Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'игумана'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 48 results

  1. Погледајте одличан одговор који може да помогне многима који не желе да погледају истини у очи. Шта се догодило, зашто је игуман светогорског манастира Ватопед отишао у Украјину, на интронизацију расколника? извор View full Странице
  2. Погледајте одличан одговор који може да помогне многима који не желе да погледају истини у очи. Шта се догодило, зашто је игуман светогорског манастира Ватопед отишао у Украјину, на интронизацију расколника? извор
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 30. децембра 2018. године, на празник Преподобних игумана Пајсија и ђакона Авакума, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном тим београдским мученицима у Алтини. Саслуживали су протојереји Зоран Перковић, Јевгењи Лехаћ, Небојша Тополић, Славен Вукомановић и Георгије Коваћ из Епархије мохаћевске (Украјина), протонамесници Раде Јовић и Драгиша Тепавац, јереји Анђелко Додер и Лука Варић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Немања Боснић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  4. Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара, игумана острошког, сестринство манастира Ћелија Пиперска припремило је емисију о овом великом духовнику чије ће име и дјело, по ријечима Високопреосвећеног митрополита Црногорско-приморског Амфилохија „остати несумњиво, запамћено и записано међу прва и најзначајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника Светог Василија Острошког Чудотворца.“ Звучни запис емисије
  5. Четрдесет дана од упокојења веома вољеног игумана манастира Дохариу на Светој гори, архимандрита Григорија (Зумиса), обележено је 1. децембра 2018. године. Четири еписокпа и стотине поклоника из целог света допутовали су на Свету гору нарочито ради тога да би се молили за душу новоупокојеног игумана Григорија. Заупокојену литургију служио је Његово Високопреосвештенство митрополит касторијски Серафим (Грчка Православна Црква) уз саслужење Његовог Високопреосвештенства митрополита неакринског и каламаријског Јустина (Грчка Православна Црква), и Његово Високопреосвештенство Митрополит акалкалаксог и кумертавског, администратора грузијских православних парохија у Јужној Америци, и свештеномонаштва из других светогорских манастира. Било је више од 300 поклоника из Грчке, Украјине, Русије, Грузије, Бугарске, Француске, Америке и из других земаља. Како смо раније писали, архимандрит Григорије се упокојио у ноћи 22. октобра 2018. године у својој 76. години, након што је много поднео од неизлечиве болести последњих година свог живота. Наредног дана сахранила ге је братија манастира. Извор: Српска Православна Црква
  6. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар
  7. У оквиру Дана Хиландара у Скопљу, 15. септембра је у организацији Српског културно информативног центра Спона, одржано предавање игумана Свете царске српске лавре на Атосу, архимандрита Методија на тему „Духовна искуства Свете Горе“. У крцатој сали Кинотеке Македоније није било довољно места за све заинтересоване већ је део народа жељног духовних поука беседу пратио и у препуном холу здања. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  8. Након што је на црквеном сајту Поуке.орг освануо текст у коме се критикује Сима Спасић, председник Удружења породица убијених и киднапованих на Косову и Метохији, огласио се и лидер Српске деснице Миша Вацић. Вацић је прозвао сајт Поуке и питао његово уредништво да ли још увек читају књигу игумана Саве Јањића у којој се он критички осврнуо на појаву екуменизма и да ли су преко ноћи прогледали и не верују више у екуменизам. Извор: Видовдан.орг
  9. Преносимо текст са сајта Коссев https://kossev.info/sima-spasic-pisao-patrijarhu-iguman-janjic-ne-zavredjuje-da-ostane-u-decanima/ Sima Spasic FOTO: N1 Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM, odnosno Sima Spasić „apelovalo je kod srpskog patrijarha Irineja da otac Sava Janjić ne zavređuje više da ostane u Visokim Dečanima“, javlja Tanjug. Krajem avgusta pitanje u vezi sa čuvenim srpskim monahom iz Metohije srpskoj pravoslavnoj crkvi postavio je i Vojislav Šešelj. Arhimandrit Sava Janjić se „fanatično zalaže da Srbija prizna celovitost i nezavisnost Kosova, da je tokom 1998. i 1999. godine osudio Srbiju za prekomernu primenu sile nad Albancima, da nikad nije hteo da osudi Haradinaja i Tačija, koji su odgovorni za kidnapovanje