би када их нема. На сајту Епархије шумадијске никада нису објављивани акти у вези са свештеником Сашом. Документа која се тичу свештеника Саше објављивана су у разним електронским и штампаним медијима и facebook налозима. Ти акти достављани су лично свештенику Саши Огњановићу и убрзо по уручивању појављивали су се у јавности. Ко је та акта достављао разним лицима можемо са великом сигурношћу препоставити, али то сигурно није Епископ шумадијски. На сајту Епархије шумадијске објављено је, а потом повучено Саопштење за јавност од 28. новембра 2017. године. То је учињено у нади да ће свештеник Саша прихватити премештај на Другу рековачку парохију, што је он, донекле и наговестио 29. новембра 2017. године, рекавши народу окупљеном испред цркве Светог великомученика и кнеза Лазара да „благослов Епископа мора да се испоштује“. На састанку који је одржан 29. новембар 2017. године, Епископ је разговарао са десеторо представника парохијана, који за себе тврде да подржавају свештеника Сашу Огњановића. Учеснике састанка одредили су сами окупљени, док их је Епископ сачекао у парохијском дому. На крају разговора, који је трајао око два сата, присутнима је речено да свештеник Саша треба да прихвати одлуку о премештају на Другу рековачку парохију и да ће у том случају бити обустављен црквеносудски поступак који је против њега покренут 27. новембра 2017. године, а да ће Епископ, уколико се свештеник Саша на овој парохији покаже бољим, донети одлуку да га премести на неку другу парохију ближе Крагујевцу. Дакле, Епископ шумадијски никоме није обећао да ће свештеник Саша „бити враћен на радно место у Лазарицу“, а позив да преузме дужност на Другој рековачкој парохији је још увек отворен, тако да свештеника Сашу нико не спречава да преузме ову дужност. Подсећамо да је надлежни архијерејски намесник још 5. децембра 2017. године, по други пут, позвао свештеника Сашу да 6. децембра 2017. године дође у Рековац и прими дужност на Другој рековачкој парохији. Он му је том приликом одговорио да „парохију не може да прими и да није у могућности да одговори када ће бити спреман да прими дужност на Другој рековачкој парохији“. На основу изнетих чињеница, више је него јасно да новинарка Жељка Јевтић, у више пута исказаном маниру, обмањује народ, при чему је сада отишла и корак даље, па за обмањивање оптужује Епископа шумадијског. Ако је и од „Блица“ и његове новинарке, много је. Из канцеларије Епископа шумадијског Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Позивајући се на Закон о информисању желимо да демантујемо следеће ваше наводе: 1. Извесна госпођа, на почетку прилога, изјављује како је свештеник Саша био и физички нападнут од стране Владике који га је ударао и са штапом и са рукама у десну страну, те да је она позвана у полицију да да изјаву. Шта је се заправо догодило? У среду 15. новембра 2017. године, група мештана Белошевца је покушала да спречи Епископ шумадијског да после одслужене Свете Литургије уђе у своје возило. Том приликом је један ученик богословије, који је тога дана певао на Светој Литургији, добио ударац песницом у потиљак. Извршиоца овог недела припадници полиције су одмах открили и против њега поднета је пријава правосудним институцијама. За невиђено вређање Епископа шумадијског и претње које су му упућене, свештеник Саша, који је сво време био присутан у народу, није рекао ни једну реч, нити је после овог догађаја покушао да се пред Епископом огради од поменутих догађаја. Напротив, после више пута поновљеног питања шта има на све ово да каже, он 15. новембра 2017. године, пред свим свештеницима цркве Светог кнеза Лазара и представницима полиције одговара да нема ништа да каже и да би он морао да крене да свети водицу. Тога дана, а ни наредних дана свештеник Саша није ни поменуо да га је Епископ физички напао. Међутим, после 12 дана свештеник Саша одлази у полицију и пријављује Епископа да га је наводно 15. новембра 2017. године ударио. Дакле, поменута госпођа, по тужби свештеника Саше, а на позив полиције треба да посведочи како је то Епископ шумадијски ударио свештеника Сашу. Зашто свештеник Саша није пријавио одмах да га је Епископ тукао и како је то Епископ могао да бије свештеника Сашу пред 250 људи који су дошли да га подрже, а који су Епископа спречавали да уђе у возило, и како то тада не виде и непомену нико од окупљеног народа, закључите сами. 2. Епархија шумадијска је разрешење свештеника (Саше Огњановића) обавила без његовог присуства, рекао је свештеник (Саша) на прошлонедељном окупљању верника. Договорено је да то буде у петак 24. новембра у 9 сати а они су то урадили 23. новембра (у време када је Саша био на путу) и то је урађено без икаквог записника. Шта је се заправо догодило? Епископ шумадијски је 17. новембра 2017. године донео одлуку којом је протонамесник Саша Огњановић разрешен дужности привременог пароха другог белошевачког и премештен на дужност привременог пароха Друге рековачке парохије. Та одлука прочитана је свештенику Саши Огњановићу у присуству чланова братства храма Светог великомученика кнеза Лазара 22. новембра 2017. године. Том приликом је са свештеником Сашом, у присуству више свештеника, договорено да се истог дана у 17, 30 часова, у канцеларији храма Светог великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, изврши примопредаја. После пола сата свештеник Саша је затражио да се примопредаја обави сутрадан, 23. новембра, да би се потом предомислио и затражио да се то учини 24. новембра 2017. године. Међутим, свештеник Саша ни 24. новембра 2017. године није поступио по одлуци Епископа, одбивши да прими одлуку постављењу, тако да је Друга парохија белошевачка поверена у опслуживање свештенику Љубомиру Радићу, пароху Треће белошевачке парохије, док је Друга рековачка парохија остала упражњена. Свештенику Саши Огњановићу је остављена могућност да ову парохију прими, наравно у року који предвиђа Устав СПЦ. Напоменули би да се и претходник свештеника Саше Огњановића на Другој парохији белошевачкој, јереј Младен Ђурановић, понео на исти начин када је свештеник Саша уведен у дужност пароха другог белошевачког. Другим речима, одбио је да прими одлуку о разрешењу па је свештеник Саша уведен у дужност без присуства свештеника Младена. Иначе, записник о увођењу у дужност постоји и сачињен је на исти начин на који је то учињено и када је свештеник Саша Огњановић 2007. године уведен у дужност пароха белошевачког. Тада свештенику Саши то није сметало нити му је то престављало проблем. 3. Одлука КЕбр. 1671 од 27. новембра 2017. године се наводи као одлука којом је Епископ шумадијски сменио свештеника Сашу Огњановића а потом се пуста прилог у коме Епископ говори да је свештеник Саша премештен по потреби службе како би се показало како Епископ не говори истину. Одлука КЕбр. 1671 од 27. новембра 2017. године, у којој су наведени преступи за које се свештеник Саша основано сумњичи, донета је 27. новембра 2017. године и њоме је свештеник Саша Огњановић стављен по забрану свештенослужења и протв њега је покренута истрага. Преступи за које се свештеник Саша сумњичи почињени су у протеклих неколико месеци, а одлука о премештају са парохије Друге белошевачке на парохију Другу рековачку донета је 17. новембра 2017. године и не тиче се смене, односно премештаја свештеника Саше Огњановића. Дакле, Епископ је окупљеном народу саопштио одлуку да је Саша премештен по потреби службе, док је о преступима за које се свештеник Саша сумњичи Епископ разговарао више од два сата са представницима окупљеног народа што се у прилогу нигде не помиње. 4. Свештенику Саши је ускраћена могућност да служи у рековачкој парохији. Свештенику Саши Огњановићу нико нема намеру да ускрати право да служи у рековачкој парохији. То право свештеник Саша ускраћује самом себи јер од 24. новембра 2017. године одбија да преузме одлуку о постављењу на дужност другог рековачког пароха. О онемогућавању свештеника Саше да служи у рековачкој парохији могло би се се говорити само под условом да је свештеник Саша преузео акт о постављењу на Другу рековачку парохију, што именовани до сада није учинио. Из канцеларије Епископа шумадијског Извор: Епархија шумадијска
  16. У вези прилога објављеног 29. новембар 2017. године у дневнику телевизије ,,Прва" и телевизије ,,О2" поводом догађаја испред храма Светог великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, изражавамо запрепашћење степеном извртања чињеница у циљу доношења закључка који је најблаже речено скандалозан. Позивајући се на Закон о информисању желимо да демантујемо следеће ваше наводе: 1. Извесна госпођа, на почетку прилога, изјављује како је свештеник Саша био и физички нападнут од стране Владике који га је ударао и са штапом и са рукама у десну страну, те да је она позвана у полицију да да изјаву. Шта је се заправо догодило? У среду 15. новембра 2017. године, група мештана Белошевца је покушала да спречи Епископ шумадијског да после одслужене Свете Литургије уђе у своје возило. Том приликом је један ученик богословије, који је тога дана певао на Светој Литургији, добио ударац песницом у потиљак. Извршиоца овог недела припадници полиције су одмах открили и против њега поднета је пријава правосудним институцијама. За невиђено вређање Епископа шумадијског и претње које су му упућене, свештеник Саша, који је сво време био присутан у народу, није рекао ни једну реч, нити је после овог догађаја покушао да се пред Епископом огради од поменутих догађаја. Напротив, после