Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'имендан'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 47 results

  1. Патријарх александријски и све Африке Теодор богослужбено је прославио свог небеског покровитеља великомученика Теодора Тирона, 17. фебруара 2020. године (по новом календару). Патријарх Теодор је рођен на Криту 1954. године. Завршио је славну Ризаријеву богословију у Атини, као и Теолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну. Студирао је и историју уметности, књижевност и философију у Одеси. У манастиру Успења Пресвете Богородице у Ираклиону, на Криту, примио је монашки постриг 1973. године, а од 1975. до 1985. године служио је као архиђакон и секретар Митрополије лампијске и сфакијске, где је показао велики труд и успех у проповедању и у парохијској и филантропској служби. Патријарх александријски Никола VI именовао га је 1985. године за Егзарха патријарашког трона у Русији, са седиштем у Одеси. Током боравка у Одеси, најпре као студент историје уметности и философије, а касније као егзарх Александријске Патријаршије, више пута је посетио Србију и упознао српски народ и многе српске архијереје, који су у њему стекли искреног и драгоценог пријатеља. У Одеси, где је основао Институт за хеленску културу и Музеј „Филики Етерија”, борави до 1990. године, када је рукоположен у чин архијереја, поставши епископ кирински. Био је представник патријарха Партенија III у Атини и његов стални пратилац током мисионарских путовања по Африци, приликом посета сестринским помесним Црквама, током богословских конференција... Патријарх александријски Петар VII именује га 1997. године за свог викарног епископа за град Александрију, а не дуго затим изабран је за митрополита Камеруна и Централне Африке. У том периоду, на корист Цркви и народу Камеруна, почиње да се исказује његов изванредан дар за организацију и мисију: гради храмове, школе и болнице, пружајући несебичну помоћ многобројним сиромашним и потребитим житељима Централне Африке. Митрополит Зимбабвеа постаје 2002. године, када покреће својеврсну духовну обнову тако што оснива мисионарске и културне центре у Харареу и другим градовима, мобилне клинике здравствене заштите, техничке и медицинске школе. Такође, подиже нове храмове и помаже при оснивању нових парохија и грчких заједница у Боцвани и Анголи. После велике трагедије, када је у паду хеликоптера близу Свете Горе Атонске погинуо патријарх Петар, изабран је 9. октобра 2004. године за Патријарха александријског и све Африке. Устоличен је у древни трон патријараха александријских 24. октобра 2004. године у Благовештењском храму у Александрији, у присуству многих поглавара и представника Цркава, највиших државних представника Египта и Грчке, као и десетинâ хиљадâ православних хришћана. Труд који Његово Блаженство пројављује у свом апостолско-мисионарском раду, велика љубав према сваком човеку Африке, било да је он Грк, Арапин или црни Африканац, благодатно делују и преображавају цео афрички континент. Ако се томе дода и његов успех у решавању најосновнијих питања људске заједнице, питањâ мира и слободе, сиромаштва и глади, онда све то оглашава у њему драгог госта, притом и истинског пријатеља српског народа. Са побожном радошћу, отвореног и гостољубивог срца, треба да дочекамо овог Божјег човека и да заиштемо и добијемо његов апостолски благослов и његове очинске молитве. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. У дан када прослављамо Преподобног оца нашег Јефрема Сирина, 10. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, служио је Свету Литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском код Врања, уз саслужење архимандрита: Јована (Радосављевића), Методија (Марковића), игумана Светопрохорске обитељи, Доситеја из манастира Гргетега (Епархија сремска), Јефтимија из манастира Јошанице (Епархија шумадијска) и свештенослужитеља Епархије врањске. Преподобни Јефрем заштитник је настојатељници Светостефановске обитељи, високопреподобној мати нашој - игуманији Јефремији, па је том приликом, у току Свете Литургије, Епископ Пахомије благосиљао славски колач и жито. На крају Литургије, Епископ Пахомије се обратио дивном и укрепљујућом беседом и том приликом пожелео срећан и Богом благословен празник свима присутнима а нарочито имендан игуманији. У манастирском конаку, трпезу љубави за све присутне приредила је игуманија Јефремија са сестринством. Извор: Епархија врањска
  3. На дан молитвеног сјећања Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прославио је свој имендан у манастиру Жупа никшићка, чији је параклис посвећен овом Божијем угоднику, прославио храмовну славу. Звучни запис беседе Повезана вест: Многа и блага лета Митрополиту Амфилохију! Свету архијерјску литургију Високопреосвећени владика Амфилохије је служио са браћом архијерејима: Високопреосвећеним Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгијом, Преосвећеним умировљеним Епископом средњеевропским г. Константином и домаћином Преосвећеним Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем. У евхаристијском сабрању, поред многобројног свештенства и монаштва, молитвено су учествовали и бројни вјерници. Током Литургије крштена је слушкиња Божија, Исидора Лучић. У архипастирском слову, након читања зачала из Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Георгије је честитао имендан Митрополиту Амфилохију и заблагодарио Богу на овом сабрању: „Бог нас је сабрао на овом светом мјесту да заједнички прославимо имендан нашег аве учитеља Митрополита Амфилохија, благодарећи Господу за живот и свједочанство његовог небеског покровитеља Светог Амфилохија, епископа иконијског. Ово мјесто је свето јер је одавде поријеклом Свети отац наш Стефан Пиперски, велики свједок Светог православља и борац против унијаћења српског православног народа Црне Горе.“ Подсјетио је владика да је управо карпатски народ пострадао од унијаћења. Иако их Господ није благословио једним Преподобним Стефаном, истакао је владика, дао им је свједочанство других који су извели православни карпатски народ из тамнице унијатске лажне цркве, како би их поново увео у светост православља васељенске Цркве. Такође, рекао је, ово мјесто данашњег литургијског сабрања је свето и зато што је са њега свој народ благословио и отац наш Свети Василије Острошки, као и због крви свештеномученика, игумана ове свете обитељи (архимандрита Никодима Јањушевића, јеромонаха Гаврила Дабића), убијених од кумунистичке руке у току Другог свјетског рата: „Посвећено је њиховим свједочанством и вјером у Христа распетог и васкрслог, који даје смисао и страдању и смрти човјека, који даје силу и снагу да преживиш ову страшну братоубилачку мржњу која је, нажалост, тако карактеристична за Словене.