Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'испраћај'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 23 results

  1. Упис идуће генерације у средњу школу „Кантакузина Катарина Бранковић“ бит ће у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. Овогодишњи испраћај 11. генерације матураната Српске православне опште гимназије (СПОГ) „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, одржан 18. маја, обиљежен је сусретом садашњих и будућих генерација ученика ове школе. Програму и пригодним говорима присуствовало је и 20-ак ученика основних школа из западне Славоније који су обишли гимназију с циљу мотивирања нових генерација за уписе у гимназију за наредну и даљње школске године. Овогодишњи испраћај протекао је у неформалнијој атмосфери јер су свечаности, осим матураната и њихових родитеља, присуствовали и други ученици и наставни персонал школе, директор протојереј ставрофор Слободан Лалић, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и свештенство епархије. – Ова школа је била припрема за укључење у прави живот, рекао је Митрополит Порфирије. – Важно је да сте имали прилику да се научите основама вредности живота које су важне за живот у заједници, као и да сте, осим знања, стекли и врлине и љубав. Јер знање које постоји без љубави опасно је, не само за друге, него и за оног који такво знање поседује, рекао је Митрополит, истичући да су ученици ове генерације, као и генерација прије, стицали и другарство и пријатељство како би научили бити не сами за себе, него у заједници. Честитајући матурантима на успјешном завршетку четверогодишњег образовања, Лалић је рекао да се након четири године рада види да су много зрелији, одговорнији и спремнији за животне изазове који им предстоје. – Ви сте сада завршили једну фазу свог образовања, а нова, студиј, је пред вама, рекао је Лалић, подсјетивши да ће почетком јуна ученици имати прилике да потврде своје знање на матурским испитима. Њихова разредница, професорица музичког Јасмина Велдић, подсјетила је да је та генерација прва којој је она предавала све четири године и прва којој је била разредница. – Наставите слиједити своје снове, поручила је, предајући им похвалнице, руже и књигу Кристини Славуљ као најбољој ученици генерације. У обраћању у име генерације Милана Жигић присјетила се дана кад је ова гимназија била уточиште за 19 престрашених осмошколаца из разних средина. – Неки су нам се прикључили, неки су отишли, а ми смо успјели привести крају ову фазу наших живота, рекла је Милана. Присутни у дворани погледали су и низ фотографија које приказују четири године школовања ове генерације, а свечаност је завршена резањем пригодне торте. Као што смо споменули на почетку, испраћају матураната присуствовали су и ученици из Пакраца, Дарувара, Гарешница и Пожеге у циљу мотивирања за уписе у гимназију. Они су обишли школу гдје су им професори говорили о аспектима живота и рада. – Дјеца су одушевљена, рекла нам је Јадранка Јаковљевић из Пакраца која је водила дјецу. Били су на двије радионице и одмах се укључили у њих. За сада не знамо хоће ли тко уписати ову гимназију, али надам се да хоће, рекла је. Да му је упис у гимназију био добар потез, потврдио нам је и ученик трећег разреда Александар Медић. – Прву годину похађао сам у гимназији у Црној Гори, а идеји о пребацивању највише је допринијело присуство црквеног живота јер је СПЦ оснивач гимназије. Ту морам рећи да свако од ученика има избор да га искуси или не. Сама школа је екуменски отворена свим националностима и вјерама те има обиман и широк програм додатне наставе, секција и изваншколских активности. Што се тиче предмета имамо их 16-ак тако да школа нуди велико знање за било који факултет или било које усмјерење. Осим тога, ту видим већи мотивациони рад професора који су више посвећени ђацима и потичу их на рад и учење, рекао је Медић. Подсјетимо, упис у средње школе, па и у СПОГ, одвијат ће се у јуну путем електронских пријава и уписа преко портала www.upisi.hr. . Све потребне податке и упуте за упис ученици осмог разреда основне школе добивају у својим школама. Бодовни праг и кључне датуме који се односе на уписни процес одређује Министарство знаности, образовања и спорта. Ученици који су основношколско образовање завршили изван Хрватске, а који су држављани Хрватске или неке од земаља ЕУ уписују се под једнаким условима као и ученици који су основну школу завршили у Хрватској. Наредни уписни рок је у августу 2019. године. Извор: portalnovosti
  2. Видео запис: https://www.orthodoxianewsagency.gr/agioreitika/deite-vinteo-apo-tin-eksodio-akolouthia-tou-makaristou-geronta-aimiliano/
  3. Литургијску бесједу након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је започео подсјећањем на пророчке ријечи које пјевамо када испраћамо некога на овај пут, који је пут свакога људског бића: Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти се припреми мјесто покоја и Душе ће њихове у добрима почивати. „Испраћамо данас нашега оца Варнаву, оно дијете из Старе Рашке које је чуло и прихватило ријечи Христове Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за Мном. Ове ријечи су постале путовођа његовог живота од Рашке, Косова, Призрена, Пећке патријаршије, до свете лавре Високи Дечани и манастира Милешева. Пред крај свог земнога живота био је и у древној лаври Светих Архангела на Превлаци као настојатељ учествујући у њеној обнови, и на крају окончао је свој земаљски живот у овој древној светињи Савини. Непрекидно слушајући тај глас Христов, ходећи за Њим и трудећи се да принесе себе самога и сав живот свој Христу Богу на дар“, казао је владика Амфилохије и подсјетио да је имао и благослов Божији да му путовођа на земљи буде један од најзначајнијих јерараха наше Српске православне цркве, владика рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски, који му је био духовни отац, који га је замонашио и рукоположио и са којим је провео најзначајније године свога живота. Говорећи о животном путу архимандрита Варнаве, Митрополит је подсјетио да је он у овој херцегновској светињи окончао земни живот као и његов претходник, сатрудник архимандрит Јустин који је ходио истим путем: „Заједно су свој живот на распетом Косову посветили распетоме Господу и Цркви Његовој па их је Господ заједно призвао и овдје да се упокоје у овој древној светињи. Блажен је пут којим ходи његова душа и нека би му Бог подарио да у добрима почива, у њедрима Аврама, Исака и Јакова, Симеона Мироточивога и Светога Саве, у загрљају Светога краља Стефана Дечанскога коме је такође вјерно служио заједно са оцем Јустином. Нека би Господ њега упокојио а нама дао вјере и снаге да и ми носимо свој крст достојно и нашега светога Патријарха Павла косовско-метохијскога и свих оних који су кроз вјекове слушали ту ријеч Христову и према њој се управљали Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за Мном. Господ да упокоји душу његови и да му подари вјечно и непролазно Царство Своје у њедрима Својим у вјекове вјекова. Амин!