Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'игнатије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 36 results

  1. ризница богословља

    Јеромонах Игнатије (Шестаков): Извор препорода!

    Грађанска нова година само што није стигла, и сви чекају нешто ново, чекају срећу, чекају бољитак, и све то искрено желе једни другима. Људи желе да им нова година буде мало, или много боља од предходне. Али, најважније – разумеју ли они то или не, могу ли да изразе то својим речима или не – сви желе да постану бољи и да све око њих постане боље. Да се промене и препороде, да се избаве од онога што их је мучило, оптерећивало, желе да олакшају душу – то у ствари, желе сви људи. Једна стара песма је певала овако: ”Долази Нова година, Са Новом годином, са новом срећом!” Људи желе нову срећу, препорођену срећу, срећу какву још нису лично осетили, али какве се човекова душа сећа, и за коју зна. И данас се окупљамо у храму, пре свега, да би нови живот ушао у наша срца, да бисмо се препородили, да бисмо пред собом видели новог човека, новог Адама, да би се наша душа ослободила робовања греху. И ми желимо срећу једни другима – срећу сједнињења са Богом, са Господом нашим Исусом Христом – срећу која је немогућа без таквог препорода. Ми смо људи Новог Завета, о којем је Сам Господ говорио – ”ово је Нови завет у крви мојој” (Лк. 22, 20), и Крв Христова испуњава наша срца, и мења наш живот. Нисмо ништа бољи од оних људи који сада сасвим другачије дочекују овај дан, али смо срећнији јер знамо нешто што они не знају, и јачи смо јер имамо знање и снагу од Господа, коју они не могу задобити, све док иду путем којим иду. То свакако није повод да се погордимо, већ је то извор наше радости, покајања и молитве. Како је важно што се толико људи, сада, моли Господу, што призива Његову благодат, и у своја срца, и у срца својих ближњих. Тако Црква Крвљу Христовом обнавља народ Божији. Црква је увек обнављала празнике, а са тим и све биће човеково, које би приступало к Богу. Са љубављу, мењајући живот сваког човека и читавих народа. Каква се дивна традиција усталила у нашој Цркви: Божанствена литургија за грађанску Нову годину. Данас у појединим градовима, у скоро свим црквама свештеници служе литургију, а у некима ће служити ујутру, за оне који нису могли ноћу да дођу. Али, понекад и верници, и свештенослужитељи сасвим искрено сумњају у неопходност овога, па често се позивају на то да треба ”поштовати устав”. Богослужбени устав, којим ми живимо, његова основа, темељ, писан је још у XVII веку. И у XVIII, и у XIX, па чак и почетком ХХ века, нису се дешавале ствари које су за нас постале свакодневица. Никада таква количина Руса, верника, крштених људи, није се у ту ноћ препуштала неком разузданом безумљу. Зато се од нас, савремених хришћана, много очекује, а посебно се то односи на свештенослужитеље Цркве: треба да урадимо нешто да бисмо исправили то, да бисмо се спасили и спасили друге. Стога и омивамо душу покајањем и препорађамо наше срце Крвљу Господа Нашег Исуса Христа са смирењем и молитвом, која је тако потребна нашим ближњим. ”Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух” (Јез.18, 31). Како су блиске и разумљиве ове речи сада, у прве минуте Нове године. Ново срце и нов дух – ево шта сви људи траже, и ево шта хришћани први могу да добију и пренесу ближњима око себе. Господ говори кроз пророка: извадићу из тела њихова срце камено и даћу им срце месно (уп. Јез. 11,19). Срце које је способно да прими Христа и благодат Светог Духа, ”Нови Завет закључићу са народом Божијим” – говори Господ. Ми смо учесници тог Завета, и наша срца нису камена, већ жива, срца која живе Светим Духом. Обновимо својом молитвом и срца наших ближњих. Исправимо свој живот. Господе, уразуми неразумне; уразуми младе и утеши старе; усмери јаке и помози слабима. Господе умиј срца наша, обнови живот наш благодаћу Духа Твог Светог! Амин! Извор: Православие.ру
  2. Почајевска лавра је саопштила да је актуелна власт у Украјини усмерена на уништење монаштва - одузимањем имовине од Свето-Успењске Почајевске лавре и њеном предајом новоствореној црквеној организацији. За Радио Слово љубве ова дешавања коментарише јеромонах Игнатије Шетаков, сабрат Сретењског манастира у Москви и уредник портала Православие.ру. Он истиче да је то притисак од стране власти у Украјини на канонску цркву: Братија Почајевске лавре је упутила обраћање поводом одлуке комисије Министарства правде Украјине да анулира регистрацију уговора за право коришћења објеката обитељи, пренело је Информационо-просветитељско одељење УПЦ. „Ради се о месту на којем живи 200 монаха и 50 искушеника – људи који су се одрекли света и сав свој живот посветили служењу Богу,“ – каже се у апелу. „Треба истаћи да је од 2000. године ово већ трећи покушај да се светиња претвори у музеј,“ – истичу у Лаври. Браћа такође обавештавају да су у кратком временском периоду органи јавног тужилаштва покренули неколико неоснованих кривичних поступака, као и да се већ одавно помоћу медија који се налазе под контролом власти обавља рад на томе да се сабраћа дискредитују. Сабраћа Светиње моле за молитвену помоћ обитељи. Следи коментар о. Игнатија Шетакова који истиче да је све ово притисак од стране државе на канонску цркву: Извор: Радио Слово љубве Аудио коментар оца Игњатија на линку радија Слово љубве
  3. Коментаришући наводе да ће Цариградска Патријаршија дати аутокефалност тзв. Украјинској Православној цркви, јеромонах Игнатије Шестаков, гостујући на радију „Источник“, каже да је Руска Православна црква прекинула евхаристијско служење са Цариградском Патријаршијом, да то није добро, посебно не за вернике који живе у расејању. Оца Игнатија питамо који је интерес Цариградске Патријаршије да подржава тзв. Украјинску Православну цркву, затим колико је народ пометен и збуњен оваквим исходом ситуације и како ће се ови проблеми одразити на православни свет у будућности.
