Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'иконе'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 46 results

  1. По предању, Јерусалимску икону Пресвете Дјеве Марије насликао је Свети Јеванђелист Лука, 48 г. од Рођења Христова, односно, у години када је дошло до Њеног Славног Успенија. До дана данашњега сачувано је неколико њених верних копија. Датум прослављења Јерусалимске иконе је 25. октобар по новом, односно 12. октобар по старом календару. FILE-14a3808686863aa0c36d1e11a8b8ced8.mp4 ПРВА ИКОНА Цар Грка, Лав Велики ову икону је 463. г. пренео из Јерусалима у Константинопољ, где је пребивала скоро пола века у храму Богородице Пиги, тј. Источника. Међутим, нападом Скита на Цариград, икона пројављује своје заступништво – када свенародним молитвом град бива сачуван од уништења; отуда се за време цара Ираклија (575-641) икона преноси у Влахернску цркву у Константинопољ, где остаје око 3 вијека – све до владавине цара Лава VI Филозофа. Крајем 10. вијека, тачније 998. г. константинопољски цар, Василије II предаје ову чудотворну икону на дар Св. Равноапостолном кнезу Владимиру – по примању Свете тајне крштења, женидбе са царевом сестром Аном и освајањем Херсона (Корсуна). Међутим, светиња се ни ту не задржава; кнез је носи са собом у Кијев и дарује је новгородском народу као уздарје – по њиховом масовном обраћењу у хришћанство. Икона се у то име, свечано поставља у Софијски новгородски Сабор и ту почива наредна 4 вијека, све до освајања Новгорода од стране Ивана Грозног – који ће светињу пренети 1571. г. у московски Успењски Сабор. Ту је почивала све до времена Наполеонових освајања – 1812. г. – када је из Успењског Сабора украдена и однета у Париз, где је све до почетка 20. вијека пребивала у катедрали Нотр-Дам. A на месту где је стајала у Успењском Сабору, постављена је њена верна копија, која је узета из московске цркве Рождества Богородице. На тој икони у медаљонима су насликани Свети Апостоли: Петар и Павле, Јован, Лука, Симон, Филип, Матеј, Марко, Јаков, Вартоломеј и Св.мученици Прокопије, Георгије и Меркурије; овде не заборавимо – да је управо Она била онај светли облак који је управљао првим корацима новостворене Цркве, бивајући утеха и радост Апостола и свих верујућих људи. ДРУГА ИКОНА Јерусалимска у Исмајловском сиротишту Благодатна икона у Покровској цркви у Исмајловском сиротишту је заправо копија чудотворне иконе Јерусалимске Богоматере из Успењског Сабора – која је била послана у Цариград 453. г., на дар, великом кнезу Св. Владимиру. Приликом разорења Покровске цркве неколико икона је остало сачувано, међу којима је била и Јерусалимска икона Богоматере, која се отуда преноси у храм Рођења Христовог (који безбожничке власти никада нису затварале) у Исмајлову (Ру). Након обновљења Покровскога сабора икона је 1932. враћена из храма Рождества Христовог. ТРЕЋА ИКОНА Овај Јерусалимски образ Приснодјеве Марије пред којом се молила Марија Египћанка, донет је у Цариград и постављен у храму Премудрости Божије у данашњем Константинопољу – где је почивао од 12. вијека па све до 15. вијека. У житију Св. Марије Египатске које је написао Јерусалимски Патријарх Софроније, каже се да се ради о оној чудотворној икони која је била постављена над улазом у Јерусалимски храм, посвећен Вазнесењу Христовом. Овој Јерусалимској икони која је почивала у храму Премудрости Божије, 1429. г. поклонио се руски старац Зосима – знајући да је то управо она икона, пред којом се молила Св. Марија Египћанка. Такође, остали су подаци да су се ђакон Игњатије и дијак Александар поклонили овој икони ,,на великијех вратах Св. Софије“, а да је ходочасник Данило у Јерусалиму видео празно место, на коме је почивала ова икона. ЧЕТВРТА ИКОНА Јерусалимска Нило Сорска Налази се у Саборној цркви Покрова Пресвете Богородице у манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори Атонској. Положена је у кивоту који се спушта над олтарским дверима, на широкој врпци од кадифе, по којој је извезен тропар. На унутрашњој страни иконе налазе се следећи натписи: ,,Посвећује се Руском Светогорском манастиру света икона ова, благовољењем Пресвете Богородице „. Такође, и натпис: ,,Ова света икона, коју је насликао 1825.г. од оваплоћења Бога Логоса, у Великој Русији, у Кривојезерском општежитељном манастиру, грешни јеромонах Никон, који се и данас налази у Нило-Сорском манастиру, који се и усрдно залаже, под посебним утицајем Провиђења Божијега, да ову икону, благодати учесницу, добије Свети Руски манастир Св. Великомученика Христовог и исцелитеља Пантелејмона, који се налази на Светој Гори Атонској, као вечно наслеђе, благовољењем Оца и Пресвете Богородице. Амин.“ Лета 1850. месеца новембра, осмога дана, као што видимо, ово је потписао убоги старац Нило – Сорског манастира, јеромонах Никон. Иза тих натписа налази се портрет о. Никона са свитком у руци на коме је написано: ,,Спомени ме о Владичице Богородице, у усуду Твоме, слугу Својега, Никона !“ И на крају трећи натпис:,,Погледај, Владичице, на усрдно испуњење воље Твоје; благовољењем Твојим удостој ме недостојног судбине оних који ће бити спасени, мајчински за то молећи Твога Сина и свих Творца !