“ Објаснио је да нас Господ призива да будемо свети као као што је Он свет, а постајемо свети живећи у заједници Цркве, живећи Јеванђељем и причешћујући се Светим тајнама: „Сваки хришћанин који живи савјесно, по Светом јеванђељу, као члан богочовјечанског тијела Свете Христове Цркве васељенске, православне, католичанске, постоје у исто вријеме свједок Јагњета васкрслога, али и мученик који није нека пасивна жртва човјечанске мржње, већ мученик који је испуњен силом Васкрслога да мијења самога себе и своје срце и читав свијет око себе.“ Додао је Митрополит михаловско-кошицки Георгије, да смо сви призвани да свједочимо да ни смрт, ни мржња, ни сва човјечанска глупост, као ни наши сопствени лимити, немају никакву силу, кад се Христос – Богочовјек, који је побиједио смрт и свему даје смисао, јавља побједитељем мржње и наших сопствених националних и историјских лимита. Свако од нас свједочи на свој начин Христа васкрслога, казао је владика Георгије и подсјетио да је другачије свједочанство свештеника, монахиња и монаха… „Другачије је свједочанство Митрополита Амфилохија и вашег Епископа Јоаникија, они морају да се боре са многима, а у исто вријеме да слушају шта им говори Господ, какав је смисао и пут, како да се подиже Црква на овим просторима. Тешко и мученичко свједочанство.“ Света мјеста, манастир Жупа никшићка и сва друга мјеста у Црној Гори, рађају се кроз труд и молитву, свакодневне тешкоће монашког живота, али и кроз свједочанства вјерних о љубави ближњих, чему свједочи и данашње крштење Исидоре Лучић. Митрополит михаловско-кошицким Георгије је казао да је Христос љубав и поручио да не дозволимо да нас сломи мржња која се противи Господу Богу: „А свједочанство и мучеништво нас свих је да смо свједоци љубави распете и васкрсле која побјеђује смрт и мржњу, која нам даје наду и окупља у једно Тијело живота испуњено Духом Светим и чини нас царским синовима и кћерима, јер постајемо дјеца једног Небескога цара – нашег заједничког Оца. Нека је благословено ваше свједочанство Јеванђеља свакодневнога живота, нека је благословено свједочанство живота нашега аве Митрополита Амфилохија, владике Јоаникија и свих свештеника, монахиња и свих вас! Нека нас Господ Бог, послије доброг свједочанства, сабере у Своје Царство препуно љубави, јер то је смисао нашега живота. Христос међу нама!“ Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког, служен је и парастос, а након тога је пререзан славски колач. Честитајући имендан владици Амфилохију, Просвећени Епископ Јоаникије је казао да се живот Светог Амфилохија Иконијског послије дугих подвига претворио у славословље Богу живоме и истинитоме. Наиме, у његово вријеме Цркву Божију су раздирале велике неслоге, јереси, расколи, али благодарећи њему, као и великим другим Светим оцима, брод Цркве Божије је ишао напријед, правим царским Божјим путем: „И ваш живот и бреме није лако, али ако гледамо са стране службе коју вршите, ријечи Божије коју проповиједате, гледајући на примјер вашега живота, и ваш живот, подобно Светом Амфилохију претвара се у славословље Богу, упркос свим тешкоћама које носите. Ево, ових дана видимо шта се догађа, како су вам власти Црне Горе честитале имендан и 82. рођендан који долази. Али, хвала Богу, благодарећи вашој вјери, вашем чврстом карактеру и љубави према Цркви и пастви Божијој, ви увијек носећи крст Господњи идете напријед. И свима сте, свештеницима, монасима и вјерујућем народу примјер, јер носите Христа распетога и васкрслога у свом срцу. И зато је данас ово славље тако лијепо када смо се окупили око спомена Светог Амфилохија, али и вама да честитамо имендан, драги наш Митрополите и владико и оче. Нека буде на здравље и спасење, и на многаја и блага љета!“ Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се захвалио на честиткама владикама, а мати Јефимији са сестрама ове свете обитељи честитао славу. Истакао је да оне обнављају своју душу, а обнављајућу своју душу обнављају и ову распету светињу, а све што је Божје оно је од Христа распетога на распећу, али испуњено и силом Христовог васкрсења. „Све је у знаку Христовог распећа и васкрсења у 2000. годишњој историји Цркве Божје, и до Светог Амфилохија Иконијског и послије њега, до наших дана. И ова светиња је на распећу, овдје је архимандрит Никодим мученички пострадао, а у исто вријеме мученичка је пострадао и сабрат ове свете обитељи. Тако је у духу Јеванђеља призван и наш живот.“ Подсјетио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на стање у којем је била ова светиња 90-тих година, а да се сада обнавља, јер чим се душе обнављају вјером, тако се и светиње обнављају и поручио: „И тако ће то бити свуда и на сваком мјесту. Амин, Боже дај!“ Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Велики угодник Божји, Преподобни Јоаникије Велики, свечано и молитвено је прослављен и ове године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима у 22. недјељу по Духовима, 17. новембра. Управо овог подвижника и молитвеника, кога је Господ обдарио даром чудотворства и који је имао изузетно велико смирење и кротост, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богом спасаване светосавске Епархије будимљанско-никшићке – Епископ Јоаникије. Тим поводом, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење 13 свештенослужитеља и једног ђакона и молитвено учешће бројног вјерног народа. Бесједећи о Преподобном Јоаникију Великом, Владика будимљанско-никшићки је казао да он није случајно добио епитет Велики, јер је био велики духом. „Живио је на Олимпијској гори, то је онај Олим у Малој Азији, одакле је дошао и Свети Методије, Свети Кирило са тих гора. Та гора је била света и прије Свете Горе Атонске, а, тек, касније је Света Гора Атонска засијала са великим Божјим угодницима. Један од њих је Свети Јоаникије, могуће да га је негдје срео и Свети Методије, словенски просветитељ. Углавном, он је за живота постигао такве врлине да је постао Чудотворац и Светитељ. Имао је тај посебан дар да они који су достојни су га видјели, а они који нијесу достојни да га виде, нијесу га могли видјети. Био је човјек, који је, овдје на земљи, већ, смјестио Бога живог у своје срце, постао земаљски анђео и небески човјек, како пјевамо у стихирама. Велики Чудотворац, велики Божји угодник, велико свјетило Цркве Божје; он је био прости монах, није био свештенослужитељ, али је толико био пун Духа Светог и Божје истине да су се многи поучавали од њега и многе је упутио на пут спасења“, казао је Његово преосвештенство. Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији, честитајући свима празник, а имендан владици Јоаникију. Отац Милун је недавно прославио педесет година свештеничке службе, коју је започео у родним Беранама, у манастиру Ђурђеви Ступови. „Бог је тако хтио да нам, баш, овдје, доведе нашег дивног владику који, заиста, свијетли својим примјерима. Упознао сам владику Јоаникија давно, док је био студент Богословског факултета СПЦ у Београду, а они су дошли да посјете овај манастир, чији сам био старјешина. Владика је, већ, тада, дјеловао својим понашањем да на њега можемо сви да се угледамо. Разликовао се од других студената. Сјећам се, имао је о рамену неку торбицу, чини ми се ткану, какву носе монаси на Светој Гори и ја сам му тада рекао: Колико могу да видим, Ви ћете бити монах, а може Бог дати да будете и владика. Он ме упита како знам, рекох: Нешто ми казује“, подијелио је прота Милун сјећање на сусрет са Преосвећеним Епископом Јоаникијем, тадашњим студентом. Захвалио је Богу што је вјерни народ у Црној Гори добио владику, којем је, сматра свештеник Фемић, дата једна од најсиромашнијих Епархија код нас. „Међутим, он је својим трудом, уз помоћ Божју, а и уз помоћ свештенства, које је он рукополагао, није имао у толиком броју ни свештеника, ни монаха, ни монахиња, колико то има данас, успио трудом, уз помоћ Божју, да овде до Шћепан Поља, од Плава, Гусиња и Рожаја до границе према Босни, да обнови једну тако лијепу Епархију и не само што је обновио, него у тој његовој Епархији, колико сам примјетио, влада лијепа духовна хармонија“, казао је отац Милун. Истакаваши да на овом простору никад није било лако, протојереј-ставрофор Милун Фемић је подсјетио на личност игумана Мојсија (Зечевића), који је столовао у манастиру Ђурђеви Ступови и био духовни и световни владар Васојевића крајем 18. и почетком 19. вијека. Ријетки су били периоди мира за ову светињу, а, како су му причали свештеници, Италијани су 1941/1942. године опколили манастир са митраљезима, те испревртали плоче испред ктиторског гроба и у припрати, тражећи магацин са оружјем. Навео је да је био разочаран стањем које затекао када је дошао на дужност, у децембру 1971. године. Испред дворишта и по манастирском имању су напасана говеда. Велика „навалица“, казао је о. Милун, била је на манастирске ливаде, воће, шуму. Иако се договорио са Митрополитом Данилом да на овој дужности остане годину-двије, док не дође неки монах, овдје је провео као парох 21 годину. „Ја сам тада био сам, а сада је овдје, хвала Богу, доста братије. Они су, већ, до сада, учинили, заиста, много овдје да човјек не може да замисли да ће све овако лијепо да изгледа. Желим да наш владика поживи, ако Бог да дуго, да га Господ благослови да има снагу коју је до сад имао, физичку и духовну, да све тешкоће и обавезе поднесе и издржи. Нека је срећан имендан драги владико“, поручио је прота Милун Фемић. Прослављање имендана Епископа Јоаникија настављено је ломљењем славског колача и свечаном трпезом за сараднике и госте, уприличеној у манастирској гостопримници. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. На дан када наша света Црква савршава молитвени спомен на светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније (Главчић) прославља свој имендан. Уредништво нашег Портала упућује молитвене честитке предстојатељу Цркве Божје у Епархији нишкој и свесрдно са пуно љубави узвикује: Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Арсенију, Божијом милошћу Православном Епископу нишком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године! Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета! Животопис Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија (Главчића) Епископ нишки Арсеније (Главчић), рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу aрхимандрит Арсеније потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића. Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године. Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса. У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин aрхимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом. Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Устоличен у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године. Вашој пажњи препоручујемо интервју са Владиком Арсенијем који је објављен у "Православном мисионару", званичном мисионарском гласилу Српске Православне Цркве за младе: Владика Арсеније: Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери!
  6. Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Иларионе оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше. Житије преподобног Илариона Великог
  7. На усековање Светог апостола и јеванђелисте Јована, Његово Блаженство Јован Х, патријарх антиохијски и свег Истока прославио је свој имендан. Његово Блаженство патријарх Јован Х (арапски لبطريرك يوحنا العاشر‎) рођен је 1. јануара 1955. године у древном сиријском граду Лаодикији (данас Латакија). На крштењу је добио име Јухан. Одрастао је у угледној породици у којој се чувала вера, неговале хришћанске врлине, гајила љубав према писаној речи, а посебно према поезији. Његов отац, Манах Јазиги, био је учитељ арапског језика и песник, а мајка, Рози Муси, била је Либанка, родом из Триполија. Патријарх Јован има два брата и сестру која је монахиња. Једног од браће, митрополита града Алепа, Павла, заробили су џихадисти 22. априла 2013. године, заједно са епископом Сиријске јаковитске Цркве Јованом, и о њима се до данас ништа не зна. На Одељењу за грађевинарство Универзитета у Латакији млади Јухан је стекао диплому грађевинског инжењера, али се током студијâ, па и у потоњим годинама, бавио разноврсним друштвеним радом, организовањем студентских активности и оснивањем хорова, које је учио традиционалном начину појања. Основне богословске студије успешно је завршио 1978. године на Институту Светог Јована Дамаскина у Баламанду (Либан), а постдипломске студије је наставио на Аристотеловом универзитету у Солуну, где стиче научни степен доктора теологије одбранивши дисертацију под насловом „Чин светога крштења: историјско, богословско и литургијско истраживање" (1983). Уз то је студирао и црквену музику и стекао диплому Конзерваторијума византијске музике у Солуну. Митрополит лаодикијски Јован рукополаже га за јерођакона 1979. године, а за свештеномонаха 1983. године. У то време предаје литургику на Институту Светог Јована Дамаскина, на коме је у два мандата био декан. Истовремено је и духовник (1983 – 2008) Блеманског Богородичиног женског манастира у Латакији. Почев од 1993. године, обнавља монашку заједницу у ставропигијалном манастиру Светог Георгија, у Долини хришћана, у близини града Хомса, где уређује монашку и општу црквену школу и постаје њен директор. Од 2001. до 2005. године духовник је ставропигијалног