“ Након опијела говорио је владика Теодосије који је казао да му данас није лако да говори о оцу Варнави кога познаје од своје 20 године а сусрет са њим и оцима Јустином и Доротејем у Дечанима 1983. године био је његов први сусрет са светињом и монасима. Додао је да стојећи над одром оца Варнаве видимо да је блажен не само пут којим данас иде његова душа, него и његов земаљски живот јер је то био живот у Христу. Свој земаљски живот је посветио Господу предавши себе у службу Њему, Цркви, светињама, ближњима, вјерном народу. „Био је слика монаха, када нисам могао да разликујем фреске са зидова дечанске цркве и њих који су служили тој светињи. Оно што сам запазио и што ме је пратило кроз цио живот јесте тај осјећај да су они себе предали Господу на службу. Схватио сам да је Свети краљ који обитава у Дечанима, тражио такве служитеље. Цијелог себе предати у службу Богу и тој светињи. Они су били примјер не само свештенослужитељима и монасима него и вјернима и мученичком народу који је живио на Косову, да опстану и истрају на путу Христовом носећи крст свој, знајући да у свом том трпљењу, страдању и невољи нису сами. На првом мјесту Свети краљ, Свети патријарси, епископи, Свети Јоаникије Девички, Свети Петар Коришки, сви они који су остали у Епархији рашко-призренској на КиМ, који су се ту подвизавали а који су и данас живо присутни у нашем животу, знали су да носећи превелики крст не носе га сами, и да је потребно да истрајемо на том путу предани вољи Божјој . И тај примјер и та слика нам више говори него све остало што прочитамо или чујемо“ рекао је владика рашко-призренски Теодосије и додао да су наше данашње молитве на Светој литургији и опијелу узнете Господу да прими слугу свога који је себе предао Њему и био му вјеран до смрти јер је Господ рекао Буди ми вјеран до смрти и даћу ти вјенац живота. Он је казао да су многи започели свој подвижнички живот, али им крај није био такав а у свештенослужитељима, оцу Јустину, и оцу Варнави, и оцу Доротеју видјела се истрајност и преданост Господу јер су знали да овај земаљски живот пролазан и све што имамо на земљи није толико реално у односу на оно што нам је Господ обећао и што долази. „Зато у овоме часу, сви овдје сабрани, не тугујемо него славимо Бога који је прослављен у светима Његовим. Славимо Га јер пред нама је свештенослужитељ отац Варнава који је овоземаљски живот живио угодивши Богу а сада његова душа хита у Небеска, рајска насеља, Царство Христово. Нека је благословен Господ наш који је оца Варнаву још у раним годинама његовог живота упутио на служење Њему. Он се трудио у свим светињама, не само у Дечанима. У Сопоћанима помагао је сестрама у обнови манастира и да опстану у оним тешким временима комунизма и безбожништва. Онда на Косову поред Дечана, одлазио је у манастир Гориоч који је обнављао, манастир Девич, Свету Тројицу, манастир Зочиште..Није разликовао светиње. Несебично је себе давао Богу и Цркви и зато ће та његова несебичност бити крунисана венцем побједе и живота у Царству небеском“, казао је владика Теодосије. На гробу се од оца Варнаве, испред ове монашке обитељи, опростио отац Макарије, настојатељ манастира Савина који је казао да се, колико год да смо тужни што нас напушта овај велики духовник вјерујући у васкрсење и вјечни живот, нада да ћемо се једног дана наћи са њим и да ћемо заједно да живимо у вјечном Царству Тројичнога Бога. „Божији промисао је довео оца Варнаву послије оца Јустина да потврди да је овдје дошао дио Косова, дио Дечана, дио срца нашега бића и народа, и да каже да је Савина један велики стожер, светионик који показује правац нашем народу куда и како треба ићи, а како другачије него према Светоме Сави, да идемо за њим и нећемо погрешити у овом животу и наслиједићемо вјечни живот“, казао је у свом потресном опроштају отац Макарије над гробом свог сабрата оца Варнаве. Архимандрит Варнава је рођен 8. августа 1934. године у Дежеви код Новог Пазара. Богословску школу завршио је 1973. године у Призрену. Замонашен и рукоположен у манастиру Дечани 1963. г. Послије дугогодишње службе у Рашко-призренској епархији, био је настојатељ манастира Милешева и манастира Михољска Превлака. Настојатељ манастира Савине је био од фебруара 2005. Вјечан ти спомен вјерни служитељу Христа Бога нашега! ИЗВОР: Митрополија црногорско-приморска
  4. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије данас је служио Заупокојену литургију и опијело новопредстављеном архимандриту Варнави (Гвозденовић) у манастиру Савина у Херцег Новом. Саслуживали су Преосвећени Епископ рашко-призренски Теодосије, архимандрит Методије новоизабрани Епископ диоклијски, велики број свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске, епархија рашко-призренске, захумско-херцеговачке, шумадијске, дабробосанске и будимљанско-никшићке. Литургији је присуствао велики број вјерног народа, бројне личности из јавног и културног живота Херцег Новог и Боке, на челу са Стеваном Катићем, предсједником Општине Херцег Нови. Литургијску бесједу након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је започео подсјећањем на пророчке ријечи које пјевамо када испраћамо некога на овај пут, који је пут свакога људског бића: Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти се припреми мјесто покоја и Душе ће њихове у добрима почивати. „Испраћамо данас нашега оца Варнаву, оно дијете из Старе Рашке које је чуло и прихватило ријечи Христове Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за Мном. Ове ријечи су постале путовођа његовог живота од Рашке, Косова, Призрена, Пећке патријаршије, до свете лавре Високи Дечани и манастира Милешева. Пред крај свог земнога живота био је и у древној лаври Светих Архангела на Превлаци као настојатељ учествујући у њеној обнови, и на крају окончао је свој земаљски живот у овој древној светињи Савини. Непрекидно слушајући тај глас Христов, ходећи за Њим и трудећи се да принесе себе самога и сав живот свој Христу Богу на дар“, казао је владика Амфилохије и подсјетио да је имао и благослов Божији да му путовођа на земљи буде један од најзначајнијих јерараха наше Српске православне цркве, владика рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски, који му је био духовни отац, који га је замонашио и рукоположио и са којим је провео најзначајније године свога живота. Говорећи о животном путу архимандрита Варнаве, Митрополит је подсјетио да је он у овој херцегновској светињи окончао земни живот као и његов претходник, сатрудник архимандрит Јустин који је ходио истим путем: „Заједно су свој живот на распетом Косову посветили распетоме Господу и Цркви Његовој па их је Господ заједно призвао и овдје да се упокоје у овој древној светињи. Блажен је пут којим ходи његова душа и нека би му Бог подарио да у добрима почива, у њедрима Аврама, Исака и Јакова, Симеона Мироточивога и Светога Саве, у загрљају Светога краља Стефана Дечанскога коме је такође вјерно служио заједно са оцем Јустином. Нека би Господ њега упокојио а нама дао вјере и снаге да и ми носимо свој крст достојно и нашега светога Патријарха Павла косовско-метохијскога и свих оних који су кроз вјекове слушали ту ријеч Христову и према њој се управљали Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за Мном. Господ да упокоји душу његови и да му подари вјечно и непролазно Царство Своје у њедрима Својим у вјекове вјекова. Амин!