Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'календар'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 19 results

  1. Црква 2019. – Календар Српске Православне Патријаршије за просту 2019. годину, издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд 2019, страна 782. Угледно издање Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Календар „Црква 2019.“ изашао је у знаку јубилеја 800-годишњице аутокефалије Српске Православне Цркве. Уредник овог календара је као и претходних година високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. Календар „Црква 2019“ је препознатљива публикација која најчешће доноси текстове посвећене јубилејима из црквено-народне прошлости и по томе се разликује од календара помесних Православних Цркава који више својим садржајем подсећају на богослужбене књиге попут, рецимо, општег минеја или типика. Са друге стране, овогодишњи „Календар Црква“ поред свога уобичајеног историјског дела, затим календарског, има и опсежан шематизам, пописни увид у стање свих 39 епархија Српске Православне Цркве. Шематизам оваквог типа је последњи пут урађен 2006. године, а пре тога 1996. са подацима о пархијама и активном свештенству. Шематизми су важан историјски извор, преко којих се може најбрже упознати са територијалним опсегом, историјатом, свештенством и верним народом једне помесне цркве и њених епархија. Пракса да се бројно стање и могућности црквене огранизације приказује на шематски и статистички начин потиче из српске Карловачке митрополије. Наиме, сама реч schematismus je грчког корена, развијала се и употребљавала у германској средини и означава публикацију која табеларно и системски приказује бројно стање једног правног лица. Тежња човекова да прави спискове и пописе своје имовине, свог блага, каналисана је тада административним потребама државе, која је у односима са Црквом желела да буде што одређенија и што јаснија. Први шематизам у историји Српске Православне Цркве издат је на немачком језику и приказује прилике на подручју свих седам епархија Карловачке митрополије уочи 1848. године. Реч је о Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus, Budae 1846/7. Треба нагласити да је у библиографији српских шематизама до 1914 године, преглед стања Епархије далматинске бивао најчешћи и најплоднији. Старањем епископа Стефана Кнежевића и Никодима Милаша готово сваког лета (почевши од 1859.) издаван је по један шематизам. Занимљиво да су први пописи храмова Српске Цркве у Далмацији објављивани на италијанском језику. Знамо за два из 1842. и 1843. године. Црквене општине српског народа крајем XIX и почетком XX века издају шематизме који су за данашње читаоце, који живе у модерним и преметнутим околностима, извор светла за ондашње завичајне прилике. Први шематизам за читаву територију уједињене Српске Православне Цркве објављен је 1925. године и то је чувени Шематизам Источно-православне Српске Патријаршије по подацима из 1924. године (Сремски Карловци 1925). Однос простора и времена, људи и грађевина у којима се обавља богослужење уочава и на уметнички начин исказује српска епика. Просечан српски пастир, коме су гусле биле средство уметничког израза и преношења националне свести, зна за сваку стопу свог народног и духовног простора. Када српски певач казује каталог српских богомоља, он у времену турске владавине према Латинима исказује културну равноправност, можда и супериорност свог сакралног градитељства: Да ви знате наше намастире Наших славних цара задужбине Какови су и колики ли су! Да видите лавру Студеничку, Недалеко од Новог Пазара, Да видите Ђурђеве Ступове, Код Дежеве старијех дворова, Задужбине цара Симеуна, Да видите чудо невиђено Бјел Вилиндар усред Горе свете Задужбину Саве Светитеља И његовог оца Сименуа“. .............................................. Да