Успенског манастира Баламанд у близини Триполија. Јануара 1995. године, на предлог Свештеног Синода Антиохијске Цркве, изабран је и хиротонисан за епископа Ал-Хоснског и викара Патријарха антиохијског. На заседању Светог Синода, под председништвом тадашњег патријарха Игњатија IV, 17. јула 2008. изабран је за митрополита Западне и Централне Европе. Дванаест дана након што је патријарх Игњатије уснуо у Господу, осамнаесторица архијереја изабралa су 17. децембра 2012. године митрополита Јована за сто педесет осмог Патријарха антиохијског. Његова пуна традиционална титула гласи: Његово Блаженство Патријарх Великога Божјега Града Антиохије, Сирије, Арабије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свега Истока. У Дамаск је стигао 20. децембра 2012. године, када је на благодарењу у катедралном храму Пресвете Богородице, примао честитке верних, друштвених институција и политичких власти, укључујући и високог представника председника Сирије. У обраћању присутнима патријарх Јован је осудио ангажовање западних држава у сиријском грађанском рату и изразио намеру да гради мостове помирења са муслиманима и са припадницима других вероисповести у Сирији. Апеловао је на суграђане да бране национално јединство. Десетог фебруара 2013. године Блажењејши патријарх Јован X је устоличен у Саборном храму Пресвете Дјеве Марије, најстаријем храму Дамаска. По древној пракси Антиохијске Цркве, устоличење новоизабраног првојерарха обављено је и у Либану, 17. фебруара 2013.године, у Саборном храму Светог Николе у Асфрали, најстаријој хришћанској четврти Бејрута. Свечаности су присуствовали свештенство и верници из скоро свих крајева света, председник либанске владе и патријарх Маронитске гркокатоличке (унијатске) Цркве. У беседи је патријарх Јован Х нагласио да ће се посветити неговању дијалога и сарадње са свим заједницама на основама међусобног уважавања. Такође је обећао да ће Православна Црква наставити да пружа помоћ свим породицама које су у невољи због страшног грађанског рата, а посебно женама и деци. Казујући о својој сарадњи са муслиманском заједницом, Блажењејши патријарх је нагласио: „Муслимани су наши сарадници и наше везе са њима нису тек питање пуке коегзистенције; ми са њима делимо одговорност како бисмо изграђивали бољу будућност и избегавали сукобљавања“. У априлу 2018. Блажењејши патријарх Јован је, заједно са поглаваром Сиријске Јаковитске Цркве, Мaр Игњатијем Јефремом II, издао саопштење у којем се оштро осуђује бомбардовање Сирије од стране западних сила. Истакнуто је да је бомбардовање „очигледно кршење међународног права и Повеље Уједињених нација“ и да „неправедна агресија бодри терористичке организације широм света и пружа им оправдање да могу и даље наставити са терором“. Поред посебног архипастирског старања о свим епархијама и парохијама, патријарх Јован је веома ангажован и у неговању сарадње између помесних Православних Цркава, као и међухришћанске сарадње на Блиском Истоку и на глобалном нивоу. Лично је учествовао на многим међународним конференцијама у Грчкој, Италији, Швајцарској, САД, Русији, Уједињеном Краљевству и на Кипру. Његово Блаженство је познат по свом јасном хришћанском ставу, свагда заснованом на речима Јеванђеља, на истини и правди, на ревновању да се изнађу најбоља решења када су у питању сучељавања различитих интереса и мишљења или сукоби између различитих страна. Тако је успео да уједини – или бар приближи – многе људе и заједнице друкчијих и чак супротних погледа на свет: Увек је за дијалог и помирење, са великим осећањем за пријатељство. Није само спреман да саслуша потребите него и да брзо пружи конкретну помоћ. У свим својим активностима Блажењејши патријарх Јован се показао као човек акције, жељан, пре свега, да разоткрије лепоту и постојаност Цркве Христове, и као добар сејач и проповедник речи Божје. Познат је по блискости са омладином и умећу да младе уведе у служење Цркви, друштву и народу у коме живе. Његово Блаженство патријарх Јован Х је аутор многих богословских књига, нарочито из области литургике, као и радова о образовању и црквеној музици. Припремио је за штампу богослужбене књиге Православне Цркве на арапском језику, а посебна му је заслуга што је издао богослужбене књиге намењене архијерејима, свештеницима и ђаконима. Поред овога, превео је и написао неколико студија, и одржао је много предавања по парохијама, као и на разним факултетима, народним универзитетима, трибинама и слично. Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. Његово Преосвештенсто Епископ источноамерички г. Иринеј прославио је 5. септембра 2019. године, на празник Свештеномученика Иринеја Лионског, имендан у храму Светог Елефтерија у Њујорку. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Иринеј, уз саслужење свештенослужитеља Епархије источноамеричке. У беседи по читању зачала из светог Јеванђеља, епископ Иринеј је истакао ревност и љубав која је красила личност Светог Свештеномученика Иринеја Лионског. -У историји Цркве Христове Иринеј Лионски је символ бескомпромисне борбе против јереси. Правилно исповедање вере је, заправо, толико испунило његову душу да је лично ишао у Рим да се увери да је учење епископа римског (Елефтерија) исправно. Свети Иринеј је својим примером истицао да поред љубави према Богу, сваки човек треба да покаже самилост према људима и да чини добра дела, истакао је епископ Иринеј. Кроз чињење добрих дела, остварује се учење Цркве о спасењу у пракси. Говорећи о богословском доприносу Иринеја Лионског епископ Иринеј је додао да се код Свештеномученика Иринеја истичу три темеља исправног учења: Свето писмо, Свето Предање које нам је предато од Светих Апостола, и учење које су нам предали Свети Оци. Учење премудрог Иринеја Лионског је веома цењено због списа ’’Против јереси’’, које је значајно утицало на исправан развој богословске мисли код Светих Отаца ране Цркве. После ломљења славског колача, владика Иринеј је примио на поклон честицу моштију Свештеномученика Иринеја Лионског из руку протојереја-ставрофора Зорана Радовића, пароха цркве Светог великомученика Георгија у Елизабету. После свете Литургије, епископ Иринеј је у сали цркве Светог Елефтерија угостио све присутне послуживши трпезу љубави, захваливши свима на честиткама и пажњи поводом прославе имендана. Извор: Инфо служба СПЦ
