Претражи Живе Речи Утехе

https://www.facebook.com/samospoznaja1026/photos/a.745659128976654/1098475130361717 Ми смо (као) нека напредна генерација, која са подсмехљивим тоном говори о прошлим временима. Па се тако говори о мрачном средњем веку, примитивним људима старог века, необразованим припадницима ,,прединтернетске" генерације... Укратко, из појединих прича делује као да је само генерација која је доживела појаву интернета оно што вреди у читавој историји човечанства. Док ово наводим, мислим, пре свега, на област стицања знања. А ми смо га (као) препуни. А сада, доста са фикцијом, пређимо на реално стање. Ми смо непоправљиви идиоти који мисле да много знају, што је најгоре могуће решење. Чињеница да се све информације налазе на само пар додира екрана, створила је илузију да се све те информације заправо налазе у нашој глави. И налазе се - док се не истроши батерија или не нестане интернет; тада, мање-више, постајемо имбецили. Тачно, у глави имамо много више информација од неких ранијих генерација, али ту постоји један проблем - ослањањем на интернет изгубили смо моћ коришћења информација за сналажење у животу, доношење закључака и промишљање. Информације нису саме себи циљ, оне су средство. Да не говорим о томе да смо тотално изгубили разборитост, па не умемо да разликујемо стварне информације од лажних и корисне од бескорисних. И такве особе са омаловажавањем гледају на све претходне ,,неуке" генерације. Насупрот хиперпродукцији надмених идиота, стоји скоро па изумирање правог знања, знања утемељеном на систематском, дуготрајном и свестраном претресању феномена који се посматра. Све више нестаје плодоносно промишљање. Нема ни анализе, ни синтезе. Ево конкретног примера. Надмени идиот зна пар цитата из Аристотелове ,,Никомахове етике", на које је налетео на некој очајној страници попут ове моје. Није ни прочитао дело, али гаји илузију да јесте, живи у лажи. Припадник наведене изумрле врсте је заиста прочитао ,,Никомахову етику", непрестано промишљајући о њеној садржини и, напослетку, схвата њену поруку, закључује, и те закључке убацује у исту корпу са осталим закључцима које је до тада извео, да би их упоредио и преиспитао себе. Након тог процеса, он је свестан да ништа не зна, док је надмени идиот пун себе, јер може у свако доба да испали пар цитата и одушеви масу. Интернет је користан све док нам служи као један од извора сазнања и формирања знања. Странице попут ове су корисне, ако се схватају као најситнија плочица у безграничном мозаику знања. Ако се ваш пут ка знању завршава код привременог одушевљења неком објавом, неким цитатом, онда морам да констатујем да сте упали у замку, да сте идиот. Надменост је већ упитна. Чак вас ни то што ћете поделити фотографију на којој читате неко штиво, не раздваја од групације надмених идиота (ко би рекао?!). Нека моја порука буде схваћена на прави начин - ослободимо се замке и престанимо да лажемо себе. Имамо веће могућности од ранијих генерација, али их не користимо. Имамо модерније пушке, али не знамо да пуцамо.

