Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'изјава'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 30 results

  1. Због одржавања традиционалне литије која је синоћ прошла улицама Бара у част Светога Јована Владимира небеског заштитника града, протојереј-ставрофор Слободан Зековић дао је јутрос изјаву у ЦБ Бар коју преносимо интегрално: ЗАПИСНИК О ОБАВЈЕШТЕЊУ ПРИМЉЕНОМ ОД ГРАЂАНИНА Изјава Архијерејског намјесника Барског господина Слободана Зековића од 05.06.2020. године диктирана на записник службеницима МУП-а ЦБ Бар. Започето дана 05.06.2020. године у 08.05 часова. На питање полицијског службеника: Поводом којег црквеног празника је Митрополија Црногорско-приморска – Црквена Општина Бар организовала служење молебана у Саборном храму Светог Јована Владимира а након тога литију градским улицама? У склопу традиционалне манифестације ”Дани Св. Јована Владимира” која се одржавала од 31.05.2020. године до 04.06.2020. године, због опште епидемиолошке ситуације у Црној Гори програм манифестације сведен је искључиво на литургијска сабрања. Изостављени су уобичајени пратећи садржаји и разноврсна културна дешавања. Централни дан ове прославе био је 04.06.2020. године када се и прославља празник Св. Јована Владимира. У јутарњим часовима служена је света литургија у Саборном храму Св. Јована Владимира на Тополици, а послије подне у 18.00 часова у истом Храму служен је молебан како је и било најављено у овогодишњем програму прославе. Традиционална литија која се одржава већ више од 20 година на овај дан овога пута није била најављена нити планирана. Последњих 10-ак дана сви свештеници у Бару међу којима сам и ја добијали смо небројено велики број позива од стране наших вјерника и суграђана који су се интересовали за одржавање литије која за све њих представља велики благослов и најсвечанији догађај у години. Да ли сте упознати са мјерама Националног координационог тијела Владе Црне Горе, односно Наредбама Министарства здравља за предузимање привремених мјера за спречавање уношења у земљу, сузбијање и спречавање преношења новог Корона вируса а које се тичу јавног окупљања са јасно дефинисаним упутством за вјерске објекте-цркве, као и да на отвореном и затвореном простору може бити највише 200 лица која поштују физичку дистанцу најмање 2 метра и других препорука у складу са одговарајућим упутством Института за јавно здравље Црне Горе? Упознат сам дјелимично с обзиром да се те мјере из дана у дан мијењају. А званично као старијешина Храма нисам добио никакво званично упутство по том питању. А из средстава јавног информисања сам сазнао да је 02.06.2020. године проглашен крај епидемије. Да ли сте прије почетка службе путем разгласа или на било који други начин упозорили присутне грађане и вјернике на поштовање мјера Националног координационог тијела Владе Црне Горе? На улазу у Саборни храм постоји истакнуто обавјештење о поштовању свих мјера у вези спречавања вируса ”ЦОВИД-19”. Колико је по вашој процјени грађана и вјерника присуствовало служењу молебана а затим и учествовало у литији улицама Бара? По некој мојој слободној процјени било је око 200 грађана унутар Храма и исто толико у дворишту уз поштовање физичке дистанце. Како је вријеме одмицало придруживало се још грађана. Капацитет Храма је три хиљаде људи а дворишта тридесетпет хиљада људи. Када сте завршили са служењем молебана да ли сте путем разгласа или на било који други начин позвали окупљене грађане и вјернике да се разиђу? У току молебана пролазио сам кроз окупљени народ. Општи захтјев и тражење свих присутних је да се не прекида традиција него да се одржи свечана литија као и свих претходних година. Пошто сам процијенио да постоји реална могућност да већи дио сабраних вјерника крене самостално у молитвени ход и без свештеника сматрао сам као најодговорнији потез у датом тренутку да до краја будемо са народом и не дозволимо да било ко самостално без присуства свештеника поведе народ улицама града Бара. Дана 03.06.2020. године захтијевао сам састанак са начелником ЦБ Бар господином Магочевићем и командиром станице Предрагом Бушковићем. На том састанку обавијестио сам поменуте челнике полиције да постоји могућност и ако литија није организована и планирана, да добар дио вјерника поштујући традицију самостално крене у молитвени ход. Обавјестио сам начелника и командира полиције да ћемо ја и остали свештеници у том случају бити принуђени да будемо уз народ како би цијела ситуација била под контролом. Дана 04.06.2020. године када је на основу ситуације у Храму и око Храма процијењено да је тешко избјећи пролазак народа кроз литију отишао сам код господина Магочевића и Бушковића који су се налазили код Бензинске пумпе преко пута Храма и обавијестио их да ћемо на инсистирање народа кренути у кратки молитвени ход. Обавијестио сам их детаљно о путањи којом ће се молитвени ход кретати, а та путања је 3 пута краћа од уобичајене. Тако да констатација службеника полиције да овај молитвени ход њима није најављен није тачна. По повратку вјерног народа у Саборни храм лично сам преко разгласа позвао све присутне да се у миру разиђу својим кућама што су и учињели. Да ли сте путем друштвених мрежа позивали грађане да присуствују молебану у Саборном храму Светог Јована Владимира а након тога и литији градским улицама? Путем наше званичне Фацебоок странице обавијестили смо јавност о цјелокупном програму манифестације ”Дани Светог Јована Владимира”. Саставни дио тога програма био је молебан у Саборном храму дана 04.06.2020. године са почетком у 18.00 часова. Није било никаквог обавјештавања о литији пошто иста није била планирана нити организована. Да ли сте планирали организацију литије након одржавања служења молебана на дан 04.06.2020. године? Као што сам горе навео ове године литија није била планирана нити припремана. Како објашњавате присуство дјечјег хора Светог Јована Владимира? То није дјечји хор већ млађа постава КУД Свети Јован Владимира који су били обучени у народне ношње са циљем да у свечаном шпалиру дочекају Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија који је требао да дође на молебан али је у последњем тренутку отказао свој долазак због непланираних обавеза које није био у могућности да одложи. Како објашњавате унапријед припремљено возило са озвучењем у Порти Саборног храма Светог Јована Владимира? С обзиром да смо претходног дана обавијестили надлежне у полицији на постојање могућности самосталног поласка у литију вјерника без свештенства поменуто возило је било припремљено како би у случају потребе послужило да се окупљени народ може контролисати и да не би дошло до неких скандирања и слично. Да ли сте за организацију литије имали благослов хијерархијски надређеног свештенства? Одлуку о поласку на литију донијели смо у току служења молебана након процјене цјелокупне ситуације и нисмо тражили за то било какво одобрење од виших црквених власти. Касније сам добио информацију да се на појединим друштвеним мрежама преносила информација о наводном Митрополитовом благослову за литију што је најобичнија дезинформација. Који су све свештеници били ангажовани у организацији литије 04.06.2020 године и која је њихова појединачна улога? Није било никакве организације литије, све се дешавало у тренутку и спонтано а сва одговорност и упутства лично сам давао ја као старјешина Саоборног храма и Архијерејски намјесник Барски. У којој функцији су била физичка лица-грађани који су организовали трасу литије, блокирали раскрснице и градске саобраћајнице и усмјеравали саобраћај у ул. Јована Томашевића, ул. Владимира Роловића, ул. Обала 13. Јула, ул. Бранка Чаловића? С обзиром да је полиција у два наврата у току два дана била обавијештена о могућем поласку литије као и о траси кретања исте, професионална и морална обавеза полицијских службеника који су цијелом путањом пратили литију, међу којима су били господин Магочевић и Бушковић била је да осигурају безбједност окупљених грађана. Пошто они нису хтјели да испуне своју професионалну и моралну обавезу грађани су били приморани да се сами побрину о безбједности свих учесника овог молитвеног хода. При повратку литије на раскрсници улица Јована Томашевића и Владимира Роловића на очиглед полицијских службеника дошло је до инцидента када је један бахати возач великом брзином улетио у колону грађана која се кретала и том приликом окрзнуо једну жену и истом брзином наставио кретање не обазирући се на жену која је престрављено запомагала. Поуздано знам да је возило фотографисано али немам информацију да ли је накнадно полиција поступала по овом питању. Тај инцидент сматрам великим и неопростивим пропустом присутних припадника полиције. Ко је одобрио изношење црквених обиљежја и реквизита из Саборног храма Светог Јована Владимира и ко су лица која су носила горе наведена обиљежја? Изношење литијских барјака сам одобрио ја а исте су носили вјерници. Ко је био задужен за распоређивање и кореографију учесника литије; (мисли се лица са црквеним обиљежјима, возило са озвучењима, дјечји хор Светог Јована Владимира са пратећом кореографијом? Био сам задужен лично ја за све наведено. Ко је од свештенства предводио литију градским улицама? Ја као старјешина Храма. Констатација: Свој исказ желим да допуним личним мишљењем да поступање полиције и осталих надлежних институција дана 04.06.2020. године како у току одржавања саме литије тако и послије до касно у ноћ као и данашње саслушавање у просторијама ЦБ Бар представљају отворену дискриминацију и наставак систематског прогона Српске Православне Цркве, њеног свештенства и вјерног народа од стране актуелног режима у Црној Гори. Бројне одлуке НКТ-а су управо и донијете у функцији систематског прогона Српске православне Цркве, њеног свештенства и вјерног народа од стране актуелног режима у Црној Гори. Бројне одлуке НКТ-а су управо и донијете у функцији наставка прогона Српске Православне Цркве и на најгрубљи начин се злоупотребљавају од надлежних институција. Као доказ да се ради о дискриминацији наводим цјелодневне манифестације и јавна окупљања у Бару и другим градовима Црне Горе које су одржана 21.05.2020. године поводом прославе дана независности Црне Горе. И ако су тога дана у Бару и другим градовима одржана јавна окупљања и друге манифестације које су трајале од јутра до касних вечерњих часова, нико од организатора и учесника тих јавних окупљања није процесуиран и ако се радило о отвореном кршењу прописаних мјера НКТ-а које су тада биле неупоредиво строжије него дана 04.06.2020. године. Због оваквог поступања полиције и других надлежних институција бићемо приморани да затражимо заштиту од међународних институција које се баве заштитом људских права и слобода. Констатација адвоката: Приговарам на начин на који се испитује овај предметни догађај обзиром да прослава дана Св. Јована Владимира не представља само духовну традицију града Бара, већ су поједини њени сегменти уписани као културно добро државе Црне Горе код међународне организације УНЕСЦО. Значај непрекидног одржавања ове традиције макар и у скромној форми има тежину и даљег постојања и одржавања овог културног добра као дијела културне баштине државе Црне Горе и Православне цркве, не само на националном нивоу, него и у међународним размјерама. Као такав гест одржавања континуитета ове прославе у свим њеним сегментима представља јавни интерес и сматрам да су институције државе а нарочито МУП биле дужне да пронађу форму и начин како да се сви ови сегменти у постојећем стању, са постојећим ограничењима ипак одрже. Додао бих да код најшире лаичке па и стручне јавности постоји недоумица око тога које су мјере у одређеном тренутку на важности и снази, које од тих мјера представљају наредбу, које препоруку, а које су престале да важе. Истичем да је непрофесионално да представници институција овај догађај обрађују као кривични догађај прикупљајући обавјештења од грађана само због тога што је овај културни догађај одржан, а не због било које чињенице, околности и инцидента који заслужује крично-правну, прекршајну или било коју другу пеналну пажњу. Такође је непримјерено да се свештеници због вршења своје свештеничке дужности позивају да дају обавјештења као грађани у касним ноћним сатима, а тек након инсистирања бројних грађана у 06.00 часова. Предлажем да се у будућности овакве непријатне ситуације у потпуности искоријене јер оне не служе на част нити институцијама нити представљају примјену било ког закона, наредбе или правила па чак ни оних прописаних од стране Националног Координационог тијела. Завршено дана 05.06.2020. године у 09:50 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. “Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве”, казао је у изјави Основном државном тужилаштву у Цетињу Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. “Свештени чин опијела је наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности”, наводи даље у својој изјави Митрополит Амфилохије. Цетињско Основно тужилаштво упутило је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију позив за саслушање у четвртак, 30. априла, поводом присуства сахрани историчара Владимира Јовићевића на Ријеци Црнојевића. Тим поводом у цетињској полицији је саслушано више особа које су присуствовале сахрани, међу којима је и свештенство Митрополије црногорско-приморске. Митрополит у изјави подсјећа да вјерски обреди нису забрањени што се види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија. Високопреосвећени владика са жалошћу констатује да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања. “На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета”, истиче у изјави Митрополит Амфилохије. Изјаву Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо интегрално: ОСНОВНО ДРЖАВНО ТУЖИЛАШТВО У ЦЕТИЊУ ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ДУШКО МИЛАНОВИЋ Ктр. бр. 84/20 ЦЕТИЊЕ Поштовани господине тужиоче! На Свијетлу Сриједу 22. априла 2020. године када хришћани већ скоро 2000 година молитвено обиљежавају Васкрсење Господа нашег Исуса Христа, служили смо Свету Литургију у Манастиру Светог Николе на Ријечком Граду у Ријеци Црнојевића са почетком у 9 часова. Послије Свете Литургије, у Цркви смо са свештенством, на позив часне и угледне породице Јовићевић, одслужили опијело новопредстављеном православном хришћанину др Владимиру Јовићевићу, потомку чувеног историчара Андрије Јовићевића, правном историчару, угледном интелектуалцу, дугогодишњем потпредсједнику Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске и нашем пријатељу. Свештени чин опијела нисмо извршили само због позива часне црногорске породице Јовићевић и најдубљег личног поштовања према покојнику него и због тога што је то наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности. Не сматрамо за потребно, а ни за важно да се као Митрополит Црногорско-Приморски изјашњавамо о присутнима на опијелу и сахрани др Владимира Јовићевића. Више пута смо рекли, а и сада понављамо, да ми немамо право, нити нам пада на памет да вјернике, посебно у оваквим моментима, изгонимо из храмова и пријављујемо полицији. Уосталом, у нашим условима, чак и у градским срединама, немогуће је да се покојник достојно и чесно положи у гроб уз поштовање ”мјере” о физичкој дистанци од 2 метра између лица! А то се, како се види, само од Цркве тражи и изгледа да једино за њу важи та ”мјера” у Црној Гори! Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Најприје на празник Цвијети 12. априла послије Свете Литургије у Манастиру Златици у Подгорици, а потом и послије Свете Литургије и опијела у цркви на Ријечком Граду. По члану 14 Устава Црне Горе, који је на снази без обзира на пандемију вируса корона или било ког другог вируса, Црква и вјерске заједнице су ”слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”. Вјерски обреди, који су у искључивој уставној надлежности Цркве и вјерских заједница и који се обављају слободно и у складу са аутономним правом Цркве и њеним вјековним Предањем, нису забрањени, нити могу бити забрањени наредбама органа државне управе у Црној Гори. То се и види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија. Резултат тога нијесу само хитре и медицински неодговорне, а посве дискриминаторне интервенције припадника Управе полиције према нама као Митрополиту Црногорско-Приморском него и према свештенству, монаштву и вјерницима Митрополије који се, такође, ових дана позивају и приводе у полицијске станице ради давања изјава због савјесног и одговорног обављања свештене службе уз поштовање уведених мјера и остваривања њиховог, Уставом зајемченог, права на слободу вјере. При том, припадници Управе полиције на терену, којима је очевидно непријатно због наређења која примају од својих претпостављених и које ми лично разумијемо и не осуђујемо, обавјештавају нас да нас позивају, приводе и задржавају у службеним просторијама по налогу Државног тужилаштва. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве. То је посебно недопустиво у Црној Гори за коју се зна да су у вријеме сахрана и опијела стајале чак и крвне освете међу Црногорцима. Принуђени смо да са жалошћу констатујемо да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања. На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије с.р. https://mitropolija.com/2020/04/29/izjava-mitropolita-amfilohija-svesteni-cin-opijela-nasa-ljudska-i-hriscanska-duznost-i-obaveza/
  3. “Први пут за више од 80 година живота и 60 година своје свештенослужитељске службе, управо у ово вријеме, два пута смо позивани у Управу полиције да дајемо изјаве због обављања својих свештених дужности и служби. Као Митрополит Црногорско-Приморски и као човјек исказујемо људски и епископски протест због тога што се опијело и сахрана покојника на овакав начин од стране државних органа злоупотребљавају, правно процесуирају и скрнаве”, казао је у изјави Основном државном тужилаштву у Цетињу Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. “Свештени чин опијела је наша људска и хришћанска дужност и обавеза. Ни по Божјем, а ни по државном закону ми нисмо имали право да своју митрополитску и људску дужност не извршимо без обзира на било каква потоња тумачења у јавности”, каже даље у својој изјави Митрополит Амфилохије. Цетињско Основно тужилаштво упутило је Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију позив за саслушање у четвртак, 30. априла, поводом присуства сахрани историчара Владимира Јовићевића на Ријеци Црнојевића. Тим поводом у цетињској полицији је саслушано више особа које су присуствовале сахрани, међу којима је и свештенство Митрополије црногорско-приморске. Митрополит у изјави подсјећа да вјерски обреди нису забрањени што се види из аката који су донијети у Црној Гори од 14. марта ове године до данас, али је више него очигледно да се Управа полиције понаша и, што је још опасније, поступа као да су вјерски обреди и то само Православне Цркве забрањени, а свештеници и монаси непожељна друштвена категорија. Високопреосвећени владика са жалошћу констатује да су мјере које су уведене због ширења вируса корона од стране једног броја државних органа и носилаца јавних функција, а посебно од провладиних медија, искоришћене, а и даље се користе за идеолошко-партијско застрашивање вјерника са позиција јавне власти и масовно кршење Уставом загарантованих права која могу бити ограничена само законом, а не никаквим наредбама и то без проглашеног ванредног стања. “На крају, због свог служења Васкрслом Христу Господу спремни смо да одговарамо пред сваким судом овога свијета”, истиче у изјави Митрополит Амфилохије. Изјаву Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преносимо интегрално: Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Саопштење Архиепископије београдско-карловачке 25. Децембар 2019 Поводом изјава Игуманије и сестринства манастира Раковице у Београду које су се протеклих дана појавиле на нецрквеним интернет страницима, као и у појединим штампаним и електронским медијима, а против одлуке Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке бр. 1265 од 10. децембра 2019. године, обавештавамо јавност и вернике да су информације у истим нетачне и неистините. Комисија Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке, састављена од архијерејског намесника, духовника манастира и стручних лица из области грађевинарства и финансија, веома детаљно је прегледала материјално-финансијско пословање и грађевинску делатност и утврдила велике неправилности. Материјално-финансијско пословање се у целини одвијало супротно Уредби о рачуноводству Српске Православне Цркве, па је на основу извештаја Комисије Епархијског управног одбора донета одлука да се успостави правилно вођење материјално-финансијког пословања у складу са Уредбом о рачуноводству Српске Православне Цркве, која је обавеза за све црквене јединице у Српској Православној Цркви, укључујући и манастир Раковицу. Одговорност за непримерно и недопустиво понашање Игуманије манастира, спречавање спровођења одлуке Епархијског управног одбора и изрицање мноштва осуда на исту, утврдиће се накнадно. Одлука Епархијског управног одбора Архиепсикопије београдско-карловачке спроведена је 24. децембра 2019. године. Очекујемо да ће Игуманија и сестринство манастира Раковица у молитви и покајању доћи до сазнања својих грехова и заблуда. из канцеларије Архиепископије београдско-карловачке http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_arhiepiskopije_beogradskokarlovachke_0