“ Након опијела говорио је владика Теодосије који је казао да му данас није лако да говори о оцу Варнави кога познаје од своје 20 године а сусрет са њим и оцима Јустином и Доротејем у Дечанима 1983. године био је његов први сусрет са светињом и монасима. Додао је да стојећи над одром оца Варнаве видимо да је блажен не само пут којим данас иде његова душа, него и његов земаљски живот јер је то био живот у Христу. Свој земаљски живот је посветио Господу предавши себе у службу Њему, Цркви, светињама, ближњима, вјерном народу. „Био је слика монаха, када нисам могао да разликујем фреске са зидова дечанске цркве и њих који су служили тој светињи. Оно што сам запазио и што ме је пратило кроз цио живот јесте тај осјећај да су они себе предали Господу на службу. Схватио сам да је Свети краљ који обитава у Дечанима, тражио такве служитеље. Цијелог себе предати у службу Богу и тој светињи. Они су били примјер не само свештенослужитељима и монасима него и вјернима и мученичком народу који је живио на Косову, да опстану и истрају на путу Христовом носећи крст свој, знајући да у свом том трпљењу, страдању и невољи нису сами. На првом мјесту Свети краљ, Свети патријарси, епископи, Свети Јоаникије Девички, Свети Петар Коришки, сви они који су остали у Епархији рашко-призренској на КиМ, који су се ту подвизавали а који су и данас живо присутни у нашем животу, знали су да носећи превелики крст не носе га сами, и да је потребно да истрајемо на том путу предани вољи Божјој . И тај примјер и та слика нам више говори него све остало што прочитамо или чујемо“ рекао је владика рашко-призренски Теодосије и додао да су наше данашње молитве на Светој литургији и опијелу узнете Господу да прими слугу свога који је себе предао Њему и био му вјеран до смрти јер је Господ рекао Буди ми вјеран до смрти и даћу ти вјенац живота. Он је казао да су многи започели свој подвижнички живот, али им крај није био такав а у свештенослужитељима, оцу Јустину, и оцу Варнави, и оцу Доротеју видјела се истрајност и преданост Господу јер су знали да овај земаљски живот пролазан и све што имамо на земљи није толико реално у односу на оно што нам је Господ обећао и што долази. „Зато у овоме часу, сви овдје сабрани, не тугујемо него славимо Бога који је прослављен у светима Његовим. Славимо Га јер пред нама је свештенослужитељ отац Варнава који је овоземаљски живот живио угодивши Богу а сада његова душа хита у Небеска, рајска насеља, Царство Христово. Нека је благословен Господ наш који је оца Варнаву још у раним годинама његовог живота упутио на служење Њему. Он се трудио у свим светињама, не само у Дечанима. У Сопоћанима помагао је сестрама у обнови манастира и да опстану у оним тешким временима комунизма и безбожништва. Онда на Косову поред Дечана, одлазио је у манастир Гориоч који је обнављао, манастир Девич, Свету Тројицу, манастир Зочиште..Није разликовао светиње. Несебично је себе давао Богу и Цркви и зато ће та његова несебичност бити крунисана венцем побједе и живота у Царству небеском“, казао је владика Теодосије. На гробу се од оца Варнаве, испред ове монашке обитељи, опростио отац Макарије, настојатељ манастира Савина који је казао да се, колико год да смо тужни што нас напушта овај велики духовник вјерујући у васкрсење и вјечни живот, нада да ћемо се једног дана наћи са њим и да ћемо заједно да живимо у вјечном Царству Тројичнога Бога. „Божији промисао је довео оца Варнаву послије оца Јустина да потврди да је овдје дошао дио Косова, дио Дечана, дио срца нашега бића и народа, и да каже да је Савина један велики стожер, светионик који показује правац нашем народу куда и како треба ићи, а како другачије него према Светоме Сави, да идемо за њим и нећемо погрешити у овом животу и наслиједићемо вјечни живот“, казао је у свом потресном опроштају отац Макарије над гробом свог сабрата оца Варнаве. Архимандрит Варнава је рођен 8. августа 1934. године у Дежеви код Новог Пазара. Богословску школу завршио је 1973. године у Призрену. Замонашен и рукоположен у манастиру Дечани 1963. г. Послије дугогодишње службе у Рашко-призренској епархији, био је настојатељ манастира Милешева и манастира Михољска Превлака. Настојатељ манастира Савине је био од фебруара 2005. Вјечан ти спомен вјерни служитељу Христа Бога нашега! ИЗВОР: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. Литургијом је началствовао протонамесник Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење шеснаест свештеника из разних места Епархије бачке. Беседећи, отац Бранислав је указао на ревност упокојеног оца Александра. После прочитане заамвоне молитве, обављен је кратак помен за покој душе уснулог брата и саслужитеља. Опело је служено одмах после Литургије. Протонамесник Стеван Лукић, парох у Доњем Ковиљу, у својој опроштајној беседи, истакао је безрезервну љубав и бригу коју је отац Александар изливао према свима, а особито према деци. На крају је извршен трократни опход око храма у којем је, до последњег дана овоземаљског живота, отац Александар Басара узносио молитве и захвалност Богу Оцу у Тројици. Извор: Радио Беседа
  6. Заупокојена Литургија и опело умировљеном презвитеру Александру Басари из Доњег Ковиља, служени су 23. јуна 2018. године, у храму Светог апостола Томе. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Литургијом је началствовао протонамесник Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење шеснаест свештеника из разних места Епархије бачке. Беседећи, отац Бранислав је указао на ревност упокојеног оца Александра. После прочитане заамвоне молитве, обављен је кратак помен за покој душе уснулог брата и саслужитеља. Опело је служено одмах после Литургије. Протонамесник Стеван Лукић, парох у Доњем Ковиљу, у својој опроштајној беседи, истакао је безрезервну љубав и бригу коју је отац Александар изливао према свима, а особито према деци. На крају је извршен трократни опход око храма у којем је, до последњег дана овоземаљског живота, отац Александар Басара узносио молитве и захвалност Богу Оцу у Тројици. Извор: Радио Беседа View full Странице