  4. Коментаришући наводе да ће Цариградска Патријаршија дати аутокефалност тзв. Украјинској Православној цркви, јеромонах Игнатије Шестаков, гостујући на радију „Источник“, каже да је Руска Православна црква прекинула евхаристијско служење са Цариградском Патријаршијом, да то није добро, посебно не за вернике који живе у расејању. Оца Игнатија питамо који је интерес Цариградске Патријаршије да подржава тзв. Украјинску Православну цркву, затим колико је народ пометен и збуњен оваквим исходом ситуације и како ће се ови проблеми одразити на православни свет у будућности. View full Странице
  5. У емисији „Поглед на исток“ сабрат московског Сретењског манастира, уредник портала Православие.рс јеромонах Игњатије (Шестаков) прича о освећењу руско-српског храма у Бањалуци, новим издањима руских православних аутора у Србији и о великој опасности која прети целом православном свету, а произилази из неопрезних потеза Цариградске патријаршије у Украјини. View full Странице
  6. Светом архијерејском Литуријом коју су служили Преосвећени Епископи тимочки г. Иларион и Епископ пожаревачко-браничевски г. Игнатије, прослављен је Крстовдан 27. септембра 2018. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке и браничевске. Сабраном верном народу беседу је произнео Епископ Игњатије, подсетивши на значај овог великог хришћанског празника. Светој литургији је присуствовао и г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије, који је недавно изабран за Декана Православног богословског факултета у Београду, у оквиру посете Епархији тимочкој поводом Трећег фестивала хришћанске културе, претходног дана је у духовно – мисионарском центру Гостопримница одржао предавање и представио новообјављена дела оца Георгија Флоровског у издању Епархије браничевске. Извор: Епархија тимочка
  7. Светом архијерејском Литуријом коју су служили Преосвећени Епископи тимочки г. Иларион и Епископ пожаревачко-браничевски г. Игнатије, прослављен је Крстовдан 27. септембра 2018. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке и браничевске. Сабраном верном народу беседу је произнео Епископ Игњатије, подсетивши на значај овог великог хришћанског празника. Светој литургији је присуствовао и г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије, који је недавно изабран за Декана Православног богословског факултета у Београду, у оквиру посете Епархији тимочкој поводом Трећег фестивала хришћанске културе, претходног дана је у духовно – мисионарском центру Гостопримница одржао предавање и представио новообјављена дела оца Георгија Флоровског у издању Епархије браничевске. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  8. У оквиру емисије Православна Русија на таласима васељенског радија Светигоре јеромонах Игнатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира и уредник сајта Православие.ру говори о 1030. годишњици Крштења Русије. Благодарећи радију Светигори доносимо звучни запис овог занимљивог и надахнутог разговора. Звучни запис емисије View full Странице
  9. Научно наставно веће ПБФ БУ на својој седници је донело одлуку да за новог Декана ове високошколске установе буде изабран епископ браничевски Игнатије (Мидић), редовни професор ПБФ БУ Игнатије (световно Добривоје Мидић; Кнез Село код Ниша, 17. октобар 1954) епископ је пожаревачко-браничевски и смедеревски и професор догматике и етике на Православном богословском факултету у Београду. Школовање Епископ Игнатије (крштено име Добривоје) је рођен 17. октобра 1954. у Кнез Селу, општина Ниш. После осмогодишње школе коју је завршио у родном месту, уписао се у Богословију Светог Саве у Београду године 1969. и исту завршио 1974. са одличним успехом. Основне студије теологије уписао је 1976. на Православном богословском факултету у Београду и окончао их 1980. године. Већ током основних студија, показао је интелектуалну храброст и критички дух, особине које нису биле својствене српским теолозима тог доба. Још тада се није мирио са идеократским и догматским мишљењем, са „школском“ и „академском“ теологијом и устаљеним типом мишљења. Поред студија теологије проучавао је и философију, логику, историју, књижевност, уметност… Постдипломске студије По благослову епископа нишког Иринеја и препоруци Светог архијерејског синода, садашњи епископ браничевски, одлази 1981. на постдипломске и докторске студије из систематске теологије на Православном богословском факултету у Атини. Сусрет са православном теологијом и народом у Грчкој, са духовним и егзистенцијалним искуством Свете горе, где је често одлазио за време студија, умногоме су изменили његов живот. Тамо је осетио и доживео у свој пуноћи екуменске димензије православног богословља, сву дубину, ширину и лепоту православља. Тај нови амбијент још више је појачавао његову љубав према Христу коју је почео да развија још од када је угледао овај свет, захваљујући родитељима, посебно мајци; затим љубав према монашком животу и православном богословљу. У Грчкој су му учитељи на првом месту постали Свети Оци. У току свог боравка тамо даноноћно је проучавао њихова дела. Саживљавао се са њима, разговарао, постављао им питања, ишао „путевима Отаца“ и удубљивао се у њихов начин мишљења и живота. Његову посебну љубав и пажњу су привлачили Свети Јован Богослов, Апостол Павле, Свети Игнатије Богоносац, чије је име узео на монашењу, велики кападокијски оци, Свети Атанасије Велики, Григорије Палама и посебно Свети Максим Исповедник. Од савремених теолога посебно је проучавао дела Георгија Флоровског, епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), митрополита пергамског Јована (Зизиуласа) и других. Сви они данас говоре кроз њега на један изузетно леп начин. Па ипак, богословље Светог Максима и богословље митрополита Јована (Зизиуласа) на њега су оставили најдубљи траг. Сусрет и пријатељство са Јованом Зизиуласом сматра и сам за посебан Божји дар. Поред теологије је, на Атинском универзитету, студирао византијску књижевност и античку философију, проучавао дела савремених егзистенцијалиста (понајвише Ж. П. Сартра) и персоналиста. Привлачила га је и савремена физика, нарочито радови Ајнштајна и Хајзенберга, затим модерни римокатолички, протестантски и англикански теолози, посебно Паненберг и Торанс. Одувек је сматрао да теологија не може да игнорише друга знања и науке, и обратно. Теологија је за њега