  5. Саопштење за јавност Архиепископије београдско-карловачке: Изјава Игуманије и сестринства манастира Раковице у Београду које су се протеклих дана појавиле на нецрквеним интернет страницима су неистините! Поводом изјава Игуманије и сестринства манастира Раковице у Београду које су се протеклих дана појавиле на нецрквеним интернет страницима, као и у појединим штампаним и електронским медијима, а против одлуке Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке бр. 1265 од 10. децембра 2019. године, обавештавамо јавност и вернике да су информације у истим нетачне и неистините. Комисија Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке, састављена од архијерејског намесника, духовника манастира и стручних лица из области грађевинарства и финансија, веома детаљно је прегледала материјално-финансијско пословање и грађевинску делатност и и утврдила велике неправилности. Материјално-финансијско пословање се у целини одвијало супротно Уредби о рачуноводству Српске Православне Цркве, па је на основу извештаја Комисије Епархијског управног одбора донета одлука да се успостави правилно вођење материјално-финансијког пословања у складу са Уредбом о рачуноводству Српске Православне Цркве, која је обавеза за све црквене јединице у Српској Православној Цркви, укључујући и манастир Раковицу. Одговорност за непримерно и недопустиво понашање Игуманије манастира, спречавање спровођења одлуке Епархијског управног одбора и изрицање мноштва осуда на исту, утврдиће се накнадно. Одлука Епархијског управног одбора Архиепсикопије београдско-карловачке спроведена је 24. децембра 2019. године. Очекујемо да ће Игуманија и сестринство манастира Раковица у молитви и покајању доћи до сазнања својих грехова и заблуда. из канцеларије Архиепископије београдско-карловачке Извор: Инфо служба СПЦ
  6. Молимо посланике да не учествују у расправи и изгласавању Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Стара латинска пословица Vox populi - Vox Dei (глас народа - глас Божји) потврдила се и ових дана у никшићком храму Светог Василија Острошког, поред његовог светог ћивота. Глас народа је показао вјерност завјештању Светог Василија, Светог Петра, краља Николе и осталих владара који су кроз историју прилагали и остављали своја добра Цркви Православној и вјерном народу. Тај глас народа Божјег ће Православна Црква 24. децембра 2019. године на челу са својим епископима, свим свештенством и монаштвом посвједочити и пред Скупштином Црне Горе гдје ће још једном бити прочитана Световасилијевска порука. Овим чином желимо да позовемо народне посланике да и они испоштуји глас народа. Посебно ћемо се обратити члановима Законодавног одбора да сагласно Уставу Црне Горе, сагласно законима који владају у модерним европским државама, сагласно цјеловитости препорука Венецијанске комисије, донесе одлуку којом ће предложени Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница бити повучен из скупштинске процедуре чиме би се створили услови да се припреми нови који би укључивао: Прво, да у самом називу Закона врати Цркви своје име а не да као у предложеном Закону Цркву лишава вјековног имена и њеног идентитета. Друго, законске одредбе којим би се омогућио повраћај имовине коју је безбожна, антицрквена, комунистичка власт отела и опљачкала од Цркве, сагласно закону који је још 2000. године усвојила Скупштина Црне Горе, а затим га и поништила. Треће, да се испоштује вјековни континуитет традиционалних Цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Ово су само неки од разлога због којих би овај Предлог закона морао бити повучен како би се припремио нови кроз инклузиван, институционалан и транспарентан дијалог који је у припреми овог изостао. Зато молимо све посланике, нарочито опозиционе да не учествују у расправи и изгласавању оваквог дискриминаторног и неуставног Закона. Очекујемо и од посланика који припадају Римокатоличкој Цркви и Исламској вјерској заједници да не дају легитимитет и не подрже овај Предлог закона јер својим учествовањем подржаће ускраћивање Православној Цркви - најбројнијој вјерској заједници у Црној Гори оних права које имају њихове вјерске заједнице које су оствариле кроз потписивање уговора Владе Црне Горе са Ватиканом, Исламском вјерском заједницом и Јеврејском заједницом. Још једном апелујемо да овако осјетљив и комплексан Закон мора бити усаглашен са савременим међународним европским законима који гарантују право на приватну и колективну својину свима па и Црквама и вјерским заједницама. Црква ће сагласно Уставу Црне Горе и законима међународне заједнице преузети све законске мјере за очување свог континуитета, идентитета и својих вјековних права како би спријечила примјену марксистичко-стаљинистичког законодавства на коме се очевидно заснива овај Предлог закона. Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Поводом завршеног састанка предстојатеља свих хришћанских Цркава у сиријском граду Дамаску, у манастиру Светог Јефрема Сирина, учесници овог сусрета су издали заједничко саопштење у којем је изражена нада да ће хришћанско становништво – упркос тешким друштвеним околностима – остати и опстати у земљи својих предака. Међу учесницима састанка био је Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован, предстојатељ славне, богочуване и од апостола Христових основане Антиохијске Цркве, историјски друге, а у диптисима аутокефалних помесних Цркава треће по реду. Саговорници су заједнички промишљали о општој ситуацији у региону, као и кризи коју је изазвао вишегодишњи рат. Последице те кризе највише осећају хришћани, чији се број смањује услед честих миграција. Такође, хришћански представници жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице митрополита, Павла Јазигија из Антиохијске Патријаршије и Григорија Јохана Ибрахима из Сиројаковитске Цркве. Већ дуже од шест година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Извор: Romfea.gr. (приредила Информативна служба Епархије бачке) Заједничка изјава поглавара хришћанских Цркава у Дамаску -аутор емисије: БЕСЕДА | Радио Беседа BESEDA.RS
  8. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је да постоји могућност да црква Свете Софије у Цариграду, која је тренутно музеј, буде преименована у џамију. Господин Олег Иванов, стални дописник Руске државне новинске агенције Новости у Београду, обратио се Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. Иринеју да изнесе свој став по питању претварања храма Свете Софије у Цариграду у џамију. Ваше Преосвештенство, који је Ваш став о будућем статусу храма Свете Софије у Цариграду? Одговарам Вам у своје лично име јер о питању које постављате - а за које знамо из медија - не постоји било каква званична позиција Српске Православне Цркве, а ни ја сам нисам ни с ким разговарао на ту тему. Сматрам да идеја о поновном претварању храма Свете Софије у Цариграду у џамију није конструктивна и да би њено спровођење у дело представљало акт духовног и културног насиља. Тај јединствени, величанствени храм је више од хиљаду година био православни хришћански храм, а цамија бар упола краће време. Статус музеја представља, чини ми се, средње или неутрално решење јер не фаворизује ни муслимане ни хришћане. Ако се пак храму жели вратити његова прва и права намена, да буде место богослужења и молитве, могло би се размишљати и овако: Света Софија остаје музеј, али се дозвољава да се у једном делу храма, недељом и празником, врши православно богослужење, а у другом делу да се, петком и на исламске празнике, врши муслиманско богослужење. Мислим да би такво решење било задовољавајуће како за вернике, било муслимане било хришћане, тако и за обичне туристе који нису заинтересовани ни за које богослужење, али јесу заинтересовани да виде лепоту ретког споменика уметности и културе. Није, дакле, реално да Света Софија данас буде само и искључиво хришћански храм, а не би било праведно да буде само и искључиво цамија. Ако овакво размишљање не би било прихватљиво за надлежне институције у Истамбулу, најбоље би било да остане status quo. Извор: Епархија бачка
  9. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је да постоји могућност да црква Свете Софије у Цариграду, која је тренутно музеј, буде преименована у џамију. Господин Олег Иванов, стални дописник Руске државне новинске агенције Новости у Београду, обратио се Његовом Преосвештенству Епископу новосадском и бачком г. Иринеју да изнесе свој став по питању претварања храма Свете Софије у Цариграду у џамију. Ваше Преосвештенство, који је Ваш став о будућем статусу храма Свете Софије у Цариграду? Одговарам Вам у своје лично име јер о питању које постављате - а за које знамо из медија - не постоји било каква званична позиција Српске Православне Цркве, а ни ја сам нисам ни с ким разговарао на ту тему. Сматрам да идеја о поновном претварању храма Свете Софије у Цариграду у џамију није конструктивна и да би њено спровођење у дело представљало акт духовног и културног насиља. Тај јединствени, величанствени храм је више од хиљаду година био православни хришћански храм, а цамија бар упола краће време. Статус музеја представља, чини ми се, средње или неутрално решење јер не фаворизује ни муслимане ни хришћане. Ако се пак храму жели вратити његова прва и права намена, да буде место богослужења и молитве, могло би се размишљати и овако: Света Софија остаје музеј, али се дозвољава да се у једном делу храма, недељом и празником, врши православно богослужење, а у другом делу да се, петком и на исламске празнике, врши муслиманско богослужење. Мислим да би такво решење било задовољавајуће како за вернике, било муслимане било хришћане, тако и за обичне туристе који нису заинтересовани ни за које богослужење, али јесу заинтересовани да виде лепоту ретког споменика уметности и културе. Није, дакле, реално да Света Софија данас буде само и искључиво хришћански храм, а не би било праведно да буде само и искључиво цамија. Ако овакво размишљање не би било прихватљиво за надлежне институције у Истамбулу, најбоље би било да остане status quo. Извор: Епархија бачка View full Странице
  10. У манастиру Светог Стефана у Липовцу надомак Ниша одржан је радни део научног скупа “Православно монаштво” у организацији Центра за Црквене студије. О значају овог скупа за Српску Православну цркву ексклузивно за радио Глас Православне Епархије нишке говорио је Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј. Повод за одржавање ове конференције био је велики јубилеј високопреподобног архимандрита Дионисија, духовника Манастира у Липовцу, који ове године навршава пуних седам деценија монашког живота. Његова Светост се присетио првог сусрета са оцем Дионисијем далеке 1976. године.