З. Ђ. НАПОМЕНА: Добих текст од мени познате особе, али која неће да се експонира, која је интелектуалац, али којој се не допада „интелектуализам“ екипе са Теологијанет, чију научност разобличисмо. Назваћу аутора Горазд. Горазд: „Смути“ теологија интернет смути(лаца) Нећу бити лицемеран/на (иако ми је баш то прво пало на памет!) и рећи како последњу, страдалну седмицу Часног поста проводим у смиравању, те сећању на крсни пут Господа нашег Исуса Христа. Има присећања, истина, магловито је и поражавајуће неубедљиво. Океј, то је то за овај пост. Даћу себи форе до Великог Четвртка, па ћу се онда невољно помирити са својим пијетистичким и кукавичким вапајем за Богом живим, са својим пригушеним „Христос васкрсе“ уз кнедлу у грлу. Појешћу које јаје, радоваће ме умакање у со, знам! Па тако – док заправо маштам о јајима и првомајском (авај, првомајском!) роштиљу на обронцима Фрушке горе – гледам и прегледавам текстове који би ме надахнули на нешто живо. То је сад модерно, трагати. Правим очекивану грешку – буљим у екран и тражим такво што на интернет небу, поред попрашњавелих полица у близини. Лењост духа, нема шта! Елем, свакако да је прво на шта наилазим сајт Теологија.нет. (Овај коментар неће бити дуг, нити манифестација мојих интелектуалних домета, јер их немам!). Сад ће из мене нахрупити горчина, или неће... Заправо, губим вољу овим да се бавим... Но, учинићу то, дуго ме једе чемер кад сагледам размере интелектуалне еротоманије међу теолозима. Просто, толико се разљутим да не знам шта је посреди: завист или гађење. Ко ће знати, слаб је човек животињка... Текстови су ту. Лак је напрскан, слике обећавају, имена се нижу. Нису ми сва позната, па се набрајањем брукати нећу. Фузија науке, филма, књиге, библистике, левичарства, национализма, црквене политике – фразе се множе, реторска питања, патоси, цитатност на кило (ко умије, може и два!). Ту су и покојни, ту су и живи, па и они које нико није питао желе ли се овде наћи. Сви су део неoлибералног теолошког неба, смештени у удобне широке полице, у више примерака, спремни да их прождру пожудна уста потрошача. Теологији је слуга самопослуга – изволите! Ако љубите ијекавицу, само напријед! Ћутите дах левичарства у црквеним редовима – право мисто за вас! Падате у ватру пред поменом Косова и рода, има и за вас пића јуначкога! Навалите, само отварајте, кликћите, кликћите, скролујте! Мућ, мућ – ради нутрибулет! Ето нам смутија! Здраво је, освежавајуће, маме они листићи менте, а има и јогурта, иако је пост! Да ли је ово крај коментара?! Могао би бити. Већ ми се препунила чаша, надолази ми гађење на себе самог/у. Ипак, дужан/а сам да појасним с мање цинизма. Шта је посреди? У ком је грму зец? У оном који крије најдавнији и најстрашнији грех, који се умом најбоље храни – у гордости. Ево нас, прозиремо све – стваралаштво, сарадњу науке и богословља, парохије и Цркве, појединца и Бога. Говори се о тајни, а тајна рашчеречена на ганглијама хиперинтелектуализма. Говори се о одговорности пред свим и свачим, а у целовитом прегледу садржаја нигде јасног „да“ и „не“, све је смућкано јер све пролази. Говори се о Богу и човеку, а није ли сусрет тај у драми понора без речи? Много је тема. Признајем – повремено уживам у текстовима надахнутим библистиком, у њима чујем пулс човека, рвање с Богом. У њима није све зеленкасти смути бљутав од премало и превише свега. Издвајам састојке који вреде док их машина не издроби. Али, на крају, разочаран/а сам, био/ла сам у само још једном супермаркету. Свет је тако досадан. Све је тако банално... А Христос баш ове недеље све новим чини... Бљак. Оштећено ми је чуло укуса. Присећам се. Слане су сузе. Горка је спознаја. Слатко је причешће. Изем ти све! Идем назад у цркву детињства, у којој поп лупета, бабе наричу, тамјан је јефтин, а реч је тешка. Епитрахиљ је преко главе, уздах излази из груди... Прекид. Доста је, дођи Животе!