srpskih civila 1998, te da nije podržao protest porodica kidnapovanih i ubijenih, koji je trajao od 10. jula do 9. avgusta 2001. godine u Gračanici,“ javlja ova srpska novinska agencija. „A, na pitanje porodica kidnapovanih – gde su njihovi oteti članovi, iguman je, tvrde u Udruženju, odgovorio: Idite žalite se vašem Slobodanu Miloševiću, koji je zlostavljao Albance radi Velike Srbije sa Mladićem i Karadžićem“ – takođe stoji u ovoj vesti. Šta su mediji u Srbiji ranije objavljivali, ali o Simi Spasiću, pročitajte i pogledajte: Večernje novosti: Silovao bivšu suprugu? RTS: Uhapšen Simo Spasić BLIC: „Silovao bivšu ženu i ošišao je nožem“ Tabloid: Podmetanja, albanski lobi i NVO silovali moju bivšu KURIR: E OVO JE PRAVI RIJALITI, POLIGRAF UŽIVO! Sve prštalo u jutarnjem programu, Sima Spasić i bivša žena se rešetali pitanjima o silovanju, preljubama, gladnoj deci i ko će koga da odrobija… CIRKUS! (VIDEO)
  10. Игуман Манастира Тумане, јеромонах Димитрије (Плећевић) говорио је за радио Светигору о прослави манастирске славе и личности преподобног Јакова (Арсовића). На звучном запису благодаримо радију Светигора. Звучни запис разговора View full Странице
  11. Са званичне интернет презентације радија Светигоре доносимо звучни запис интервјуа високопреподобног архимандрита Методија, игумана свете царске лавре манастира Хиландара, који је дао за Радио-Телевизију Републике Српске. Звучни запис разговора View full Странице
  12. Са интернет портала headliner.rs доносимо видео запис на коме јеромонах Петар и монах Теофило из туманске обитељи изводе њихову верзију "Wasting Love": View full Странице
  13.   На празничној литургији владика је рукопроизвео у чин чтеца Александра Николића из Зајечара, студента Православног Богословског факултета.   У својој беседи владика је честитао празник и имендан оцу Козми, пожелевши да Господ њему и братству подари оно што је непходно за спасење, веру, наду и љубав, и да својим животом сведоче прави и истинити пут  Божији и тако буду пример осталима, уз молитве Господу да се братство умножи. Владика је произнео молитве светим бесребреницима да буду лекари наших душа и тела, како бисмо упознали и имали савршену љубав хришћанску према свима, да не будемо од оних који се дуго моле и чине дубоке поклоне, или се граде да су пуни љубави према другима, а далеко су од тога. Потребно је да наше срце буде здраво, а потом и мисли и осећања, па ће и наш живот бити усмерен ка Царству Божијем.       Извор: Манастир Буково
  14. Светом архијерејском литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион прослављен је празник светих Козме и Дамјана 14. јула 2018. године у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, игуман манастира, протосинђел Симеон, протојереји Милан Радовић и Зоран Јовић и јерођакон Илија. Са братством и верним народом имендан је прославио отац Козма, преломивши славски колач са владиком Иларионом. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На празничној литургији владика је рукопроизвео у чин чтеца Александра Николића из Зајечара, студента Православног Богословског факултета. У својој беседи владика је честитао празник и имендан оцу Козми, пожелевши да Господ њему и братству подари оно што је непходно за спасење, веру, наду и љубав, и да својим животом сведоче прави и истинити пут Божији и тако буду пример осталима, уз молитве Господу да се братство умножи. Владика је произнео молитве светим бесребреницима да буду лекари наших душа и тела, како бисмо упознали и имали савршену љубав хришћанску према свима, да не будемо од оних који се дуго моле и чине дубоке поклоне, или се граде да су пуни љубави према другима, а далеко су од тога. Потребно је да наше срце буде здраво, а потом и мисли и осећања, па ће и наш живот бити усмерен ка Царству Божијем. Извор: Манастир Буково View full Странице