“ Из манастира је било послато писмо јеромонаху Никону уз молбу да он по могућности објасни: какав је посебан утицај и благовољење Бога и Царице Небеске постојао у преношењу Свете иконе у манастир ? Отац Никон, у писму од 12. децембра 1852, објашњава:Ту Свету икону Владичице је сликала моја маленкост пре 30 г., када сам ја био још јерођакон и боравио у Кривојезерском малом манастиру (у Костромској губернији), где се налази чудотворна икона Мајке Божије – Јерусалимске, коју сам се ја, недостојан, удостојио да обновим. Због многих чудотворних дејстава, која се до данас дешавају од те иконе, ја сам, немоћи својом, а са свеколиком ревношћу и вером, почео да сликам тачну (осим величине) копију те Чудотворне иконе; и уз помоћ Владичице сам је завршио. Током самог освештавања њеног, десило се знамење и неко је нешто о њој прорекао, што се већ тачно и десило. После тога су се дешавала многа благодатна дејства… Када сам се ја, убоги човек, преселио у манастир преподобног Нила, чудотворца Сорског, који је био скоро сасвим запуштен, – и та света икона је свуда била неодвојива од моје маленкости; а за време искушеништва мога у Иверском манастиру (Новгогорске губерније) то је било једино моје уточиште и једино успокојење за неког ко је био мучен таласима патњи, мелем за срце и душу. Али, шта вреди много причати ? Видео сам ја силу благодатну, која је очигледно пратила ту свету икону – глас, говор… исцељење од болести, спасење од огња и друга чудеса. Ја никада ни на који начин нисам намеравао да се до краја живота растанем са тим спасоносним благом; али Провиђење Бога и Пресвете Мајке Његове учинило је другачије. Верујте, оци свети, и не сумњајте да је та света икона за ваш манастир дарована Провиђењем Божијим и благовољењем Царице Небеске, а подробнији опис тога од моје маленкости немојте тражити. Али, да вас не бих увредио, још мало ћу о томе нешто рећи… Два месеца и нешто више пре преношења иконе, како ми се чини, у полусну сам ја видео, мислим, Свету Гору Атонску. Ја и неко други смо, тобоже, почели да се пењемо на њу. Тај други, који је био са мном, био је мој водич; јер он је, како је говорио, већ боравио на Светој Гори. Дакле, приближавали смо се ми каменитој планини, која се састојала од литица; са каквом смо се муком ми пели на њу – немам ни речи да то опишем. Мој друг се успињао брзо, с неком невероватном лакоћом; док сам се ја, са страхопоштовањем и тешкоћама га пратећи, пео за њим. Најзад смо се домогли неке ивице, и ту је мој руководилац постао невидљив. (Ја претпостављам да је то био мој Свети старац – преподобни Нил Сорски, који је како је то познато из његовог житија, боравио на Светој Гори довољно дуго и са Атоса је скитско Законоправило пренео у Русију, чији је зачетник био у Сорском манастиру.) У томе је и подвиг и страх: изгледало је да уопште није могуће попети се по каменим литицама, међутим ја сам се одлучио да се попењем, и некако сам се брзо нашао на равнини крај врата храма. Радост, помешана са страхом и страхопоштовањем, преплавила је моју душу и срце. Ту сам ја непосредно угледао, пре свега, Жену необичне лепоте, која је седела на престолу близу самог улаза. Она је била обучена у одећу белу као снег. Њен поглед је био крајње љубазан и умилан. Она је, видевши ме, рекла: „Прими ово, потребно ти је; ти си се изморио“. Укус пријатне сладости не могу вам дочарати. Ту је и рекла Божанска Жена оно необјашњиво и наредила да се уради оно, што и јесте учињено (благовољено и наређено је да се света икона пошаље у Руски манастир Св. Пантелејмона… и остало, што се и десило). Објашњење иде до ове границе… Ту сам ја још видео врх Атоса; до његовог краја није остало још тако много, али је било изузетно стрмо, и голи камен. Пошто је света икона послата на Атос, десило се оно што је обећала благодат Владичице, а тачније: Скит Нило-Сорски је постао самосталан; Црква, у част Светог Претече, која се налази на месту становања преподобног Нила, а која је неосвештана стајала 10 година, освештана је; моја данашња жеља, везано за свету схиму и боравак при храму Претече, где се налазила келија преподобног Нила, на чудесан начин се испунила; и све остало се десило убрзо, благодатном силом и милосрдним Промислом Божије Мајке. На свеноћним бденијима на Богородичине празнике и недељом, после завршетка вечерњег Богослужења, Јерусалимска икона, са почастима која јој приличе, спушта се пред олтарска врата и испред ње се чита Акатист, а по завршетку братија прилазе светој икони по чину, и начинивши метаније, са страхопоштовањем целивају Ону – Која је на њој насликана, тражећи у молитвама од Ње, мајчинско посредовање пред престолом Сина Њеног и Бога. ПЕТА ИКОНА Гетсиманска Ово је Њеном лику највернији приказ који је изобразио Свети Апостол Лука. Налази се у Јерусалиму у Гетсиманском врту, на обронцима Маслинске горе. Тачније, у пећинском храму на месту иза гроба, где је било положено Њено Пречистој Тело по Уснућу и Вазнесењу к Сину и Богу Њеном. Свима је знано да реке поклоника већ вековима хрле не само ка Голготи већ и у храм Успења Богомајке, где почива ова икона (у овом пећинском храму положени су телесни остаци Њених родитеља, Јоакима и Ане и Обручника Јосифа). Управо ту, у породичној гробници у којој је погребена Пресвета Дјева Марија, хришћани су подигли подземни храм до ког води 50 степеника. У овом храму почива Јерусалимски образ Богоматере који најверније дочарава Њен спољњи изглед. Сам храм има облик крста: у центру је Богородичин Гроб (са два улаза), а на крају пећине је олтар. У каменом кивоту је – чудотворна икона Богородице Јерусалимске – исклесан грчким словима. Чуда Пред овом иконом верни се моле за благословено породично устројство, за здравље и помоћ при рођењу детета, у различитим тегобама и тугама, такође, у ратним опасностима, тескобама и братској неслози. Када се у августу 1866. г. појавила колера у подмосковским селима, житељи су осетили потребу за заједничким молитвама – као јединим средством за избављењем од ове пошасти. Многобројне групе људи су пошле у Исмајлову (Ру) на поклоњење Јерусалимској икони. Време је било лепо и све је погодовало литији око села и до сваког дома. Сви су се једнодушно и усрдно молили да се избаве од убитачне болести, тако да је молитва била услишена а после литије, колера се повукла. Изображење Преподобни старац Пајсије Светогорац говорећи својим блиским ученицима о Мајци Божијој, Коју се он удостојио по Њеном благовољењу неколико пута видети – имајући од тада стално у уму Лик Пречисти Њен – говорио им је да Је Она – управо таква – као што је изображена на Јерусалимској икони, која почива у Гетсиманском врту. Тај доживљај узвишене светости и величине Богомајке који нам је Св. Апостол Лука дао кроз ово изображење, верно описују Св. Епифаније и Никифор Калист, који кажу: ,,Била је раста мало изнад средњег. Боја њеног лица је била као цвет зрна пшеничног, коса Јој је била светло смеђе боје, донекле златаста; очи тамно плаве, поглед продоран, са зеницама боје сличне боји маслине; обрве су јој биле мало спуштене и црне; нос издужен;усне сличне цвету руже, пуне љубазних речи; лице ни округло, ни преуско, али мало издужено, руке и прсти дугачки.