Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'истраживање'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u više od 30 zemalja sveta. Kokain je omiljena droga Evropljana i Srba. IZVOR: MONDO/STEFAN STOJANOVIĆ Stručnjaci Mekgil univerziteta u Montrealu testirali su kanalizacione vode u potrazi za ostacima kokaina, amfetamina i MDMA (ekstazija) i na taj način su utvrdili “omiljenu” drogu određenih gradova i država. Kokain je najpopularniji u Evropi, uključujući i Beograd gde dve trećine koristi kokain a jedna trećina amfetamin, pokazala je mapa kanadskih istraživača. MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI Slična situacija je i u Ljubljani i Zagrebu, dok se u Novom Sadu, Sarajevu i Sofiji ipak više "troše" amfetamini a manje kokain. Nizozemska je najveći korisnik MDMA, dok su metamfetamini najčešći izbor Amerikanaca i Australijanaca. Zanimljivo je da dok popularnost amfetamina raste, metamfetamina gotovo da nema u Evropi u poređenju sa SAD i Australijom. Tim je počeo da testiranjem kanalizacionih voda u evropskim gradovima 2011. da bi se studija 2014. proširila na svet. “Ovo je najveće epidemiološko istraživanje kanalizacionih voda ikada sprovedeno u gradovima (120) i zemljama (37), ali i po trajanju (2011-2017)", rekao je Vice-u koautor studije, profesor Ajra Gonzales-Marinjo. Izvor: Svetski naučnici testirali KANALIZACIJU Srbije, evo šta su OTKRILI... MONDO.RS Kanadski naučnici napravili su mapu omiljenih droga sveta, tako što su sedam godina proučavali kanalizacione vode u... Поводом ове вести професор хигијене на београдском Медицинском факултету др Горан Белојевић, упутио нас је на историјат истраживање присуства психоактивних супстанци у канализационим водама: Rad o drogama u kanalizacionim vodama Evrope objavljen 2014 u Addiction. Švajcarski tim. Ovi Kanađani samo repliciraju. Zato i ne mogu da objave. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24861844 U srpskim novinama pogrešno navedeno ime autora. Pravo ime je González-Mariño I. Pozdrav, Goran Belojević González-Mariño I[Author] - PubMed - NCBI from PubMed Central and publisher web sites. www.ncbi.nlm.nih.gov Spatial differences and temporal changes in illicit drug use in Europe quantified by wastewater analysis. - PubMed - NCBI Addiction. 2014 Aug;109(8):1338-52. doi: 10.1111/add.12570. Epub 2014 May 27. Research Support, Non-U.S. Gov't www.ncbi.nlm.nih.gov
  2. Остаци древног манастир Удрима (Гостовића) надомак Завидовића већ неколико месеци се стручно археолошки истражују. Радови су отпочели са благословом Митрополита дабробосанског Хризостома и одобрењем Федералног завода за заштиту споменика кулуре. Полагано, али стручно како то само занју знају радити археолози, до 15. октобра 2019. године урађено је много и на светлост дана изашли су многи непознати детаљи грдање и структуре храма манастира. Управо 15. октобра 2019. године, дан пред прекид овогодишњих ископавања, Митрополит је посетио Гостовић, односно Удрим, и сусрео се са археолозима Добојског музеја који изводе археолошка истраживања, који ће зимски период од неколико месеци искористити да све пронађено стручно обраде, забележе и презентују како у Добојском музеју тако исто и у Митрополији у Сарајеву и другим надлежним институцијама. Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо 29.06.2019 • 20:5720:59 Извор: Dnevnik.rs Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха. Фото: Приватна архива Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси. - Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић. Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени? - Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка. Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену? - Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности. Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења. Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца? - Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања. Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно? - Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора. Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању. Снежана Милановић
  4. Млади научници са Уралског федералног универзитета и Више школе економије проучавају да ли интернет утиче на православно хришћанство, и како се друштвене установе и друштвене праксе могу обликовати у условима широко распрострањених медија. Пројекат „Друштвени медији као чинилац ширења Православља у данашњој Русији“ добио је подршку Руске фондације за основно истраживање за 2019-2021. годину. „Медији су постали један од покретача промена у савременом друштву. Цркве и религије почивају на традицији, преношењу знања преко књига, обреда и на различитим облицима општења лицем у лице. Занимљиво је видети да ли су друштвени медији изменили православне традиције или не,“ објаснила је Екатерина Гришајева, руководилац пројекта, професор Одељења друштвене философије УФУ. Истраживачи планирају да погледају заступљеност православног хришћанства у медијима као двосмерни процес: како комуникативне способности интернет-окружења обликују православне ставове, обичаје и односе, и како православно друштво прихвата интернет да би задовољили његове потребе. Да би то постигли, они проучавају блогове људи који обликују слику хришћанства на Јутјубу, Вконтактима, Инстаграму, Фејсбуку; анализирају популарне видео блогове свештеника Андреја Ткачева, Дмитрија Смирнова, Евгенија Попиченка, друштвене мреже верних. Интервјуи са лицима која иду у цркве такође су део овог плана. Истраживачи тврде да се данашњи верски обреди врше на интернету: преко видеа може се гледати читања библијских текстова на интернету, емитовање уживо верских служби, постоји могућност да се наруче понекад верске услуге преко интернета, итд. Верске вође користе друштвене мреже као платформу за свој мисионарски рад. „На пример, у Јекатеринбургу, 21 од 53 парохија има своју страницу да друштвеним мрежама,“ каже Екатерина Гришаева. Све већа присутност друштвених медија у Православљу привлачи пажњу Московске Патријаршије Руске Православне Цркве.“ У августу 2018. Синодско одељења за односе Цркве са друштвом и масовним медијима објавило је документ „Видео блогови свештеника Руске Православне Цркве: смернице,“ намењен да усмерава радњама свештеника блогера.“ Очекује се да ће у првој години студија млади научници радити на истраживању методологије, одређивати специфичности православне комуникације у друштвеним медијима, анализирати стуктуру православних обреда и водити интервјуе са свештеницима и члановима православних заједница. Резултати ће бити представљени у научним чланцима. Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...