  9. Славски колач и кољиво у славу и част Светог свештеномученика Иринеја Лионског – имендана Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, благосиљани су у четвртак, 23. августа/5. септембра 2019. године, у Владичанском двору у Новом Саду. Чин благосиљања славских дарова служио је протојереј Владан Симић, секретар владике Иринеја, уз саслужење ђакона Мирослава Николића, службеника Канцеларије Епископа бачког. Свечаном чину присуствовали су најближи сарадници владике Иринеја који су Његовом Преосвештенству честитали имендан. По благосиљању славских дарова, у име присутних и у своје лично име, прота Владан је честитао имендан владици Иринеју, са жељом да још много година – у здрављу душе и тела, а на спасење свих нас – служи Господу. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј рођен је 11. фебруара 1947. године од оца Михаила Буловића и мајке Зорке, рођене Буловић, у Станишићу, добивши на крштењу име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а Гимназију у Сомбору 1965. године. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 1969. године. За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца – преподобног Јустина Ћелијског, добивши монашко име Иринеј, по светитељу Иринеју Лионском. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  10. Данас на празник Светих Зосиме Туманског и Мирона Чудотворца, епископа Критског, одслужена је Света Литургија у цркви Свете Тројице у Доњем Манастиру Острогу. Началствовао је архимандрит Мирон, а саслуживали су протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј, јереј Радмило, парох пјешивачки, и јерођакон Зосима. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Присуствовао је велики број вјерног народа, који је на крају Литургије приступио Светом Причешћу. Након Свете Литургије пререзан је славски колач у име ова два свијетла угодника Божија, по којима имена носе архимандрит Мирон и јерођакон Зосима, сабраћа острошке обитељи. У име братства манастира имендане је слављеницима честитао протосинђел Сергије, економ манастира, који је у своме слову описао житија Светих Зосиме и Мирона. Литургијско сабрање је настављено трпезом љубави. Сабраћи манастира архимандриту Мирону и јерођакону Зосими, многаја љета. Извор: Манастир Острог
  11. Данас смо у Храму Светог Саве у Краљеву имали још једну у низу свечаности које су отпочеле још крајем априла када су фрескописци осликали куполу и поткуполни простор, и када смо у новом руху нашег лепог дома прошли кроз Страсну седмицу и прославили Васкрс, а потом и храмовну славу на којој је Литургијом началствовао Патријарх Иринеј уз саслужење и присуство великог броја Архијереја који су се тих дана сабрали у Краљеву и у Жичи ради почетка заседања редовног заседања Светог Архијерејског Сабора ове године. И у оквиру данашње прославе, а славили смо имендан нашега Владике, било је веома свечано, јер је на Литургији којом је началствовао слављеник – Владика Јустин, саслуживало преко двадесет свештеника из свих делова Епархије (међу њима и три уважена архимандрита: игуман студенички о. Тихон, игуман вазнесенски о. Тимотеј и секретар кацеларије Епископа о. Сава), уз подршку шест ђакона. Свечаности су допринеле и већ уходане и пробране снаге у лику ипођакона Дејана, чтечева Бојана и Петра и појаца окупљених око господина Ивана Трајковића. Литургијску беседу након прочитаног јеванђелског одељка је произнео о. Тимотеј – игуман Манастира Вазнесење са овчарске стране српске Свете Горе. Он је Владики честитао празник подсетивши све нас да су двојица Јустина (Свети мученик Јустин философ и Преподобни Јустин ћелијски) које данас прослављамо, својим животима и учењем посведочили љубав Божију која жели да се сви спасемо и да попут Христа који је са својим Васкрслим Телом сео са десне стране Оца приликом Вазнесења и ми будемо вазнети у славу Царства Божијег. Још је рекао да нас је Бог створио само за ту славу, за рај, јер је Бог створио само Рај, а да ми у оквирима овога живота бирамо да ли ћемо у рај или ћемо сами стварати пакао за нас и за оне који нас окружују. Након Великог входа у чин свештеника је рукоположен ђакон Немања Тимотијевић који је службовао у Чачку. Ти моменти, када се Црква оним речима молитве присећа како благодат Божија исцељује и надомешта наше људске недостатке и када се, у лицу Епископа, молимо да Бог пошаље ту благодат и на овог служитеља Цркве су увек дирљиви и увек су подсећање на нашу сопствену одговорност пред Богом. Славски колач је прекадио игуман студенички о Тихон, након чега је бираним речима честитао Владики имендан рекавши да смо се овде сабрали и ради дружења али и ради тога да пред Богом на Литургији (јер Литургија је то) пројавимо нашу жељу за Вечним Животом, жељу која је спасоносна. После завршетка Литургије свима сабранима се обратио и о. Радоја, наш старешина, који је у име свих нас који припадамо светосавској заједници при овом Светосавском храму, честитао Владики имендан и позвао верни народ на послужење које је Епископ приредио за њих испред храма. Након Литургије Владика је у свом дому угостио госте, а међу њима је било и мноштво монаштва из манастирȃ наше Епархије. Извор: Епархија жичка
  12. Председник Руске Федерације В.В. Путин, на састанку у Кремљу, честитао је Његовој Светости патријарху моковском и све Русије Кирилу имендан, преноси Патриархи.ру. „Желим да Вам честитам имендан и истовремено да захвалим на заједничком раду на јачању земље и, наравно, на Вашем доприносу снажењу Руске Православне Цркве, а тиме и снажењу читаве наше земље, све Русије. Велика Вам хвала,“ рекао је Председник државе. „Постоји само једна жеља - Ваши најближи сарадници не желе ово да Вам кажу, а рећи ћу ја: Прилагодите свој дневни план рада у правцу растерећења,“ додао је В.В. Путин. Као одговор на то, Предстојатељ Руске Православне Цркве захвалио је Председнику на љубазним речима и на „дивном нивоу сарадње, узајамности која се сада одвија између Руске државе и Цркве“ уз непосредно учешће Председника државе. „Много добрих дела се остварује, и може се видети голим оком. Зато мислим да све то што се дешава у овом делу друштвених и црквених односа, све то доприноси снажењу живота нашег народа, духовног живота, и неговању мира, напретка и процвата нашег друштва“, рекао је Његова Светост Патријарх Кирил. Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфослужба СПЦ)