  11. Mи, епископи Српске Православне Цркве и католички бискупи у Хрватској на позив пожешког бискупа Антуна Шкворчевића сусрели смо се у Бискупском дому у Пожеги, 17. јануара 2019. године у божићној радости, пред почетак Светске молитвене осмине за јединство хришћанa; посведочили смо заједничку веру у истога Господа Исуса Христа ”који даде себе за нас” (Титу 2:14), изразили једни другима поштовање, поделили радости и наде, потешкоће и проблеме заједница које предводимо. Изразили смо уверење да ни једна стратегија, усмерена против другог човека, народа или Цркве не може бити успешна јер није у складу с Божјим наумом о човеку и Његовом победом над злом и смрћу, оствареној у Христовој љубави на Крсту. Сетили смо се тешких страдања српског и хрватскох народа, као и страдања других грађана Хрватске у недавној прошлости у ратним сукобима, прогонима и убијањима, узрокованим мржњом. Свесни смо да међусобним оптуживањем, манипулисањем историјском истином, интерпретацијом ратних збивања у дневнополитичке сврхе, вређањима и понижавањима због припадности одређеној нацији или вјери, остајемо заробљеницима прошлости и губитницима у садашњости. Заузимамо се зато да се научно истражи и аргументовано утврди истина о страдању у време Другог светског рата и у време рата у Хрватској од 1991. дo 1995. године да би се престало лицитирати с бројем страдалих и да би им се вратило достојанство које имају као жртве. Дубоко жалимо сваку недужну жртву било којег народа, вере или политичког уверења из наше недавне прошлости и сведочимо да свако зло и неправду нанесену њима ”побеђујемо кроз Онога који нас је заволио” (Римљанима 8:37). Полазиште нашег пастирског деловања у хрватском друштву је чврсто уверење да нас Бог ”помири са собом кроз Исуса Христа, и даде нам службу помирења” (2. Koринћанима 5:18). Стога се молимо да се у нама оствари Христова реч: ”Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив” (Лука 6:36), дa својим праштањем будемо већи од почињеног зла које нас је понизило и да без осветничких мисли и осећања мржње у очишћеном памћењу чувамо спомен на наше недужне жртве, лечимо рањене душе, ширимо поверење и разумевање међу појединцима и народима и на тај начин јеванђелским путем постављамо темеље бољој и праведнијој будућности у нашој домовини за сваког човека. Нека Господ благослови наша братска осећања, добронамерне мисли и искрене намере. 17. јануара 2019. године Митрополит загребачко-љубљански Порфирије; Епископ горњокарловачки Герасим; Епископ славонски Јован; Епископ далматински Никодим; Епископ осечкопољски и барањски Херувим; Монсињор Желимир Пуљић, надбискуп задарски, председник Хрватске бискупске конференције; Монсињор Марин Баришић, надбискуп метрополит сплитско-макарски; Монсињор Ђуро Хранић, надбискуп метрополит ђаковачко-осјечки; Монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки, председник Већа за екуменизам и дијалог; Монсињор Петар Палић, бискуп хварски, генерални секретар ХБК. Извор: Српска Православна Црква
  12. Мирна и званична посетa Његовог Блаженства патријарха Јована X од 11. до 19. октобра 2018. године Београд, 19. октобар 2018. - Ова историјска посета, прва откако је православни антиохијски патријарх Теодосије VI посетио Београд, остварена је у контексту тешких и болних околности са којима се суочава Православна Антиохијска Црква у Сирији, Либану и на Блиском Истоку, а и с обзиром на кризу с којом се суочава Православна Црква данас, када се убрзано дешавају ствари на начин који узнемирава и који би могао проузроковати трајне штетне последице по свезе општења, мира и јединства између браће. 1. Ова посета је била важна братска прилика да се браћа састану и да Српска и Антиохијска Црква загрле једна другу и проуче разна питања која су заједнички чиниоци у њиховом служењу и сведочењу Цркве у данашњем свету у кризи. Такође, то је била прилика да се обави братска консултација између обеју Цркава о начелним православно-црквеним питањима и о средствима како да се избегне продубљивање расцепа између браће, као и о захтевима потребним да се консолидују усредсређени процеси и задобије консензус међу Православним аутокефалним помесним Црквама. 2. Разговори између двеју Цркава били су потхрањивани високим степеном духа заједништва, љубави, мира и отворености и на тај начин су почивали на истинским црквеним начелима која треба разлучити од унилатерализма и приступа потхрањиваних интересом, а која чињеница је породила консензус и хармонију између двеју Цркава. Две делегације су размотриле сличне облике живота у историјском опиту сваке, Српске и Антиохијске Цркве, с обзиром на то да би се свака од њих могла сматрати за „сведочећу“ Цркву и мученичку Цркву која и даље, упркос тешкоћама и страдањима, сведочи о Истини и о Христу у свом аутентичном историјском друштву и у свету. Разговори су обухватали међусобне односе између двеју Цркава и начине како да се они развијају и унапређују. Потврђена је важност обнављања међусобних црквених односа, као што су, на пример, погледи на богословско школство, академску и културну сарадњу и друго. Две Цркве су истакле да ће се мирна посета коју ће се Његово Блаженство патријарх Иринеј учинити Антиохијској Патријаршији остварити у времену пред нама. 3. Две делегације су размотриле сталне напоре која Српска Црква предузима на свим нивоима како би очувала своје историјско, духовно и национално наслеђе, нарочито на Косову и Метохији, које је историјско извориште Српске Цркве. Обе делегације су истакле важност подршке овом напору, сходно начелима о људским правима, мирној коегзистенцији између цивилизација и религија и у складу са међународним законима и поретком, а с озбиром на значај српског наслеђа за историју и егзистенцијалну свест Српске Цркве, њене садашњости и будућности. 4. Антиохијска и српска делегација размотриле су тешко и болно стање с којим се Антиохијска Православна Црква суочава у Сирији и Либану и у другим државама и друштвима Блиског Истока, која пате од убистава, тероризма, разарања, присилног расељавања становништа, емигрирања и разних облика политичке и друштвене нестабилности, што погађају људе у њиховом достојанству, слободи и у свакодневном животу. Две делегације су поново истакле чињеницу да је хришћанско антиохијско присуство на Истоку аутентично, да иза себе има две хиљаде година постојања и да тамошњи хришћани нису и не могу се сматрати мањином у овом региону него су народ са историјским изворним атрибутима који живи у државама и друштвима и интегрални су део историјског, друштвеног ткива овог региона и антиохијског простора. Они и надаље остају тамо и строго су везани за своју земљу и своје сведочење у овом централном региону света. 5. Две Цркве су снажно истакле важност подршке Антиохијској Цркви у свему ономе што ће ова апостолска Црква и даље чинити у њеном сведочењу спасења на Блиском Истоку, у томе да народ остане на свом огњишту и буде партнер при изградњи грађанске државе која православне хришћане чини једнакима, са истим правима и обавезама које имају и други грађани. Обе Цркве сматрају да је једино могуће решење да се на миран начин окончају све трагедије држава овог региона, да се остане у дијалогу и у прихватању другога и његове различитости, као и у започињању отвореног дијалога и неговању мирне коегзистенције између свих страна обезбеђивањем једнаких права и обавеза међу грађанима. Више него икада, промовисање мира и уважавање верске различитости јесу два значајна чиниоца за ширење мира широм Блиског Истока. 6. Обе Цркве жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице јерараха из Алепа, митрополита Павла Јазигија и митрополита Јована Ибрахима. Већ дуже од пет година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Обе Цркве упућују апел свим локалним, регионалним и међународним инстанцама и организацијама да хитно предузму даље праћење овог предмета, да открију судбину двојице јерараха и учине све што је могуће да они буду ослобођени и да се врате у своје епархије и међу своје вернике. 7. Обе Цркве, Српска и Антиохијска, жале због сукоба између Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије услед одлуке ове друге да изабере и хиротонише архиепископа Катара који се налази у историјској канонској црквеној јурисдикцији Антиохијске Патријаршије, а што још није разрешено. Две Цркве изражавају жаљење и због тога што последице овог сукоба по цело Православље нису узимане у обзир на време код свих других Православних Цркава без обзира на ставке у договору постигнутом у разговорима двеју Цркава у јуну 2013. г. у присуству и посредовањем Васељенске Патријаршије и грчког Министарства спољних послова, а који договор је документован код споменутог Министарства и у дописима Васељенске Патријаршије, чиме се признало да постоји договор и његове ставке. 8. Српска и Антиохијска Црква изражавају велику забринутост због опасности од отуђивања, поделе и издвајања које данас прети помесним Православним аутокефалним Црквама услед једностраних одлука које се тичу основице консензуса и братских односа између ових Цркава и угрожавају њихове свезе јединства и утицај сведочења Православне Цркве у данашњем свету. Две Цркве сматрају да је садашњи историјски тренутак веома тежак и осетљив. Овај тренутак захтева више него икада много мудрости, стрпљења и духовне будности како би се очувао мир Православне Цркве и њено јединство, и спречило да то ескалира, свесно или несвесно, у јаме политичких секира и политичких интереса државâ, а које чињенице ће се одразити на православно сведочење у данашњем свету и ослабити га. Из овог разлога две Цркве изјављују следеће: А. Јединство хришћанског православног света и његов мир предао нам је у наше руке Исус Христос. Стога, две Цркве тврде да је јачање јединства Православне Цркве ствар од велике важности, јер из разлога што је Црква данас изложена разним опасностима и изазовима које јој данашњи свет причињава својим супростављеностима и поделама и својим разним друштвеним и егзистенцијалним утицајима на људе. Б. Није могуће спроводити у животу јединство вере, у опипљивој стварности, и ефикасно сведочити пред људима у данашњем свету растрзаном егзистенцијалним и друштвеним тензијама уколико Православна Црква не пројављује свету своје црквено јединство речима и делима, саборношћу, сагласјем и начином доношења одлука који почива на традиционалном канонском поретку Православне Цркве и на консензусу Православних Цркава без обзира на њихову величину. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска, а није федерација или конфедерација Цркава које би биле одвојене и независне једна од друге, које би поступале на основу својих интереса и свету давала утисак да је та група Цркава у сукобу, у расправи и у отуђивању једних од других. В. У контексту тога да је данас Православна Црква универзално присутна свуда у свету, православно сведочење захтева, данас више него икада, посебну отвореност, разговоре, размену стручног мишљења и опит предањске канонске саборности између свију Православних Цркава како би оне удружиле своје сведочење у данашњем свету. Из овог разлога две Цркве истичу да интерес Православне Цркве и захтеви за очувањем свеза јединства и општења у братству, љубави и миру између Православних Цркава које су удови једнога тела (Тела Христовог), захтева самокритичко разматрање свих једностраних процеса, одлука, али захтева и озбиљно, делотворно и постепено обнављање духа јединства, сагласја, саборности и примену начела консензуса при приступању и одлучивању по заједничким питањима међу Православним Црквама, међу којима су и одлуке које се тичу црквене аутокефалије, на основу начела православне еклисиологије и канонског поретка. Г. Једино је православна саборност делотворан начин да се избегне да конфликтна питања између Православних Цркава не пређу у чиниоце отуђења, поделе и издвајања међу њима, чиме би се запретило јединству васколиког православног тела. Једино здрава саборност која почива на првом месту на евхаристијској Чаши истог Причешћа јесте основица и подлога. Опасно стање у православном свету, настало услед стања у Украјини, не може и даље потрајати, а да не настане стање трајне поделе између свију чланова Православне Цркве, а што је од штете по свезу мира у православној плироми и по њено сведочење у данашњем свету. Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви. ЗА СРПСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ЗА АНТИОХИЈСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПАТРИЈАРХ ЈОВАН Х СПЦ