  7. Mинистар одбране Александар Вулин, у пратњи начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића, присуствовао је данас, у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог“ у Врању, свечаном испраћају пешадијске чете и вода за заштиту снага из Четврте бригаде копнене војске у мировну операцију у Либану. Обраћајући се окупљеним мировњацима и њиховим породицама, министар Вулин је истакао да ускоро одлазе у земљу која је растразана сукобима, мржњом, у којој се преламају интереси великих и моћних. – Мало је земаља и мало је народа као што је Србија и српски народ који знају колико вреди мир, јер знамо у колико ратова смо учествовали, јер те знамо шта значи када вам земљу разбију, када вам народ протерају, када препознајете своје најдраже у избегличким колонама. Мало је народа који разумеју колико вреди мир, као што разуме српски народ. Зато, тамо где идете идете носећи знање и свест о томе да је мир вредан и драгоцен и да сте у стању да га сачувате – нагласио је министар Вулин. Према његовум речима, Србија као неутрална земља, која не дозвољава да сукоби великих и моћних буду и њени сукоби, је Србија којој се верује. – Људи, којима ћете чувати мир, су људи који морају да вам верују. Ваши претходници су се изборили за поверење и поштовање, а на вама је да то очувате, на вама је да када се ви будете враћали својој земљи и својој кући, оставите исто поверење и исто поштовање. Чекаћемо вас, мислићемо на вас, бринућемо о томе како сте провели ноћ, какво је било јутро, бринућемо о вама да ли сте добро, знајући да тамо где сте мислите и ви на нас, бринете о својим породицама, о својој деци и о својој Србији. Али док сте тамо, изнад свега поштоваћете и чувати заставу земље која вас је послала, земље због које постојите, земље због које живите. Ваш задатак је да чувате мир, али и да честито и славно име Србије пронесте и тамо и да заставе које ће те понети, вратите овенчане славом и чашћу – поручио је министар Вулин. У наставку свечаности, министар Вулин предао је државне заставе командиру пешадијске чете мајору Бојану Стојановићу и командиру вода за заштиту снага капетану Бојану Пауновићу, које ће бити уз припаднике нашег контингента током њиховог боравка у мисији Либану. Захваљујући на указаној части, мајор Стојановић и капетан Пауновић су, у име припадника контингента, истакли да ће је часно носити поносни јер представљају Војску Србије. У мисију UNIFIL, у оквиру 12. ротације, биће упућено 175 припадника Војске Србије, који ће у наредних шест месеци, чувати мир у оквиру те мултинационалне операције Уједињених нација. Данашњем свечаном испраћају присуствовао је и командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, са сарадницима, представници држаних институција, локалних самоуправа, верских заједница, као и родбина, пријатељи и колеге мировњака. Говорећи о задацима који очекују наше припаднике у мисији у Либану, командир пешадијске чете мајор Бојан Стојановић је истакао да је ово његово прво учешће у мултинационалној операцији, а да од тог ангажовања, првенствено очекује стицање нових искустава у раду са припадницима других оружаних снага, које ће моћи да примени при повратку у своју јединицу. – Наши задаци биће у вези са надгледањем и спровођењем мировног споразума између Либана и Израела, пружање помоћи либанским оружаним снагама у потпуном преузимању надлежности у јужно делу Либана, заштита цивила и пружање хуманитарне помоћи цивилима у зони операције – нагласио је мајор Стојановић посебно истичући значај свеобухватних припрема које су претходиле упућивању у мисију. Разводник Маја Петровић припадница је пешадијске чете која се упућује у мировну операцију у Републици Либан. – Осећам се привилеговано, јер је ово једна велик част за мене и за све нас и у складу са тим ћемо се тамо и понашати, у сваком моменту достојно репрезентовати лик припадника Војске Србије – истакла је разводник Петровић. Пут Либана, мајор Радојица Радовић одлази на дужност официра задуженог за логистику у Елементу националне подршке. – Сама мисија је хуманог карактера, тако да одлазимо у Републику Либан како би правовремено извршили све постављене задатке и то нам представља изузетну част и понос. Задатке ћемо реализовати тако да достојно репрезентујемо старешину Војске Србије, онакав какав у ствари и јесте – нагласио је мајор Радовић. Биљана Миљић, МЦ Одбрана
  8. Испраћена је достојанствено, како је и живела. Уз благе речи оних којима је припадала, пригодну песму „Косовских божура“ које је са ћерком Иваном придизала, и сузе обичних људи који су је волели као свог, најдражег. Тако се са Новог гробља у Београду, данас, на небеско глумиште, преселила Јелена Јовановић Жигон, дама југословенске и српске филмске и позоришне сцене. Више стотина људи опростило се од ове добре виле која у сећању остаје не само по својим бриљантним улогама, већ и што је у каријеру уписала и лекције о узвишеним људским судбинама – доброти и племенитости. О томе је, после опела у Цркви Светог Николе, у име Црногорско-приморске митрополије и митрополита Амфилохија, говорио протојереј-ставрофор Радомир Никчевић. – Сећаћемо се Јелене, јединствене по честитој и душевној лепоти којом је подједнако дарована и уметност коју је тумачила и људскост коју је имала за свој страдали народ од Книна, преко Републике Српске, до Космета. Зато је блажен пут на који, у овим васкршњим данима, идеш душо, на место покоја свога супруга и родитеља. Одар је био потпуно покривен цвећем. Опело је пратио хор, а служили су га свештеници Београдске и Црногорске митрополије. Јеленина деца, ћерка Ивана и син Никола, њени унуци, достојанствени у болу, више од сата примали су саучешћа. Ансамбл „Косовски божури“, који је са ћерком Иваном саставила Јелена од српске косметске деце из енклава, симболиком песме пратио је церемонију испраћаја. Испратили су је пригодном поруком. – Неговани твојом љубављу, узвишеном и отменом, Јелено, успавана наша оморико, небројано пута смо с тобом кушали са одуховљених трпеза и учили лекције живота и живљења. Само на тренутак се чинило да је твоје срце стало. Не, оно је у нама. Дива и вила наше филмске сцене, пре него што ће њен ковчег бити положен у вечно боравиште, испраћена је, по жељи породице и поштовалаца, „Реквијемом“ Бранка Миљковића, који је Јелена говорила и кратким рециталом ћерке Иване. Јелена је унука Митра Мартиновића, који је био црногорски дивизијар, касније дивизијски генерал Југословенске војске, председник владе Краљевине Црне Горе 1912−1913, министар војни у два наврата 1907−1910. и 1912−1913. и заступник министара иностраних дјела 1912−1913. Митрополит Амфилохије је Јелену Жигон одликовао златним ликом Светог Петра Другог Петровића – Његоша на празник Светог Симеона 2016. године за животно служење љепоти и добру и материнско човјекољубље. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Глумицу Јелену Јовановић Жигон на вечни починак, на Новом гробљу, испратило више стотина поштовалаца, колега и пријатеља. У поворци, уз породицу, и представници Владе Србије, војници, дипломате, академици… Опијело је служио протојереј – ставрофор Радомир Никчевић, са више свештеника Митрополије београдско- карловачке. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Испраћена је достојанствено, како је и живела. Уз благе речи оних којима је припадала, пригодну песму „Косовских божура“ које је са ћерком Иваном придизала, и сузе обичних људи који су је волели као свог, најдражег. Тако се са Новог гробља у Београду, данас, на небеско глумиште, преселила Јелена Јовановић Жигон, дама југословенске и српске филмске и позоришне сцене. Више стотина људи опростило се од ове добре виле која у сећању остаје не само по својим бриљантним улогама, већ и што је у каријеру уписала и лекције о узвишеним људским судбинама – доброти и племенитости. О томе је, после опела у Цркви Светог Николе, у име Црногорско-приморске митрополије и митрополита Амфилохија, говорио протојереј-ставрофор Радомир Никчевић. – Сећаћемо се Јелене, јединствене по честитој и душевној лепоти којом је подједнако дарована и уметност коју је тумачила и људскост коју је имала за свој страдали народ од Книна, преко Републике Српске, до Космета. Зато је блажен пут на који, у овим васкршњим данима, идеш душо, на место покоја свога супруга и родитеља. Одар је био потпуно покривен цвећем. Опело је пратио хор, а служили су га свештеници Београдске и Црногорске митрополије. Јеленина деца, ћерка Ивана и син Никола, њени унуци, достојанствени у болу, више од сата примали су саучешћа. Ансамбл „Косовски божури“, који је са ћерком Иваном саставила Јелена од српске косметске деце из енклава, симболиком песме пратио је церемонију испраћаја. Испратили су је пригодном поруком. – Неговани твојом љубављу, узвишеном и отменом, Јелено, успавана наша оморико, небројано пута смо с тобом кушали са одуховљених трпеза и учили лекције живота и живљења. Само на тренутак се чинило да је твоје срце стало. Не, оно је у нама. Дива и вила наше филмске сцене, пре него што ће њен ковчег бити положен у вечно боравиште, испраћена је, по жељи породице и поштовалаца, „Реквијемом“ Бранка Миљковића, који је Јелена говорила и кратким рециталом ћерке Иване. Јелена је унука Митра Мартиновића, који је био црногорски дивизијар, касније дивизијски генерал Југословенске војске, председник владе Краљевине Црне Горе 1912−1913, министар војни у два наврата 1907−1910. и 1912−1913. и заступник министара иностраних дјела 1912−1913. Митрополит Амфилохије је Јелену Жигон одликовао златним ликом Светог Петра Другог Петровића – Његоша на празник Светог Симеона 2016. године за животно служење љепоти и добру и материнско човјекољубље. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  10. Протопрезвитер-ставрофор Далибор Танасић рођен је 14. јануара 1976. године, у Доњем Вакуфу, у Босни и Херцеговини. После завршене основне школе уписао је Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка. Због ратних дешавања напустио је родни крај и настанио се у Жабљу. Своју прву свештеничку дужност обављао је у Кореници, Доњем Лапцу и Удбини. Свештенички позив наставља од 2013. године у парохији костајничкој, која обухвата град Хрватску Костајницу, општине Доње Кукурузаре, Мајур, Дубицу и део општине Двор. После краће и тешке болести упокојио се 10. фебруара 2018. године. Прота Далибор живео је у браку са супругом Радојком, са којом је имао малолетне кћерке Николиону и Ђурђину. Извор: Радио Беседа
  11. На дан празновања Светих бесребреника Кира и Јована, 13. фебруара 2018. године, у Светониколајевском храму у Жабљу служено је опело новопрестављеном слузи Божјем протопрезвитеру-ставрофору Далибору Танасићу, пароху у Хрватској Костајници, у Епархији горњокарловачкој. Опело новопрестављеном оцу Далибору служио је протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, уз саслужење више свештенослужитеља Епархијâ бачке и горњокарловачке. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Протопрезвитер-ставрофор Далибор Танасић рођен је 14. јануара 1976. године, у Доњем Вакуфу, у Босни и Херцеговини. После завршене основне школе уписао је Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крка. Због ратних дешавања напустио је родни крај и настанио се у Жабљу. Своју прву свештеничку дужност обављао је у Кореници, Доњем Лапцу и Удбини. Свештенички позив наставља од 2013. године у парохији костајничкој, која обухвата град Хрватску Костајницу, општине Доње Кукурузаре, Мајур, Дубицу и део општине Двор. После краће и тешке болести упокојио се 10. фебруара 2018. године. Прота Далибор живео је у браку са супругом Радојком, са којом је имао малолетне кћерке Николиону и Ђурђину. Извор: Радио Беседа View full Странице
  12. Министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са члановима колегијума, присуствовали су данас свечаном испраћају седмог контингента Војске Србије у мисију Уједињених нација у Централноафричкој Републици (MINUSCA) у касарни „Бањица 2“ у Београду. Пут Централноафричке Републике поћи ће 70 припадника Војске Србије који ће наредних шест месеци, у саставу лаке пољске болнице, бити ангажовани на медицинском збрињавању снага у операцији MINUSCA. Обраћајући се српским мировњацима, њиховим породицама и старешинама, министар Вулин је истакао да сваки пут када испраћамо наше мировњаке у Централноафричку Републику или било где у мировне мисије, радимо то са помешаним осећањима. - Поносни смо на њих, поносни смо на њихово знање, на њихову стручност, на њихову храброст, на њихову хуманост, али опет, забринути, иако им то нећемо признати, како ће бити, шта их тамо чека, јер иду далеко. Припадници Војске Србије су увек ишли далеко, и увек ишли тамо где је тешко. Припадници Војске Србије одлазе на места која би други избегавали, али они због своје Војске, због своје земље, због свог народа, спремни су увек, не само у мировним мисијама, да чине што други не би. Тамо где би се други поколебали, тамо тек почиње храброст наших припадника. Ви одлазите у земљу која је растрзана мржњом, растргнута патњом, ви долазите из народа који, као ма који други, је кроз своју историју упознао и мржњу и патњу. Баш зато, ви можете да разумете људе код којих идете, баш зато ви можете да прихватите туђу муку као своју, јер долазите из народа који је свачију муку прихватао као своју и свако дете чије је детињство прекинуто мржњом и злом, имаће у вама савезника, имаће у вама подршку, имаће човека који разуме – нагласио је министар Вулин. Према његовим речима, можда је баш то разлог зашто толико цене и воле наше припаднике где год да оду, зато што не заборављају патњу свог народа и неће да је нанесу другима. - Ваше знање, ваш професионализам, ваша стручност препоручују вас за сваки од ових задатака и где год вас пошаљемо ми не бринемо и знамо да иду најбољи. Када год одете, ви своје задатке испуњавате са највећом дозом професионализма, као зналци – сигурни и уверени људи. Али има, кажу, и других који знају не мање од нас, али нема других који разумеју патњу, који разумеју мржњу, који разумеју како се са патњом и мржњом треба односити. Таквих нема и зато ви не долазите као представници једне струке, не долазите само да дате лек, не долазите само да препознате и чудне и понекад непознате и скривене знакове ретких тропских болести. Ви одлазите тамо да предате наду, ви долазите тамо да неком детету, човеку, жени, које је напустила свака вера у човечност, вратите веру да људи могу да буду људи. И зато идете и можда вас баш зато толико високо цене и воле – истакао је министар одбране. Он је поручио окупљеним мировњацима да ћемо сви стрпљиво чекати да се врате, да се јаве, да ћемо бринути за њих и када им то не признамо, а радовати сваком њиховом успеху и јављању. - Бићемо стрпљиви и чекати да дођете, а