  13. „Митрополит Амфилохије у данашњем православном свијету представља стуб вјере православне и иде путем свог духовног заштитника, великог Светог Амфилохија Иконијског, који је у своје вријеме многе јерјеси спријечио и био стуб Цркве Божије. Бог види и зна дјела, љубав, жртву, доброту, али и ревност владике Амфилохије за Цркву Божију“, казао је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије у манастиру Жупа никшићка. Прилог радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владика Јоаникије је данас са Високопреосвећеним Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем на празник Светог Амфилохија Иконијског, 6. децембра, служио Литургију у параклису манастира који је посвећен овом Божијем угоднику. Просвећени Епископ Јоаникије у својој архипастирској бесједи је подсјетио да су архијереји Божији повремено кроз историју устајали и изобличавали власт када би уочили опасност од неправде или лажне и нечисте вјере и одговорности власти што то не спречава: „Тако треба да буде и са нама њиховим наследницима, да оно што говоримо својим животом свједочимо. Па није чудо што је и наш Митрополит Амфилохије ради Цркве Божије и очувања вјере, понекад долазио у сукобе са властима отворено изобличавајући неправде, не ради свога хира него ради Цркве Божије, очувања вјере и спречавања неправде. “ Говорећи о светитељима, владика је истакао да нам они као свијеће које је Господ запалио својом руком и дао свјетлост, указују на прави истинити пут: „Њихова добра дјела и наука, ријеч Божија коју проповједају је свјетлост нама који гледамо на њихове животе и дјела. Међу њима, наравно, увијек помињемо од људи Пресвету Богородицу, Светог Јована Крститеља, свете славне и свехвалне апостоле а онда свете архијереје Божије. Један од таквих је и Свети Амфилохије Иконијски кога наш Митрополит Амфилохије прославља као свог небеског покровитеља. “ Епископ Јоаникије је посебно нагласио значај Светог Амфилохија Иконијског у борби са аријанском јереси, извором свих јереси до дана данашњег, која је унижавала Сина Божјега на ниво створења: „Свети Амфилохије је заступао истину коју су проповједали и утврдили Свети оци Првог никејског сабора, истину која је свједочанство Цркве Божје кроз сва времена да је Син раван Оцу и Духу Светоме. Проповједао је Свету и живоносну Тројицу – Бога љубави.“ Подсјетивши на начин како се изборио са том јереси кад је православни цар Теодосије био двоједушан према јеретицима и није видио опасност од јереси аријанске, владика је казао да је Свети Амфилохије одајући поштовање цару одбио да ода признање његовом сину наследнику Теодосију. Тиме је подсјетио цара да је од неодавања признања царевићу много опасније када се Син Божији унижава и своди на ниво створења и да је то опасно за државу, народ и Цркву Божију која је темељ и спасење, и државе, и народа. „Након тога, будући да је на овакав начин изобличен, цар је послушао Светога Амфилохија и предузео мјере против оних који шире расколе, јереси и отимају храмове Божије. Нема ништа опасније по душе људске од лажне вјере. Друге заблуде буду и прођу, али ђе се укоријени лажна вјера ту увијек остаје зло сјеме које се као коров тешко тријеби. Зато треба добро пазити да се то зло сјеме не укоријени у народу.“ Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије се послије благосиљања колача у част Светог Амфилохија Иконијског, захвалио Преосвећеном владици Јоаникију, игуманији и сестринству свештене обитељи манастира Жупа никшићка на саборном прослављању овог великог угодника Божијег подсјетивши и на Амфилохија Патмоског (1889-1970) који је канонизован прошле године. Говорећи о Божијем благослову који је имао да упозна овог Светог старца, Митрополит Амфилохије је подијелио сјећање на своју исповјест овом духовника док је још био лаик, када га је он поучио, кроз причу о сечи чемпреса, да било шта земаљско зашта си везан а што није Господ, није добро, па макар то била и љубав према чемпресима. На крају Митрополит је посвједочио да је добио име Амфилохије благодарећи дивном Амфилохију Патмоском тако што су прије монашења, он и Атанасије (Јевтић) послали оцу Јустину слику старца Амфилохија. Тада је Свети Јустин предложио да се зове Амфилохије или Григорије. Заједничарење у манастиру Жупа никшићка настављено је уз хришћанску трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. ЖИВОТОПИС ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ, МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ, ЗЕТСКОГ, БРДСКОГ И СКЕНДЕРИЈСКОГ И ЕГЗАРХА СВЕТОГА ТРОНА ПЕЋКОГ ГОСПОДИНА АМФИЛОХИЈА (РАДОВИЋА) ЖИТИЈЕ СВЕТОГ И БОГОНОСНОГ АМФИЛОХИЈА ИКОНИЈСКОГ ДОСТОЈАН - ФИЛМ О ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНОМ МИТРОПОЛИТУ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОМ АМФИЛОХИЈУ:
  15. На дан Светог Јован Златоуста, Архиепископа константинопољаског, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован прославио је имендан у Ставропигијалном манастиру Светог Јована Златоуста. Вечерњом и празничним бденијем началствовао је Епископ брегалнички и местобљуститељ битољски г. Марко. Светом Литургијом началствовао је архиепископ Јован, а празнично слово произнео је Епископ стобијски и местобљуститељ струмички г. Давид. Појао је хор Мојсије Петровић из Београда са протопсалтом Николом Попмихајловим. Извор: Српска Православна Црква
  16. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије прославио је имендан, на празник Преподобног Јоаникија Великог, 17. новембра 2018. године у манастиру Ђурђеви Ступови. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење Преосвећног Владике будимљанско-никшићког г. Јоаникија и свештенослужитељ у молитвеном присуству монаштва и верног народа. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владика Јоаникије је подсетио да је велики угодник Божји Преподобни Јоаникије Велики живео крајем 8. и почетком 9. века. -Васпитан од ране младости у побожности, пројавио је дар молитвености и дубоке побожности. У то вријеме, додао је Владика, завладало је било иконоборство, византијски цареви су прогонили свете иконе, па је, као и многи, и Свети Јоаникије био окрзнут тим лажним учењем, које је порицало оваплоћење Христово. -Неко од великих духовника објаснио је Светом Јоаникију, док је још био у свијету, погубност тог лажног учења и он, без обзира што је био војник византијског цара, попут првих хришћана, јавно је исповједио своју праву, истиниту вјеру, будући обраћен. Он је, у суштини, и претходно правилно вјеровао, али је био мало под тим утицајима, којих се касније ослободио и то је његова велика врлина. Ако се нешто намеће, макар било од царева и владара, уколико је лажно, штетно и погубно, то хришћани не треба да прихватају. Треба да буду слободни да јавно говоре, али да не изазивају братске сукобе, већ да се држе правог пута Божјег, поучавао је епископ Јоаникије. -Угледајући се на велике Свете оце и пророке, Светог пророка Илију, Светог Јована Крститеља, Светог Антонија Великог, Преподобни Јоаникије се подвизавао у малоазијском Олимпу, гдје су, додао је Владика, биле многе монашке заједнице, велики славни манастири још прије Свете Горе Атонске. -Тамо се подвизавао, многе врлине достигао, чак и пророчки дар, и Бог му је због његових подвига, највише због његовог смирења, дао силу да прогони демоне, исцјељује од душевних и тјелесних болести и чинио је премнога чудеса. Његов ученик је