  13. Мирна и званична посетa Његовог Блаженства патријарха Јована X од 11. до 19. октобра 2018. године Београд, 19. октобар 2018. - Ова историјска посета, прва откако је православни антиохијски патријарх Теодосије VI посетио Београд, остварена је у контексту тешких и болних околности са којима се суочава Православна Антиохијска Црква у Сирији, Либану и на Блиском Истоку, а и с обзиром на кризу с којом се суочава Православна Црква данас, када се убрзано дешавају ствари на начин који узнемирава и који би могао проузроковати трајне штетне последице по свезе општења, мира и јединства између браће. 1. Ова посета је била важна братска прилика да се браћа састану и да Српска и Антиохијска Црква загрле једна другу и проуче разна питања која су заједнички чиниоци у њиховом служењу и сведочењу Цркве у данашњем свету у кризи. Такође, то је била прилика да се обави братска консултација између обеју Цркава о начелним православно-црквеним питањима и о средствима како да се избегне продубљивање расцепа између браће, као и о захтевима потребним да се консолидују усредсређени процеси и задобије консензус међу Православним аутокефалним помесним Црквама. 2. Разговори између двеју Цркава били су потхрањивани високим степеном духа заједништва, љубави, мира и отворености и на тај начин су почивали на истинским црквеним начелима која треба разлучити од унилатерализма и приступа потхрањиваних интересом, а која чињеница је породила консензус и хармонију између двеју Цркава. Две делегације су размотриле сличне облике живота у историјском опиту сваке, Српске и Антиохијске Цркве, с обзиром на то да би се свака од њих могла сматрати за „сведочећу“ Цркву и мученичку Цркву која и даље, упркос тешкоћама и страдањима, сведочи о Истини и о Христу у свом аутентичном историјском друштву и у свету. Разговори су обухватали међусобне односе између двеју Цркава и начине како да се они развијају и унапређују. Потврђена је важност обнављања међусобних црквених односа, као што су, на пример, погледи на богословско школство, академску и културну сарадњу и друго. Две Цркве су истакле да ће се мирна посета коју ће се Његово Блаженство патријарх Иринеј учинити Антиохијској Патријаршији остварити у времену пред нама. 3. Две делегације су размотриле сталне напоре која Српска Црква предузима на свим нивоима како би очувала своје историјско, духовно и национално наслеђе, нарочито на Косову и Метохији, које је историјско извориште Српске Цркве. Обе делегације су истакле важност подршке овом напору, сходно начелима о људским правима, мирној коегзистенцији између цивилизација и религија и у складу са међународним законима и поретком, а с озбиром на значај српског наслеђа за историју и егзистенцијалну свест Српске Цркве, њене садашњости и будућности. 4. Антиохијска и српска делегација размотриле су тешко и болно стање с којим се Антиохијска Православна Црква суочава у Сирији и Либану и у другим државама и друштвима Блиског Истока, која пате од убистава, тероризма, разарања, присилног расељавања становништа, емигрирања и разних облика политичке и друштвене нестабилности, што погађају људе у њиховом достојанству, слободи и у свакодневном животу. Две делегације су поново истакле чињеницу да је хришћанско антиохијско присуство на Истоку аутентично, да иза себе има две хиљаде година постојања и да тамошњи хришћани нису и не могу се сматрати мањином у овом региону него су народ са историјским изворним атрибутима који живи у државама и друштвима и интегрални су део историјског, друштвеног ткива овог региона и антиохијског простора. Они и надаље остају тамо и строго су везани за своју земљу и своје сведочење у овом централном региону света. 5. Две Цркве су снажно истакле важност подршке Антиохијској Цркви у свему ономе што ће ова апостолска Црква и даље чинити у њеном сведочењу спасења на Блиском Истоку, у томе да народ остане на свом огњишту и буде партнер при изградњи грађанске државе која православне хришћане чини једнакима, са истим правима и обавезама које имају и други грађани. Обе Цркве сматрају да је једино могуће решење да се на миран начин окончају све трагедије држава овог региона, да се остане у дијалогу и у прихватању другога и његове различитости, као и у започињању отвореног дијалога и неговању мирне коегзистенције између свих страна обезбеђивањем једнаких права и обавеза међу грађанима. Више него икада, промовисање мира и уважавање верске различитости јесу два значајна чиниоца за ширење мира широм Блиског Истока. 6. Обе Цркве жале због трајног и најдубљег ћутања поводом отмице двојице јерараха из Алепа, митрополита Павла Јазигија и митрополита Јована Ибрахима. Већ дуже од пет година свет као да је заборавио овај значајан хуманитарни случај. Обе Цркве упућују апел свим локалним, регионалним и међународним инстанцама и организацијама да хитно предузму даље праћење овог предмета, да открију судбину двојице јерараха и учине све што је могуће да они буду ослобођени и да се врате у своје епархије и међу своје вернике. 7. Обе Цркве, Српска и Антиохијска, жале због сукоба између Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије услед одлуке ове друге да изабере и хиротонише архиепископа Катара који се налази у историјској канонској црквеној јурисдикцији Антиохијске Патријаршије, а што још није разрешено. Две Цркве изражавају жаљење и због тога што последице овог сукоба по цело Православље нису узимане у обзир на време код свих других Православних Цркава без обзира на ставке у договору постигнутом у разговорима двеју Цркава у јуну 2013. г. у присуству и посредовањем Васељенске Патријаршије и грчког Министарства спољних послова, а који договор је документован код споменутог Министарства и у дописима Васељенске Патријаршије, чиме се признало да постоји договор и његове ставке. 8. Српска и Антиохијска Црква изражавају велику забринутост због опасности од отуђивања, поделе и издвајања које данас прети помесним Православним аутокефалним Црквама услед једностраних одлука које се тичу основице консензуса и братских односа између ових Цркава и угрожавају њихове свезе јединства и утицај сведочења Православне Цркве у данашњем свету. Две Цркве сматрају да је садашњи историјски тренутак веома тежак и осетљив. Овај тренутак захтева више него икада много мудрости, стрпљења и духовне будности како би се очувао мир Православне Цркве и њено јединство, и спречило да то ескалира, свесно или несвесно, у јаме политичких секира и политичких интереса државâ, а које чињенице ће се одразити на православно сведочење у данашњем свету и ослабити га. Из овог разлога две Цркве изјављују следеће: А. Јединство хришћанског православног света и његов мир предао нам је у наше руке Исус Христос. Стога, две Цркве тврде да је јачање јединства Православне Цркве ствар од велике важности, јер из разлога што је Црква данас изложена разним опасностима и изазовима које јој данашњи свет причињава својим супростављеностима и поделама и својим разним друштвеним и егзистенцијалним утицајима на људе. Б. Није могуће спроводити у животу јединство вере, у опипљивој стварности, и ефикасно сведочити пред људима у данашњем свету растрзаном егзистенцијалним и друштвеним тензијама уколико Православна Црква не пројављује свету своје црквено јединство речима и делима, саборношћу, сагласјем и начином доношења одлука који почива на традиционалном канонском поретку Православне Цркве и на консензусу Православних Цркава без обзира на њихову величину. Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска, а није федерација или конфедерација Цркава које би биле одвојене и независне једна од друге, које би поступале на основу својих интереса и свету давала утисак да је та група Цркава у сукобу, у расправи и у отуђивању једних од других. В. У контексту тога да је данас Православна Црква универзално присутна свуда у свету, православно сведочење захтева, данас више него икада, посебну отвореност, разговоре, размену стручног мишљења и опит предањске канонске саборности између свију Православних Цркава како би оне удружиле своје сведочење у данашњем свету. Из овог разлога две Цркве истичу да интерес Православне Цркве и захтеви за очувањем свеза јединства и општења у братству, љубави и миру између Православних Цркава које су удови једнога тела (Тела Христовог), захтева самокритичко разматрање свих једностраних процеса, одлука, али захтева и озбиљно, делотворно и постепено обнављање духа јединства, сагласја, саборности и примену начела консензуса при приступању и одлучивању по заједничким питањима међу Православним Црквама, међу којима су и одлуке које се тичу црквене аутокефалије, на основу начела православне еклисиологије и канонског поретка. Г. Једино је православна саборност делотворан начин да се избегне да конфликтна питања између Православних Цркава не пређу у чиниоце отуђења, поделе и издвајања међу њима, чиме би се запретило јединству васколиког православног тела. Једино здрава саборност која почива на првом месту на евхаристијској Чаши истог Причешћа јесте основица и подлога. Опасно стање у православном свету, настало услед стања у Украјини, не може и даље потрајати, а да не настане стање трајне поделе између свију чланова Православне Цркве, а што је од штете по свезу мира у православној плироми и по њено сведочење у данашњем свету. Из овога разлога, а с обзиром на хитну потребу да се избегне даља ескалација садашње кризе, српски и антиохијски Патријарх апелују на свога сабрата, Његову Свесветост Васељенског Патријарха, да успостави братски дијалог са Руском Православном Црквом како би се, уз братску подршку и учешће свих других предстојатеља помесних Православних аутокефалних Цркава, разрешио сукоб између Цариградске и Московске Патријаршије и вратила свеза мира у Православној Цркви. ЗА СРПСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ЗА АНТИОХИЈСКУ ПАТРИЈАРШИЈУ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПАТРИЈАРХ ЈОВАН Х СПЦ View full Странице