“ Сви подаци напред наведени, верно приказују Образ Њен, нараштајима који ће иза Ње доћи. Приметно је да јој је одежда сва у злату, да је просто ‘окупана’ светлошћу са ореолом од белога злата. Стога сав овај спољашњи сјај заправо упућује на савршену смерност и једноставност која исијава из самог погледа Њеног. По даљим наводима Св. Никифора и Епифанија – Њена одећа је увек била скромна; корак јој је био величанствен и чврст; поглед озбиљан и пријатан; реч кротка, изливала се право из срца које није знало за зло; понашање без извештаченост и једноставно. Код Јерусалимске Нило-Сорске иконе коју је изобразио јеромонах Никон приказани су Св. Богооци Јоаким и Ана који као да посматрају славу своје благословене кћери, удостојене да постане Мајка Господа Својег и да Га држи у Свом наручју. Икона је насликана у духу традиционалног староруског начина сликања. Икона је типа Богородице са Христом на руци – у потпуности пресвучена плавом нијансом ; као што је и одежда Богомајке, за коју се иначе сматра да је боја Пресвете Дјеве Марије. По ободима извезени су златни поруби украшени драгим камењем. Овде видимо да се заправо сва лепота Њене божанске душе одсликавала на Њеном лицу, али и да је та спољашња лепота била само прозиран покривач кроз који су се провиделе све врлине непорочне лепоте Њеног разума и душе. Тропар, глас 4 Богодарована Владичице, препрослављена Мати препуна човекољубља, свемилостива Путеводитељко целог света ! Приљежно слуге твоје к Твоме заступништву припадамо и к пречудесноме образу Твојему с умилењем, припадамо, молећи се: молитву топлу Сину Твоме и Богу нашему сотвори, о Свесвета Царице Богородице, од свих болести и туга нас Тебе ради избави, и од грехова сваких ослободи, Царства Свога Небескога наследницима нас покажи… и неизречено као Мати која к Њему има слободу и може све измолити, једина у векове преблагословена. Тропар, глас 3 Уверење Твога представљења и јављање милосрђа Твога икона Јерусалимска, нам Владичице, показа, пред којом из душе наше молитве изливамо и верно Теби вапијемо: погледај, Милосрдна, на људе Твоје, све невоље и туге наше ублажи, утешење благо у срца наша пошаљи и спасење вечно душама нашим, Пречиста, испроси. Фото и звучни запис: Манастир Пиносава Текст: Митрополија црногорско-приморска
  2. У петак 25. октобра у 16:30 у Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Јагодини биће дочек и освећење иконе Светог Нектарија Егинског, као и поклоњење моштима овог светитеља. Након тога Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служиће акатист великом Егинском чудотворцу.
  3. Хиљаде верних сабрало се 5. августа 2019. године да прославе једну од најомиљенијих икона Матере Божје. Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, предстојатељ Украјинске Православне Цркве, савршио је Божанску Литургију на празник Почајевске иконе Матере Божје у Преображеној саборној Успенско-Почајевске лавре, уз саслужење 23 архијереја Украјинске Цркве, међу којима је био и митрополит Владимир, игуман Почајевске лавре, извештава Одељење за информације и просвету Украјинске Цркве. Хиљаде православних верних из Украјине и иностранства дошло је у Лавру да доживе духовну радост. Велики број њих стигао је у годишњој међународној литији дугој 185 километара, која почиње у Пољској и пролази кроз Белорусију, као и области Волин, Ривну и Тернопил на путу за Лавру. Верници Украјинске Цркве такође су стигли у одвојеним литијама из Ино-Франковске, Тернопилске, Ривенске и Лучке епархије како би одали почаст Пресветој Богородици. После прочитаног јеванђељског зачала митрополит Онуфрије је напоменуо да Мати Божја „помаже да носимо свој овоземаљски крст, који се састоји од патње и бола. Морамо се непрестано окретати у молитви Богородици да наше душе постану обитавалиште Бога, а не страсти“. Током богослужења прочитана је посебна молитва за мир у Украјини и јединство Православне Цркве. После Литургије, митрополит Онуфрије је предводио литију с Почајевском иконом до Успенске саборне цркве у Лаври, где је служен свечани молбан. Традиционална свечана поворка са Почајевском иконом одржана је и неколико дана раније, почев од 2. августа, од оближњег села Савчице до Лавре, која се сваке године оорганизује у знак сећања на догађаје од пре 400 година, када је манастир спасен од инвазије татарског кана Нуредина 1675. године молитвама пред чудесном иконом. Почајевска икона Матере Божје једна је од најпоштованијих свештених предмета Православне Цркве. Позната је у целом славенском свету и широм света од стране православних хришћана. Хришћани других исповести такође долазе да одају почаст чудотворној икони Пресвете Богородице, заједно са православнима. Чува се у Почајевској лави, древном бастиону православља, већ скоро 400 година. Многобројна су чуда која је она учинила и она су збележена у манастирским књигама са потписима верника који су очишћени од нечистих духова, ослобођени из тегоба... Године 1721. Почаев су заузели унијати. Чак и у овом тешком времену по Лавру, манастирска хроника бележи 539 чуда прослављене иконе. У време владавине унијата у другој половини 18. века, на пример, унијатски племић гроф Никола Потоцки постао је добротвор Почајевске лавре под следећим чудесним околностима. Оптуживши свог кочијаша да се преврнуо у колима због разјарених коња, гроф је извадио пиштољ да га убије. Кочијаш, окренувши се према гори Почајеву, подигао је руке нагоре и повикао: „Мајко Божја, која си изображена на Почајевој икони, спаси ме!“ Потоцки је неколико пута покушао да пуца из пиштоља, који га никада није изневерио, али узалуд. Кочијаш је остао жив. Потоцки је потом отишао до чудесне иконе и одлучио да посвети себе и сву своју имовину изградњи манастира. Од његовог богатства је саграђена Успенска Саборна црква, као и зграде за сабраћу. Извор: Српска Православна Црква