била и остала католичанско знање које има значење и важење за све. Он је разуме као свеобухватно виђење Бога, света и живота, а не као парцијално „специјалистичко“ знање, или као једну међу многим наукама. У току докторских студија у Грчкој, а и касније, све до сада, посебно се бавио проблемом еклисиологије, свакако у контексту тријадологије, христологије, пневматологије и есхатологије. Питање Цркве за њега није научно или академско питање, већ првенствено питање живота или смрти. Црквени начин постојања је тип људске егзистенције којим се превазилази смрт. Он зато увек и говори о Цркви и Литургији, што су за њега готово синонимни појмови. За тему своје докторске дисертације одабрао је „Тајна Цркве — Систематско-ерминевтички приступ тајни Цркве по Светом Максиму Исповеднику“, коју је успешно одбранио 1987. године на Атинском универзитету. Тај његов рад изазвао је велику пажњу у грчким теолошким круговима. Тим поводом било је и полемика и опречних мишљења, што говори о вредности његове дисертације која, нажалост, још није преведена на наш језик. Монашење и рад на факултету После докторских студија и одбрањене дисертације епископ Игњатије се враћа у отаџбину и готово одмах по повратку је 1988. године изабран за доцента на Православном богословском факултету у Београду, прво за предмет етику, а потом, после смрти професора др Стојана Гошевића и за догматику. Замонашио се 1991. године. Исте године је рукоположен за јерођакона а затим и јеромонаха. У међувремену је, у два наврата по шест месеци, боравио у Немачкој на специјалистичким студијама из есхатолошке теологије. Свети архијерејски синод Српске православне цркве га је изабрао за представника Српске цркве у Међуправославној комисији за припрему Великог сабора. Одмах је почео да учествује на бројним домаћим и међународним научним и теолошким симпозијумима и јавним трибинама. Изабран је и за члана Редакције угледног теолошког часописа на српском језику „Теолошки погледи“. Почео је да сарађује и објављује своје радове у бројним домаћим и страним стручним часописима. Епископ браничевски Иако веома млад о. Игњатије је изабран за епископа браничевског 1994. године на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске цркве. Његов избор за епископа био је велики и радостан догађај за нашу помесну Цркву,[тражи се извор] посебно епархију браничевску. Његовом избору за архипастира Цркве Христове обрадовале су се Цариградска патријаршија и Грчка црква, што су потврдили и кроз своје представнике на његовој хиротонији. Многи свештеници, монаси и монахиње и православни верници из браничевске епархије говоре да се са његовим доласком „догађа нешто ново“. Осећају да је он „први“ само у служењу, да им даје цело своје биће, да му је једини циљ да изграђује Цркву Божју као живу литургијску заједницу и Тело Христово. У њему виде Оца и Учитеља Цркве у пуном и правом смислу тих речи. (Епископски двор у Пожаревцу је, кажу, постао дом свих који желе да у њега уђу. У њему увек можете срести децу, било да се играју, било да слушају поуке свога епископа. Међу студентима епископ Игњатије је један од најомиљенијих професора чија се предавања не пропуштају. У Савету професора је поштована и уважавана личност. Он је човек бурног темперамента, некад уме и да „плане“, али, у томе нема срџбе и гнева. Његови пријатељи најбоље знају колико им је привржен и одан, колико је пространо и широко његово биће, колико уме да цени и поштује сваку људску личност. Он у њима гледа иконе Христове, а Христос је за њега све, зато толико и говори о Христу и личности. И не само то. Он сам настоји да својим ликом Христа показује. Зато многи, посебно млади људи, у његовом присуству осећају небеску радост. Његови радови и мисао су ослобођени сувишне „цитатологије“, непотребних речи и фраза, конфесионалног, моралистичког и психологистичког духа. Он не „интерпретира“ друге, не заклања се иза ауторитета, што је у име „научности“ постао манир многих теолога, посебно оних који су тек на почетку свога богословско-научног рада. Није склон научном „канибализму“ и теолошком „сикретизму“. Епископ Игнатије прихвата „ризик“ и храбро, јасно и уверљиво излаже своју мисао, сведочи оно што је у искуству вере доживео и сазнао, остављајући другима да процењују и оцењују само његову богословску мисао. Он много не „цитира“ Оце, али се зато труди да буде на „путевима Отаца“, да мисли на светоотачки начин и живи животом Отаца. Стиче се утисак да се у томе огледа његова верност Предању Цркве и Светим Оцима. Оци су стално код њега одсутно-присутни. Попут њих он се мучи и рве са свим животним и егзистенцијалним проблемима света и живота. У нечему је сличан једном броју теолога 20. века али ни са једним идентичан. Он је аутентична личност и појава. Теологија је за њега „хлеб живота“. Он богословски мисли. Како мисли труди се да тако и живи. Зато му је реч актуелна, савремена и животна. Она има преображавајућу моћ и снагу. Све што је написао и изговорио, претходно је доживео. Његова теологија је његова молитва и доксологија. Са њим се човек може неслагати али му се не може неверовати. Увек се труди, и у великој мери успева, да покаже да догмати Цркве, које је „академска“ и „кабинетска“ теологија редуковала на „формуле“ и „дефиниције“, имају животно и егзистенцијално значење и важење за савременог човека. Само Бог и он знају колико му биће чезне и вапи за богословским разговором и дијалогом. Он пати и страда, као старозаветни Јов, што је то, стицајем многих околности, код нас сведено на најмању могућу меру. Библиографија „ЕСХАТОЛОШКА ДИМЕНЗИЈА ЦРКВЕ И ЊЕН УТИЦАЈ НА ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ“, Теолошки погледи 1-2, Београд 1989. стр. 77-91. „ПРАВОСЛАВНА АНТРОПОЛОГИЈА И САВРЕМЕНИ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ“, Богословље, Београд 1990, стр. 33-47. „КРАТКО РАЗМИШЉАЊЕ О КОСОВСКОМ ЗАВЕТУ И КОНТЕКСТУ ДАНАШЊИХ ЗБИВАЊА У СРБИЈИ“, Богословље, Београд 1991, стр. 65-67. „Заједница у љубави“, Источник 10, 1994, стр. 127-129. „Црква и њен идентитет“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 13-28. „Православна духовност данас“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 29-40. „ОД БОГА КАО ВИШЕ СИЛЕ ДО БОГА КАО ЛИЧНОСТИ“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 41-66. „ОВАПЛОЋЕЊЕ И СПАСИТЕЉ У ХРИШЋАНСКОМ УЧЕЊУ“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 67-83. „Православље као лек против смрти“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 84-102. „ОД СЛОБОДЕ КАО БУНТА ДО СЛОБОДЕ КАО БИЋА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 103-123. „КРАТАК ОСВРТ ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ ИКОНА САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ ИКОНОПИСАЦА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 124-134. „Савремени свет и Православна Црква“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 135-148. „Судбина, грех и слобода“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 149-157. „О извору и суштини православног монаштва“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 158-170. „Између морализма и национализма“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 171-176. „КРАТАК ОСВРТ НА ТЕОЛОГИЈУ СВ. МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 177-183. „ТУМАЧЕЊЕ ХИВ БЕСЕДЕ СВ. ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 184-215. „О саборности Цркве“, Саборност 1, Пожаревац 1995. „О васкрсењу Христовом“, Саборност 2, Пожаревац 1995. „Литургијом се гради Царство Божије“, Саборност 3-4, Пожаревац 1995. „Помирење — социјално-политичке димензије“, Саборност 1, Пожаревац 1996. „Однос света и човека са Богом“, Саборност 2-3, Пожаревац 1996. „О (не)познању Бога“, Саборност 4, Пожаревац 1996. (Отачник бр 1) „Есхатон као узрок постојању Цркве“, Саборност 1-2, Пожаревац 1997. „Човек као икона и подобије Божије“, Саборност 3-4, Пожаревац 1997. „Теолошка основа црквеног сликарства“, Саборност 1-2, Пожаревац 1998. „Страдање као изазов људској слободи“, Саборност 3-4, Пожаревац 1998. „Дух Свети и јединство Цркве“, Саборност 1-2, Пожаревац 2000. „Циљ веронауке је да људи уђу у цркву“, Саборност 3-4, Пожаревац 2000. „Однос Цркве и Царства Божијег“, Саборност 3-4, Пожаревац 2000. „Истина света и хришћанско откривење“, Саборност 1-4, Пожаревац 2001. „Реч о молитви“, Предговор молитвенику, Православни молитвеник, Пожаревац, 2001. „Црквени словар“, Уџбеник за 1. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001. „Православни катихизис“, Уџбеник за 1. и 2. разред средњих школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002. „Онтологија и етика у светлу христологије Светог Максима“, Саборност 1-4, Пожаревац 2003. „Светост у литургијском схватању“ „Православни катихизис“ Приручник за наставнике основних и средњих школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003. „Православни катихизис“, Уџбеник за 2. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003. „Православни катихизис“, Уџбеник за 3. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. „Православни катихизис“, Уџбеник за 4. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. http://www.crkvasvetogluke.com/наш-владика-игнатијемидић-постао-је-н/ View full Странице
  10. Игнатије (световно Добривоје Мидић; Кнез Село код Ниша, 17. октобар 1954) епископ је пожаревачко-браничевски и смедеревски и професор догматике и етике на Православном богословском факултету у Београду. Школовање Епископ Игнатије (крштено име Добривоје) је рођен 17. октобра 1954. у Кнез Селу, општина Ниш. После осмогодишње школе коју је завршио у родном месту, уписао се у Богословију Светог Саве у Београду године 1969. и исту завршио 1974. са одличним успехом. Основне студије теологије уписао је 1976. на Православном богословском факултету у Београду и окончао их 1980. године. Већ током основних студија, показао је интелектуалну храброст и критички дух, особине које нису биле својствене српским теолозима тог доба. Још тада се није мирио са идеократским и догматским мишљењем, са „школском“ и „академском“ теологијом и устаљеним типом мишљења. Поред студија теологије проучавао је и философију, логику, историју, књижевност, уметност… Постдипломске студије По благослову епископа нишког Иринеја и препоруци Светог архијерејског синода, садашњи епископ браничевски, одлази 1981. на постдипломске и докторске студије из систематске теологије на Православном богословском факултету у Атини. Сусрет са православном теологијом и народом у Грчкој, са духовним и егзистенцијалним искуством Свете горе, где је често одлазио за време студија, умногоме су изменили његов живот. Тамо је осетио и доживео у свој пуноћи екуменске димензије православног богословља, сву дубину, ширину и лепоту православља. Тај нови амбијент још више је појачавао његову љубав према Христу коју је почео да развија још од када је угледао овај свет, захваљујући родитељима, посебно мајци; затим љубав према монашком животу и православном богословљу. У Грчкој су му учитељи на првом месту постали Свети Оци. У току свог боравка тамо даноноћно је проучавао њихова дела. Саживљавао се са њима, разговарао, постављао им питања, ишао „путевима Отаца“ и удубљивао се у њихов начин мишљења и живота. Његову посебну љубав и пажњу су привлачили Свети Јован Богослов, Апостол Павле, Свети Игнатије Богоносац, чије је име узео на монашењу, велики кападокијски оци, Свети Атанасије Велики, Григорије Палама и посебно Свети Максим Исповедник. Од савремених теолога посебно је проучавао дела Георгија Флоровског, епископа захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића), митрополита пергамског Јована (Зизиуласа) и других. Сви они данас говоре кроз њега на један изузетно леп начин. Па ипак, богословље Светог Максима и богословље митрополита Јована (Зизиуласа) на њега су оставили најдубљи траг. Сусрет и пријатељство са Јованом Зизиуласом сматра и сам за посебан Божји дар. Поред теологије је, на Атинском универзитету, студирао византијску књижевност и античку философију, проучавао дела савремених егзистенцијалиста (понајвише Ж. П. Сартра) и персоналиста. Привлачила га је и савремена физика, нарочито радови Ајнштајна и Хајзенберга, затим модерни римокатолички, протестантски и англикански теолози, посебно Паненберг и Торанс. Одувек је сматрао да теологија не може да игнорише друга знања и науке, и обратно. Теологија је за њега била и остала католичанско знање које има значење и важење за све. Он је разуме као свеобухватно виђење Бога, света и живота, а не као парцијално „специјалистичко“ знање, или као једну међу многим наукама. У току докторских студија у Грчкој, а и касније, све до сада, посебно се бавио проблемом еклисиологије, свакако