  14. Ова одлука је донета без усаглашавања с Патријархом московским и све Русије Господином Кирилом и Митрополитом кијевским и све Украјине Господином Онуфријем и представља најгрубље гажење црквених канона којима се епископима једне помесне Цркве забрањује да се мешају у унутрашњи живот и послове друге помесне Цркве (2. правило Другог васељенског сабора; 20. правило Трулског сабора; 13. правило Антиохијског сабора; 3, 11. и 12. правило Сардичког сабора). Она у потпуности противречи ставу који су до данас стално изражавали Константинопољски Патријархат и лично Патријарх Вартоломеј, који је више пута изјавио да Његово Блаженство Митрополита Онуфрија признаје за јединственог канонског поглавара Православне Цркве у Украјини. Одлука Константинопољске Патријаршије да узме у разматрање питање о давању аутокефалности „православним верницима у Украјини“ донета је упркос вољи епископата Украјинске Православне Цркве који је једнодушно изразио мишљење о томе да треба сачувати њен постојећи статус. Оправдавајући своје мешање у послове друге помесне Цркве, Константинопољски Патријарх наводи лажна тумачења историјских чињеница и позива се на наводна искључива овлашћења, која он заправо не поседује и која никад и није поседовао. Ове радње доводе Руску и Константинопољску Цркву у ћорсокак и представљају озбиљну претњу за јединство целог светског Православља. Свети Синод Руске Православне Цркве изјављује да сву одговорност за ове антиканонске радње сносе лично Патријарх Вартоломеј и лица у Константинопољској Цркви која их подржавају. Узвратни кораци Московске Патријаршије ће уследити у најскорије време. Извор: Српска Православна Црква
  15. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава одлучан протест и снажно негодовање поводом саопштења Генералног секретаријата Светог Синода Константинопољског Патријархата у којем је саопштено да су два јерарха ове Цркве – Архиепископ памфилијски Данило (САД) и Епископ едмонтонски Иларион (Канада) – постављени за „егзархе“ Константинопољског Патријархата у Кијеву, преноси patriarchia.ru. Ова одлука је донета без усаглашавања с Патријархом московским и све Русије Господином Кирилом и Митрополитом кијевским и све Украјине Господином Онуфријем и представља најгрубље гажење црквених канона којима се епископима једне помесне Цркве забрањује да се мешају у унутрашњи живот и послове друге помесне Цркве (2. правило Другог васељенског сабора; 20. правило Трулског сабора; 13. правило Антиохијског сабора; 3, 11. и 12. правило Сардичког сабора). Она у потпуности противречи ставу који су до данас стално изражавали Константинопољски Патријархат и лично Патријарх Вартоломеј, који је више пута изјавио да Његово Блаженство Митрополита Онуфрија признаје за јединственог канонског поглавара Православне Цркве у Украјини. Одлука Константинопољске Патријаршије да узме у разматрање питање о давању аутокефалности „православним верницима у Украјини“ донета је упркос вољи епископата Украјинске Православне Цркве који је једнодушно изразио мишљење о томе да треба сачувати њен постојећи статус. Оправдавајући своје мешање у послове друге помесне Цркве, Константинопољски Патријарх наводи лажна тумачења историјских чињеница и позива се на наводна искључива овлашћења, која он заправо не поседује и која никад и није поседовао. Ове радње доводе Руску и Константинопољску Цркву у ћорсокак и представљају озбиљну претњу за јединство целог светског Православља. Свети Синод Руске Православне Цркве изјављује да сву одговорност за ове антиканонске радње сносе лично Патријарх Вартоломеј и лица у Константинопољској Цркви која их подржавају. Узвратни кораци Московске Патријаршије ће уследити у најскорије време. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. Као Епископ рашко-призренски и архипастир православних верника на просторима Косова, Метохије и Рашке области, са огромном пастирском и моралном одговорношћу, осећам потребу да изнесем најдубљу забринутост поводом низа политичких изјава о Косову и Метохији у последње време, које у наша срца уносе све већу неизвесност и зебњу. Већ пуних двадесет година наша Епархија уз подршку Патријарха и отачаствених архијереја, као и материјалну подршку владе Републике Србије и других добротвора, како домаћих, тако и страних, улаже велике напоре да омогући нормалан живот наше Цркве, обнову наших порушених светиња и подстакне повратак наших прогнаних верника, као и останак оних који данас живе на овим просторима. Подстакнут том бригом, а поводом текућег дијалога Београда и Приштине у Бриселу, Св. Архијерејски Сабор СПЦ изнео је јасан, јединствен и недвосмислен став у својој поруци од 10. маја 2018. године. http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji Познато је јавности да је наша Епархија уз подршку целе СПЦ још и пре оружаног конфликта на Косову и Метохији чинила велике напоре да се избегне насилно решавање постојећих проблема. Учествовали смо у низу дијалога са међународним званичницима и представницима косовских Албанаца, и пре и након оружаног сукоба 1998-1999. године, а све у циљу да посведочимо еванђелски став Цркве да треба да будемо сведоци мира Христовог међу људима. У манастиру Дечани за време рата примали смо и штитили избеглице, како Србе, тако и Албанце, Роме и друге, подижући глас против насиља над невиним цивилима, без обзира на њихово етничко и верско порекло. Након оружаног сукоба, наша Епархија је била активни учесник у међуетничком дијалогу и у сарадњи са међународним представницима, и улагала је велике напоре да се заштите народ и светиње. Нажалост, и поред тога око 200.000 наших људи су протерани у времену „међународно гарантованог мира“, многа села и гробља су опустошена, а 150 цркава је порушено. Али и тада нисмо одустали од дијалога и под окриљем Савета Европе обновили смо од 2005. године више наших цркава и манастира, као и Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену. На позив државе Србије, 2008. године смо учествовали у преговорима у Бечу где смо договорили важне принципе за заштиту и опстанак нашег народа и светиња на Косову и Метохији. Са оваквим опредељењем за дијалог и мирно решавање свих спорова, подржали смо и почетак бриселског дијалога између Београда и Приштине о техничким питањима са надом да ће се постићи корисни договори који треба да олакшају живот свих народа на овом простору, заштите наше светиње, имовину, идентитет, људска права и слободе, посебно угроженог српског народа. Зато смо дубоко забринути због све чешћих политички и морално неодговорних изјава политичара са обе стране који говоре о „коначном решењу“ у контексту „територијалне поделе“ и „разграничења Срба и Албанаца“. Овакве изјаве у нашем верном народу, а и шире у региону и свету изазивају забринутост и неспокојство. Да ли то значи да ћемо доћи у ситуацију да већина косовско-метохијских Срба који живе јужно од реке Ибра треба да се исели из својих домова и напусти своје најважније светиње – Пећку Патријаршију, Дечане, Грачаницу, Призрен? Да ли то значи да се слобода и права људи, који нису могли да бирају у коме ће се народу и вери родити, могу решити само територијалним разграничењем и стварањем етнички компактних територија? Очигледно је да овакав принцип, који је уосталом довео до страдања многих невиних људи током ратова у распаду бивше Југославије 90-тих година, представља континуирану претњу миру и стабилности, и то не само у региону Западног Балкана. Он би створио и додатни преседан за нове сепаратизме у Европи и широм света и довео до читаве ланчане реакције крвопролића, страдања и протеривања цивилног становништва, само зато што би се, након договора политичара, многи нашли на „погрешној страни“ линије разграничења. Зато као Епископ, али пре свега као хришћанин и човек, који је највећи део свог живота са свештенством и монаштвом проживео на Косову и Метохији, апелујем на политичаре, како у Београду тако и у Приштини, али и на међународне посреднике у дијалогу и друге званичнике да се решавање свих питања на Косову и Метохији мора и сме тражити само у функцији очувања мира, сигурности свих грађана, посебно невећинских етничких и верских заједница, очувању њихове духовне и културне баштине, историјског идентитета, људских и верских слобода. Позивање на поделу као „најбољи модел“ занемарује читав низ суштински важних питања као што су: слобода повратка расељених, решавање питања несталих, заштита имовинских права, обезбеђивање адекватног здравства и школства, верских и људских права, која морају бити гарантована и на нивоу закона, али и сваког договора који буде постигнут. Овакав став наше Цркве не значи позив на тзв. замрзнути конфликт, јер је наша Црква против сваког конфликта. Ово је позив пре свега на одговоран и транспарентан наставак дијалога, који треба да се врати у оквире који ће бити у функцији стабилности региона и европског континента и у складу са свим релевантним међународним повељама и стандардима, међу којима је посебно важна Резолуција 1244 СБУН. У противном, као и свака друга размена територија у историји и ова би довела до масовног исељавања цивилног становништва, страдања вековима старе духовне и културне баштине нашег народа и нанела би ненадокнадиву штету свима. Питамо се да ли нам је то потребно сада у 21. веку, и да ли постоје они који би имали историјске и моралне ,,храбрости’’ да доведу до егзодуса и несреће десетина хиљада невиних људи који су успели да опстану као своји на своме двадесет година након оружаног сукоба. Готово свакодневне медијске изјаве са којима се сусрећемо уносе забринутост и неизвесност међу наш народ и не доприносе стабилности и мирној будућности. Управо захваљујући таквим изјавама све је више Срба који се у страху одлучују на продају своје имовине, уместо да се управо ти људи охрабре да опстану на својим огњиштима. Иако нам је данас тешко, првенствено треба са вером у Бога и његову помоћ да сачувамо све оно што су нам наши претходници оставили у наслеђе. Посебно апелујем на међународне представнике на Косову и Метохији и широм света да јасно и недвосмислено заштите све оне који су опредељени да овде живе и да не дозволе таква решења која би довела до њиховог егзодуса, већ да више учине на заштити њихових права. Посебно бих поменуо случај упорног одбијања косовских институција да спроведу одлуке Уставног суда Косова о дечанској земљи и скандалозну одлуку владе у Приштини да један локални пут од 10 километара преправи у међународни транзитни пут, и то непосредно пред вратима најзначајнијег УНЕСКО споменика и манастира из 14. века, противно њиховим постојећем законима, али и стандардима УНЕСКО. Учестали напади на Србе, који по правилу остају без проналажења починилаца, готово свакодневне пљачке и други видови етничке дискриминације, нису пут који ће донети срећу никоме, па ни косовским Албанцима. Без владавине права и поштовања слобода свих грађана, без обзира на њихово етничко порекло, ниједно друштво неће имати боље будућности. Нас на Косову и Метохији забрињава и све већа криминализација политичког живота којим владају племенски кланови под именом политичких партија и где се интереси појединаца постављају изнад интереса грађана. То није пут ка Европи за било које друштво на Западном Балкану, већ пут ка даљој изолацији, беди и одсуству перспективе за младе људе који заслужују бољи живот. Све учесталије коришћење националистичке реторике којoм се прикривају криминалне радње, тужно је и жалосно, што нарочито обесхрабрује младе људе. Молећи се Богу, искрено верујемо да овај наш пастирски апел неће остати „глас вапијућег у пустињи“, већ да ће бити подстицај за проналажење праведног решења свима који су преузели тешку политичку одговорност за будућност Косова и Метохије и наше животе. У манастиру Грачаница 12/25. јула 2018. год На празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  17. Са званичне интернет презентације Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у целости