видите пак да се дивите И остале српске намастире Какови су и колики ли су! Жича, Сопоћани, Папраћа, Дечани, Рача украј Дрине, Троноша, Раваница, Ресава... У оваквом каталошком набрајању се налази заметак првих шематизама, први списак богомоља, макар и усмени. Календар Црква за 2019. годину у историјском и наративном делу доноси текстове историчара и теолога. Пажњу читалаца ће свакако привући студија др Драгољуба Марјановића „Осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019)“ која се бави важном темом око које ће се свијати културни догађаји наше помесне Цркве наредних месеци и кроз читаву годину. Редовни професор на катедри за историју Српске Православне Цркве протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић аутор је два прилога „Осамдесетогодишњица од упокојења злетовско-струмичког епископа др Симеона Поповића“ и „Осамдесетогодишњица од упокојења банатског епископа др Викентија Вујића“. Једним архијерејем из 20. века бавио се др Владислав Пузовић, професор Православног богословског факултета, а реч је о његовом тексту „Митрополит загребачки др Дамаскин Грданички“. Историографску монотонију разбија рад протојереја проф. др Љубивоја Стојановића из домена пастирског богословља, а која гласи „Императив мисије Цркве: осавременити време и савременике вечношћу“. Историчар млађе генерације Немања Девић посветио је пажњу НАТО бомбардовању Србије 1999. године, а потписник ових редова даје два прилога „Косовска битка у историји и историјској свести српског народа (1389-2019)“ и „Григорије Живковић, митрополит зворничко-тузлански (1839-1909)“. По устаљеном обичају ово издање у наставку доноси молитве и заповести Господње, преглед црквених тела наше свете Цркве и просветних установа и даје преглед прошлогодишњих епископских хиротонија и устоличења. Календар „Црква 2019“ је доста добро графички опремљен, богато је илустрован, пружајући фотографије нових посленика на њиви Господњој, доносећи нове портрете Његове Светости, високопреосвећених митрополита и преосвећених епископа Српске Православне Цркве. Један ревијални карактер овог календара и шематизма показује се и у избору фотографија историјских цркава и манастира, важним духовним средиштима српске црквено-народне прошлости. Ово је досад, свакако најбоље издање вољеног и практичног српског црквеног календара који се припрема, објављује и штампа у Српској Православној Цркви, а који у протеклих пет година сигурно и умешно уређује високопречасни протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода. др Радован Пилиповић директор Архива Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква
  2. Приликом прослављања великих хришћанских празника, као што су Божић и Васкрс, често настају недоумице и питања у вези са разликом између јулијанског и григоријанског календара. Гост Јутарњег програма, катихета Бранко Калаба, објаснио је у чему се огледа смисао и улога календара у богослужбеном животу Цркве.
  3. Приликом прослављања великих хришћанских празника, као што су Божић и Васкрс, често настају недоумице и питања у вези са разликом између јулијанског и григоријанског календара. Гост Јутарњег програма, катихета Бранко Калаба, објаснио је у чему се огледа смисао и улога календара у богослужбеном животу Цркве. View full Странице