ви ћете славу ове заставе коју сте данас понели носити високо и увек свуда са собом, као и име наше реке Мораве показати и другима и научити шта оно значи. Више од свега ви ћете показати из каквог народа и од каквих великих људи ви долазите. Живела Војска Србије! Живела Србија! – рекао је на крају обраћања министар Вулин. Командант српског контингента у мисији MINUSCA биће пуковник Горан Радосављевић из Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије, а командант војне болнице у седмој ротацији потпуковник др Данило Јоковић. У наставку данашње свечаности, министар одбране Александар Вулин је предао заставу Републике Србије команданту српског контингента, пуковнику Горану Радосављевићу који је поручио да ће се застава наше земље вијорити у Централноафричкој Републици на част и понос Републике Србије и њене војске. Обраћајући се окупљеним новинарима, министар Вулин је оценио да Војска Србије улаже велике напоре да у мировним мисијама широм света покаже вредност наше Војске и мирољубиву политику наше земље. Сви наши припадници, додао је он, оцењују се највишим оценама и заиста се о њима говори и мисли као о људима који врло достојанствено презентују нашу земљу. - Војска Србије као и Влада Републике Србије ће наставити са политиком учешћа у мировним мисијама и то оним које су веома захтевне и веома сложене и у којима много развијеније и богатије војске и државе врло ретко одлазе. Овај пут, ми говоримо о мировној мисији у Централноафричкој Републици, за коју је веома важно да се настави, без обзира на веома велике изазове, без обзира што се сматра једном од најтежих мировних мисија на свету. Ми смо поносни на наше девојке и момке, поносни смо на сваког нашег припадника, на изузетне резултате које показују и то је нешто што читава међународна заједница и УН изузетно цени – истакао је министар одбране подсећајући да Војска Србије тренутно учествује у 10 мировних мисија, од којих шест под окриљем УН, а четири ЕУ мисије. Министар Вулин је, такође, указао да ћемо наставити са таквом политиком и нећемо напуштати мировне мисије, јер смо ми посвећени очувању мира у свету, баш зато што Срби најбоље знају колико је мир драгоцен и колико га је тешко сачувати. Упитан да одговори када ће наша земља бити у могућности да самостално пошаље контингент у неку од мисија, министар Вулин је истакао да смо ми способни за то, али да је то питање политичке одлуке, као и позива да ли би то неко желео да ми урадимо. - Али, што се тиче наших оперативних способности, наше материјалне припремљености и обучености наших људи, ми то можемо да урадимо увек – закључио је министар Вулин.
  13. Заупокојену Литургију и опело је служио протопрезвитер-ставрофор Радослав Живанов, свештеник у пензији. На светој Литургији оцу Радославу су саслуживали петорица свештеника и један ђакон, а у чину опела више свештенослужитеља Епархије бачке и других Епархија наше Помесне Цркве. На светој Литургији, протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, у својој беседи је казао да верујемо у Свемилостивог Господа, који по своме промислу изабира и призива Себи, да ће нашег брата и саслужитеља, оца Љубомира, примити у рајско насеље, настанити тамо где је живот вечни, тамо где царствује Светлост Његова, јер ту светлост и ту радост Неба, отац Љубомир је смело и у најтежим временима проповедао овде и тиме био лученосац светлосне Христове вере. Након одслуженог опела, протопрезвитер-ставрофор Мирко Шипка је истакао да је у духовној радости Рођења Христовог, Господ призвао оца Љубомира да пређе у живот вечни, тамо где нема бола и жалости. Протопрезвитер Љубомир Станковић се упокојио у Господу 9. јануара 2018. године у 75 години живота. Рођен је 2. новембра 1943. године у Великој Врбици, Општина Кладово, од оца Сретена и мајке Љубице. После завршене основне школе у Алексинцу, уписао се у Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Године 1966. ступио је у брак са Донком Мирков из Силбаша, са којом је имао троје деце, кћер Јелену и синове Александра (сада свештеника) и Милана. У чин свештеника рукоположио га је 2. новембра 1966. године, блаженопочивши епископ нишки Јован. Службовао је најпре у Тешици (Епархија нишка), а од 1971.у Мартоношу, Бегечу и Сиригу, одакле је и пензионисан 1. децембра 2006. године. Земни остаци оца Љубомира, положени су на месном гробљу у Бегечу. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, прото Љубомире! Извор: Епархија бачка
  14. У четвртак 11. јанура 2018. године, на дан празновања светих 14.000 младенаца Витлејемских, у храму светог апостола и јеванђелисте Луке у Бегечу, служена је света заупокојена Литургија, а затим и опело новопрестављеном слузи божијем протопрезвитеру Љубомиру Станковићу, свештенику у пензији. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Заупокојену Литургију и опело је служио протопрезвитер-ставрофор Радослав Живанов, свештеник у пензији. На светој Литургији оцу Радославу су саслуживали петорица свештеника и један ђакон, а у чину опела више свештенослужитеља Епархије бачке и других Епархија наше Помесне Цркве. На светој Литургији, протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, у својој беседи је казао да верујемо у Свемилостивог Господа, који по своме промислу изабира и призива Себи, да ће нашег брата и саслужитеља, оца Љубомира, примити у рајско насеље, настанити тамо где је живот вечни, тамо где царствује Светлост Његова, јер ту светлост и ту радост Неба, отац Љубомир је смело и у најтежим временима проповедао овде и тиме био лученосац светлосне Христове вере. Након одслуженог опела, протопрезвитер-ставрофор Мирко Шипка је истакао да је у духовној радости Рођења Христовог, Господ призвао оца Љубомира да пређе у живот вечни, тамо где нема бола и жалости. Протопрезвитер Љубомир Станковић се упокојио у Господу 9. јануара 2018. године у 75 години живота. Рођен је 2. новембра 1943. године у Великој Врбици, Општина Кладово, од оца Сретена и мајке Љубице. После завршене основне школе у Алексинцу, уписао се у Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Године 1966. ступио је у брак са Донком Мирков из Силбаша, са којом је имао троје деце, кћер Јелену и синове Александра (сада свештеника) и Милана. У чин свештеника рукоположио га је 2. новембра 1966. године, блаженопочивши епископ нишки Јован. Службовао је најпре у Тешици (Епархија нишка), а од 1971.у Мартоношу, Бегечу и Сиригу, одакле је и пензионисан 1. децембра 2006. године. Земни остаци оца Љубомира, положени су на месном гробљу у Бегечу. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, прото Љубомире! Извор: Епархија бачка View full Странице