патријарх Методије, који је, коначно, оповргао иконоборство и зато читамо Синодик Православља у прву недјељу Часног поста. Његови ученици су, касније, извојевали коначну побједу над иконоборством, али је заслуга Светог Јоаникија Великог у томе огромна, зато што се у најтежим временима држао правог, истинитог учења, беседио је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије. Имендан Његовом Преосвештенству Епископу Јоаникију честитао је Преосвештени Владика рашко-призренски г. Теодосије. -Преподобни Јоаникије је био изабран од Бога да буде носилац благодати Божје, да светли другима и буде пример у томе како се служи Богу, какву љубав треба да имамо према Богу своме Створитељу, своме Саздатељу и своме Спаситељу. Гора Олимп у Малој Азији била је претходница Свете Горе Атонске у којој је Пресвета Богородица Игуманија, где се монаси подвизавају и војују против невидљивих непријатеља. Када сте, заједно са владиком Атанасијем и другим студентима походили Малу Азију, прошли сте поред горе Олимпа у Малој Азији, тада се благодат тог места дотакла и вас, тако да сте, касније, на монашењу добили име по Преподобном Јоаникију Великом, рекао је владика Теодосије. Коментаришћу свето Јеванђеље о жени која је била болесна од течења крви, али је имала тако јаку веру да је помислила и учинила да се дотакне само хаљина Господњих па је оздравила, Владика је поручио: -И ми у свом земаљском животу треба да тежимо да се дотакнемо Господа. Да се дотакнемо вером и молитвом, зато долазимо у свете храмове Божје, сабирамо се заједно да се помолимо Господу; а кад се дотакнемо Господа онда сила Божја делује, преноси се на нас и постајемо обожени, охристовљени и спремни да војујемо против греха, страсти и невидљивих непријатеља. А када смо на светој Литургији и причестимо се Телом и Крвљу Господа нашег, не само да смо се дотакли Господа, него је Господ у нама и ми пребивамо у Господу, сједињујемо се са Господом, постајемо тело Христово, јер смо Црква Божја и самим тим постајемо приправни за вечно Царство Христово. Његово Преосвештенство Владика г. Јоаникије захвалио је Преосвећеном Епископу г. Теодосију што је, поред бројних и веома значајних обавеза, и овом приликом, дошао у манастир Ђурђеве Ступове и својим доласком, светом службом и архипастирским речима обрадовао све присутне. -Он је човјек на најсветијем мјесту у нашој Цркви, у нашем народу, на распетом Косову и Метохији, али његова ведрина нас све кријепи и оснажује. Захваљујући њему и светињама косовским све лакше подносимо. Хвала драги Владико, многаја љета и Вама, Вашем свештенству, монаштву и вјерном народу, рекао је епископ Јоаникије. Он је, потом, у епархијском двору, пригодним послужењем, угостио бројне госте и вернике, захваливши свима на честиткама поводом имендана. У току данашње свете службе Божје искушеник Данило Раичевић произведен је у ипођакона. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  17. На дан када наша света Црква савршава молитвени спомен на светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније (Главчић) прославља свој имендан. Уредништво нашег Портала упућује молитвене честитке предстојатељу Цркве Божје у Епархији нишкој и свесрдно са пуно љубави узвикује: Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Арсенију, Божијом милошћу Православном Епископу нишком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године! Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета! Животопис Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија (Главчића) Епископ нишки Арсеније (Главчић), рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир. По породичном пореклу aрхимандрит Арсеније потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића. Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, по благослову Епископа Хризостома, уписује се на Богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године. Године 2002. Епископ банатски Хризостом поставља га на дужност Секретара Епархијског управног одбора и благајника Епархије банатске. На тој дужности остаје све до септембра 2004. године. Следећи свог духовног оца Епископа Хризостома прелази у Епархију жичку где бива постављен на дужност Секретара Епископа у јулу 2005. године. Истовремено започиње и припрему за монашки живот као искушеник на Епископском двору у манастиру Жичи. У септембру 2005. године дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На дужности Секретара Епископа жичког остаје до октобра 2006. године када, по благослову Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одлази на постдипломске студије у Грчку. На Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну уписује се на магистарске студије на катедри за Литургику код професора Панајотиса Скалциса. У току студија прима монашки постриг у манастиру Студеници 1. августа 2007. године добивши име Арсеније. На празник Светог пророка Илије исте године рукоположен је у чин јерођакона од стране Епископа жичког Хризостома у манастиру Студеници. Две недеље касније, на празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа, у манастиру Жичи, Епископ жички Хризостом рукоположио га је у чин јеромонаха. Након тога враћа се на студије у Солун, а наредне године, на празник Преподобне Анастасије Српске, 5. јула, у манастиру Студеници, произведен је у чин aрхимандрита. Магистарску дисертацију на тему: „Типик Светог Никодима Архиепископа српског“ одбранио је 29. новембра 2012. године са одличном оценом. Након освећења новог Епископског двора у Краљеву, 15. маја 2011. године, заједно са Епископом жичким Хризостомом, као придворни монах, прелази из манастира Жиче у Краљево. Уз свог духовног оца остаје све до његовог блаженог уснућа 18. децембра 2012. године. Након упокојења Епископа Хризостома наставља да врши послушање придворног монаха на Епископском двору у Краљеву. У фебруару 2014. године, на предлог Администратора Епархије жичке Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, добија благослов Светог архијерејског синода Српске православне цркве за докторске студије на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 23. маја 2014. године изабран је за Епископа топличког, викара Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја. На редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 24. маја 2017. године изабран је за Епископа нишког. Устоличен у Саборном храму Силаска Светога Духа на апостоле у Нишу, 13. августа 2017. године. Вашој пажњи препоручујемо интервју са Владиком Арсенијем који је објављен у "Православном мисионару", званичном мисионарском гласилу Српске Православне Цркве за младе: Владика Арсеније: Црква је сабрање на Евхаристијској Вечери! View full Странице