  4. Уредништво апликације тренутно ради на допунама историјских података Српске Православне Цркве и Србије, а у широј форми, обухватиће и податке из светске историје, науке, културе... Календар обухвата и Црквени календар тј. не претставља званични медиј него информативно пружа податке о свим значајним датумима и светитељима. Апликација је на употреби редакцијама СПЦ које могу допунити недостајуће податке, а омогућен је и унос података по регијама (епархијама, парохијама, градовима). Тиме се омогућава претрага по више циљаних критеријума. Службе епархија имају могућност и позване су да у Календар унесу све важне датуме из својих епархија како би информације биле на услузи и другим црквеним медијима. Апликацију Календар догађаја је израдио ЦЕПИС по идеји и иницијативи часописа ПРАВОСЛАВЉЕ са благословом уредника о.Дамјана Божића, а захваљујемо се редакцији Слово љубве на подацима и помоћи око реализације. Апликацију посетите на следећој адреси: http://pravoslavlje.spc.rs/KALENDAR/ Александар Арсенин, стални стручни сарадник ЦЕПИС-а
  5. Календар догађаја је апликација СПЦ која једним централним системом обухвата све битне догађаје из Црквеног и световног живота. Циљ је да се Календаром обухвате сви битни догађаји у епархијама (годишњице, помени, значајни датуми...), и да унети подаци буду ажурни, тачни и доступни медијским сервисима СПЦ. Уредништво апликације тренутно ради на допунама историјских података Српске Православне Цркве и Србије, а у широј форми, обухватиће и податке из светске историје, науке, културе... Календар обухвата и Црквени календар тј. не претставља званични медиј него информативно пружа податке о свим значајним датумима и светитељима. Апликација је на употреби редакцијама СПЦ које могу допунити недостајуће податке, а омогућен је и унос података по регијама (епархијама, парохијама, градовима). Тиме се омогућава претрага по више циљаних критеријума. Службе епархија имају могућност и позване су да у Календар унесу све важне датуме из својих епархија како би информације биле на услузи и другим црквеним медијима. Апликацију Календар догађаја је израдио ЦЕПИС по идеји и иницијативи часописа ПРАВОСЛАВЉЕ са благословом уредника о.Дамјана Божића, а захваљујемо се редакцији Слово љубве на подацима и помоћи око реализације. Апликацију посетите на следећој адреси: http://pravoslavlje.spc.rs/KALENDAR/ Александар Арсенин, стални стручни сарадник ЦЕПИС-а View full Странице
  6. Удружење „Милутин Миланковић“ представило је синоћ у цркви Светог Лазара Косовског у крипти Храма Светог Саве зборник радова „Срби и календарско питање“. Сабрање је отворио Његова светост Патријарх српски Иринеј словом о Милутину Миланковићу. О књизи су говорили потом протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, проф. др Стево Шеган и мр Радован Калабић уз појање Љубомира Манасијевића и здравице Драгише Симића, док су програм водили глумци Александар Ранковић и Ивана Зечевић. На крају се обратио и организатор скупа мр Славко Максимовић, председник Удружења. Књига је зборник радова са прошлогодишњег научног скупа „Срби и календарско питање“. ТВ Храм: Промоција књиге „Срби и календарско питање“ View full Странице
  7. Smatram da je doslednost jedna od najvažnijih ljudskih osobina .. a ako je čovek dosledan, tada su te osobine čovekolike tj. hrišćanske u samom korenu jer hrišćanstvo nije religija već Život u Hristu .. u Istini! Ono ne spada u religije već u ontologiju! Bog je uvek i u svemu dosledan svojoj Reči! E sad; vezano za temu, manje je pogrešno slaviti jednu novu godinu (bilo koju) nego dve! Ovo drugo je šizofrenija jer dotiče dva duhovna konteksta za koja VERUJEMO da se isključuju .. a čim sudimo, tj. čim verujemo da je nešto loše ili pogrešno onda to za nas i jeste loše i pogrešno ... po rečima Apostola da "ništa nije pogano samo po sebi već ako neko u sebi misli da je nešto za njega greh onda TO ZA NJEGA I JESTE greh"! To je kob loše usmerenog uverenja. To je kob osuđivanja! Vraća se kao u ogledalu! Bude nam i biva nam po veri našoj i sudu našem. Mi se tada svojim uverenjem vežemo; sputamo .. i ako mislimo da je ova prva "Nova Godina" nešto "jeretičko" "ekumenističko" a pri tom učestvujemo srcem u njoj, onda odbacujemo svoje principe! Odričemo se svog uverenja i negde u dubini srca se podvajamo i devastiramo sopstvene