-Прије 14 година наш Радио почео емитовање програма преко интернета- Дана, 3. децембра 2004. године Радио станица Митрополије црногорско-приморске “Светигора“ почела је са емитовањем програма преко интернета. О томе је говорио веб администратор сајта Боро Станковић. Звучни запис разговора View full Странице

Посетиоцима наше интернет странице Поуке.орг премијерно представљамо нову интернет страницу. прву овог концепта и намене на интернет небу Администрација СПЦ, сервис за управљање црквеном администрацијом Српске Православне Цркве. Овај знаменити пројекат чију припрему и реализацију је руководио протопрезвитер Иван Цветковић, члан Мисионарског одељења Српске Православне Цркве, у великој мери ће помоћи вођење целокупне црквене администрације, уз могућност лаког и једноставног издавања извода из матичних књига крштених, венчаних, умрлих, као и бројних других могућности по свим црквено-административних питања. Пројекат сервис за управљање црквеном администрацијом Српске Православне Цркве www.spc-admin.rs нуди и следеће могућности: - Матична књига рођених и крштених (унос, архивирање, штампа, претрага, статистика, 3 избора штампе крштенице) - Матична књига венчаних (унос, архивирање, штампа, претрага, статистика) - Матична књига умрлих (унос, архивирање, штампа, претрага, статистика) - Деловодни протокол (унос, архивирање, претрага, статистика) - Црквена писанија (документи) - Магацинска књига (унос артикала, архивирање, претрага, годишњи извештај, стање артикала итд..) - Дневник благајне (ускоро) - Адресар (ускоро) Посетите интернет страницу и пријавите се, након пријаве и креирања налога користите сервис 3 месеца бесплатно! За све информације контактирајте администрацију ове интернет странице ОВДЕ Менаџер пројекта: Протопрезвитер Иван Цветковић, члан мисионарског одељења СПЦ Дизајнер и администратор сервиса: Душан Лукић Графички дизајин: Фила принт View full Странице

Српска православна Црква је од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или сами конструисали вести које нису из правог извора. Како би проблеми на тим пољима били решени, пре десет година је основано синодално одељење које се бави савременим технологијама, а током последње две године урађени су значајни помаци који и техничким решењима и практичним препорукама штите интегритет Српске православне Цркве на интернету. Ми смо овога јутра са Александром Арсенином говорили о Централном регистру интернет домена СПЦ, као и о једној значајној новини – доменском опсегу rel.rs. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

„Onlajn rat“ na društvenim mrežama između članova internet tima Srpske napredne stranke, takozvanih „botova“ na jednoj, i igumana manastira Visoki Dečani Save Janjića na drugoj ne jenjava. Foto/ Fonet AP Situacija je kulminirala u četvrtak, kada je Slaviša Mićanović Mićan, koji važi za šefa „internet tima“ Srpske napredne stranke, tačnije slovio je za predsednika Saveta SNS za društvene mreže i internet, na Tviteru objavio tvit sa uvredljivim sadržajem protiv Janjića. Naime, Mićanovića je iznervirao Janjićev tvit u kome je objavio da su ljudi u školama na Kosovu zabrinuti, jer ih teraju da šalju spiskove svojih radnika zbog odlaska na predstojeći miting u Zubinom Potoku zakazan za deveti novembar, na kome će predsednik Vučić održati „najteži govor u svom životu“. – Zovu nas zabrinuti ljudi iz škola. Moraju da pošalju spisak svih radnika svojih škola zbog odlaska na predstojeći miting, devetog septembra u Zubinom Potoku. U ponedeljak se šalju spiskovi svih koji neće da idu. Naredba stiže iz jedne važne državne institucije. Ljudi, pa ovo je povratak u komunizam – napisao je Janjić, koga inače zovu „sajber monah“ zbog svog velikog prisustva na društvenim mrežama. Mićanović je odgovorio igumanu manastira Visoki Dečani, nazvavši ga „šiptarskim megafonom koji nema veze sa crkvom“. – Ti si davnih dana postao samo bezlična lažovčina u crnoj mantiji koja nema nikakve veze ni sa crkvom, ni sa hrišćanstvom. Samo prljavi megafon šiptarskih terorista i njihove lažne države koju ne smeš da nazoveš srpskom – poručio je Mićanović Savi Janjiću. Kao po komandi, u dobro poznatom maniru, ispod tvita monaha Janjića, krenule su da se ređaju najogavnije uvrede botova sakrivenih iza profila sa lažnim imenom i „nikom“, te lažnom profilnom fotografijom. „Kaže nečovek koji pokušava da cepa Srpsku pravoslavnu crkvu na KiM i koji je glavni kandidat da bude poglavar neke nove crkve koju će finansirati takozvano Kosovo! Ili da pričamo o Vašoj sklonosti ka pedofiliji?