  15. Литургијску бесједу након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је започео подсјећањем на пророчке ријечи које пјевамо када испраћамо некога на овај пут, који је пут свакога људског бића: Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти се припреми мјесто покоја и Душе ће њихове у добрима почивати. „Испраћамо данас нашега оца Варнаву, оно дијете из Старе Рашке које је чуло и прихватило ријечи Христове Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за Мном. Ове ријечи су постале путовођа његовог живота од Рашке, Косова, Призрена, Пећке патријаршије, до свете лавре Високи Дечани и манастира Милешева. Пред крај свог земнога живота био је и у древној лаври Светих Архангела на Превлаци као настојатељ учествујући у њеној обнови, и на крају окончао је свој земаљски живот у овој древној светињи Савини. Непрекидно слушајући тај глас Христов, ходећи за Њим и трудећи се да принесе себе самога и сав живот свој Христу Богу на дар“, казао је владика Амфилохије и подсјетио да је имао и благослов Божији да му путовођа на земљи буде један од најзначајнијих јерараха наше Српске православне цркве, владика рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски, који му је био духовни отац, који га је замонашио и рукоположио и са којим је провео најзначајније године свога живота. Говорећи о животном путу архимандрита Варнаве, Митрополит је подсјетио да је он у овој  херцегновској светињи окончао земни живот као и његов претходник, сатрудник архимандрит Јустин који је ходио истим путем: „Заједно су свој живот на распетом Косову посветили распетоме Господу и Цркви Његовој па их је Господ заједно призвао и овдје да се упокоје у овој древној светињи. Блажен је пут којим ходи његова душа и нека би му Бог подарио да у добрима почива, у њедрима Аврама, Исака и Јакова, Симеона Мироточивога и Светога Саве, у загрљају Светога краља Стефана Дечанскога коме је такође вјерно служио заједно са оцем Јустином. Нека би Господ њега упокојио а нама дао вјере и снаге да и ми носимо свој крст достојно и нашега светога Патријарха Павла косовско-метохијскога и свих оних који су кроз вјекове слушали ту ријеч Христову и према њој се управљали Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за Мном. Господ да упокоји душу његови и да му подари вјечно и непролазно Царство Своје у њедрима Својим у вјекове вјекова. Амин!“ Након опијела говорио је владика Теодосије који је казао да му данас није лако да говори о оцу Варнави кога познаје од своје 20 године а сусрет са њим и оцима Јустином и Доротејем у Дечанима 1983. године био је његов први сусрет са светињом и монасима. Додао је да стојећи над одром оца Варнаве видимо да је блажен не само пут којим данас иде његова душа, него и његов земаљски живот јер је то био живот у Христу. Свој земаљски живот је посветио Господу предавши себе у службу Њему, Цркви, светињама, ближњима, вјерном народу. „Био је слика монаха, када нисам могао да разликујем  фреске са зидова дечанске цркве и њих који су служили тој светињи. Оно што сам запазио и што ме је пратило кроз цио живот јесте тај осјећај да су они себе предали Господу на службу. Схватио сам да је Свети краљ који обитава у Дечанима, тражио такве служитеље. Цијелог себе предати у службу Богу и тој светињи. Они су били примјер не само свештенослужитељима и монасима него и вјернима и мученичком народу који је живио на Косову, да опстану и истрају на путу Христовом носећи крст свој, знајући да у свом том трпљењу, страдању и невољи нису сами. На првом мјесту Свети краљ, Свети патријарси, епископи, Свети Јоаникије Девички, Свети Петар Коришки, сви они који су остали у Епархији рашко-призренској на КиМ, који су се ту подвизавали а који су и данас живо присутни у нашем животу, знали су да носећи превелики крст не носе га сами, и да је потребно да истрајемо на том путу предани вољи Божјој . И тај примјер и та слика нам више говори него све остало што прочитамо или чујемо“ рекао је владика рашко-призренски Теодосије и додао да су наше данашње молитве на Светој литургији и опијелу узнете Господу да прими слугу свога који је себе предао Њему и био му вјеран до смрти јер је Господ рекао Буди ми вјеран до смрти и даћу ти вјенац живота. Он је казао да су многи започели свој подвижнички живот, али им крај није био такав а у свештенослужитељима, оцу Јустину, и оцу Варнави, и оцу Доротеју видјела се истрајност и преданост Господу јер су знали да овај земаљски живот пролазан и све што имамо на земљи није толико реално у односу на оно што нам је Господ обећао и што долази. „Зато у овоме часу, сви овдје сабрани, не тугујемо него славимо Бога који је прослављен у светима Његовим. Славимо Га јер пред нама је свештенослужитељ отац Варнава који је овоземаљски живот живио угодивши Богу а сада његова душа хита у Небеска, рајска насеља, Царство Христово. Нека је благословен Господ наш који је оца Варнаву још у раним годинама његовог живота упутио на служење Њему. Он се трудио у свим светињама, не само у Дечанима. У Сопоћанима помагао је сестрама у обнови манастира и да опстану у оним тешким временима комунизма и безбожништва. Онда на Косову поред Дечана, одлазио је у манастир Гориоч који је обнављао, манастир Девич, Свету Тројицу, манастир Зочиште..