karakterne crte. Iz toga sledi slabljenje morala i tako redom. No gore od toga je srcem prihvatiti obe proslave jer tada se cepamo kao ličnosti a da nam to na prvi pogled ne izgleda tako. To ima svoje konsekvence na duže staze! Kad tad, posle nekog vremena, se ta šizofrena podvojenost dva različita principa (različita samo u našoj uobrazilji) projavi u realnom životu kroz gubitak moralnih normi; kroz strašljivost, kroz neuroze i ostale bolesti .. a sve tako naivno izgleda! U stvari samo po sebi nije ništa strašno prihvatiti i ovu prvu kalendarsku novu godinu - samo se NE TREBA SUMNJATI U ISPRAVNOST POSTUPKA jer sve potiče iz kolebanja i dubokih osuđivanja u srcu a pri tom si učesnik onoga čemu sudiš! Mene lično dugo je lomila ova podvojenost! Po prirodi posla morao sam da se ubrzano prilagođavam jer nije išlo na dobro ako olako precrtam ovu kalendarsku kao nešto „zlo“ i „nepravoslavno“ ..imao sam utisak da silujem nešto; da vršim nasilje nad svojom dušom – a onda sam razumeo da je to zbog osuđivanja! Pa nigde u ovom kalendarskom problemu nema dogmatskih vređanja pravoslavlja, Crkve i Hrista! Molio sam se stalno da me Život urazumi ...a Život to radi kroz vreme i procese! Okrenuo sam se vremenom razmišljanju o kalendaru u Grčkoj Crkvi, našoj majci Crkvi jer od Nje smo primili Pravoslavlje kao trećepozivci! Njihova Bogosluženja su po novom kalendaru; isto tako Božić i nova godina! A onda sam se pitao: „Čekaj bre, pa da li je njihova Liturgija valjana po Crkvenim zakonima i kanonima?“ Jeste brate! Da li Gospod Duh Sveti blagoizvoli da sa tamošnjim sveštenicima na Evharistiji pretvori hleb u Telo Hristovo!? Čak i na Božić koji je pre julijanskog dve nedelje!? Pa ako Gospod Duh Sveti oko kalendara ne pravi problem dajući se sa Ocem i Sinom još uvek u punoći, a On je valjda Vladar nad svime, nije li onda ozboljno posrtanje (da ne zaustim težu kvalifikaciju) to osporavati ili dovoditi u pitanje!? Može li se bilo koji kalendar stavljati kao otežavajuća okolnost i čak porediti sa važnošću Evharistije koja NEMA VREME U SEBI? Može li oko toga biti kao mnogo bitnih sporova i čak svađa sa mržnjom a Gospod Duh Sveti nađe za dobro da i dalje obitava u Grčkoj Crkvi u punoći .. u pliromi ili kako već hoćete!? Pa On nije mehanizam u rukama ljudi! On je Osoba koja sa Hristom i Ocem vlada Crkvom i koji tamo gde ne želi da bude onda Ga tamo i nema .. i tek tada to nije crkva! Dok god i Hristos po svome Htenju obitava u nekoj pomesnoj Crkvi ona je na pravom putu ...pa i njen kalendar ma šta mi o tome mislili. Ne kažu Sveti oci Vaseljenskih Sabora tek tako: „nađe za dobro Duh Sveti i mi“ Neću da kažem da je kalendar nevažan; naprotiv - ali zar nije jasno da nas ovaj minorni problem (kad ga poredimo sa Crkvenim životom) cepa na froncle a pri tom nam Gospod kroz grčku Crkvu pokazuje da se ne trošimo na minorne stvari od kojih ništa ne zavisi!? Upravo nam Gospod Duh Sveti olakšava da razlučimo šta je važno a šta nije; radi nas, radi pomoći nama koji lutamo! Može neko, što je čest slučaj, na sve ovo da kaže: „Danas promenimo ovo, sutra ćemo promeniti ono.. i tako dok ne prihvatimo katoličanstvo“. Ma šta „mi“ gospodo?! Ako je Gospod i dalje u toj Crkvi u kojoj je kalendar gregorijanski ..pa valjda je to znak da je njemu to ugodno! Ponavljam, nije On mehanizam nego Vladar koji na nešto ljudsko može da pristane i blagoslovi ili pak na nešto drugo i da ne pristane (što je slučaj sa raskolničkim i tim pre jeretičkim crkvama)! Njega tamo nema! Tamo nema Tela i Krvi Hristove makar da je sam hram od zlata! Nisam čuo da je Grčka Crkva anatemisana, da je odbačena iz Pravoslavlja! Oci bi nam to već rekli! A ako nije odbačena ...pa ni taj kalendar onda nije štetan! Ne kažem to ja; to kaže validnost Grčke pomesne Crkve jer se tako izvole Gospodu!