у контексту тријадологије, христологије, пневматологије и есхатологије. Питање Цркве за њега није научно или академско питање, већ првенствено питање живота или смрти. Црквени начин постојања је тип људске егзистенције којим се превазилази смрт. Он зато увек и говори о Цркви и Литургији, што су за њега готово синонимни појмови. За тему своје докторске дисертације одабрао је „Тајна Цркве — Систематско-ерминевтички приступ тајни Цркве по Светом Максиму Исповеднику“, коју је успешно одбранио 1987. године на Атинском универзитету. Тај његов рад изазвао је велику пажњу у грчким теолошким круговима. Тим поводом било је и полемика и опречних мишљења, што говори о вредности његове дисертације која, нажалост, још није преведена на наш језик. Монашење и рад на факултету После докторских студија и одбрањене дисертације епископ Игњатије се враћа у отаџбину и готово одмах по повратку је 1988. године изабран за доцента на Православном богословском факултету у Београду, прво за предмет етику, а потом, после смрти професора др Стојана Гошевића и за догматику. Замонашио се 1991. године. Исте године је рукоположен за јерођакона а затим и јеромонаха. У међувремену је, у два наврата по шест месеци, боравио у Немачкој на специјалистичким студијама из есхатолошке теологије. Свети архијерејски синод Српске православне цркве га је изабрао за представника Српске цркве у Међуправославној комисији за припрему Великог сабора. Одмах је почео да учествује на бројним домаћим и међународним научним и теолошким симпозијумима и јавним трибинама. Изабран је и за члана Редакције угледног теолошког часописа на српском језику „Теолошки погледи“. Почео је да сарађује и објављује своје радове у бројним домаћим и страним стручним часописима. Епископ браничевски Иако веома млад о. Игњатије је изабран за епископа браничевског 1994. године на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске цркве. Његов избор за епископа био је велики и радостан догађај за нашу помесну Цркву,[тражи се извор] посебно епархију браничевску. Његовом избору за архипастира Цркве Христове обрадовале су се Цариградска патријаршија и Грчка црква, што су потврдили и кроз своје представнике на његовој хиротонији. Многи свештеници, монаси и монахиње и православни верници из браничевске епархије говоре да се са његовим доласком „догађа нешто ново“. Осећају да је он „први“ само у служењу, да им даје цело своје биће, да му је једини циљ да изграђује Цркву Божју као живу литургијску заједницу и Тело Христово. У њему виде Оца и Учитеља Цркве у пуном и правом смислу тих речи. (Епископски двор у Пожаревцу је, кажу, постао дом свих који желе да у њега уђу. У њему увек можете срести децу, било да се играју, било да слушају поуке свога епископа. Међу студентима епископ Игњатије је један од најомиљенијих професора чија се предавања не пропуштају. У Савету професора је поштована и уважавана личност. Он је човек бурног темперамента, некад уме и да „плане“, али, у томе нема срџбе и гнева. Његови пријатељи најбоље знају колико им је привржен и одан, колико је пространо и широко његово биће, колико уме да цени и поштује сваку људску личност. Он у њима гледа иконе Христове, а Христос је за њега све, зато толико и говори о Христу и личности. И не само то. Он сам настоји да својим ликом Христа показује. Зато многи, посебно млади људи, у његовом присуству осећају небеску радост. Његови радови и мисао су ослобођени сувишне „цитатологије“, непотребних речи и фраза, конфесионалног, моралистичког и психологистичког духа. Он не „интерпретира“ друге, не заклања се иза ауторитета, што је у име „научности“ постао манир многих теолога, посебно оних који су тек на почетку свога богословско-научног рада. Није склон научном „канибализму“ и теолошком „сикретизму“. Епископ Игнатије прихвата „ризик“ и храбро, јасно и уверљиво излаже своју мисао, сведочи оно што је у искуству вере доживео и сазнао, остављајући другима да процењују и оцењују само његову богословску мисао. Он много не „цитира“ Оце, али се зато труди да буде на „путевима Отаца“, да мисли на светоотачки начин и живи животом Отаца. Стиче се утисак да се у томе огледа његова верност Предању Цркве и Светим Оцима. Оци су стално код њега одсутно-присутни. Попут њих он се мучи и рве са свим животним и егзистенцијалним проблемима света и живота. У нечему је сличан једном броју теолога 20. века али ни са једним идентичан. Он је аутентична личност и појава. Теологија је за њега „хлеб живота“. Он богословски мисли. Како мисли труди се да тако и живи. Зато му је реч актуелна, савремена и животна. Она има преображавајућу моћ и снагу. Све што је написао и изговорио, претходно је доживео. Његова теологија је његова молитва и доксологија. Са њим се човек може неслагати али му се не може неверовати. Увек се труди, и у великој мери успева, да покаже да догмати Цркве, које је „академска“ и „кабинетска“ теологија редуковала на „формуле“ и „дефиниције“, имају животно и егзистенцијално значење и важење за савременог човека. Само Бог и он знају колико му биће чезне и вапи за богословским разговором и дијалогом. Он пати и страда, као старозаветни Јов, што је то, стицајем многих околности, код нас сведено на најмању могућу меру. Библиографија „ЕСХАТОЛОШКА ДИМЕНЗИЈА ЦРКВЕ И ЊЕН УТИЦАЈ НА ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ“, Теолошки погледи 1-2, Београд 1989. стр. 77-91. „ПРАВОСЛАВНА АНТРОПОЛОГИЈА И САВРЕМЕНИ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛИЗАМ“, Богословље, Београд 1990, стр. 33-47. „КРАТКО РАЗМИШЉАЊЕ О КОСОВСКОМ ЗАВЕТУ И КОНТЕКСТУ ДАНАШЊИХ ЗБИВАЊА У СРБИЈИ“, Богословље, Београд 1991, стр. 65-67. „Заједница у љубави“, Источник 10, 1994, стр. 127-129. „Црква и њен идентитет“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 13-28. „Православна духовност данас“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 29-40. „ОД БОГА КАО ВИШЕ СИЛЕ ДО БОГА КАО ЛИЧНОСТИ“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 41-66. „ОВАПЛОЋЕЊЕ И СПАСИТЕЉ У ХРИШЋАНСКОМ УЧЕЊУ“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 67-83. „Православље као лек против смрти“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 84-102. „ОД СЛОБОДЕ КАО БУНТА ДО СЛОБОДЕ КАО БИЋА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 103-123. „КРАТАК ОСВРТ ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ ИКОНА САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ ИКОНОПИСАЦА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 124-134. „Савремени свет и Православна Црква“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 135-148. „Судбина, грех и слобода“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 149-157. „О извору и суштини православног монаштва“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 158-170. „Између морализма и национализма“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 171-176. „КРАТАК ОСВРТ НА ТЕОЛОГИЈУ СВ. МАКСИМА ИСПОВЕДНИКА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 177-183. „ТУМАЧЕЊЕ ХИВ БЕСЕДЕ СВ. ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА“, Сећање на будућност, Београд 1995, стр. 184-215. „О саборности Цркве“, Саборност 1, Пожаревац 1995. „О васкрсењу Христовом“, Саборност 2, Пожаревац 1995. „Литургијом се гради Царство Божије“, Саборност 3-4, Пожаревац 1995. „Помирење — социјално-политичке димензије“, Саборност 1, Пожаревац 1996. „Однос света и човека са Богом“, Саборност 2-3, Пожаревац 1996. „О (не)познању Бога“, Саборност 4, Пожаревац 1996. (Отачник бр 1) „Есхатон као узрок постојању Цркве“, Саборност 1-2, Пожаревац 1997. „Човек као икона и подобије Божије“, Саборност 3-4, Пожаревац 1997. „Теолошка основа црквеног сликарства“, Саборност 1-2, Пожаревац 1998. „Страдање као изазов људској слободи“, Саборност 3-4, Пожаревац 1998. „Дух Свети и јединство Цркве“, Саборност 1-2, Пожаревац 2000. „Циљ веронауке је да људи уђу у цркву“, Саборност 3-4, Пожаревац 2000. „Однос Цркве и Царства Божијег“, Саборност 3-4, Пожаревац 2000. „Истина света и хришћанско откривење“, Саборност 1-4, Пожаревац 2001. „Реч о молитви“, Предговор молитвенику, Православни молитвеник, Пожаревац, 2001. „Црквени словар“, Уџбеник за 1. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001. „Православни катихизис“, Уџбеник за 1. и 2. разред средњих школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002. „Онтологија и етика у светлу христологије Светог Максима“, Саборност 1-4, Пожаревац 2003. „Светост у литургијском схватању“ „Православни катихизис“ Приручник за наставнике основних и средњих школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003. „Православни катихизис“, Уџбеник за 2. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003. „Православни катихизис“, Уџбеник за 3. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. „Православни катихизис“, Уџбеник за 4. разред ОШ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. http://www.crkvasvetogluke.com/наш-владика-игнатијемидић-постао-је-н/
  11. Посету Патријарха српског Г. Иринеја Москви, за Слово љубве ексклузивно коментарише јеромонах Игнатије Шестаков из московског Сретењског манастира, уредник портала Православие.ру који истиче да је ово био веома значајан догађај за живот Руске Цркве: "Речи подршке Патријарха Иринеја канонској Цркви у Украјини, која страда, укрепљују и нас и нашу браћу у Кијеву, у читавој Украјини и читавом православном свету", наводи о. Игнатије и додаје да посета Патријарха Иринеја Руској Цркви потврђује наше јединство: "надамо се да ће таквих посета бити све више, на развој односа две Цркве, на јединство и очување Кирило-Методијевског наслеђа". Звучни запис разговора Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  12. После богослужења уследило је предавање јеромонаха Игњатија (Шестакова), сабрата Сретењског мушког манастира из Москве, на тему Васељенско поштовање Светог Саве, којег је у име братства храма поздравио и најавио презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник Команде 1. бригаде Копнене војске. Надахнутим предавањем отац Игњатије је сведочио о најстаријим писаним и сликаним поменима и живом предању који су, у руском народу, неговали и сачували Светог Саву српског у живом памћењу. Убрзо после блаженог уснућа Светитеља Саве његов свештени култ је пренет у Русију, а писана реч Светитељева, нарочито Номоканон Светитеља Саве Српског, васпитала је многе генерације и обликовала канонску свест благочестивог народа Русије кроз дуги низ десетлећа. Знаменити Иван Васиљевић, познатији као Грозни је, као руски суверен, наредио да се направи илустровано житије Светог Саве, као и да се живопишу ликови светих Симеона, Саве и кнеза Лазара у централном храму московског Кремља, што је непобитно сведочанство о великом угледу Светога у руском народу. Вероватно је на Ивана Грозног, снажан утицај, још у детињству и раној младости, извршила његова бака по мајци, Српкиња, Ана Јакшић Глинска, која је преузела улогу у васпитању младог цара који је рано остао без родитеља. Предавач се осврнуо на јаке везе братских односа Србије и Русије у животним подухватима великомученика цара Николаја II Романова и његове многострадалне породице, истичући да је царска породица, изложбеним фотоматеријалима, већ дуже време у пропутовању српским крајевима, а ових дана и са нама у храму у коме се налазимо. Сасвим је извесно да су царев поход Србији и благослов Светог Саве, допринели да се на српском језику појави и неколико наслова популарног руског писца протопрезвитера Андреја Ткачова, који српском читаоцу нуди веома инспиративне одговоре и предлоге решења на актуелна животна питања и проблеме који муче савремено друштво. Једна иста светодуховска нит која Србима рађа Светог Саву а Русима Цара Николаја, чини да се Ткачов као писац обрео међу Србима, а моја незнатност живим присуством и речју, закључио је отац Игњатије. То је јасан показатељ да смо потребни једни другима и да смо дужни да чувамо тај дар. Предавању су присуствовали протопрезвитери Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесенског храма на Клиси и Стојан Билић, сабрат новосадског Светогеоргијевског, Саборног храма; презвитер Негослав Бељански, парох у Српском Милетићу; братија Светоархангелског манастира у Ковиљу: јеромонах Дионисије, јерођакон Јеротеј, монаси Дамаскин и Козма, уз свештенство и парохијане Светосавског храмаи благочестиви народ из других места. После вечерњег богослужења и предавања, које је одржано у продужетку, отац Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, срдачно је заблагодарио предавачу, свештеницима, монаштву и сабраном народу, што су својим доласком у великом броју, оправдали настојања домаћина да се, благословом Светога оца нашег Саве, саберемо