Није разликовао светиње. Несебично је себе давао Богу и Цркви и зато ће та његова несебичност бити крунисана венцем побједе и живота у Царству небеском“, казао је владика Теодосије. На гробу се од оца Варнаве, испред ове монашке обитељи, опростио отац Макарије, настојатељ манастира Савина који је казао да се, колико год да смо тужни што нас напушта овај велики духовник вјерујући у васкрсење и вјечни живот, нада да ћемо се једног дана наћи са њим и да ћемо заједно да живимо у вјечном Царству Тројичнога Бога. „Божији промисао је довео оца Варнаву послије оца Јустина да потврди да је овдје дошао дио Косова, дио Дечана, дио срца нашега бића и народа, и да каже да је Савина један велики стожер, светионик  који показује правац нашем народу куда и како треба ићи, а како другачије него према Светоме Сави, да идемо за њим и нећемо погрешити у овом животу и наслиједићемо вјечни живот“, казао је у свом потресном опроштају отац Макарије над гробом свог сабрата оца Варнаве. Архимандрит Варнава је рођен 8. августа 1934. године у Дежеви код Новог Пазара. Богословску школу завршио је 1973. године у Призрену. Замонашен и рукоположен у манастиру Дечани 1963. г. Послије дугогодишње службе у Рашко-призренској епархији, био је настојатељ манастира Милешева и манастира Михољска Превлака. Настојатељ манастира Савине је био од фебруара 2005. Вјечан ти спомен вјерни служитељу Христа Бога нашега!     ИЗВОР: Митрополија црногорско-приморска
  16. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије данас је служио Заупокојену литургију и опијело новопредстављеном архимандриту Варнави (Гвозденовић) у манастиру Савина у Херцег Новом. Саслуживали су Преосвећени Епископ рашко-призренски Теодосије, архимандрит Методије новоизабрани Епископ диоклијски, велики број свештеника и свештеномонаха Митрополије црногорско-приморске, епархија рашко-призренске, захумско-херцеговачке, шумадијске, дабробосанске и будимљанско-никшићке. Литургији је присуствао велики број вјерног народа, бројне личности из јавног и културног живота Херцег Новог и Боке, на челу са Стеваном Катићем, предсједником Општине Херцег Нови. Литургијску бесједу након прочитаног Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је започео подсјећањем на пророчке ријечи које пјевамо када испраћамо некога на овај пут, који је пут свакога људског бића: Блажен је пут којим данас идеш душо јер ти се припреми мјесто покоја и Душе ће њихове у добрима почивати. „Испраћамо данас нашега оца Варнаву, оно дијете из Старе Рашке које је чуло и прихватило ријечи Христове Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за Мном. Ове ријечи су постале путовођа његовог живота од Рашке, Косова, Призрена, Пећке патријаршије, до свете лавре Високи Дечани и манастира Милешева. Пред крај свог земнога живота био је и у древној лаври Светих Архангела на Превлаци као настојатељ учествујући у њеној обнови, и на крају окончао је свој земаљски живот у овој древној светињи Савини. Непрекидно слушајући тај глас Христов, ходећи за Њим и трудећи се да принесе себе самога и сав живот свој Христу Богу на дар“, казао је владика Амфилохије и подсјетио да је имао и благослов Божији да му путовођа на земљи буде један од најзначајнијих јерараха наше Српске православне цркве, владика рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски, који му је био духовни отац, који га је замонашио и рукоположио и са којим је провео најзначајније године свога живота. Говорећи о животном путу архимандрита Варнаве, Митрополит је подсјетио да је он у овој херцегновској светињи окончао земни живот као и његов претходник, сатрудник архимандрит Јустин који је ходио истим путем: „Заједно су свој живот на распетом Косову посветили распетоме Господу и Цркви Његовој па их је Господ заједно призвао и овдје да се упокоје у овој древној светињи. Блажен је пут којим ходи његова душа и нека би му Бог подарио да у добрима почива, у њедрима Аврама, Исака и Јакова, Симеона Мироточивога и Светога Саве, у загрљају Светога краља Стефана Дечанскога коме је такође вјерно служио заједно са оцем Јустином. Нека би Господ њега упокојио а нама дао вјере и снаге да и ми носимо свој крст достојно и нашега светога Патријарха Павла косовско-метохијскога и свих оних који су кроз вјекове слушали ту ријеч Христову и према њој се управљали Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за Мном. Господ да упокоји душу његови и да му подари вјечно и непролазно Царство Своје у њедрима Својим у вјекове вјекова. Амин!