  8. Кад је установљен Јулијански, а кад Грегоријански календар, које су разлике међу њима и која помесна Црква се држи једног, а која другог, за "Благовесник" у сусрет празнику Рођења Господа Христа прича тада протођакон, данас протонамесник Слободан Алексић. View full Странице
  9. Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, администратора Епархије нишке Уводно слово Светог владике Николаја Календар је један део Књиге Живота (Откр. 3,5). Један део, велим јер цела Књига Живота је преогромна, и њу целу може знати само Господ Бог. Календар је прва књига коју сам ја у своме детињству запазио и у руке узео. Она је код нас у селу стајала за иконом, и са поштовањем се узимала у руке, и опет остављала на своје место - за икону. Тајанствена и за мене чаробна књига имена, самих имена, без садржине, без објашњења. Она ме је очаравала, ја сам је поштовао без знања и волео без разумевања. Чар те књиге лежао је изгледа баш у именима, у самим голим именима. Шта означавају та имена, црвено и црно исписана? Онда нисам знао. Данас тек могу одговорити на то питање: значе да је личност - све. Све што је около, и поред, и на личности, не броји се и не рачуна се. Царства и државе, блага и круне, направе и културе, части и славе - све је ништавно према личности. А личност је карактер душе, садржина и богатсво душе. Светитељска личност пак јесте Христов карактер душе, поновљен у многима и многима, чија су имена исписана у календару. Ова имена, дакле, означавају велике и чаробне личности, блиске Христу, запојене Христом, због чега су свакако и имала неки необичан чар за моју детињску машту ...
  10. Након реферата о прослављању светитеља Мардарија и преподобног Севастијана у Српској Цркви Свети Синод је одлучио: 1. С благодарењем Господу треба примити вест о прослављању у збору светих епископа Мардарија (Ускоковића) и архимандрита Севастијана (Дабовића). 2. Име светитеља Мардарија треба уписати у календар Руске Православне Цркве и одредити да се његов спомен слави 29. новембра / 12. децембра. 3. Име преподобног Севастијана Џексонског треба уписати у календар Руске Православне Цркве и одредити да се његов спомен слави 17/30. новембра. Извор: Православие.ру
  11. Имена светитеља Мардарија (Ускоковића) и преподобног Севастијана (Дабовића) су уписана у црквени и званични богослужбени календар Руске Православне Цркве. Ова одлука је донета на седници Светог Синода Руске Православне Цркве који је одржан 6. октобра у Москви. Житије Светог и богоносног оца нашег Мардарија (ПДФ) Након реферата о прослављању светитеља Мардарија и преподобног Севастијана у Српској Цркви Свети Синод је одлучио: 1. С благодарењем Господу треба примити вест о прослављању у збору светих епископа Мардарија (Ускоковића) и архимандрита Севастијана (Дабовића). 2. Име светитеља Мардарија треба уписати у календар Руске Православне Цркве и одредити да се његов спомен слави 29. новембра / 12. децембра. 3. Име преподобног Севастијана Џексонског треба уписати у календар Руске Православне Цркве и одредити да се његов спомен слави 17/30. новембра. Извор: Православие.ру View full Странице
  12. Напомјена: бољи познаваоци треба да одговоре аутору да ли је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. прихваћен Миланковићев или грегоријански календар? Мени је то питање остало нејасно, иако сам читао много текстова на тему црквеног календара. Зашто календар Милутина Миланковића још увијек није прихваћен Од ИН4С-30 септембар, 2017 Пише: Драган Антић Ниједан календарски систем није савршен. Чак и данашњи Грегоријански календар има недостатака. Међутим, унапређени Јулијански календар, који је представио наш истакнути научник Милутин Миланковић, је много прецизнији. Сазнајте како функционише и зашто није у употреби. Прослава празника и разлика у календарима Једна од највећих посљедица разлике у календарима је касније славље Божића и Нове године у односу на већину земаља. Међутим, ми не славимо Божић седмог јануара, а Православну или Стару Нову годину или најпознатију као Српску, 13. јануара. Ми славимо Божић 25. децембра, а дочек Нове године 1. јануара. Само што наши датуми у прерачуну на званични Грегоријански календар касне 13 дана. Позадина иза славља Српске Нове године је веома занимљива, а заправо нема везе са православљем како многи мисле, већ представља отпор Срба према државној пропаганди и вољи богаташа. Али то је прича за неки други пут, ево на који још догађај утиче различит обрачун времена. Не трпе само прославе због календарске разлике. Један од најзначајнијих догађаја у српској историји такође пати због календарске збрке. Косовска битка се ни по једном календарском систему није догодила 28. јуна 1389. године. Јесте да Бој на Косову