доносимо апел Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског г Теодосија Поводом изјава појединих политичких званичника о подели Косова и Меотхије као решењу косовско-метохијског проблема. Као Епископ рашко-призренски и архипастир православних верника на просторима Косова, Метохије и Рашке области, са огромном пастирском и моралном одговорношћу, осећам потребу да изнесем најдубљу забринутост поводом низа политичких изјава о Косову и Метохији у последње време, које у наша срца уносе све већу неизвесност и зебњу. Већ пуних двадесет година наша Епархија уз подршку Патријарха и отачаствених архијереја, као и материјалну подршку владе Републике Србије и других добротвора, како домаћих, тако и страних, улаже велике напоре да омогући нормалан живот наше Цркве, обнову наших порушених светиња и подстакне повратак наших прогнаних верника, као и останак оних који данас живе на овим просторима. Подстакнут том бригом, а поводом текућег дијалога Београда и Приштине у Бриселу, Св. Архијерејски Сабор СПЦ изнео је јасан, јединствен и недвосмислен став у својој поруци од 10. маја 2018. године. http://www.spc.rs/sr/poruka_svetog_arhijerejskog_sabora_o_kosovu_metohiji Познато је јавности да је наша Епархија уз подршку целе СПЦ још и пре оружаног конфликта на Косову и Метохији чинила велике напоре да се избегне насилно решавање постојећих проблема. Учествовали смо у низу дијалога са међународним званичницима и представницима косовских Албанаца, и пре и након оружаног сукоба 1998-1999. године, а све у циљу да посведочимо еванђелски став Цркве да треба да будемо сведоци мира Христовог међу људима. У манастиру Дечани за време рата примали смо и штитили избеглице, како Србе, тако и Албанце, Роме и друге, подижући глас против насиља над невиним цивилима, без обзира на њихово етничко и верско порекло. Након оружаног сукоба, наша Епархија је била активни учесник у међуетничком дијалогу и у сарадњи са међународним представницима, и улагала је велике напоре да се заштите народ и светиње. Нажалост, и поред тога око 200.000 наших људи су протерани у времену „међународно гарантованог мира“, многа села и гробља су опустошена, а 150 цркава је порушено. Али и тада нисмо одустали од дијалога и под окриљем Савета Европе обновили смо од 2005. године више наших цркава и манастира, као и Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену. На позив државе Србије, 2008. године смо учествовали у преговорима у Бечу где смо договорили важне принципе за заштиту и опстанак нашег народа и светиња на Косову и Метохији. Са оваквим опредељењем за дијалог и мирно решавање свих спорова, подржали смо и почетак бриселског дијалога између Београда и Приштине о техничким питањима са надом да ће се постићи корисни договори који треба да олакшају живот свих народа на овом простору, заштите наше светиње, имовину, идентитет, људска права и слободе, посебно угроженог српског народа. Зато смо дубоко забринути због све чешћих политички и морално неодговорних изјава политичара са обе стране који говоре о „коначном решењу“ у контексту „територијалне поделе“ и „разграничења Срба и Албанаца“. Овакве изјаве у нашем верном народу, а и шире у региону и свету изазивају забринутост и неспокојство. Да ли то значи да ћемо доћи у ситуацију да већина косовско-метохијских Срба који живе јужно од реке Ибра треба да се исели из својих домова и напусти своје најважније светиње – Пећку Патријаршију, Дечане, Грачаницу, Призрен? Да ли то значи да се слобода и права људи, који нису могли да бирају у коме ће се народу и вери родити, могу решити само територијалним разграничењем и стварањем етнички компактних територија? Очигледно је да овакав принцип, који је уосталом довео до страдања многих невиних људи током ратова у распаду бивше Југославије 90-тих година, представља континуирану претњу миру и стабилности, и то не само у региону Западног Балкана. Он би створио и додатни преседан за нове сепаратизме у Европи и широм света и довео до читаве ланчане реакције крвопролића, страдања и протеривања цивилног становништва, само зато што би се, након договора политичара, многи нашли на „погрешној страни“ линије разграничења. Зато као Епископ, али пре свега као хришћанин и човек, који је највећи део свог живота са свештенством и монаштвом проживео на Косову и Метохији, апелујем на политичаре, како у Београду тако и у Приштини, али и на међународне посреднике у дијалогу и друге званичнике да се решавање свих питања на Косову и Метохији мора и сме тражити само у функцији очувања мира, сигурности свих грађана, посебно невећинских етничких и верских заједница, очувању њихове духовне и културне баштине, историјског идентитета, људских и верских слобода. Позивање на поделу као „најбољи модел“ занемарује читав низ суштински важних питања као што су: слобода повратка расељених, решавање питања несталих, заштита имовинских права, обезбеђивање адекватног здравства и школства, верских и људских права, која морају бити гарантована и на нивоу закона, али и сваког договора који буде постигнут. Овакав став наше Цркве не значи позив на тзв. замрзнути конфликт, јер је наша Црква против сваког конфликта. Ово је позив пре свега на одговоран и транспарентан наставак дијалога, који треба да се врати у оквире који ће бити у функцији стабилности региона и европског континента и у складу са свим релевантним међународним повељама и стандардима, међу којима је посебно важна Резолуција 1244 СБУН. У противном, као и свака друга размена територија у историји и ова би довела до масовног исељавања цивилног становништва, страдања вековима старе духовне и културне баштине нашег народа и нанела би ненадокнадиву штету свима. Питамо се да ли нам је то потребно сада у 21. веку, и да ли постоје они који би имали историјске и моралне ,,храбрости’’ да доведу до егзодуса и несреће десетина хиљада невиних људи који су успели да опстану као своји на своме двадесет година након оружаног сукоба. Готово свакодневне медијске изјаве са којима се сусрећемо уносе забринутост и неизвесност међу наш народ и не доприносе стабилности и мирној будућности. Управо захваљујући таквим изјавама све је више Срба који се у страху одлучују на продају своје имовине, уместо да се управо ти људи охрабре да опстану на својим огњиштима. Иако нам је данас тешко, првенствено треба са вером у Бога и његову помоћ да сачувамо све оно што су нам наши претходници оставили у наслеђе. Посебно апелујем на међународне представнике на Косову и Метохији и широм света да јасно и недвосмислено заштите све оне који су опредељени да овде живе и да не дозволе таква решења која би довела до њиховог егзодуса, већ да више учине на заштити њихових права. Посебно бих поменуо случај упорног одбијања косовских институција да спроведу одлуке Уставног суда Косова о дечанској земљи и скандалозну одлуку владе у Приштини да један локални пут од 10 километара преправи у међународни транзитни пут, и то непосредно пред вратима најзначајнијег УНЕСКО споменика и манастира из 14. века, противно њиховим постојећем законима, али и стандардима УНЕСКО. Учестали напади на Србе, који по правилу остају без проналажења починилаца, готово свакодневне пљачке и други видови етничке дискриминације, нису пут који ће донети срећу никоме, па ни косовским Албанцима. Без владавине права и поштовања слобода свих грађана, без обзира на њихово етничко порекло, ниједно друштво неће имати боље будућности. Нас на Косову и Метохији забрињава и све већа криминализација политичког живота којим владају племенски кланови под именом политичких партија и где се интереси појединаца постављају изнад интереса грађана. То није пут ка Европи за било које друштво на Западном Балкану, већ пут ка даљој изолацији, беди и одсуству перспективе за младе људе који заслужују бољи живот. Све учесталије коришћење националистичке реторике којoм се прикривају криминалне радње, тужно је и жалосно, што нарочито обесхрабрује младе људе. Молећи се Богу, искрено верујемо да овај наш пастирски апел неће остати „глас вапијућег у пустињи“, већ да ће бити подстицај за проналажење праведног решења свима који су преузели тешку политичку одговорност за будућност Косова и Метохије и наше животе. У манастиру Грачаница 12/25. јула 2018. год На празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице
  18. Међународна англиканско-католичка комисија објавила је изјаву о Цркви као о локалној и универзалној заједници. Текст "Ходити заједно на путу: Црква на локалом, покрајинском, свеопштем нивоу“ већ је био усвојен на састанку комисије у Ерфурту у мају 2017. године, како је објавио амерички "National Catholic Reporter" у уторак. Документ говори о заједничким теолошким начелима обеју Цркава, о различитим организационим начинима доношења одлука и о томе како учити једни од других. Документ од скоро 70 страница прва је изјава Комисије која ради на њему од 2005. године. Следеће питање је како две Цркве могу доћи до заједничке процене питања везаних за етичке проблеме. Садашњи документ служиће као основица за даље разговоре, а не као обавезујући став ових Цркава. Између осталог, проблем је како Католичка Црква, по узору на англикане, може омогућити представницима Цркве на локалном нивоу да независно од Рима доносе одлуке значајне за Цркву. На пример, у Англиканској Цркви, на локалном нивоу се може одлучити да ли се причешће може раздавати и припадницима других вероисповести, док, у случају католика, такве одлуке доноси иискључиво Рим, и тичу се свеукупне ове Цркве. А ово је сауштинско питање. Још један од поменутих проблема јесте и рукополагање жена код англикана, за које је папа Јован Павле II казао да је апсолутно немогуће 1994. године. Комисија за дијалог започела је рад после историјског састанка 1966. г. папе Павла VI и англиканског архиепископа кентеберијског Михаила Рамзија. Извор: Српска Православна Црква