  15. Заупокојену Литургију је служио протонамесник Душан Ђукић, архијерејски намесник оџачки, уз саслужење седморице свештенослужитеља. Исказујући дубоку жалост за губитком оваквог сатрудбеника на њиви Господњој, некадашњи сапарох оцу Радивоју, протопрезвитер Бранко Вујиновић, у својој беседи опростио се од уснулог оца Радивоја, са надом да ће га Господ примити под своје окриље као доброг и верног слугу свог. У Светогеоргијевском храму је потом служено опело, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Радослав Живанов уз саслужење више свештенослужитеља наше Епархије. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, услишена је последња жеља уснулог оца Радивоја, да његови земни остаци буду положени у порти храма у Раткову. Протонамесник Радивој Веселиновић, је рођен од оца Аврама и мајке Милице, 28. септембра 1960.године у Зеленграду, општина Обровац. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1981. године. После изгона српског народа из Крајине, од стране хрватске војске, августа 1995. године, сели се у Србију, где упознаје Биљану Борковић са којом ступа у брак. Убрзо након склапања брака, 1996. године у манастиру Војловица бива рукоположен у чин свештеника. Своју прву службу, уз велике симпатије локалних верника, обавља у Кули, у Бачкој. У цркви светог Марка службује од октобра 1996. године до маја 2013. године. После тога је постављен за пароха ратковачког. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, оче Радивоје! Извор: Епархија бачка
  16. На дан празновања Светог пророка Софонијe и Преподобног Јована Ћутљивог, 3/16. децембра 2017. године, у Светогеоргијевском храму у Раткову служена је света заупокојена Литургија, а у наставку и опело новопрестављеном слузи Божјем протонамеснику Радивоју Веселиновићу, пароху ратковачком. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Заупокојену Литургију је служио протонамесник Душан Ђукић, архијерејски намесник оџачки, уз саслужење седморице свештенослужитеља. Исказујући дубоку жалост за губитком оваквог сатрудбеника на њиви Господњој, некадашњи сапарох оцу Радивоју, протопрезвитер Бранко Вујиновић, у својој беседи опростио се од уснулог оца Радивоја, са надом да ће га Господ примити под своје окриље као доброг и верног слугу свог. У Светогеоргијевском храму је потом служено опело, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Радослав Живанов уз саслужење више свештенослужитеља наше Епархије. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, услишена је последња жеља уснулог оца Радивоја, да његови земни остаци буду положени у порти храма у Раткову. Протонамесник Радивој Веселиновић, је рођен од оца Аврама и мајке Милице, 28. септембра 1960.године у Зеленграду, општина Обровац. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1981. године. После изгона српског народа из Крајине, од стране хрватске војске, августа 1995. године, сели се у Србију, где упознаје Биљану Борковић са којом ступа у брак. Убрзо након склапања брака, 1996. године у манастиру Војловица бива рукоположен у чин свештеника. Своју прву службу, уз велике симпатије локалних верника, обавља у Кули, у Бачкој. У цркви светог Марка службује од октобра 1996. године до маја 2013. године. После тога је постављен за пароха ратковачког. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, оче Радивоје! Извор: Епархија бачка View full Странице
  17. Заупокојену Литургију је служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, а саслуживали су протопрезвитери-ставрофори Душан Колунџић и Ђорђе Ђурђев, протопрезвитери Бранко Ћурчин, Славко Ћирин и Бранко Вујиновић, презвитери Бранислав Ђурагић и Вељко Васиљев, као и ђакони Александар Билић и Иван Васиљевић. Литургији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј. У храму Света Три Јерарха у Новом Саду, опело је служио Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз саслужење Епископа бачког Иринеја, као и више свештенослужитеља наше Епархије. После опела, владика Иринеј је казао да истину о нашем људском животу не можемо никада докучити ако не схватимо смисао смрти. Смрт је биолошка чињеница у читавом органском свету, па и у нашем људском. Али, као што је то највећа и једина неизлечива болест, тако ипак уласком Господа Христа у нашу историју, у трулежност нашега живота, ми добијамо тај свелек против смрти. Лек бесмртности, а то је нада и извесност васкрсења у Васкрслом Господу Христу, навео је Епископ. Испраћајући тело проте Мирка у његово почивалиште, овде на српској земљи, до коначног часа Божјег суда над укупном историјом света, а душу његову на сусрет са Господом којега је љубио, Епископ Иринеј је пожелео да Бог упокојеном проти подари управо онај предукус вечнога живота, ону радост која је доступна човеку после смрти, а која ће своју пуноћу имати после свеопштег Васкрсења. Надамо се и верујемо да ће Бог проту Мирка призвати да учествује као саслужитељ и у вечној, небеској Литургији, са светим угодницима Божјим, додао је Епископ бачки. Прота Мирко се упокојио у Господу 12. децембра, у 89. години земног живота. Рођен је 26. априла 1929. године у Београду, од оца Марка, жандарма и мајке Олге, рођене Панић, домаћице. Основну школу је завршио у Београду, а потом и Богословију Светог Саве. Дипломирао је на одсеку за Историју уметности на Философском факултету у Београду. Оженио се 1952. године Славком, рођеном Хидошан. Исте године је и рукоположен. Прва парохија му је била у Допсину, да би 1954. године прешао на парохију у Бијелом Брду. Учио је сликарство код академског сликара Љубе Вернера у Осијеку. У Нови Сад је дошао 1971. године, где је био свештенослужитељ при храму Света Три Јерарха. Дужност архијерејског намесника новосадског обављао је дуги низ година. Секретар Епископа бачког и Епархијског управног одбора Епархије бачке био је од 1987. до 1994. године. Прота Мирко је пензионисан 1995. године. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, прото Мирко! Извор: Епархија бачка
  18. На дан празновања Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 2017. године, у храму Света Три Јерарха у Новом Саду служена је света заупокојена Литургија, а у наставку и опело новопрестављеном слузи Божјем протопрезвитеру-ставрофору Мирку Тишми, умировљеном пароху новосадском. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Заупокојену Литургију је служио протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, а саслуживали су протопрезвитери-ставрофори Душан Колунџић и Ђорђе Ђурђев, протопрезвитери Бранко Ћурчин, Славко Ћирин и Бранко Вујиновић, презвитери Бранислав Ђурагић и Вељко Васиљев, као и ђакони Александар Билић и Иван Васиљевић. Литургији је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј. У храму Света Три Јерарха у Новом Саду, опело је служио Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз саслужење Епископа бачког Иринеја, као и више свештенослужитеља наше Епархије. После опела, владика Иринеј је казао да истину о нашем људском животу не можемо никада докучити ако не схватимо смисао смрти. Смрт је биолошка чињеница у читавом органском свету, па и у нашем људском. Али, као што је то највећа и једина неизлечива болест, тако ипак уласком Господа Христа у нашу историју, у трулежност нашега живота, ми добијамо тај свелек против смрти. Лек бесмртности, а то је нада и извесност васкрсења у Васкрслом Господу Христу, навео је Епископ. Испраћајући тело проте Мирка у његово почивалиште, овде