“ Након опијела говорио је владика Теодосије који је казао да му данас није лако да говори о оцу Варнави кога познаје од своје 20 године а сусрет са њим и оцима Јустином и Доротејем у Дечанима 1983. године био је његов први сусрет са светињом и монасима. Додао је да стојећи над одром оца Варнаве видимо да је блажен не само пут којим данас иде његова душа, него и његов земаљски живот јер је то био живот у Христу. Свој земаљски живот је посветио Господу предавши себе у службу Њему, Цркви, светињама, ближњима, вјерном народу. „Био је слика монаха, када нисам могао да разликујем фреске са зидова дечанске цркве и њих који су служили тој светињи. Оно што сам запазио и што ме је пратило кроз цио живот јесте тај осјећај да су они себе предали Господу на службу. Схватио сам да је Свети краљ који обитава у Дечанима, тражио такве служитеље. Цијелог себе предати у службу Богу и тој светињи. Они су били примјер не само свештенослужитељима и монасима него и вјернима и мученичком народу који је живио на Косову, да опстану и истрају на путу Христовом носећи крст свој, знајући да у свом том трпљењу, страдању и невољи нису сами. На првом мјесту Свети краљ, Свети патријарси, епископи, Свети Јоаникије Девички, Свети Петар Коришки, сви они који су остали у Епархији рашко-призренској на КиМ, који су се ту подвизавали а који су и данас живо присутни у нашем животу, знали су да носећи превелики крст не носе га сами, и да је потребно да истрајемо на том путу предани вољи Божјој . И тај примјер и та слика нам више говори него све остало што прочитамо или чујемо“ рекао је владика рашко-призренски Теодосије и додао да су наше данашње молитве на Светој литургији и опијелу узнете Господу да прими слугу свога који је себе предао Њему и био му вјеран до смрти јер је Господ рекао Буди ми вјеран до смрти и даћу ти вјенац живота. Он је казао да су многи започели свој подвижнички живот, али им крај није био такав а у свештенослужитељима, оцу Јустину, и оцу Варнави, и оцу Доротеју видјела се истрајност и преданост Господу јер су знали да овај земаљски живот пролазан и све што имамо на земљи није толико реално у односу на оно што нам је Господ обећао и што долази. „Зато у овоме часу, сви овдје сабрани, не тугујемо него славимо Бога који је прослављен у светима Његовим. Славимо Га јер пред нама је свештенослужитељ отац Варнава који је овоземаљски живот живио угодивши Богу а сада његова душа хита у Небеска, рајска насеља, Царство Христово. Нека је благословен Господ наш који је оца Варнаву још у раним годинама његовог живота упутио на служење Њему. Он се трудио у свим светињама, не само у Дечанима. У Сопоћанима помагао је сестрама у обнови манастира и да опстану у оним тешким временима комунизма и безбожништва. Онда на Косову поред Дечана, одлазио је у манастир Гориоч који је обнављао, манастир Девич, Свету Тројицу, манастир Зочиште..Није разликовао светиње. Несебично је себе давао Богу и Цркви и зато ће та његова несебичност бити крунисана венцем побједе и живота у Царству небеском“, казао је владика Теодосије. На гробу се од оца Варнаве, испред ове монашке обитељи, опростио отац Макарије, настојатељ манастира Савина који је казао да се, колико год да смо тужни што нас напушта овај велики духовник вјерујући у васкрсење и вјечни живот, нада да ћемо се једног дана наћи са њим и да ћемо заједно да живимо у вјечном Царству Тројичнога Бога. „Божији промисао је довео оца Варнаву послије оца Јустина да потврди да је овдје дошао дио Косова, дио Дечана, дио срца нашега бића и народа, и да каже да је Савина један велики стожер, светионик који показује правац нашем народу куда и како треба ићи, а како другачије него према Светоме Сави, да идемо за њим и нећемо погрешити у овом животу и наслиједићемо вјечни живот“, казао је у свом потресном опроштају отац Макарије над гробом свог сабрата оца Варнаве. Архимандрит Варнава је рођен 8. августа 1934. године у Дежеви код Новог Пазара. Богословску школу завршио је 1973. године у Призрену. Замонашен и рукоположен у манастиру Дечани 1963. г. Послије дугогодишње службе у Рашко-призренској епархији, био је настојатељ манастира Милешева и манастира Михољска Превлака. Настојатељ манастира Савине је био од фебруара 2005. Вјечан ти спомен вјерни служитељу Христа Бога нашега! ИЗВОР: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. Презвитер Миајло Бацковић боравио је у посјети манастиру Хиладар у вријеме прослављања Светих равноапостолних Кирила и Методија када се прославља и имендан игумана наше светогорске лавре. То је био повод да са оцем Миајлом поразговарамо о тој светој служби и о његовом доживљају манастира Хиландар. Прилог смо преузели са интернет странице Радија Светигоре! Звучни запис разговора View full Странице