  4. Прошлог викенда 1000 поклоника широм Русије окупило се у Казану ради прославе велике Казанске иконе Матере Божје, која се чудесно појавила пре 44 година, 1579. године. Божанску Литургију на сам празник одслужили су у казанској кремаљској Саборној Благовештенској цркви митрополит казански и татарстански Теофан и више архијереја Руске Цркве са великим бројем свештенства из Татарстанске митрополије. Иначе, ову икону је блаженопочивши Алексеј II пренео у Татарстан 2005. године. После Литургије свештенство и верници су кренули у литију са чудотворном копијом Казанске иконе од Кемља до места јављања првобитне Казанске иконе, манастира Пресвете Богородице. Све време су звонила звона са цркава и манастира, а верници су певали песме у част Небеске Царице. По повратку у манастир одслужен је молебан пред Казанском иконом, кад је митрополит Теофан поздравио верне и приметио како се икона Казанске иконе Матере Божје поштује у многим земљама и на неколико континената. Казанска икона Пресвете Богородице прослављена је и у другим епархијама Татарстанске митрополије и широм Русије и целокупног православног света. Извор: Српска Православна Црква
  5. О, какве радости, о дивног ли дана! Врло, врло значајан дан, не само за Епархију врањску, већ и за целу Васељену! Данас се Небо додирнуло са земљом! Данас је дат утук онима који се праћаху против бодила, мислећи да ће ако и када сруше нечију кућу и прогоне из роднога града , занавек избрисати нечије битисање и нечији траг...Али сами себи траг избрисаше а Аву Јустина још више уздигоше, још силније учинише да се Ава наш прослави у Сили Господа нашега Исуса Христа...Заједно у пратњи са Тројеручицом, Ава нам се вратио! Тројеручица да нам светли и да нас радује а Свети наш Ава да нас крепи, помаже и помилује! Слава и хвала Богу за све! 01.јун. 2019.године... Диван и сунчан дан. На улици Светога краља Стефана Првовенчаног, где је ишла Литија, у пратњи Пресвете Мајчице Богородице Тројеручице и моштију Светог аве нашег Јустина, у Свечаном входу скупило се и старо и младо, војници, полицајци, ватрогасци, спортисти, културна и уметничка друштва, ученици, председници, функционери и начелници градских и приградских установа и институција као и околних општина, представници средстава јавног информисања, монаштво, клир и верни народ. Вход су са светињама предводили Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Местобљуститељ битолски Г. Марко, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, и Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије. Посебну драж Входу, дали су звуци инструмената Војног оркестра Копнене војске из Ниша. По доласку Светиња у порти предивно окићеног Саборног храма, док су звона звонила, дечица су пред светињама бацала латице ружа и пуштено је јато белих голубова. Светиње су, у порти храма, дочекали Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски Г. Јоаким са архимандритом Јованом (Радосављевићем) и великим бројем верног народа. По уласку Литије у храм, отпевани су тропари икони Тројеручици и Преподобном Јустину Ћелијском и Врањском. Након тога, у препуном Саборном храму, обављен је свечани чин предаје Светиња Епископу Пахомију. Део моштију Аве Јустина, нашем Архипастиру је предао Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј, уз дирљиву и врло надахнуту беседу, говорећи о Ави Јустину и упутивши срдачне и лепе жеље, како Епископу Пахомију, тако и верном народу Епархије врањске. Верни препис чудотворне иконе Богородице Тројеручице, Епископу Пахомију допратио је и предао игуман царске Лавре манастира Хиландара архимандрит Методије, такође уз беседу и причи о једном од многих чуда које се десило посредништвом иконе Тројеручице. После предаја Светиња, беседом се обратио и Епископ Пахомије, где се захвалио Његовом Преосвештенству Епископу ваљевском Г. Милутину и високопреподобној игуманији Гликерији, Епископу Иринеју и свим присутним Архијерејима, архимандриту Методију, игуману хиландарском, приложницима, добротворима, пратњи која је Светиње донела и свима осталима који су допринели да исте дођу у град Врање, као и организаторима и учесницима Литије кроз град. Након тога служен је молебан за присутне Архијереје, дародавце, добротворе, приложнике, пратиоце Светиња и за сав верни народ, као и вечерња служба са читањем Акатиста Богородици Тројеручици и Преподобном Јустину Ћелијском и врањском, док су сви присутни имали прилике да се поклоне и целивају Светиње. Икона Пресвете Богородице Тројеручице стигла је из манастира Хиландара са Свете Горе. По Икону је ишла делегација: архимандрит мр Методије (Марковић), председник ЦО Врање господин Дејан Костић, професор Михајлов Николај Ганчев представник Фондација "Трејс за људе" из Софије, господин Георгиев Георги Милков, господин Одрински Теодор Димитров, господин Ненад Ђорђевић представник града Врања, господин Ведран Ташковић начелник одељења за ванредне ситуације, господин Делчев Бојан Стојанов, господин Пецев Благој Петров, господин Михајлов Николај Николаев, господин Александар Станојковић, господин Дејан Трајковић, господин Иван Ристић, господин Немања Јовановић, господин Бобан Михајловић, господин Игор Младеновић, господин Драган Цветковић, господин Милош Стошић, и господин Светозар Миловановић. Добротвори и приложници Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице били су: Фондација "Трејс за људе" из Софије – Бугарска (представник проф. Николај Михајлов); ПР (Предузетничка радња) ТРАДИЦИЈА ЈУГА из Врања; госпођа Љубинка Миловановић, из Врања госпођа Тања Додић, из Врања; Запослени у Окружном затвору у Врању; госпођа Јадранка Васић, из Косовске Каменице; господин Игор Младеновић, из Ниша; господин Теодор