у Господу и окренемо једни другима, схватајући да нам је у Дому Господњем, а то првенствено није рукотворено здање, него животворна атмосфера, свагда „добро бити“. Призивајући благослов Божји и молитвено заступништво Светитеља Саве на све окупљене, отац Бранислав је позвао присутне с напоменом, да и другима пренесу радосни позив и наредног дана дођу на свету Евхаристију, коју ће, благословом Његовог Преосвештенстав Епископа бачког др Иринеја, богослужити отац Игњатије. У шесту недељу по Пасхи, 13. маја 2018. године, новосадски Светосавски храмса његовим свештенством и вернимаимао је дивну прилику да саслужује оцу Игњатију Сретењском у божанственој Евхаристији коју је принео Господу. Началствујући је сабранима упутио спасоносну реч јеванђелске поуке, подсећајући да смо дужни да следимо пут Христове љубави и њоме развијамо свој духовни вид. На самој завршници свете Литургије, настојатељ храма, отац Бранислав Мркић је, пред мноштвом сабраног народа, бираним и изузетно надахнутим речима у име свих домаћина – свештенства и народа – поздравио драгог госта и уручио му златоткану икону Богомајке у знак благодарности што га ни далек пут и напоран труд нису спречили да нам дође и донесе благослов Свете Русије. Отац Игњатије је свесрдно заблагодарио на позиву и дару, а потом делио нафору и лично поздравио сваког ко му је пришао. Нека би дао Бог, као што је рекао отац Бранислав, да свако од нас, макар и малим трудовима, до последњег даха свог ревносно служи Васкрслом Христу и тако сложи мозаик сопственог спасења у Царству Божјем. Амин. Извор: Радио Беседа
  13. У навечерје недеље о Слепом, а на дан свештеног спомена богоносног оца нашег Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2018. године, у Светосавском храму на Новом насељу сабрао се благочестиви народ са својим свештенством и монаштвом на васкрсно вечерње које је богослужио презвитер Предраг Докић, војни свештеник 204. ратне ваздухопловне бригаде у Батајници, уз саслужење храмовног ђакона Владе Поповића. -ФОТОГАЛЕРИЈА (1)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (2)- После богослужења уследило је предавање јеромонаха Игњатија (Шестакова), сабрата Сретењског мушког манастира из Москве, на тему Васељенско поштовање Светог Саве, којег је у име братства храма поздравио и најавио презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник Команде 1. бригаде Копнене војске. Надахнутим предавањем отац Игњатије је сведочио о најстаријим писаним и сликаним поменима и живом предању који су, у руском народу, неговали и сачували Светог Саву српског у живом памћењу. Убрзо после блаженог уснућа Светитеља Саве његов свештени култ је пренет у Русију, а писана реч Светитељева, нарочито Номоканон Светитеља Саве Српског, васпитала је многе генерације и обликовала канонску свест благочестивог народа Русије кроз дуги низ десетлећа. Знаменити Иван Васиљевић, познатији као Грозни је, као руски суверен, наредио да се направи илустровано житије Светог Саве, као и да се живопишу ликови светих Симеона, Саве и кнеза Лазара у централном храму московског Кремља, што је непобитно сведочанство о великом угледу Светога у руском народу. Вероватно је на Ивана Грозног, снажан утицај, још у детињству и раној младости, извршила његова бака по мајци, Српкиња, Ана Јакшић Глинска, која је преузела улогу у васпитању младог цара који је рано остао без родитеља. Предавач се осврнуо на јаке везе братских односа Србије и Русије у животним подухватима великомученика цара Николаја II Романова и његове многострадалне породице, истичући да је царска породица, изложбеним фотоматеријалима, већ дуже време у пропутовању српским крајевима, а ових дана и са нама у храму у коме се налазимо. Сасвим је извесно да су царев поход Србији и благослов Светог Саве, допринели да се на српском језику појави и неколико наслова популарног руског писца протопрезвитера Андреја Ткачова, који српском читаоцу нуди веома инспиративне одговоре и предлоге решења на актуелна животна питања и проблеме који муче савремено друштво. Једна иста светодуховска нит која Србима рађа Светог Саву а Русима Цара Николаја, чини да се Ткачов као писац обрео међу Србима, а моја незнатност живим присуством и речју, закључио је отац Игњатије. То је јасан показатељ да смо потребни једни другима и да смо дужни да чувамо тај дар. Предавању су присуствовали протопрезвитери Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесенског храма на Клиси и Стојан Билић, сабрат новосадског Светогеоргијевског, Саборног храма; презвитер Негослав Бељански, парох у Српском Милетићу; братија Светоархангелског манастира у Ковиљу: јеромонах Дионисије, јерођакон Јеротеј, монаси Дамаскин и Козма, уз свештенство и парохијане Светосавског храмаи благочестиви народ из других места. После вечерњег богослужења и предавања, које је одржано у продужетку, отац Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, срдачно је заблагодарио предавачу, свештеницима, монаштву и сабраном народу, што су својим доласком у великом броју, оправдали настојања домаћина да се, благословом Светога оца нашег Саве, саберемо у Господу и окренемо једни другима, схватајући да нам је у Дому Господњем, а то првенствено није рукотворено здање, него животворна атмосфера, свагда „добро бити“. Призивајући благослов Божји и молитвено заступништво Светитеља Саве на све окупљене, отац Бранислав је позвао присутне с напоменом, да и другима пренесу радосни позив и наредног дана дођу на свету Евхаристију, коју ће, благословом Његовог Преосвештенстав Епископа бачког др Иринеја, богослужити отац Игњатије. У шесту недељу по Пасхи, 13. маја 2018. године, новосадски Светосавски храмса његовим свештенством и вернимаимао је дивну прилику да саслужује оцу Игњатију Сретењском у божанственој Евхаристији коју је принео Господу. Началствујући је сабранима упутио спасоносну реч јеванђелске поуке, подсећајући да смо дужни да следимо пут Христове љубави и њоме развијамо свој духовни вид. На самој завршници свете Литургије, настојатељ храма, отац Бранислав Мркић је, пред мноштвом сабраног народа, бираним и изузетно надахнутим речима у име свих домаћина – свештенства и народа – поздравио драгог госта и уручио му златоткану икону Богомајке у знак благодарности што га ни далек пут и напоран труд нису спречили да нам дође и донесе благослов Свете Русије. Отац Игњатије је свесрдно заблагодарио на позиву и дару, а потом делио нафору и лично поздравио сваког ко му је пришао. Нека би дао Бог, као што је рекао отац Бранислав, да свако од нас, макар и малим трудовима, до последњег даха свог ревносно служи Васкрслом Христу и тако сложи мозаик сопственог спасења у Царству Божјем. Амин. Извор: Радио Беседа View full Странице