  18. Хиландарски игуман поучава о посту у част Светих Апостола: View full Странице
  19. Молитвено сабрање имало је свој продужетак у празничној трпези љубави у пуној Хиландарској трпезарији Св. краља Милутина, где је међу бројним гостима била и група од тридесет поклоника агенције СПЦ Доброчинство која више пута годишње води вернике у Хиландар, па тако и о празнику Светог Василија. Игуман Методије је током празничне трпезе истакао да је главна особина великог подвижника Св. Василија – трпљење, да је он трпео страдања од тадашњих турских господара, али и да су му била још тежа страдања од његових сународника, због чега га је Господ и прославио дајући му силу чудотворства: „Као да Господ жели да нам покаже да је за хришћане последњих времена највећа врлина - трпљење са благодарношћу, да знамо да је све што нам се пошаље од руке Божје. Али, како су говрили мудри старци, ми савремени људи смо превише сујетни, заборавили смо на Бога, те нам Господ не даје велику благодат какву су имали монаси, хришћани ранијих векова. Даје нам други подвиг који доноси велику награду и штити нас од сујете, а то су страдања", рекао је игуман Методије и додао да је "једина несрећа за човека - грех, а не страдања". Подсетићемо да је Свети Василије Чудотворац, пре него што је постао епископ, доспео у Свету Гору са жељом да посети светионик врлинског живота, те је из Острога пошао у Пећ где је добио благослов тадашњег патријарха пећког Пајсија Јањевца који му је посаветовао да се касније врати њему у Пећ јер је оценио да само такав Божји човек Василије може помоћи угроженом православном народу у захумским крајевима у тешком страдању под турским зулумом. По повратку из Хиландара, 1638. године, Василија је патријарх хиротонисао за епископа и поставио га за митрополита требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Извор: Радио Слово љубве
  20. У манастиру Хиландару Свету Литургију 12. маја 2018. служио је игуман српске царске Лавре на Светој гори, високопреподобни архимандрит Методије, уз саслужење братије и учешће многобројних верника, а сабрање је уприличено у славу Господа и част Светог Василија Острошког, који је и сам, у своје време (17. век), живео годину дана у Хиландару, посећивао светогорске манастире и скитове и поучавао се од тадашњих атонских пустињака. Звучни запис беседе Молитвено сабрање имало је свој продужетак у празничној трпези љубави у пуној Хиландарској трпезарији Св. краља Милутина, где је међу бројним гостима била и група од тридесет поклоника агенције СПЦ Доброчинство која више пута годишње води вернике у Хиландар, па тако и о празнику Светог Василија. Игуман Методије је током празничне трпезе истакао да је главна особина великог подвижника Св. Василија – трпљење, да је он трпео страдања од тадашњих турских господара, али и да су му била још тежа страдања од његових сународника, због чега га је Господ и прославио дајући му силу чудотворства: „Као да Господ жели да нам покаже да је за хришћане последњих времена највећа врлина - трпљење са благодарношћу, да знамо да је све што нам се пошаље од руке Божје. Али, како су говрили мудри старци, ми савремени људи смо превише сујетни, заборавили смо на Бога, те нам Господ не даје велику благодат какву су имали монаси, хришћани ранијих векова. Даје нам други подвиг који доноси велику награду и штити нас од сујете, а то су страдања", рекао је игуман Методије и додао да је "једина несрећа за човека - грех, а не страдања". Подсетићемо да је Свети Василије Чудотворац, пре него што је постао епископ, доспео у Свету Гору са жељом да посети светионик врлинског живота, те је из Острога пошао у Пећ где је добио благослов тадашњег патријарха пећког Пајсија Јањевца који му је посаветовао да се касније врати њему у Пећ јер је оценио да само такав Божји човек Василије може помоћи угроженом православном народу у захумским крајевима у тешком страдању под турским зулумом. По повратку из Хиландара, 1638. године, Василија је патријарх хиротонисао за епископа и поставио га за митрополита требињског са седиштем у манастиру Тврдошу. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
×