“; „Sad ste dokazali i pokazali za koga radite i sa kim ste u dosluhu. Pravi uzbunjivač! Samica je za Vas da se povratite Bogu ako vere još ima u Vama!“; „Ljudi su jedino zabrinuti zbog tebe i takvih kao što si ti, koji bi izdali i državu i veru radi ličnog interesa!“; „Ma opasan si dasa. I Olbrajtovoj si držao kišobran“, samo su neke od uvreda kojima su se valjda članovi „SNS internet tima“ utrkivali da „šefu“ pokažu ko bolje „radi posao“. Kako se datum posete predsednika Vučića Kosovu bliži, može se očekivati eskalacija aktivnosti botova vladajuće partije, te će javni i prostor na društveni mrežama zagaditi još kreativnije uvrede upućene neistomišljenicima, koje su u javnom diskursu Srbije do dolaska SNS-a na vlast bile gotovo nezamislive. U prenesenom značenju, „stranačkim botovima“ se u zemljama bivše Jugoslavije nazivaju članovi političkih partija (obično oni nižerazredni), koji za malu nadoknadu kucaju afirmativne komentare u korist svoje partije ili njenog lidera na veb-portalima i društvenim mrežama. Poslednjih godina trend je i da kucaju negativne komentare na račun političkih protivnika, ali u skladu sa partijskim nalogom. „Stranačko botovanje“, pored kucanja afirmativnih komentara, uključuje i veštački uticaj na odnos ocena ispod komentara („pluseva“ i „minuseva“), tako što jedna osoba više puta oceni isti komentar uz pomoć softvera za skrivanje korisnikove IP adrese. Iako političke stranke odbijaju da priznaju ovakve aktivnosti, one se najčešće pripisuju vladajućim partijama. Inače, originalan naziv „bot“ označava softverskog robota sa veštačkom inteligencijom. https://www.danas.rs/politika/janjic-meta-internet-tima-naprednjaka/

Vučić i društvene mreže - prosvetitelji umesto 140 karaktera Treba nam novo prosvetiteljstvo, novi hodočasnici duha, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle razgovora sa slavistima. To je moja metafora za ulaganje u obrazovanje. Iza ove dve poruke zapravo se krije predsednikova odbojnost prema društvenim mrežama, a prvenstveno prema tviteru. "Vreme je za novo prosvetiteljstvo, za nove hodočasnike duha kakav je bio naš Dositej Obradović kada je govorio, knjige braćo moja, a ne zvona i praporci, kao da je znao o čemu je govorio pre 200 godina, kao da je imao pred sobom ovo naše vreme i njihovo zvono koje ništa ne znači. To je moja metafora za ulaganje u obrazovanje", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ko će biti novi hodočasnici duha predsednik Srbije nije pojasnio, ali ne vidi problem u tome što se jedini duel između vlasti i opozicije trenutno ne vodi u medijima, već upravo u tih 140 karaktera. "Pitam vas za taj način komunikacije koji su odabrali? Ma svako bira svoj način, ja sam voleo u Skupštini kada sam bio premijer, Ana bira ovo, ona je modernija", rekao je Vučić. Dakle 140 karatkera ili komunikacija na tviteru ili ti novi, moderni načini komunikacije, nisu sporni kada se radi o nekome iz vlasti. Na pitanje da li može sve da stane u 140 karaktera, novinar BIRN-a Slobodan Georgiev kaže da - mora. Novinar i aktivni tviteraš primećuje za razliku od predsednika da je mreža koju simbolično predstavlja ptica u letu, jedino mesto gde može da se pročita bilo kakva kritika, ali je razočaran u raspravu premijerke i lidera opozicije. "To je bio razgovor dvoje medijskih audsajdera, tako bih to ocenio, a ton je bio uličarski i to je najgore, nije bilo nikakve rasprave to je bilo prepucavanje ko je veći lopov", smatra Georgiev. Vlast i opozicija ili ratuju saopštenjima ili u retkim situacijama, poput sukoba Brnabić-Jeremić, na Tviteru, ali debate u javnosti i dalje nema kao nekada. "Drugog prostora nema tamo gde je vlast, tamo nema opozicije i tamo gde je opozicija vlast, nema potrebu da bude taj prostor je jako mali i zašto bi je vlast osvajala", rekao je sociolog Darijo Hajrić. Internet ostaje jedino utočište za političku debatu - bila ona ozbiljna ili ne. Izvor