обележавамо на Видовдан, али је у 15. вијеку тај дан је по грегоријанском календару падао 23. јуна. Временом се годишњица битке због разлике у обрачуну померала, да би данас била 28. јуна. Међутим, 2100. године ће годишњица бити 29. јуна, а 2300. године ће Видовдан бити обележаван на 1. јул. Миланковићев календар је 10 пута прецизнији Унапређени Миланковићев Јулијански календар је један од најпрецизнијих календарских система икада осмишљених. Заснива се на дужини тропске године – вријеме које треба Земљи да заврши читаву орбиту око сунца – са грешком од само двије секунде по години. Остали календарски систему су много мање прецизни. Чак и Грегоријански календар који данас користимо има грешку од 27 секунди по години. Тајна тачности овог календара лежи у начину на који се обрачунавају преступне године. Зашто не користимо Миланковићев календар? Прије свега, не би имало велике разлике. Неподударност између Грегоријанског и унапријеђеног Јулијанског календара је занемарљива за мноштво генерација које слиједе. Ова два система ће бити синхронизована до 2800. године, која је преступна година по Грегоријанском, али није по Миланковићевом. Другим ријечима, 29. фебруар 2800. по Грегоријанском календару ће бити 1. март 2800. по Миланковићевом календару. Међутим, главни разлог зашто не користимо Миланковићев календар је зато што његово доношење никада није било са намјером да постане грађански календар. Осмишљен је како би се реформисао обрачун времена у Православној цркви. Календар је прихваћен на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, на иницијативу васељенског патријахра Мелетија. Ипак, само су неке православне цркаве испоштовале ову директиву: цариградска, грчка, александријска, румунска, антиохијска, кипарска, пољска и бугарска. Није прихваћен од стране јерусалимске, руске, српске, грузинске и грчке старокалендарске. Зашто је српска православна црвка одбила да прихвати српски календар остаје мистерија. Миланковић је својевремено записао да је календар заправо усвојен, али је његово спровођење предвиђено када га све остале православне цркве усвоје. Није у потпуности Миланковићев календар Иако је календар познат као Миланковићев, овакав назив није у потпуности тачан. Наиме, календар је првобитно осмислио професор матетамике у средњој школи – Максим Трпковић, а Миланковић је само унаприједио постојеће прорачуне. Можемо слободно рећи да је назив календара Миланковићев – Трпковићев, а у крајњем случају – Српски календар. Сви постојећи календари ће бити употребљиви вијековима који следе, али не заувијек. Јулијански календар губи један дан на сваких 128 година. Грегоријански календар касни на сваких 3300 година. Српски календар ће изгубити један дан тек након 43.000 година. Упркос томе што је препознат као најпрецизнији, календар и даље чека нека боља времена када ће цијели свијет користити јединствени календар.
  13. Поштовање, У андроид апликацији Православац додата је нова опција. Наиме, на календару за сваки дан у години исписује која зачала треба да се читају из апостола и јеванђеља. Сад корисници могу на врло лак начин, кликом на линк да прочитају зачало из апостола или јеванђеља за текући дан. Пошто је још у фази израде, па Вас молим да сваку уочену грешку или неисправан линк пошаљете на маил или можете и у коментарима описати о чему се ради. Апликацију можете преузети на гоогл плај продавници https://play.google.com/store/apps/details… Све остале апликације можете погледати на овом линку: https://play.google.com/store/apps/developer… За све детаљније информације посетите и званични сајт http://hodocasnik.com/ Можете погледати и на званичној фејсбук страници www.facebook.com/pravoslavneandroidaplikacije
  14. Пет 1 Св. мученик Бонифатије вода 19 О, многострадални и свехвални мучениче, Бонифатије! Твоме заступању сада притичемо, и молимо те да не одбациш молбе наше, ваћ да нас милостиво услишиш! Погледај нашу браћу и сестре тешком болешћу пијанства обузете, погледај како су ради тога од Мајке своје, Цркве Христове и вечног спасења отпали. Ниспошљи на њих благодати Божје коју си изобилно задобио и брзо их заустави у греховном паду и приведи ка спасоносном уздржању. Суб 2 Св. Игњатије Богоносац; св. Данило 2. Србски риба 20 Гледајући на пређени пут живота од првога дана до данас, видим мноштво умрлих, који су послужили на добро. Узвраћајући им дуг љубави, ја вапијем: Господе,удостој небеске славе моје родитеље и моје ближње који су бдели над мојом колевком и који су ме подизали и васпитали. Господе, небеском храном наслади оне који су ми послужили у тешким данима и све оне који су творили врлине и чинили добра, награди их и спаси. Господе, неисказана Љубави, сети се Твојих умрлих чеда!