  18. Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион прославио је имендан на празник Преподобног Илариона Великог 3. новембра 2018. године, у зајечарском Саборном храму Рођења Пресвете Богородице. Светом архијерејском литургјом началствовао је Преосвећени владика Иларион, уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке и молитвено сабрање верних. Владика је у беседи истакао неопходност литургијског живота у Цркви сваког појединца, као и испуњавање Божијих заповести и ревност којом треба да живимо и служимо Господу. Од свих нас се очекује да се жртвујемо колико до нас стоји у свом хришћанском призвању према породици и ближњима. Благодат Божија излива се на вернике сабране на светом богослужењу, на светој Литургији која је основни темељ нашег хришћанског живота и стремљења ка Царсту Божијем. Владика је примио на поклон нову владичанску митру у име свештенства Епархије тимочке, коју је уручио протојереј-ставрофор Трандафир Јанковић. Митра је рађена у радионици манастира Буково и дело је оца Симеона, сабрата ове светиње. Епископ Иларион је у епархијском двору угостио све вернике пригодним послужењем, захваливши свима на честиткама поводом имендана. извор
  19. Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион прославио је имендан на празник Преподобног Илариона Великог 3. новембра 2018. године, у зајечарском Саборном храму Рођења Пресвете Богородице. Светом архијерејском литургјом началствовао је Преосвећени владика Иларион, уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке и молитвено сабрање верних. Владика је у беседи истакао неопходност литургијског живота у Цркви сваког појединца, као и испуњавање Божијих заповести и ревност којом треба да живимо и служимо Господу. Од свих нас се очекује да се жртвујемо колико до нас стоји у свом хришћанском призвању према породици и ближњима. Благодат Божија излива се на вернике сабране на светом богослужењу, на светој Литургији која је основни темељ нашег хришћанског живота и стремљења ка Царсту Божијем. Владика је примио на поклон нову владичанску митру у име свештенства Епархије тимочке, коју је уручио протојереј-ставрофор Трандафир Јанковић. Митра је рађена у радионици манастира Буково и дело је оца Симеона, сабрата ове светиње. Епископ Иларион је у епархијском двору угостио све вернике пригодним послужењем, захваливши свима на честиткама поводом имендана. извор View full Странице
  20. Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Иларионе оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше. Кратко житије Преподобног и богоносног оца нашег Илариона Великог Рођен у селу Тавати код Газе Палестинске, од родитеља незнабожаца. У Александрији је стекао светску ученост, али и спознао Господа Исуса Христа и крстио се. Посетио је у пустињи Светог Антонија и постао је његов ученик. Потом се вратио у постојбину, где је, код Мајума, наставио да се подвизава. Убрзо се око њега сабра мноштво подвижника и он постаде за Палестину оно што је Свети Антоније био за Египат. Бежећи од људске славе, говорећи кроз плач: „Тешко мени, примих плату своју на земљи“, бежао је из места у место. Живео је у Мисиру, на Сицилији, у Далмацији и на Кипру, где је предао душу Господу 372. године, када му је било 80 година. Чудотворне мошти пренио му је ученик Исихије у Палестину. Животопис Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Г. Илариона Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г. Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково. Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика. Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета. На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Хиротонија и устоличење Епископа Илариона (прилог са сајта Епархије тимочке) ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: Прослава имендана Епископа Илариона, 2017. лета Господњег Прослава имендана Епископа Илариона, 2016. лета Господњег Прослава имендана Епископа Илариона, 2015. лета Господњег
  21. Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Иларионе оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше. Кратко житије Преподобног и богоносног оца нашег Илариона Великог Рођен у селу Тавати код Газе Палестинске, од родитеља незнабожаца. У Александрији је стекао светску ученост, али и спознао Господа Исуса Христа и крстио се. Посетио је у пустињи Светог Антонија и постао је његов ученик. Потом се вратио у постојбину, где је, код Мајума, наставио да се подвизава. Убрзо се око њега сабра мноштво подвижника и он постаде за Палестину оно што је Свети Антоније био за Египат. Бежећи од људске славе, говорећи кроз плач: „Тешко мени, примих плату своју на земљи“, бежао је из места у место. Живео је у Мисиру, на Сицилији, у Далмацији и на Кипру, где је предао душу Господу 372. године, када му је било 80 година. Чудотворне мошти пренио му је ученик Исихије у Палестину. Животопис Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Г. Илариона Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г. Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково. Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика. Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета. На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Хиротонија и устоличење Епископа Илариона (прилог са сајта Епархије тимочке) ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: Прослава имендана Епископа Илариона, 2017. лета Господњег Прослава имендана Епископа Илариона, 2016. лета Господњег Прослава имендана Епископа Илариона, 2015. лета Господњег View full Странице
  22. На дан када прослављамо великог светитеља Руске Православне Цркве светог Сергија Радоњешког прослависмо и имендан нашем оцу протосинђелу Сергију. У току Свете Службе пререзан је и славски колач у част Светог Сергија. Након Службе пожељесмо му многа и блага љета, а славље наставили у манастирској гостопримници. -ФОТОГАЛЕРИЈА- View full Странице
  23. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј, рођен је 11. фебруара 1947. године од оца Михаила Буловића и мајке Зорке, рођене Буловић, у Станишићу, у Бачкој, добивши на крштењу име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а Гимназију у Сомбору 1965. године. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 1969. године. За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца, преподобног Аве Јустина Ћелијског, добивши монашко име Иринеј, по светом Иринеју Лионском. По благосиљању славског колача и кољива, у име свих присутних и у своје лично име, прота Владан, честитао је имендан владици Иринеју, са жељом да још дуго година у здрављу душе и тела, а на спасење свих нас, служи Господу. Извор: Епархија бачка
×
×
  • Креирај ново...