Календар догађаја је апликација СПЦ која једним централним системом обухвата све битне догађаје из Црквеног и световног живота. Циљ је да се Календаром обухвате сви битни догађаји у епархијама (годишњице, помени, значајни датуми…), и да унети подаци буду ажурни, тачни и доступни медијским сервисима СПЦ. Звучни запис разговора Уредништво апликације тренутно ради на допунама историјских података Српске Православне Цркве и Србије, а у широј форми, обухватиће и податке из светске историје, науке, културе… Календар обухвата и Црквени календар тј. не претставља званични медиј него информативно пружа податке о свим значајним датумима и светитељима. Апликацију посјетите на адреси: http://pravoslavlje.spc.rs/KALENDAR/ Извор: Радио Светигора View full Странице

Календар догађаја је апликација СПЦ која једним централним системом обухвата све битне догађаје из Црквеног и световног живота. Циљ је да се Календаром обухвате сви битни догађаји у епархијама (годишњице, помени, значајни датуми...), и да унети подаци буду ажурни, тачни и доступни медијским сервисима СПЦ. Уредништво апликације тренутно ради на допунама историјских података Српске Православне Цркве и Србије, а у широј форми, обухватиће и податке из светске историје, науке, културе... Календар обухвата и Црквени календар тј. не претставља званични медиј него информативно пружа податке о свим значајним датумима и светитељима. Апликација је на употреби редакцијама СПЦ које могу допунити недостајуће податке, а омогућен је и унос података по регијама (епархијама, парохијама, градовима). Тиме се омогућава претрага по више циљаних критеријума. Службе епархија имају могућност и позване су да у Календар унесу све важне датуме из својих епархија како би информације биле на услузи и другим црквеним медијима. Апликацију Календар догађаја је израдио ЦЕПИС по идеји и иницијативи часописа ПРАВОСЛАВЉЕ са благословом уредника о.Дамјана Божића, а захваљујемо се редакцији Слово љубве на подацима и помоћи око реализације. Апликацију посетите на следећој адреси: http://pravoslavlje.spc.rs/KALENDAR/ Александар Арсенин, стални стручни сарадник ЦЕПИС-а View full Странице

Српска Православна Црква је поставила два наменска сервера за потребе рада Централног регистра интернет домена СПЦ и доменског опсега (REL.RS) који је под управом ЦЕПИС-a. Техничка решења омогућавају управљање интернет доменима који припадају институцијама СПЦ, а у службу је постављен и посебан сервер за управљање електронским сертификатима који ће корисницима пружати гаранције о пореклу садржаја тј. означаваће припадност СПЦ. Овим електронским сервисом се прави јасна подела интернет локација чиме се одвајају псеудорелигијске и злонамерне адресе са штетним садржајем. СПЦ овим сервисом повећава безбедност на интернету тиме што указује на потенцијално ризичне локације са религијским садржајем (лажне сајтове, адресе са секташким садржајем...), а такође јасно дефинише порекло - извор података који се пласирају у медијима. Примењена софтверска решења су наменски пројектована и у потпуности урађена од стране ЦЕПИС-а. Планирано је да се систем постави у функцију током септембра 2018. године. ЦЕПИС од 2017. године ради на пројектовању и изради софтвера, а до данас је систем селективно пуштан у рад и тестиран на конкретним задацима. Инвестицију комплетног пројекта "Добро нам је овде бити" је обезбедио ЦЕПИС и овим путем се захваљујемо сарадницима који су препознали важност и потребу да се овакав систем под контролом СПЦ-а пусти у рад. Наведеним кораком је заокружена почетна "бета" фаза информатичке целине, а даљи развој ће се усмеравати ка практичности и побољшању појединих сервиса. Александар Арсенин http://cepis.spc.rs/tekst.php?T=157&grupaA=13 View full Странице

Први интернет сајтови под окриљем Српске Православне Цркве (СПЦ) су почели са радом већ у другој половини деведесетих година прошлог века, што значи да је наша помесна Цркве правовремено схватила мисионарске потенцијале нових медија. И на пољу коришћења ћириличног интернет домена СПЦ је међу првима у српском друштву схватила његов значај, пре свега у културолошком виду. Када се појавила друштвена иницијатива за проналажење решења за ћирилични интернет домен (односно за тражење техничког решења које би омогућило да се интернет адресе пишу српском ћирилицом), Свети Архијерејски Синод је 2009. године, на молбу Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС), у посебну Радну групу делегирао свог званичног представника. После проналажења техничког решења (.