Одрински, из Бугарске; господин Слободан Нешић, из Врања; господин Ненад Миловановић, из Београда; господин Слађан Велиновић, из Врања; ПР (Предузетничка радња) Еко фуд из Ниша; Фудбалски клуб Динамо из Врања; госпођа Милена Стефановић, из Врања; госпођа Дивна Стојковић, из Врања; Полицијска управа Врање; господин Добри Стојановић; господин Звонко Ђурђевић, из Ћуприје; господин Слободан Јованчевић, из Врања; госпођа Јагода Ђорђевић, из Трговишта; господин Ненад Крстић, из Трговишта; господин Јовица Јањић, из Врања; госпођа Марија Јовановић, из Врањске Бање; господин Зоран Стојановић, из Врања; и породична млекара "Величковић" ПТР Алакинце. Подсетимо се мало како је ова Светиња стигла у манастир Хиландар. Икона Тројеручица је, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Икона Богородице Тројеручице боравиће у храму Свете Тројице у Врању до 25. јула 2019. године, на дан прославе Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, када ће Литијским ходом свечано бити однета у манастир Светог Николаја у Врању који је метох манастира Хиландара, где ће трајно остати. Мошти Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског стигле су из манастира Ћелије код Ваљева где је Преподобни Јустин провео последње овоземљаске дане. По мошти је ишла делегација: Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, председник скупштине града Врања господин Дејан Тричковић са пратњом, протојереј-ставрофор Станисав Петрушевић и протојереј Александар Јовановић. Свечано преузимање дела моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског било је у манастиру Ћелије, где је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин, уз присуство високопреподобне игуманије Гликерије и сестринства, уручио мошти Епископу врањском Г. Пахомију Том приликом је, уједно, Епископ Пахомије на поклон даривао икону са честицом моштију Светих сурдуличких мученика Епископу Милутину. Доласком моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског у Православну епархију врањску исправљена је велика неправда према Преподобном Јустину Ћелијском и Врањском, и учињена је огромна радост нашој епархији. Подсетимо се мало историје. После Другог светског рата и успостављањем комунистичке власти, Српска Православна Црква, њено свештенство и монаштво, као и верујући народ, били су изложени прогону и покушају затирања свега што је било у вези са хришћанским учењем. Овом прогону нарочито су били изложени њени најистакнутији појединци међу којима је био и Преподобни Јустин Поповић. Свима је позната чињеница да су 1964. године тадашње власти порушиле његову родну кућу желећи да избришу сваки његов траг постојања у Врању, иако се Отац Јустин супротставио таквој одлуци пред Општинским судом у Ваљеву. Колико га је узнемирило овакво бахато и нецивилизацијско понашање тадашње власти у Врању, сведочи његови савременици који кажу да је тада по доласку из суда, Отац Јустин рекао да уколико му Врањанци сруше породичну кућу, он никада више за свог овоземаљског живота неће отићи у Врање. И био је доследан томе, тако да све до свога упокојења на Благовести 1979. године није више дошао у Врање. Сада ће та неправда после 55 година бити исправљена. Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског боравиће у Саборни храм Свете Тројице у Врању до 14. јуна када ће Литијским ходом свечано бити пренет у Свеправославни центар "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" саграђен на истом оном месту где је била његова родна кућа, у храм посвећен Светом Јустину Философу и Мученику (по коме је наш Преподобни Јустин и добио име) и Преподобном Јустину Ћелијском и Врањском, где ће трајно остати. Пресвета Царице, о Богородице, чувај нас иконом Твојом Тројеручицом! О човече Богочовека Христа, Аво наш Јустине, моли Бога за нас! Извор: Епархија врањска
  6. Обавештавамо верни народ да ће дочек иконе Светог Цара–мученика Николаја Романова бити у среду 8. маја 2019. у 23 часа испред Храма Светог Вазнесења Господњег у Жаркову. Икона Цара Николаја о којој је реч је иконописана по наруџби Салехардске епархије 2017. године и освештана је у такозваној "соби стрељања" Храма-на-крви у Јекатеринбургу 2018. у дане спомена на 100 годишњицу стрељања Свете Царске породице Романов. У јесен 2018. године икону су пронели по северним градовима и селима Јамала, пробијајући пут (колима, снегоходима, хеликоптерима) у дужини од 600 км и више. Сада по благослову Архиепископа Салехардског и Новоуренгојског г. Николаја доносе ову икону у Србију, у знак поштовања према српском народу и као символа заједничког страдалног историјског пута српског и руског народа. Први православни храм у Србији у који ће икона доћи је храм Вазнесења Господњег у Жаркову, испред кога ће дочек иконе бити у среду у 23 часа. Позивамо верни народ да у што већем броју дође у порту храма ради дочека иконе Цара Николаја. Извор: Храм Вазнесења Господњег на Жаркову
  7. Предавање на тему Свете Иконе и победа Православља одржао је Митрополит загребачко-љубљански гоподин др Порфирије. Митрополит Порфирије се у свом излагању дотакао најважнијих ствари везаних за сам настанак Великог поста, за припремне недеље пред Часни пост, као и о недељама посвећеним посебним догађајима и личностима из живота наше Свете Цркве. Митрополит је, такође, говорио о светим иконама, о њиховом историјском развоју и теологији светих Икона, да би на крају своје предавање завршио са догађајем из 843. године када је Православље донело коначну победу над свим јересима и од тада је установљен празник који се празнује сваке прве Недеље Часнога и Великог поста. Предавање је одржано 05. марта 2017. године, под сводовима свечане сале СКД Просвјета у Загребу.
  8. У четвртак 28. фебруара 2019. године, у дворани Црквене општине у Бачкој Паланци, катихета Александра Дубак, одржала је предавање на тему: Канонизоване чудотворне иконе Пресвете Богородице у Српској Православној Цркви. Благодарећи Радију Тавор, доносимо звучни запис предавања.