на српској земљи, до коначног часа Божјег суда над укупном историјом света, а душу његову на сусрет са Господом којега је љубио, Епископ Иринеј је пожелео да Бог упокојеном проти подари управо онај предукус вечнога живота, ону радост која је доступна човеку после смрти, а која ће своју пуноћу имати после свеопштег Васкрсења. Надамо се и верујемо да ће Бог проту Мирка призвати да учествује као саслужитељ и у вечној, небеској Литургији, са светим угодницима Божјим, додао је Епископ бачки. Прота Мирко се упокојио у Господу 12. децембра, у 89. години земног живота. Рођен је 26. априла 1929. године у Београду, од оца Марка, жандарма и мајке Олге, рођене Панић, домаћице. Основну школу је завршио у Београду, а потом и Богословију Светог Саве. Дипломирао је на одсеку за Историју уметности на Философском факултету у Београду. Оженио се 1952. године Славком, рођеном Хидошан. Исте године је и рукоположен. Прва парохија му је била у Допсину, да би 1954. године прешао на парохију у Бијелом Брду. Учио је сликарство код академског сликара Љубе Вернера у Осијеку. У Нови Сад је дошао 1971. године, где је био свештенослужитељ при храму Света Три Јерарха. Дужност архијерејског намесника новосадског обављао је дуги низ година. Секретар Епископа бачког и Епархијског управног одбора Епархије бачке био је од 1987. до 1994. године. Прота Мирко је пензионисан 1995. године. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, прото Мирко! Извор: Епархија бачка View full Странице
  19. У наставку Св. Литургије, у присуству многобројних духовник чеда, пријатеља, познаника, породице и сродника оца Емилијана, владика Теодосије одслужио је свештеничко опело уз учешће свих присутних. У својој беседи, владика је упутио речи утехе родитељима и пријатељима и посебно нагласио смирење, дечију безазленост и простосрдачност оца Емилијана и његово одушевљење Литургијом и хођење за Господом од дечачких дана са радосних усхићењем сусрету са Њим. Након последњег опроштаја, у пратњи свих присутних, обављена је и сахрана земних остатака оца Емилијана на гробљу у Брзоходу. Извор: Епархија нишка
  20. У четвртак, 30.новембра 2017.године у Храму Рођења Пресвете Богородице у Четережу, некадашњем манастиру и месту свог пострига, сахрањен је настојатељ манастира Св.Јована Претече у Јашуњи, протосинђел Емилијан (Тасић). Том приликом заупокојену Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г.Теодосије уз саслуживање бројног свештенства и монаштва из епархија: нишке, врањске, рашко-призренске и темишварске. У наставку Св. Литургије, у присуству многобројних духовник чеда, пријатеља, познаника, породице и сродника оца Емилијана, владика Теодосије одслужио је свештеничко опело уз учешће свих присутних. У својој беседи, владика је упутио речи утехе родитељима и пријатељима и посебно нагласио смирење, дечију безазленост и простосрдачност оца Емилијана и његово одушевљење Литургијом и хођење за Господом од дечачких дана са радосних усхићењем сусрету са Њим. Након последњег опроштаја, у пратњи свих присутних, обављена је и сахрана земних остатака оца Емилијана на гробљу у Брзоходу. Извор: Епархија нишка View full Странице
  21. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић присуствовао је данас на аеродрому Батајница свечаном испраћају припадника Војске Србије у мултинационалну операцију Уједињених нација на Кипру (UNFICYP). Свечаности су присуствовали и командант Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-мајор Ранко Живак са сарадницима, представници Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије, команданти јединица РВ и ПВО, представници локалне самоуправе, цркве, чланови породица, пријатељи и родбина припадника контингента. Генерал Диковић је поручио да се одласком стрељачког вода наставља 61 годину дуга традиција нашег учешћа у мировним мисијама и да је Војска Србије данас у свету позната као поуздан партнер који професионално извршава своје задатке. – Данас су наши припадници присутни у десет мировних мисија у којима заједно са колегама из других војски бране и чувају мир у свету. То је важан задатак посебно због чињенице да данас и наша земља чини напоре да обезбеди себи бољу будућност, и, у сложеним безбедносним условима, даје пун допринос светској безбедности – рекао је начелник Генералштаба Војске Србије и додао да живимо у времену у ком се звецка оружјем у име мира, а да је на многим тачкама света безбедност људи угрожена. Он је појаснио да "срећом" то није случај у Србији, у којој је стање безбедности стабилно, „јер нам је Војска јака и кадра да одговори изазовима“ и грађанима Републике Србије обезбеди потребну безбедност и предуслове за развој. – Држава је јака онолико колико је јак систем који је брани а посебно колико је јака њена војска, као стожер. Ми улазимо у завршну фазу опремања нашег Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и подизања њихове способности на жељени ниво и ево бројимо дане до реализације тог великог пројекта који ће умногоме унапредити наше способности, рекао је генерал Диковић и додао да су у току преговори са „нашим пријатељима“ о набавци савремених средстава и опреме, пре свега за јачање способности ракетних јединица, како би са Ратним ваздухопловством били оспособљени да бране небо изнад Републике Србије. Начелник Генералштаба је истакао да Министарство одбране чини све да се у најскорије време осети видно побољшање и ојачају способности Војске Србије, што је циљ постављен пре неколико година. Пожелевши срећу припадницима који вечерас крећу у мировну операцију на Кипар начелник Генералштаба им је поручио да им је задатак да обезбеђују мир који је постигнут пре скоро 50 година и да не сумња да ће га успешно извршити и беспрекорно представљати Војску Србије. – Ако будете извршавали задатке најмање као што их извршавате у вашим јединицама мисија ће сигурно успети. Ту пре свега мислим на одговорност, самоконтролу и висок ниво реда и дисциплине. Сигуран сам да ће састав који је предамном беспрекорно извршити сваки постављени задатак, да сви предуслови за то постоје, а даље је све на вама, рекао је генерал Диковић и поручио припадницима да чувају један другог и воде рачуна о својим колегама. За крај је поручио родбини и пријатељима припадника да буду сигурни да су њихови ближњи добро припремљени за мировну мисију, да знају шта треба да раде и на који начин да извршавају задатке. Заставу Републике Србије генерал Диковић предао је командиру стрељачког вода капетану Александру Милосављевићу. Припадници стрељачког вода 204. ваздухопловне бригаде, њих 37, одлазе у мисију очувања мира на Кипру на шест месеци. С њима ће у ротацији бити и два посматрача и шест припадника патроле.
  22. Једна суштинска вијест, која како истичу аутори прилога са ИН4С Телевизије, неће бити главна ни на једном српском медију. Сутоморани су свог доброг пароха оца Петра Церовића испратили на нову дужност вечером изненађења, пригодним даровима и поруком: "Сутоморе Петру кличе, за све хвала свештениче!!!" View full Странице
×
×
  • Create New...