срб) и његове потврде од стране ICANN-a (главне међународне институције за глобалну регулацију интернета), Црква је узела активно учешће у његовој промоцији. Званична презентација СПЦ била је међу првим српским презентацијама доступним на ћириличном домену, а за њом су кренуле и друге. Оно што широј јавности није познато јесте доношење писмене препоруке СА Синода СПЦ (из јануара месеца 2013. године) којом се епархијама, институцијама, установама, гласилима која су под окриљем наше Цркве препоручује коришћење ћириличног интернет домена. Можемо слободно рећи да само на основу наведених активности Српска Православна Црква у нашем друштву иде далеко испред других институција, па чак и државних, када је реч о односу према употреби ћириличног домена (и ћирилице уопште) на интернету. Основни методолошки приступ СПЦ у погледу доменске стратегије коју су разрадила њена стручна тела у области електронских комуникација је једноставан и јасан: упоредо треба користити ћирилични (.срб) и латинични (.rs и остали) домен, без преусмеравања корисника са једног на други (техничким речником речено, без редирекције) и са пресликавањем садржаја на оба домена (коришћењем такозваног alias техничког решења). Наиме, целокупна идеја губи смисао уколико постоји, рецимо, аутоматско преусмеравање на латинични домен ако неко укуца ћириличну адресу сајта. Примера ради, ако би човек укуцао спц.срб, а аутоматски био преусмерен на spc.rs, онда би ћирилични домен изгубио своју сврху. Исто тако би било апсурдно да постоји један садржај сајта на ћириличном, а други на латиничном домену, иако су оба на српском језику (подразумева се, притом, да је сасвим другачија ситуација у случају вишејезичне варијанте сајта). Примећујемо да још увек постоји доста необавештености у погледу употребе ћириличног интернет домена. Неки се питају да ли и за ћирилични домен још увек треба да укуцавају оно „www“ или нешто слично (одмах да одговоримо да се укуцава само ћирилична адреса сајта, без икаквог префикса). Има људи који мисле да ће употреба још једне, ћириличне адресе, за њихов сајт удвостручити и трошкове закупа интернета, па оклевају да га региструју. И овде треба јасно нагласити да су додатни трошкови око регистрације практично занемарљиви, а да се користи већ постојећи закупљен серверски простор за латинични домен (пошто се ништа не дуплира, већ да се ради о пресликавању садржаја). Постоји још увек и један број црквених сајтова који имају закупљен, али неактивиран ћирилични домен. Исто тако, један број сајтова још увек користи принцип преусмеравања (редирекције) на латинични домен, иако се тиме губи смисао коришћења ћириличног домена. У разговору са власницима тих сајтова готово по правилу се испоставило да је у питању техничка неупућеност како да подесе пресликавања садржаја (у овом смислу морамо похвалити технички тим званичне презентације Српске Православне Цркве, који је увек имао добру вољу да свима заинтересованима из наше Цркве проследи техничке параметре подешавања за ћирилични домен). Временом ће ове техничке недоумице свакако бити отклоњене. У овом тренутку најважније и референтне црквене структуре (погледати табелу са примерима) држе управо технички приступ равноправног коришћења оба домена. Разлог је једноставан: латинични домен је у мисионарском погледу важнији и практичнији, поготово када је реч о упућивању поруке према неправославном свету, док ћирилични домен у културолошком и ширем друштвеном смислу има огроман значај за наш народ, поготово када се стави у шири контекст присуства ћириличног писма на интернету. Проблематика употребе ћириличног домена је, међутим, само једна „коцкица“ у сложеном мозаику који се зове употреба ћирилице у електронској комуникацији. Проблем је што још увек влада стереотип да је у области информационих технологија латиница једино писмо. То је можда у протеклој деценији био случај, али не и данас – сваким даном нестају техничке баријере у том погледу, чему првенствено погодује постојење огромног тржишта на Истоку које користи нелатинична писма. У Србији данас постоји далеко више културолошких, правних, па и економских препрека, него реалних техничких проблема за коришћење ћирилице у електронској комуникацији. Наведимо једноставан пример из области мобилне телефоније. Наиме, ако желимо да пошаљемо SMS поруку путем мобилног телефона користећи ћирилично писмо, код апарата новије генерације немамо никакав технички проблем, али зато имамо економски притисак – за поруку