више пута поновљеног питања шта има на све ово да каже, он 15. новембра 2017. године, пред свим свештеницима цркве Светог кнеза Лазара и представницима полиције одговара да нема ништа да каже и да би он морао да крене да свети водицу. Тога дана, а ни наредних дана свештеник Саша није ни поменуо да га је Епископ физички напао. Међутим, после 12 дана свештеник Саша одлази у полицију и пријављује Епископа да га је наводно 15. новембра 2017. године ударио. Дакле, поменута госпођа, по тужби свештеника Саше, а на позив полиције треба да посведочи како је то Епископ шумадијски ударио свештеника Сашу. Зашто свештеник Саша није пријавио одмах да га је Епископ тукао и како је то Епископ могао да бије свештеника Сашу пред 250 људи који су дошли да га подрже, а који су Епископа спречавали да уђе у возило, и како то тада не виде и непомену нико од окупљеног народа, закључите сами. 2. Епархија шумадијска је разрешење свештеника (Саше Огњановића) обавила без његовог присуства, рекао је свештеник (Саша) на прошлонедељном окупљању верника. Договорено је да то буде у петак 24. новембра у 9 сати а они су то урадили 23. новембра (у време када је Саша био на путу) и то је урађено без икаквог записника. Шта је се заправо догодило? Епископ шумадијски је 17. новембра 2017. године донео одлуку којом је протонамесник Саша Огњановић разрешен дужности привременог пароха другог белошевачког и премештен на дужност привременог пароха Друге рековачке парохије. Та одлука прочитана је свештенику Саши Огњановићу у присуству чланова братства храма Светог великомученика кнеза Лазара 22. новембра 2017. године. Том приликом је са свештеником Сашом, у присуству више свештеника, договорено да се истог дана у 17, 30 часова, у канцеларији храма Светог великомученика кнеза Лазара у Белошевцу, изврши примопредаја. После пола сата свештеник Саша је затражио да се примопредаја обави сутрадан, 23. новембра, да би се потом предомислио и затражио да се то учини 24. новембра 2017. године. Међутим, свештеник Саша ни 24. новембра 2017. године није поступио по одлуци Епископа, одбивши да прими одлуку постављењу, тако да је Друга парохија белошевачка поверена у опслуживање свештенику Љубомиру Радићу, пароху Треће белошевачке парохије, док је Друга рековачка парохија остала упражњена. Свештенику Саши Огњановићу је остављена могућност да ову парохију прими, наравно у року који предвиђа Устав СПЦ. Напоменули би да се и претходник свештеника Саше Огњановића на Другој парохији белошевачкој, јереј Младен Ђурановић, понео на исти начин када је свештеник Саша уведен у дужност пароха другог белошевачког. Другим речима, одбио је да прими одлуку о разрешењу па је свештеник Саша уведен у дужност без присуства свештеника Младена. Иначе, записник о увођењу у дужност постоји и сачињен је на исти начин на који је то учињено и када је свештеник Саша Огњановић 2007. године уведен у дужност пароха белошевачког. Тада свештенику Саши то није сметало нити му је то престављало проблем. 3. Одлука КЕбр. 1671 од 27. новембра 2017. године се наводи као одлука којом је Епископ шумадијски сменио свештеника Сашу Огњановића а потом се пуста прилог у коме Епископ говори да је свештеник Саша премештен по потреби службе како би се показало како Епископ не говори истину. Одлука КЕбр. 1671 од 27. новембра 2017. године, у којој су наведени преступи за које се свештеник Саша основано сумњичи, донета је 27. новембра 2017. године и њоме је свештеник Саша Огњановић стављен по забрану свештенослужења и протв њега је покренута истрага. Преступи за које се свештеник Саша сумњичи почињени су у протеклих неколико месеци, а одлука о премештају са парохије Друге белошевачке на парохију Другу рековачку донета је 17. новембра 2017. године и не тиче се смене, односно премештаја свештеника Саше Огњановића. Дакле, Епископ је окупљеном народу саопштио одлуку да је Саша премештен по потреби службе, док је о преступима за које се свештеник Саша сумњичи Епископ разговарао више од два сата са представницима окупљеног народа што се у прилогу нигде не помиње. 4. Свештенику Саши је ускраћена могућност да служи у рековачкој парохији. Свештенику Саши Огњановићу нико нема намеру да ускрати право да служи у рековачкој парохији. То право свештеник Саша ускраћује самом себи јер од 24. новембра 2017. године одбија да преузме одлуку о постављењу на дужност другог рековачког пароха. О онемогућавању свештеника Саше да служи у рековачкој парохији могло би се се говорити само под условом да је свештеник Саша преузео акт о постављењу на Другу рековачку парохију, што именовани до сада није учинио. Из канцеларије Епископа шумадијског Извор: Епархија шумадијска View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...