  9. Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела. А онда је наставила да гледа у место где је стајала изгорела воштаница... Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Пријатељ ме назвао и панично замолио да одем до његове мајке и одвезем је до најближе цркве јер он не може да напусти посао. Његова мајка и он су били избеглице које су прошле све голготе Сарајева и некако на крају стигли до краја света, у Аустралију. Он је некако, ипак, колико толико, за собом оставио горке успомене, али мајка то није могла. Живела је у тешкој депресији, причала је врло мало, а никда не помињући прошлост. Пријатељ ми је само објаснио да га је мајка назвала у врло лошем стању и преклињала да мора до цркве да запали свећу. Одмах сам отишао до њихове куће па мајку одвезао до најближе српске цркве у радничком предграђу. Црква је била закључана, али поред храма је парохоијска кућа. Врата ми је отворила локална попадија, дала ми је кључ и кратко објаснила да када завршимо вратим кључ, а да паре можемо да оставимо поред иконе. Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела. А онда је наставила да гледа у место где је стајала изгорела воштаница. Тихо сам јој пришао и што сам могао опрезније рекао да би могли сада да се вратимо кући. Тргла се, а онда одсутно и мирно без речи кренула из цркве. Вратио сам попадији кључ и кренули смо до паркираних кола. Тада је са веранде супруга свештеника што је могла гласније узвикнула: „А јесте ли оставили паре поред иконе”! Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Предраг Вучинић, Мелбурн http://www.politika.rs/scc/clanak/411625/Jeste-li-ostavili-pare-pored-ikone
  10. Питање: Помаже Бог! Волео бих да ми одговорите: Зашто се на неким иконама Света Петке, Светитељка у левој руци држи посуду са очима? Прочитао сам у Прологу о животу и пострадању Светитељке Мати Параскеве у 2.веку а такође и о Света Петки која је живела у 11.веку и српског је порекла. Захваљујем на помоћи, раб Божји. Радисав Одговор: Драги брате Радисаве, Православна црква слави три Свете Параскеве: Преподобну мученицу Параскеву (Римљанку) 26. јула; Свету мученицу Параскеву 28. октобра и Преподобну матер Параскеву – Свету Петку (српску) 14. октобра. Пошто је у српском народу веома развијен култ Преподобне матере Параскеве, то се и ове две мученице поштују и чак се њихово житије и иконографски ликови, као и иконографија уопште, мешају и преплићу. Ево један пример: Преподобна мученица Параскева се назива и „Трнова“, па се овај епитет штампа и нашим календарима, иако ова Мученица нема никве везе са бугарским градом Трновом. Мошти наше Преподобне Параскеве су једно време биле у Трнову. Даље, на иконама се често Преподобна Параскева слика са крстом у руци, а то је иконографски символ мучеништва, односно мученица, што приличи другим двема Параскевама. То што си на неким иконама видео да Света Петка носи посуду са очима, има везе са житијем Преподобне мученице Параскеве, која је живела у Риму, за време римског императора Антонина Пија (138-161) , који је лично наредио да се Светитељка стави на муке, како би се одрекла вере хришћанске. Кад је није усмртио усијани шлем, који су ставили на њену главу, цар је наредио да је баце у врело уље, но кад Светитељка и ту би неповређена, цар затражи од Параскеве да га попрска тим уљем, да се осведочи да ли је врело или не. Она захвати руком врелог уља и баци га цару у лице. Цар одмах ослепе и у тешким боловима замоли Параскеву да га исцели, а он ће поверовати у Христа. Параскева се помоли Богу и цару се врати вид. Он одржа обећање и крсти се, као и сви његови телохранитељи. Зато се на иконама Преподобне мученице Параскеве сликају очи, које је она, својом молитвом, повратила цару-мучитељу, а како рекосмо, иконографски мотиви све три Свете Параскеве се доста преплићу, па се тако може десити да неки сликар, који не чита пажљиво житије светога кога слика, помеша иконографска обележја. Мир Ти и благослов од Бога, молитвама све три Свете Параскеве. о. Душан https://svetosavlje.org/ikone-svete-petke/
  11. Првог дана празника гости хиландарске обитељи су били Његово Високопреосвештенство Митрополит неапољско-ставропољски г. Варнава, председник солунске општине Павлу Мела, г. Димитриос Демурцидис, генерални конзул Р. Србије у Солуну, г. Синиша Павић, велики број монаха са Свете Горе, свештенослужитеља из Србије, Грчке, Русије, Украјине, Молдавије и поклоника из Србије из разних других земаља. На богослужењу за десном певницом појали су монах Дамаскин, старац келије Светих Безсребреника из Новог Скита са својом братијом; за левом су појали монаси хиландарске келије Св. Николаја – Буразери, предвођени монахом Нектаријем. Наредног дана, на празник Преподобних и богоносних отаца Хиландарских, Свету Литургију је служио Његово Блаженство Архиепископ цагерско-лантекијски Стефан, из Грузијске православне цркве. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Извор: Манастир Хиландар
  12. У Светом манастиру Хиландару је свечано и молитвено прослављен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице, који се слави 25. јула по новом календару. Служба је започела у уторак 24.07. свеноћним бдењем у саборној цркви а завршена је следећег дана Светом Литургијом, након које је уследила славска трпеза за више од 300 људи. Првог дана празника гости хиландарске обитељи су били Његово Високопреосвештенство Митрополит неапољско-ставропољски г. Варнава, председник солунске општине Павлу Мела, г. Димитриос Демурцидис, генерални конзул Р. Србије у Солуну, г. Синиша Павић, велики број монаха са Свете Горе, свештенослужитеља из Србије, Грчке, Русије, Украјине, Молдавије и поклоника из Србије из разних других земаља. На богослужењу за десном певницом појали су монах Дамаскин, старац келије Светих Безсребреника из Новог Скита са својом братијом; за левом су појали монаси хиландарске келије Св. Николаја – Буразери, предвођени монахом Нектаријем. Наредног дана, на празник Преподобних и богоносних отаца Хиландарских, Свету Литургију је служио Његово Блаженство Архиепископ цагерско-лантекијски Стефан, из Грузијске православне цркве. Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица. По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постаје монах у лаври светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остаје непрестано уз њега. Пре свог блаженог упокојења он братији оставља завештање да се ова света икона дарује царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног једног дана доћи на поклоњење у лавру. Тако Тројеручица пет векова касније доспева у руке царског сина, тада Архиепископа све српске земље Саве, заједно са иконом Млекопитатељнице и штапом-патерицом Светог Саве Освећеног. Током векова насликано је више копија иконе Богородице Тројеручице да би се њен пресветли лик приближио онима који не могу походити Свету Гору. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  13. Вечерњу службу служио је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, а чин освештавања петохлебнице, вина и уља служио је Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије, који је потом и помазивао вјернике. Служби Божијој поред монаха Цетињског манастира и вјерног народа, присуствовала је и мати Стефанија, игуманија древног манастира Светих Илије Сицилијанског и Филарета у Семинари у Калабрији са сестром Варваром, православном италијанком. После службе, Митрополит Амфилохије у митрополијској резиденцији на Цетињу, у присуству епископа пакрачко-славонског г. Јована и епископа диоклијског г. Методија сусрео се са мати Стефанијом и сестром Варваром и свештеником из Гватемале Игнатијем Мирандом и његовом попадијом. Мати Стефанија је Митрополиту подарила икону покровитеља њеног манастира, Светих Чудотвораца Илије Сицилијанског новог и Филарета, а њима је Митрополит даровао икону Пресвете Богородице Филеримске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. У уторак 24. јула 2018. године, у храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру служена је вечерња служба са петохлебницом у част празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Вечерњу службу служио је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, а чин освештавања петохлебнице, вина и уља служио је Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије, који је потом и помазивао вјернике. Служби Божијој поред монаха Цетињског манастира и вјерног народа, присуствовала је и мати Стефанија, игуманија древног манастира Светих Илије Сицилијанског и Филарета у Семинари у Калабрији са сестром Варваром, православном италијанком. После службе, Митрополит Амфилохије у митрополијској резиденцији на Цетињу, у присуству епископа пакрачко-славонског г. Јована и епископа диоклијског г. Методија сусрео се са мати Стефанијом и сестром Варваром и свештеником из Гватемале Игнатијем Мирандом и његовом попадијом. Мати Стефанија је Митрополиту подарила икону покровитеља њеног манастира, Светих Чудотвораца Илије Сицилијанског новог и Филарета, а њима је Митрополит даровао икону Пресвете Богородице Филеримске. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. 28. Фебруар 2018 - 13:03 Од почетка савремене обнове манастира Свете Тројице - Стањевићи, прије 23 године, Недјеља Православља први пут је прослављена литијом са светим иконама! И то којим и каквим! Бог нас је благословио радошћу повратка стањевићких икона послије 180 година изгнанства насиљем аустријске власти. Када је манастир претворен у аустријску пограничну караулу, 1838. године манастирске иконе пренијете су у цркву Светог Јована у Горњим Поборима. Двије од њих су рестауриране и враћене у манастир 2004. године а за остале се није знало да припадају истој цјелини манастирског иконостаса. Захваљујући г. Божу Марковићу, предсједнику Црквеног одбора у Горњим Поборима, који је ревносно водио бригу о иконама, у манастир Стањевиће враћено је 15 икона које су до 1838. биле под његовим сводом. Највећа вриједност јесу иконе са првобитног иконостаса који је 1738. урадио иконописац калуђер Максим Тујковић по налогу Митрополита Саве Петровића. Повратак икона био је 24. фебруара 2018. године свечани молитвени чин уочи Недјеље Православља. Игуман Јефрем је на прагу цркве дочекао иконе са кадионицом док су их братија калуђери и вјерници уносили са пјесмом храмовног тропара Благословен јеси Христе Боже наш и радосни одјек звона низ ове подловћенске падине. У Недјељу Православља, игуман Јефрем и отац Јован одслужили су свету Литургију на којој су се причестили готово сви пристигли вјерници, а потом је кренула литија са светим иконама кроз манастирску порту. Иако је снажно вејао снијег и јако дувао ледени вјетар, вјерни народ је носио иконе и пјевао пјесме у част Христа Бога. И она најмлађа дјеца, на рукама мајки, и они малишани предшколског узраста били су распјевани и својим анђелским гласовима објављивали славу Божју. Кроз њихове гласове изливала се радост свих претходних генерација монаха и народа који су се вјековима сакупљали у Стањевиће на молитву. Послије читања Синодика Православља, игуман је изговорио свечану бесједу у којој је објаснио смисао и значај молитвеног спомена побједе Православља која се пројавила и посвједочила повратком икона у Стањевиће: -Како каже данашњи Синодикон и како каже Пророк Божји, у Цариграду бијаше зима. И како видите, ево зиме на ловћенским странама, према Будви и према мору Јадрану. Бијаше зима велика а не само овога дана, браћо! Бијаше зима велика пуних 180 година јер прије 180 година аустријска војска је протјерала из овог светог храма иконе свете и наше митрополите и свете оце на челу са Петром Другим и светим оцима који су служили овој светињи и поштовали ове свете иконе. Божије чудо, као што се пројавило у Цариграду на овај дан, пројавило се чудо и ноћас, уочи овог дана Побједе Православља у нашем манастиру Свете Тројице - Стањевићи јер су послије 180 година, ове иконе које ви овдје држите, вратиле се у ову светињу, вратиле се под свој Божји кров неким чудним знамењем и Божјом вољом. Игуман је даље навео повјест прогона светих икона од аустријске војске али и вјерност генерација становника села Горњи Побори, који су чували стањевићке иконе у својој цркви пажљиво као и истину да оне припадају манастиру. -И ево, чим су се стекли услови за њихов безбједан повратак, предсједник Црквеног одбора г. Божо Марковић је, са благословом нашег митрополита Амфилохија, организовао повратак светих икона на првобитно мјесто припадања. Овом приликом му и име манастира изражавам најдубљу захвалност, истакао је игуман у бесједи пред народом. Потом је присутни народ цјеливао свете иконе. Радост празника настављена је током агапе у великој манастирској трпезарији. Велики значај који повратак икона има на општам културном плану истакао је у поздравном слову и предсједник Скупштине општине Будва г. Ђорђије Вујовић, исказавши ријечи захвалности г. Божу Марковићу за труд око чувања икона и њихове рестаурације. Присутнима се обратио и г. Марковић ријечима да је радостан што се послије безмало два вијека иконе враћају у свој првобитни дом и да се томе сигурно радују сви његови преци који су их пажљиво чували током изнанства. Игуман Јефрем је, уз ријечи захвалности свима који су допринијели да је овај свети чин повратка икона извршен на приличан и достојанствен начин, рекао да је то израз Божјег благовољења према стањевићкој обитељи у години великог освештања манастира и прославе 680 година од оснивања, благословом ктитора, великог војводе Николе Стањевића, 1338. године. Истовремено, позвао је све да имају на уму датум освештања манастира а то је 16. септембар 2018. године и да су сви добро дошли! манастирски љетописац