  14. Дана 2. јануара када се Црква молитвено сјећа светог Игнатија Богоносца, као и светог Данила Хумског, прослављена је слава Епархије ЗaхумскоХерцеговачке и Приморске и нашег Епископа Г. Григорија. Свету архијерејску Литургију у Манастиру Св. Апостола Петра и Павла служили су Епископ Григорије и умировљени Епископ Атанасије који је началствовао Службом Божијом, уз саслуживање великог броја свештенства. Након прочитаног Јеванђеља вјерном народу произнио је бесједу Епископ Григорије. На Литургији је учествовао велики број вјерног народа. На крају Свете Литургије преломљен је славски колач. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска View full Странице
  15. ризница богословља

    Свети Игнатије Богоносац: О јединству Цркве

    Сви као у један храм Божји стичите се, као на један жртвеник, ка Једноме Исусу Христу, који је од Једнога Оца произишао и у Једноме јесте и отишао је (Једноме) (Јн.1,18; 8,42; 13,3).   (Свети Игњатије Богоносац, Посланица Магнежанима, 7. поглавље)     Извор: Српска Православна Црква
  16. Као што, дакле, Господ (Христос), будући (са Оцем) сједињен (Јн. 5,30; 10,30), не учини ништа без Оца, нити Сам собом нити кроз Апостоле, тако ни ви не чините ништа без епископа и презвитера (свештеника), нити покушавајте нешто што вам се насамо чини умесно, него (све чините) на заједничком сабрању: једна молитва, једно мољење, један ум, једна нада у љубави (Еф. 4,4-6), у чистој радости која је Исус Христос, од Кога нема ничега бољега. Сви као у један храм Божји стичите се, као на један жртвеник, ка Једноме Исусу Христу, који је од Једнога Оца произишао и у Једноме јесте и отишао је (Једноме) (Јн.1,18; 8,42; 13,3). (Свети Игњатије Богоносац, Посланица Магнежанима, 7. поглавље) Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17.   После прочитаног Јеванђелског одељка, празничну беседу произнео је владика  бачки Иринеј, који је честитао славу домаћину сабрања. Свако има дар да може да љуби ближњега. Ако нема могућности да му помогне у његовим неким животним невољама и страдањима, може Богу да се помоли за њега, ако ништа друго. Можда је то највећа подршка. Све је то велико зато што се, кроз то, огледа Христова љубав. Бог својом љубављу држи у животу свет и све људе свих времена, истакао је Епископ бачки. (ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ)     Славски колач и жито благословио је Епископ  шумадијски Јован, а потом се присутнима обратио и Епископ нишки Арсеније. Молитвеном обележавању славе Епископа Пахомија присуствовао је и господин др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије.     Својим појањем, свечаност су увеличале монахиње из манастира светог Прохора Пчињског, светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском, светог великомученика Пантелејмона у Лепчинцу, као и ученици веронауке.   По завршетку Литургије, свештенство, монаштво и верујући народ честитали су владици Пахомију славу у Епископском двору, а трпеза љубави за све присутне приређена је у дворани Црквене општине врањске.       Извор: Епархија врањска
  18. На дан празновања Светог свештеномученика Игнатија Богоносца, епископа антиохијског, 20. децембра/ 2. јануара текуће године, поводом прославе Крсног имена Преосвештеног Епископа врањског господина Пахомија, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Врању началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки господин Арсеније, уз саслужење преосвештене господе епископа: бачког Иринеја, шумадијског Јована, брегалничког Марка, бихаћко-петровачког Сергија, умировљеног милешевског Филарета и домаћина, владике врањског Пахомија. После прочитаног Јеванђелског одељка, празничну беседу произнео је владика бачки Иринеј, који је честитао славу домаћину сабрања. Свако има дар да може да љуби ближњега. Ако нема могућности да му помогне у његовим неким животним невољама и страдањима, може Богу да се помоли за њега, ако ништа друго. Можда је то највећа подршка. Све је то велико зато што се, кроз то, огледа Христова љубав. Бог својом љубављу држи у животу свет и све људе свих времена, истакао је Епископ бачки. (ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ) Славски колач и жито благословио је Епископ шумадијски Јован, а потом се присутнима обратио и Епископ нишки Арсеније. Молитвеном обележавању славе Епископа Пахомија присуствовао је и господин др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије. Својим појањем, свечаност су увеличале монахиње из манастира светог Прохора Пчињског, светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском, светог великомученика Пантелејмона у Лепчинцу, као и ученици веронауке. По завршетку Литургије, свештенство, монаштво и верујући народ честитали су владици Пахомију славу у Епископском двору, а трпеза љубави за све присутне приређена је у дворани Црквене општине врањске. Извор: Епархија врањска View full Странице
  19. Делегација СПЦ, током боравка у Москви, од 1. до 8. децембра 2017,поводом одржавања Светог Сабора Руске Цркве и прославе јубилеја, 100 година од успостављања Патријарaштва у Руској Цркви и устоличења првог Патријарха - Светог Тихона, посетила је московски Сретењски манастир и Духовну семинарију. Како је за СЉ истакао о.Игнатије, госте је дочекао настојатељ светиње и ректор Сретењске духовне семинарије, Епископ јегорјевски Тихон који је показао Патријарху Иринеју нови велелепни храм, те је то био и тренутак за размену искуства у вези са архитектуром и унутрашњим уређењем храма, потом је Патријарху показана Семинарија, где је Патријарх видео како живе и уче ђаци, видео је библиотеку, спортску салу и бројне друге просторије. "Било је веома интересантно Патријарху да види нека нова решења око уређења, а за нас је то велики благослов што је Свајтјејши показао љубав и пажњу према нама. Ово није први пут да Патријарх Иринеј посећује Манастир и нашу Богословију, био је ту и кад је она грађена, чак је дао и јако корисне савете", подсетио је о. Игнатије.   Извор: Радио Слово љубве
×