написану српском ћирилицом плаћа се далеко више него ако се користи енглеска латиница. Истине ради, треба рећи да се приликом техничке конверзије (коју корисник не види) ћирилични словни карактери рачунају као више латиничних, због чега је и порука скупља, али то не може бити оправдање за дискриминацију српског писма, с обзиром на огроман профит које телекомуникационе компаније остварују на овим просторима. Решење се може наћи или у правним категоријама (подзаконски акт којим би се мобилни оператери који функционишу на подручју Србије обавезали на исте цене SMS порука на ћирилици и енглеској латиници) или у техничком домену (за најновију генерацију мобилних телефона таква решења већ постоје, али треба да постану широко примењива). Вратимо се теми ћириличног интернет домена. Иако је у техничком смислу цео стандард дефинисан, ипак још увек постоје неки технички недостаци и недовршености у пракси. Они се најчешће очитавају код неких прегледача интернет садржаја (browser-а) – примера ради, када на презентацији постоји уграђен видео садржај (Firefox за сада има тај проблем) или у томе што неки прегледачи претходно захтевају подешавања локализације (Explorer, рецимо, код кога се појављују „кукице“ и „квачице“ ако укуцате ћирилични домен, а претходно нисте извршили подешавање програма за ћирилицу). За похвалу су стога прегледачи који функционишу без проблема када је реч о ћириличном домену – локализована верзија Chrome прегледача је такав пример. Претпостављамо да ће у скорије време сви технички проблеми и код других прегледача бити отклоњени. Масовнија употреба ћириличног интернет домена ће вероватно настати када се омогуће и ћириличне мејл адресе (на пример, када за главног уредника Православља технички буде омогућена електронска адреса уредник@православље.срб), што се очекује у наредних неколико година. Такође, треба размишљати и о томе како се на време припремити за глобални процес обједињавања свих медија у коме је интернет носећа технолошка инфраструктура за све медије. Ако ћирилица постане равноправна са латиницом на интернету, то ће значити да ће бити равноправна и у другим медијима које интернет буде „носио“. Има оних који сматрају да је већу пажњу потребно поклонити српском језику и његовом правопису у електронској комуникацији, невезано од писма које се користи. Чињеница је да технолошка сфера утиче на раван комуникације, која постаје све више површна, без рељефа, „брза“, осиромашена. То је, међутим, проблем свих нација – имају га и Срби и Американци и Јапанци…, док је проблем употребе ћирилице је искључиво српски национални проблем и нико га неће решити за нас ако се сами не потрудимо. Озбиљне нације раде на очувању своје културне баштине, што се увек најбоље види на употреби свога писма. Добар пример за нас је Руска Федерација, у којој данас има око осамсто хиљада регистрованих ћириличних интернет домена (њихов ћирилични домен је .рф), при чему је први ћирилични домен регистровао председник државе лично (адреса президент.рф). И на крају, важно је истаћи огромну потребу да се у ову проблематику укључе српске државне институције и академска заједница, а пре свега надлежна министарства за поље културе и образовања. Та министарства би требало да у оквиру свог институционалног апарата дају макар саветодавно мишљење да је потребно упоредо користити латинични и ћирилични интернет домен, по угледу на саветодавно мишљење које је дао наш Синод за сајтове под окриљем СПЦ. Тужна је статистика која каже да тек 5% основношколских и средњошколских установа користи ћирилични домен, а да само 20% сајтова државне управе има регистрован ћирилични домен (ове бројке је веома лако можете проверити на насловној страни РНИДС-ове презентације). Државне структуре би заправо требало да буду носилац идеје о равноправној употреби ћирилице на интернету (уосталом, на то их обавезује и Устав земље) и надамо се да ће наведени пропусти ускоро бити исправљени. Што се Српске Православне Цркве тиче, она ће наставити да даје активан допринос на овом пољу, уз подржавање сваке иницијативе која је на духовну и материјалну корист нашег народа. *Текст је настао на основу излагања на конференцији ДИДС 2013 посвећеној развоју интернета, одржаној 18. априла 2013. г. у хотелу „Москва“ у Београду у организацији Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС). ИЗВОР: ЦЕПИС View full Странице