  16. 28. Фебруар 2018 - 13:03 Од почетка савремене обнове манастира Свете Тројице - Стањевићи, прије 23 године, Недјеља Православља први пут је прослављена литијом са светим иконама! И то којим и каквим! Бог нас је благословио радошћу повратка стањевићких икона послије 180 година изгнанства насиљем аустријске власти. Када је манастир претворен у аустријску пограничну караулу, 1838. године манастирске иконе пренијете су у цркву Светог Јована у Горњим Поборима. Двије од њих су рестауриране и враћене у манастир 2004. године а за остале се није знало да припадају истој цјелини манастирског иконостаса. Захваљујући г. Божу Марковићу, предсједнику Црквеног одбора у Горњим Поборима, који је ревносно водио бригу о иконама, у манастир Стањевиће враћено је 15 икона које су до 1838. биле под његовим сводом. Највећа вриједност јесу иконе са првобитног иконостаса који је 1738. урадио иконописац калуђер Максим Тујковић по налогу Митрополита Саве Петровића. Повратак икона био је 24. фебруара 2018. године свечани молитвени чин уочи Недјеље Православља. Игуман Јефрем је на прагу цркве дочекао иконе са кадионицом док су их братија калуђери и вјерници уносили са пјесмом храмовног тропара Благословен јеси Христе Боже наш и радосни одјек звона низ ове подловћенске падине. У Недјељу Православља, игуман Јефрем и отац Јован одслужили су свету Литургију на којој су се причестили готово сви пристигли вјерници, а потом је кренула литија са светим иконама кроз манастирску порту. Иако је снажно вејао снијег и јако дувао ледени вјетар, вјерни народ је носио иконе и пјевао пјесме у част Христа Бога. И она најмлађа дјеца, на рукама мајки, и они малишани предшколског узраста били су распјевани и својим анђелским гласовима објављивали славу Божју. Кроз њихове гласове изливала се радост свих претходних генерација монаха и народа који су се вјековима сакупљали у Стањевиће на молитву. Послије читања Синодика Православља, игуман је изговорио свечану бесједу у којој је објаснио смисао и значај молитвеног спомена побједе Православља која се пројавила и посвједочила повратком икона у Стањевиће: -Како каже данашњи Синодикон и како каже Пророк Божји, у Цариграду бијаше зима. И како видите, ево зиме на ловћенским странама, према Будви и према мору Јадрану. Бијаше зима велика а не само овога дана, браћо! Бијаше зима велика пуних 180 година јер прије 180 година аустријска војска је протјерала из овог светог храма иконе свете и наше митрополите и свете оце на челу са Петром Другим и светим оцима који су служили овој светињи и поштовали ове свете иконе. Божије чудо, као што се пројавило у Цариграду на овај дан, пројавило се чудо и ноћас, уочи овог дана Побједе Православља у нашем манастиру Свете Тројице - Стањевићи јер су послије 180 година, ове иконе које ви овдје држите, вратиле се у ову светињу, вратиле се под свој Божји кров неким чудним знамењем и Божјом вољом. Игуман је даље навео повјест прогона светих икона од аустријске војске али и вјерност генерација становника села Горњи Побори, који су чували стањевићке иконе у својој цркви пажљиво као и истину да оне припадају манастиру. -И ево, чим су се стекли услови за њихов безбједан повратак, предсједник Црквеног одбора г. Божо Марковић је, са благословом нашег митрополита Амфилохија, организовао повратак светих икона на првобитно мјесто припадања. Овом приликом му и име манастира изражавам најдубљу захвалност, истакао је игуман у бесједи пред народом. Потом је присутни народ цјеливао свете иконе. Радост празника настављена је током агапе у великој манастирској трпезарији. Велики значај који повратак икона има на општам културном плану истакао је у поздравном слову и предсједник Скупштине општине Будва г. Ђорђије Вујовић, исказавши ријечи захвалности г. Божу Марковићу за труд око чувања икона и њихове рестаурације. Присутнима се обратио и г. Марковић ријечима да је радостан што се послије безмало два вијека иконе враћају у свој првобитни дом и да се томе сигурно радују сви његови преци који су их пажљиво чували током изнанства. Игуман Јефрем је, уз ријечи захвалности свима који су допринијели да је овај свети чин повратка икона извршен на приличан и достојанствен начин, рекао да је то израз Божјег благовољења према стањевићкој обитељи у години великог освештања манастира и прославе 680 година од оснивања, благословом ктитора, великог војводе Николе Стањевића, 1338. године. Истовремено, позвао је све да имају на уму датум освештања манастира а то је 16. септембар 2018. године и да су сви добро дошли! манастирски љетописац View full Странице
  17. Иконе су рађене у дрвету у техници дубоког рељефа. Иконе израђене јединственом техником дрвореза, намењене за слепе и слабовиде људе, добило је 26 цркава у разним градовима Русије, рекао је за агенцију Тасс скулптор по образовању и иконописац Олег Зон. То су посебне иконе које је могуће додирнути рукама како би се опипао лик светитеља. Израђене су у техници високог рељефа, односно то су резбарене иконе које се могу разумети тактилно, рекао је он. Како је истакао сарадници његове иконописачке радионице иконе су већ доставили храмовима у Подмосковљу, Тверској и Ижевској области. „Храм Бориса и Глеба у граду Раменско у Московској области добиће ових дана нашу 26. по реду икону, светог Луке (Војно Јасењецког), архиепископа Симферопољског и Кримског“, рекао је Зон. Тактилне иконе се налазе и у храмовима Московске духовне академије у Тројице-Сергијевој лаври, као и у подворју лавре, у храму посвећеном јављању Мајке Божије преподобном Сергију Радоњешком на простору дома за глуву и слепу децу.
  18. Иконе израђене јединственом техником дрвореза, намењене за слепе и слабовиде људе, добило је 26 цркава у разним градовима Русије, рекао је за агенцију Тасс скулптор по образовању и иконописац Олег Зон. Иконе су рађене у дрвету у техници дубоког рељефа. Иконе израђене јединственом техником дрвореза, намењене за слепе и слабовиде људе, добило је 26 цркава у разним градовима Русије, рекао је за агенцију Тасс скулптор по образовању и иконописац Олег Зон. То су посебне иконе које је могуће додирнути рукама како би се опипао лик светитеља. Израђене су у техници високог рељефа, односно то су резбарене иконе које се могу разумети тактилно, рекао је он. Како је истакао сарадници његове иконописачке радионице иконе су већ доставили храмовима у Подмосковљу, Тверској и Ижевској области. „Храм Бориса и Глеба у граду Раменско у Московској области добиће ових дана нашу 26. по реду икону, светог Луке (Војно Јасењецког), архиепископа Симферопољског и Кримског“, рекао је Зон. Тактилне иконе се налазе и у храмовима Московске духовне академије у Тројице-Сергијевој лаври, као и у подворју лавре, у храму посвећеном јављању Мајке Божије преподобном Сергију Радоњешком на простору дома за глуву и слепу децу. View full Странице
  19. ПУТ ИКОНЕ Залагањем Поклоничке агнеције ДОБРОЧИНСТВО 2007. сачињена је копија чудотворне иконе Богородице Млекопитатељнице, освештана на оригиналу у испосници Светог Саве у Кареји и ношена рукама поклоника ове Агенције, копија је прешла пут од Свете Горе преко Београда до манастира Светог Саве Освећеног у Јудеји (Израелу). Затворио се после осам векова један духовни круг дуг скоро 3000 км. Вратила се икона Богородице Млекопитатељнице у копији, у своју прву кућу, манастир Светог Саве Освећеног, у Јудеји. Пре скоро осам векова Икона Богородице Млекопитатељнице ношена рукама Светог Саве Српског, даривана му у манстиру Светог Саве Освећеног у Јудеји (са осталим драгоценостима, иконом Богородице Тројеручице и игуманским жезлом), превалила је пут од Палестине до Свете Горе Атонске, где је у Карејској испосници нашла свој нови дом. Прича о овој чудотворној икони и њеном путу 2007. преточена је у документарни филм, у трајању од 25 минута, аутора Драгана Вукића. Филм „Пут иконе“ на ДВД објавила је агенција ДОБРОЧИНСТВО.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...