  19. Нови документ говори о заједничким теолошким начелима обеју Цркава, организационим разликама и начинима учења једни од других. Међународна англиканско-католичка комисија објавила је изјаву о Цркви као о локалној и универзалној заједници. Текст "Ходити заједно на путу: Црква на локалом, покрајинском, свеопштем нивоу“ већ је био усвојен на састанку комисије у Ерфурту у мају 2017. године, како је објавио амерички "National Catholic Reporter" у уторак. Документ говори о заједничким теолошким начелима обеју Цркава, о различитим организационим начинима доношења одлука и о томе како учити једни од других. Документ од скоро 70 страница прва је изјава Комисије која ради на њему од 2005. године. Следеће питање је како две Цркве могу доћи до заједничке процене питања везаних за етичке проблеме. Садашњи документ служиће као основица за даље разговоре, а не као обавезујући став ових Цркава. Између осталог, проблем је како Католичка Црква, по узору на англикане, може омогућити представницима Цркве на локалном нивоу да независно од Рима доносе одлуке значајне за Цркву. На пример, у Англиканској Цркви, на локалном нивоу се може одлучити да ли се причешће може раздавати и припадницима других вероисповести, док, у случају католика, такве одлуке доноси иискључиво Рим, и тичу се свеукупне ове Цркве. А ово је сауштинско питање. Још један од поменутих проблема јесте и рукополагање жена код англикана, за које је папа Јован Павле II казао да је апсолутно немогуће 1994. године. Комисија за дијалог започела је рад после историјског састанка 1966. г. папе Павла VI и англиканског архиепископа кентеберијског Михаила Рамзија. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. „...Треба да заувек имамо на уму, драга браћа и сестре, да је ово земља у којој је хришћанство започело. Исто тако имајте на уму да смо учинили све што је могуће и нећемо штедети напора да овде заувек останемо. Знамо да су тренутне околности тешке за све, али превазићи све проблеме можемо ослањањем на Васкрслог Господа, који нас је засадио у овој земљи, када је нашим прецима проповедао Реч Свог Јеванђеља, пре две хиљаде година. Ми смо семе ове земље, а овом земљи дајемо свој идентитет и свест. Пре седам година избила је криза у Сирији. У другим земљама је названа арапским пролећем, али је била далеко од тога да је симболисала пролеће. До данас многи страдају због апсурдности ратова, проливајући своју чисту крв у одбрани земље како би спречили тероризам и трговину људима, о чему до сада нисмо знали. Данас размишљамо о злочиначком киднаповању двојице наших високо уважаванух архијереја. Стидимо се равнодушности у свету према овом питању. Пропали су сви напори који су уложени да се добије чак и зрачак наде. Све ово нас поставља пред кључна питања и кључне одговоре. Ако је отмица наших архијереја имала за циљ да сугерише да су хришћани држављани мањег реда, онда са овог амвона дефинитивно кажемо да су хришћани у Сирији и другде домаћи и конститутивни елементи наше отаџбине. Ако је отмица наших архијереја намењена застрашивању тзв. мањина, наш одговор је јасан: одбацујемо логику мањине и већине, јер су наши очеви и деца заједно са осталима били стубови отаџбине и његове војске, и судеоници у крви и мучеништву са свим осталим компонентама ове земље, супротстављајући се онима који су покушали да нападну наше земље. Ако је киднаповање имало за циљ да застраши хришћане и да их подстакне да емигрирају, наш одговор је јасан: хришћанско присуство, које траје већ 2000 година, не може бити уздрмано невољама, без обзира на то колико су оне тешке. Ми смо саставни део ове земље, њен квасац, и овде нам је колевка већ две хиљаде година. Ако је киднаповање имало за циљ подстрекивање секташких сукоба и ширење духа омразе према другом, сматрамо да су ове екстремистичке идеологије стране нашој древној и актуелној источној цивилизацији, а као хришћани видимо у другоме предмет наше љубави. Надамо се да и други на исти начин гледају на нас. Ако би киднаповање и нестанак оба епископа требало да сугерише да постоји сукоб између муслимана и хришћана на Истоку и да се тврди да је Исток муслимански. а Запад хришћански, ми смо овде да истакнемо да је хришћанство рођени на Истоку, а последњи ужасни догађаји нису поштовали ни цркву ни џамију...“ На крају се позивају сва чеда ових двеју Цркава да се моле за избављење отетих архијереја. Извор: Српска Православна Црква
  21. Патријарх Јован X служио је 22. априла 2018. године Божанску Литургију у цркви Часног крста у Дамаску поводом петогодишњице киднаповања алепских архијереја, епископа Јована Ибрахима и епископа Павла Јазигија, као и свих отетих људи. На Литургији је саслуживало неколико епископа, свештеника и ђакона, а присуствовао је и велики број свештеника, монахиња и верника. На крају Божанске Литургије узнесена је посебна молитва за избављење киднапованих архијереја, а потом је прочитана заједничка изјава патријараха Јована у име Грчке Православне Патријаршије Антиохије и свег Истока и Игнатија Јефрема II у име Сиријске Православне Патријаршије Антиохије и свег Истока. У изјави се, између осталог, каже: „...Треба да заувек имамо на уму, драга браћа и сестре, да је ово земља у којој је хришћанство започело. Исто тако имајте на уму да смо учинили све што је могуће и нећемо штедети напора да овде заувек останемо. Знамо да су тренутне околности тешке за све, али превазићи све проблеме можемо ослањањем на Васкрслог Господа, који нас је засадио у овој земљи, када је нашим прецима проповедао Реч Свог Јеванђеља, пре две хиљаде година. Ми смо семе ове земље, а овом земљи дајемо свој идентитет и свест. Пре седам година избила је криза у Сирији. У другим земљама је названа арапским пролећем, али је била далеко од тога да је симболисала пролеће. До данас многи страдају због апсурдности ратова, проливајући своју чисту крв у одбрани земље како би спречили тероризам и трговину људима, о чему до сада нисмо знали. Данас размишљамо о злочиначком киднаповању двојице наших високо уважаванух архијереја. Стидимо се равнодушности у свету према овом питању. Пропали су сви напори који су уложени да се добије чак и зрачак наде. Све ово нас поставља пред кључна питања и кључне одговоре. Ако је отмица наших архијереја имала за циљ да сугерише да су хришћани држављани мањег реда, онда са овог амвона дефинитивно кажемо да су хришћани у Сирији и другде домаћи и конститутивни елементи наше отаџбине. Ако је отмица наших архијереја намењена застрашивању тзв. мањина, наш одговор је јасан: одбацујемо логику мањине и већине, јер су наши очеви и деца заједно са осталима били стубови отаџбине и његове војске, и судеоници у крви и мучеништву са свим осталим компонентама ове земље, супротстављајући се онима који су покушали да нападну наше земље. Ако је киднаповање имало за циљ да застраши хришћане и да их подстакне да емигрирају, наш одговор је јасан: хришћанско присуство, које траје већ 2000 година, не може бити уздрмано невољама, без обзира на то колико су оне тешке. Ми смо саставни део ове земље, њен квасац, и овде нам је колевка већ две хиљаде година. Ако је киднаповање имало за циљ подстрекивање секташких сукоба и ширење духа омразе према другом, сматрамо да су ове екстремистичке идеологије стране нашој древној и актуелној источној цивилизацији, а као хришћани видимо у другоме предмет наше љубави. Надамо се да и други на исти начин гледају на нас. Ако би киднаповање и нестанак оба епископа требало да сугерише да постоји сукоб између муслимана и хришћана на Истоку и да се тврди да је Исток муслимански. а Запад хришћански, ми смо овде да истакнемо да је хришћанство рођени на Истоку, а последњи ужасни догађаји нису поштовали ни цркву ни џамију...“ На крају се позивају сва чеда ових двеју Цркава да се моле за избављење отетих архијереја. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. Изјава поводом општинских претњи и дискриминаторског „Закона о црквеној имовини“ 26. Фебруар 2018 - 12:43 Ми, поглавари Цркава који управљамо Светим Гробом и Статусом Кво и другим хришћанским светим местима у Јерусалиму – Грчка Православна Патријаршија, Старатељство (Кустодија) Свете земље и Јерменска Патријаршија – пратимо с великом забринутошћу систематску кампању против Цркава и црквених заједница у Светој земљи флагрантним кршењем постојећег Статуса Квоа. Недавно, систематска и офанзивна кампања достигла је ниво без преседана када је Општина Јерусалим објавила скандалозну збирку упозорења и наредби о преузимању црквених средстава, имовине и банковних рачуна због наводних дугова казнених општинских такси. Корак који је у супротности са историјским положајем Цркава унутар Светог града Јерусалима и њиховим односом према грађанским властима. Ове акције руше постојеће уговоре и међународне обавезе које гарантују права и привилегије Цркава, у ономе што изгледа да је покушај да се ослаби хришћанско присуство у Јерусалиму. Највеће жртве у овоме су оне осиромашене породице који ће остати без хране и крова над главом, као и деца која неће бити у могућности да похађају школу. Систематска кампања злоупотребе Цркава и хришћана достигла је сада врхунац пошто се промовише дискриминаторски и расистички закон који циља само на некретнине хришћанске заједнице у Светој земљи. Овај грозни закон је стављен на дневни ред данас на састанку министарске комисије који, ако се усвоји, може омогућити експропријацију поседа Цркве. Ово нас све подсећа на законе сличне природе који су донесени против Јевреја током мрачних периода у Европи. Овај систематски напад без преседана на хришћане у Светој земљи крши најосновнија, старинска и суверена права, већ деценијама газећи на деликатном ткиву односа између Хришћанске заједнице и власти. Стога, и подсећајући се изјаве Патријараха Локалних Цркава у Јерусалиму од 14. фебруара 2018. године и њихове претходне изјаве из септембра 2017. године, одлучили смо да, као меру протеста, предузмемо корак без преседана и затворимо Цркву Светог Гроба. Заједно са свима Поглаварима Цркава у Светој земљи ми стојимо удружени, чврсти и одлучни у заштити наших права и наше имовине. Нека Дух Свети одговори на наше молитве и донесе нам решење ове историјске кризе у нашем Светом граду. Теофило III, Патријарх јерусалимски Франческо Патон, Старатељ Свете земље Нуран Манугијан, Јерменски Патријарх Јерусалима Извор: Јерусалимска Патријаршија (са енглеског: Информативна служба СПЦ) фото: Gali Tibbon/AFP/Getty Images
  23. Изјава поводом општинских претњи и дискриминаторског „Закона о црквеној имовини“ 26. Фебруар 2018 - 12:43 Ми, поглавари Цркава који управљамо Светим Гробом и Статусом Кво и другим хришћанским светим местима у Јерусалиму – Грчка Православна Патријаршија, Старатељство (Кустодија) Свете земље и Јерменска Патријаршија – пратимо с великом забринутошћу систематску кампању против Цркава и црквених заједница у Светој земљи флагрантним кршењем постојећег Статуса Квоа. Недавно, систематска и офанзивна кампања достигла је ниво без преседана када је Општина Јерусалим објавила скандалозну збирку упозорења и наредби о преузимању црквених средстава, имовине и банковних рачуна због наводних дугова казнених општинских такси. Корак који је у супротности са историјским положајем Цркава унутар Светог града Јерусалима и њиховим односом према грађанским властима. Ове акције руше постојеће уговоре и међународне обавезе које гарантују права и привилегије Цркава, у ономе што изгледа да је покушај да се ослаби хришћанско присуство у Јерусалиму. Највеће жртве у овоме су оне осиромашене породице који ће остати без хране и крова над главом, као и деца која неће бити у могућности да похађају школу. Систематска кампања злоупотребе Цркава и хришћана достигла је сада врхунац пошто се промовише дискриминаторски и расистички закон који циља само на некретнине хришћанске заједнице у Светој земљи. Овај грозни закон је стављен на дневни ред данас на састанку министарске комисије који, ако се усвоји, може омогућити експропријацију поседа Цркве. Ово нас све подсећа на законе сличне природе који су донесени против Јевреја током мрачних периода у Европи. Овај систематски напад без преседана на хришћане у Светој земљи крши најосновнија, старинска и суверена права, већ деценијама газећи на деликатном ткиву односа између Хришћанске заједнице и власти. Стога, и подсећајући се изјаве Патријараха Локалних Цркава у Јерусалиму од 14. фебруара 2018. године и њихове претходне изјаве из септембра 2017. године, одлучили смо да, као меру протеста, предузмемо корак без преседана и затворимо Цркву Светог Гроба. Заједно са свима Поглаварима Цркава у Светој земљи ми стојимо удружени, чврсти и одлучни у заштити наших права и наше имовине. Нека Дух Свети одговори на наше молитве и донесе нам решење ове историјске кризе у нашем Светом граду. Теофило III, Патријарх јерусалимски Франческо Патон, Старатељ Свете земље Нуран Манугијан, Јерменски Патријарх Јерусалима Извор: Јерусалимска Патријаршија (са енглеског: Информативна служба СПЦ) фото: Gali Tibbon/AFP/Getty Images View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...