  15. 1. - 3. јануар 2015. Чет 1 Св. мученик Бонифатије уље 19 Господе, избави ме од сваког искушења! Господе, просвети моје срце помрачено рђавим жељама! Пет 2 Св. Игњатије Богоносац; св. Данило 2. Србски уље 20 Свебогати Господе Исусе Христе, Који си и сам био дете и Који си волео и благосиљао децу, помилуј и спаси децу нашег времена - - да се некрштена крсте, а крштена утврде вером у Тебе, Истино вечна, и у љубави према Теби, Љубави неисказана. Суб 3 Св. мученица Јулијана; св. Петар Кијевски уље 21 Спаси Господе, ону децу коју безверни родитељи трују безбоштвом и одвраћају их од Тебе, јединог Спаситеља и Спасења њиховога. Спаси, Свеблаги, и ону децу коју зли наставници, без Бога и душе отуђују од Тебе, Творца њиховога, а срођавају са штенадима. Спаси, Господе, и ону децу чију чисту душу прља сваки неморал на улици и у позоришту, спаси их од нечистоте уличне и са екрана... Спаси, Свемилостиви, и ону децу која су без родитеља пала под руку сурових старатеља, или злих очуха и маћеха, спаси их од слушања хулних речи и од гледања злобних дела.
  16. Dragi moji opet sam u dilemi i molim vas za pomoc.Kako je nastupio usksnji post stim da uskrs pravoslavni i katolicki su istog datuma.Nemojte me grditi ni osudjivati molim vas ali ja nisam pocela da postim a evo i zasto. Naime znate da sam pravoslavne veroispovesti moj suprug je katolicke veroispovesti i moj suprug mene uopste ne sputava u mojim tj nasoj veri postuje me i nasu veru takodje ali moja svekrva sa kojom zivimo i te kako me sputava recima da moram da postim kad i oni da treba da postujem njihove praznike da idem svaki dan u njihovij crkvi i da ja ne postujem svog muza ako ne postujem njegovu veru tj ako ne molim na njihov nacin.Ja sam joj odgovorila sledece:"Draga majko ja nikog ne sputavam da posti,moli ide u crkvu ili slicno svako posti kad mu pocne post ,u vasoj crkvi idem nedeljom sa vama kao i uvek ako ja u mojoj molitvi kazem hleb a ne kruh neznaci da vas ne postujem".Mislim da nisam nista uvredljivo rekla e a sto se nisam pocela post to je zato sto me svekrva dovela u razmisljanje da li cu uvrediti svoju veru ako pocnem da molim,postim i praznujem po katolickoj veroispovesti (mada je sve slicno)ja ne zelim i necu pravoslavlja da se odreknem zbog svoje svekrve a niti muza(koi me voli i postuje)ma koliko ih volela.Moj muz je stavio do znanje svojoj mami da je Bog jedan i da mu se svako moli kako mu vera nalaze i da nema potrebe za tim njenim prebacivanjem.Jos je pre neki dan moja svekrva usla u kucu sa pomalo cinicnim smehom i rekla sledece:"Znas sta sam cula spoice nam praznike vise necete imati bozic 7januara vec 25decembra kad i mi malo je logicno posto se Isus samo jednom rodio nemoze dva puta,a i uskrs nam spajaju pa da nemozete vi u Srbiji da imate razliciti crkveni kalendar od svih nas".To me sve vredja dodje mi svasta da kazem ali nemogu imam postovanje prema starijima i prema svom muzu.Sta ja da radim kako da se postavim?
  17. и ево га још један 800x600 1024x768 http://i40.tinypic.com/ezesmr.jpg 1600x900 http://i44.tinypic.com/t7cpld.jpg 1680x1050 http://i40.tinypic.com/8x6bsh.jpg
×
×
  • Create New...