Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'зворничко-тузлански'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 35 results

  1. На Нову годину по јулијанском календару и празнике Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, служио је свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Горњем Црњелову. Његовом Пеосвештенству су саслуживали протојереји-ставрофори Јово Јовић и Љубомир Ђокић, умировљени свештеници, протонамјесници Слободан Мићић и Предраг Гаврић, те протођакон Славољуб Милошевић. Звучни запис беседе На крају Литургије Преосвећени Владика је узнио благодарствене молитве на почетку Новог љета Господњег, а потом је окупљену дјечицу даривао поклон пакетићима. У својој бесједи је истакао суштину празника Обрезања и указао на личност Светог Василија Великог и његов допринос Цркви. Преосвећени Владика је посебно нагласио значај свете тајне Причешћа, те позвао вјерујуће да активно учествују у овој светој тајни. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  2. Други дан Божића, који је посвећен Сабору Пресвете Богородице, у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Тузли свету архијерејску Литургију служио је Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, уз саслуживање архијерејског намјесника тузланског и свештенства из тузланског и других намјесништава. Велики број вјерника који је испунио Катедрални храм, приступио је светој тајни евхаристије, сједињујући се са Господом и Спаситељем нашим Исусом Христом. Епископ Фотије честитао је празнике Божић и Сабор Пресвете Богородице и говорио о значају празника. Епископ Фотије је, уз остало, нагласио да је Божић прилика да се укаже на нужност градње мостова међу људима, али и на важност суживота и међусобног разумијевања. У Епископској резиденцији припремљен је традиционални Божићни пријем за представнике јавног, културног и вјерског живота у граду Тузли. Епископ Фотије захвалио се свима који су данас присуствовали светој Литургији и божићном пријему као и онима који су честитали овај велики хришћански празник. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  3. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије, у бесједи након божићне Литургије у Саборном храму у Бијељини, позвао је људе да праштају и да воле једни друге. "Док имамо љубави у себи ми смо у Богу и Бог је у нама", рекао је владика окупљенима на божићно јутро у Храму Рођења Пресвете Богородице. Он је позвао вјерни народ да сваки дан живи као да је Божић и нагласио да је Бог постао човјек да би ми постали богови по благодати и то је суштина овог празника. "Божић је празник који је спасење читавога свијета, показује нам пут спасења али не намеће се и не узима слободу људима", поручио је владика Фотије. Оно што је новина, што је Господ Исус Христос донео у овај свет – јесте закон љубави, јер је Бог љубав, и онај ко у љубави пребива, у Богу пребива", порука је епископа зворничко тузланског Фотија вјерницима. Међу многобројним народом окупљеним у Саборном храму били су и градоначелник Бијељине Мићо Мићић и народни посланици из Семберије. Литургију је пратио свјетски прослављени Хор "Србадија". Извор: Епархија зворничко-тузланска
  4. На дан када наша света Црква прославља Ваведење Пресвете Владичице Богородице у Јерусалимски храм, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ловница. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Видоје Лукић, архијерејски намјесник зворнички, протојереј-ставрофор Илија Илић, парох власенички и протођакон Славољуб Милошевић. На Литургијском сабрању присуствовао је велики број вјерника из свих крајева, а неки од њих су путовали и више сати да би присуствовали Литургији под сводовима ловничке обитељи. У поучној бесједи Владика Фотије је, између осталог, поучио народ ријечима: ''Часни оци, високопреподобна игуманијо, драга браћо и сестре! Знамо да је Пресвета Богородица у Јерусалиму и околини обилазила света места куда је ходио и Господ Исус Христос, сам, или са својим ученицима. Захваљујући томе, можемо слободно рећи да је Пресвета установила ходочашћа, која су, Богу хвала, до данас сачувана као обичај да посећујемо светиње наше, манастире и цркве.'' Након богослужбеног дијела, услиједила је трпеза љубави за све присутне поклонике. Вископреподобна мати, игуманија, Јована захвалила се Његовом Преосвештенству на Архипастирској љубави коју показује према Ловничкој обитељи. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  5. У недјељу 26. по Духовима, 25.11.2018, када наша света православна црква прославља светог Јована Милостивог и преподобног Нила Синајског, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Ћирковић, архијерејски намјесник брчански, протојереј-ставрофор Зоран Илић, парох први обудовачки, протојереј-ставрофор Драган Тодоровић, парох други обудовачки, протојереј-ставрофор Михаило Гачић, пензионисан парох обудовачки и протођакон Славољуб Милошевић. Након свете Литургије Епископ Фотије се обратио вјерном народу пригодном бесједом на Јеванђелску причу о безумном богаташу. Овоземаљски пут је широк, а Царство небеско се стиче муком и идући уским путем. Наша омладина често бира да иде широким путем, и на тај начин заборавља пут светосавски – рекао је Епископ у бесједи. Преосвећени је још истакао – Било би веома мудро да се што чешће причешћујемо светим Тајнама Христовим, и да се не плашимо Христа, јер је благ Господ. По завршетку литургијског сабрања Епископ је разгледао овај свети храм, који је грађен у српско-византијском и барокном стилу, и који је највећа сеоска црква наше епархије. Ово је била прва архипастирска посјета Епископа Фотија овој парохији и овом знаменитом храму, који својом грандиозношћу плијени погледе свих оних који прођу кроз Обудовац. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  6. На дан када наша Црква прославља Сабор светог архангела Михаила, Преосвећени Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Горњој Толиси код Модриче. Ово је била прва посјета Епископа Фотија овој парохији. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Јово Лакић, архијерејски намјесник модричко-градачачки, протонамјесник Недељко Горановић, парох гаревачки и протођакон Славољуб Милошевић. На крају богослужења Преосвећени Владика се са надахнутом бесједом обратио присутнима честитајући им празник и поучивши их како нам је Свети архангел Михаило путевођа и како ми треба да се боримо и да непрестано будемо са Богом, да не отпадамо од Лица Божијег и пута Божијег, да не падамо у разне гријехове него да непрестано живимо богоугодним животом како живе и анђели на небесима. На Литургији је било присутно много вјерника а посебно радује велико присуство дјеце. Радује и чињеница да су многи приступили Причешћу и сјединили се са Христом. По завршетку свете Литургије Епископ је у дому свештеника обавио освећење славских дарова, хљеба, пшенице и вина, у част данашњег празника који је крсна слава протонамјесника Слађана Савића и његове породице. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  7. На Литургији, којој је присуствовало мноштво вјерног народа, како парохија доњобрезичких, тако и читавог Брчко Дистрикта, Епископу Фотију су саслуживали протојереј-ставрофор Славко Максимовић, свештеник у пензији, протојереј-ставрофор Саво Тодоровић, привремени парох парохије друге доњобрезичке, протојереј Вујадин Станишић, привремени парох парохије прве доњобрезичке, јереј Милорад Зарић, протођакон Богдан Стјепановић и протођакон Жељко Секулић, парохијски ђакон при храму Вазнесења Господњег у Доњем Брезику. Данас је Црква у Доњем Брезику, осим велике духовне радости због посјете свога Архијереја, посебно благодарна јер је Епископ Фотије дугогодишњег свештеника протојереја Вујадина Станишића произвео у чин протојереја-ставрофора и поучио га да му дато признање буде мотив за још већи и приљежнији рад на Њиви Господњој. Иначе, у храму Вазнесења Господњег, налазе се одежде светог краља Милутина, донесене из Бугарске (Софија) 13. новембра прошле године. Ово душекорисно дјело се збило залагањем Удружења хаџијског братства из Брчког. Приликом пресвлачења светитеља које се врши сваке године, одежде су донесене на духовно укрепљење вјерног народа. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  8. Епископу Фотију су саслуживали архимандрит Лука Бабић из манастира Карно, протојереј-ставрофор Душан Спасојевић, архијерејски намјесник Сребреничко-подрињски, протојереј Милинко Лукић, архијерејски намјесник Рачански (Епархија жичка), протојереј Горан Милинковић, (Епархија жичка), јереј Душан Глигић и протођакон Богдан Стјепановић. У току Литургије Епископ Фотије је ђакона Дејана Ђуричића рукоположио у чин презвитера и освештао нови иконостас. Свештеник заиста мора да буде слуга Христов да би људи у њему препознали слугу Христовог. Данас је отац Дејан примио велико бреме али је примио и велики дар Духа Светога за вршење свештеничке службе- поучио је Епископ Фотије у својој бесједи. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  9. На празник Свете првомученице Текле, Преподобног Симона Монаха и Светог краља Владислава, у недељу 19. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Скеланима, уз присуство великог броја вјерног народа. Епископу Фотију су саслуживали архимандрит Лука Бабић из манастира Карно, протојереј-ставрофор Душан Спасојевић, архијерејски намјесник Сребреничко-подрињски, протојереј Милинко Лукић, архијерејски намјесник Рачански (Епархија жичка), протојереј Горан Милинковић, (Епархија жичка), јереј Душан Глигић и протођакон Богдан Стјепановић. У току Литургије Епископ Фотије је ђакона Дејана Ђуричића рукоположио у чин презвитера и освештао нови иконостас. Свештеник заиста мора да буде слуга Христов да би људи у њему препознали слугу Христовог. Данас је отац Дејан примио велико бреме али је примио и велики дар Духа Светога за вршење свештеничке службе- поучио је Епископ Фотије у својој бесједи. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  10. Свету архијерејску Литургију служио је Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије уз саслужење протонамјесникâ Мирана Гавриловића и Слободана Мићића. Светој архијерејској Литургији, на којој је Преосвећени Епископ Фотије рукоположио дипломираног теолога Младена Јовића из Бијељине у чин ђакона, присуствовао је многобројни вјерни народ Велике Обарске и околних села. Након свете Литургије услиједила је Литија око храма и резање славског колача са кумом овогодишње славе господином Радојицом Танацковићем из Велике Обарске. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  11. Дана 23. септембра 2018. године, на дан Светих мученица Минодоре, Митродоре и Нимфодоре, свечано је прослављена преслава храма Светог апостола и јеванђелисте Марка у Великој Обарској, као и успомена на осамдесет година од освећења овог светог храма. Свету архијерејску Литургију служио је Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије уз саслужење протонамјесникâ Мирана Гавриловића и Слободана Мићића. Светој архијерејској Литургији, на којој је Преосвећени Епископ Фотије рукоположио дипломираног теолога Младена Јовића из Бијељине у чин ђакона, присуствовао је многобројни вјерни народ Велике Обарске и околних села. Након свете Литургије услиједила је Литија око храма и резање славског колача са кумом овогодишње славе господином Радојицом Танацковићем из Велике Обарске. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  12. Испред храма, Епископ Фотије је служио парастос код споменика најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, као и за све који су дали живот за одбрану Српске поручивши "да је правда Божија вјечна, а ријеч Божија истина". Вјенце на споменик су положили замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић, градоначелник Добоја Обрен Петровић, начелник општине Петрово Озрен Петковић, предсједник Борачке организације Добој Перо Тубић и делегација добојског СДС-а. Прије парастоса улицама Добоја прошла је Литија, а кумови Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице за наредну годину су Цвијета Божић и Рајка Радић. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  13. У Добоју је данас прослављена слава Саборног спомен-храма Рођења Пресвете Богородице, а свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије уз саслужење више свештеника. У току Литургије Епископ Фотије је рукоположио у чин ђакона Дејана Кнежевића, вјероучитеља из Добоја. Испред храма, Епископ Фотије је служио парастос код споменика најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, као и за све који су дали живот за одбрану Српске поручивши "да је правда Божија вјечна, а ријеч Божија истина". Вјенце на споменик су положили замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић, градоначелник Добоја Обрен Петровић, начелник општине Петрово Озрен Петковић, предсједник Борачке организације Добој Перо Тубић и делегација добојског СДС-а. Прије парастоса улицама Добоја прошла је Литија, а кумови Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице за наредну годину су Цвијета Божић и Рајка Радић. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  14. Преосвећеном архијереју саслуживали су игуман Симеон из Манастира Бишње, протојереји-ставрофори: Драган Кајиновић, Радојица Ћетковић, Миодраг Каиновић, Далибор Ђекић, протојереји: Саша Црљић и Бојан Митрић, протонамјесник Синиша Максимовић и протођакон Богдан Стјепановић. Уз чланове хора Мојсије Петровић, надалеко познатог византијског хора у Српској православној цркви, за лијевом пјевницом пјевали су парохијани који редовно држе пјевнице у овом храму. Након причешћа и отпуста, Епископ Фотије почео је бесједу сааморефлексијом да се налази у још једној новој евхаристијској заједници. Указао је на важност учешћа у Тијелу и Крви Христовој и изласка пред лице Божије. Једино мјесто гдје је човјек коначно испуњен јесте Царство Небеско, гдје се стиже преображењем, стицањем светости, а зашто је неопходна: вјера, нада и љубав. Једнако важна је и жеља, искрена, јака и непоколебљива жеља да се оствари блискост Божија. Владика је напоменуо на духовну димензију јеванђељских ријечи које слушамо, а често прихватамо свега на интелектуалном нивоу. Ипак, духовна димензија чини хришћане да сијају као светитљи чак и међу мноштвом народа. Такав је био свети старац Порфирије. Владика је исказао радост што смо данас у Зворничко-тузланској епархији могли да слушамо појање византијског хора, које је примјер продуховљености и преображености у музици. Након службе владика се кратко задржао на послужењу са окупљеним парохијанима, након чега је прешао у парохијску салу гдје је послужен ручак. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  15. Викенд пред Велику Госпојину Дервенту већ краси славска радост, а у Новом Насељу увеличана је и доласком Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија. Епископ је по први пут служио у новоизграђеном храму, а то је уједно и прва архијерејска Литургија на овом мјесту. Хладано и тмурно вријеме, није спријечило парохијане да испуне храм. Епископ је дочекан око девет часова уз звона и појање чланова хора Мојсије Петровић, који су до краја службе водили десну пјевницу. Преосвећеном архијереју саслуживали су игуман Симеон из Манастира Бишње, протојереји-ставрофори: Драган Кајиновић, Радојица Ћетковић, Миодраг Каиновић, Далибор Ђекић, протојереји: Саша Црљић и Бојан Митрић, протонамјесник Синиша Максимовић и протођакон Богдан Стјепановић. Уз чланове хора Мојсије Петровић, надалеко познатог византијског хора у Српској православној цркви, за лијевом пјевницом пјевали су парохијани који редовно држе пјевнице у овом храму. Након причешћа и отпуста, Епископ Фотије почео је бесједу сааморефлексијом да се налази у још једној новој евхаристијској заједници. Указао је на важност учешћа у Тијелу и Крви Христовој и изласка пред лице Божије. Једино мјесто гдје је човјек коначно испуњен јесте Царство Небеско, гдје се стиже преображењем, стицањем светости, а зашто је неопходна: вјера, нада и љубав. Једнако важна је и жеља, искрена, јака и непоколебљива жеља да се оствари блискост Божија. Владика је напоменуо на духовну димензију јеванђељских ријечи које слушамо, а често прихватамо свега на интелектуалном нивоу. Ипак, духовна димензија чини хришћане да сијају као светитљи чак и међу мноштвом народа. Такав је био свети старац Порфирије. Владика је исказао радост што смо данас у Зворничко-тузланској епархији могли да слушамо појање византијског хора, које је примјер продуховљености и преображености у музици. Након службе владика се кратко задржао на послужењу са окупљеним парохијанима, након чега је прешао у парохијску салу гдје је послужен ручак. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  16. Током бесједе, Eпископ Фотије је позвао на саборност и јединство, те истакао да је храм мјесто човјековог духовног преображаја. У чину освештања храма учествовали су Преосвећени Епископи горњокарловачки Герасим, бихаћко-петровачки Сергије, осјечкопољски и барањски Херувим, као и свештенство архијерејског намјесништва добојског. Владика Фотије је за заслуге у изградњи храма Орденом краља Драгутина – Преподобног Теоктиста одликовао посланика у Народној скупштини Републике Српске Горана Јеринића, начелника општине Станари Душана Панића и Јадранка Меденицу из Станара. За кумове храма изабрани су Горан Јеринић, Душан Панић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић, народни посланик Војин Митровић и Јадранко Дениз. Освештању су присуствовали Предсједник Републике Српске Милорад Додик, замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, предсједник општине Топола из Србије Драган Живановић са делегацијом, представници општине Станари. Освештање земљишта и постављање крста на мјесту изградње овог Спомен-храма, за 250 страдалих бораца Крњинског краја, у Станарима обављено је на Васкрс 2010. године, а у прошлој години општина Станари издвојила је 200.000 КМ за градњу храма. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  17. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије освештао је данас новоизграђени Храм Васкрсења Господа Исуса Христа у Станарима. Током бесједе, Eпископ Фотије је позвао на саборност и јединство, те истакао да је храм мјесто човјековог духовног преображаја. У чину освештања храма учествовали су Преосвећени Епископи горњокарловачки Герасим, бихаћко-петровачки Сергије, осјечкопољски и барањски Херувим, као и свештенство архијерејског намјесништва добојског. Владика Фотије је за заслуге у изградњи храма Орденом краља Драгутина – Преподобног Теоктиста одликовао посланика у Народној скупштини Републике Српске Горана Јеринића, начелника општине Станари Душана Панића и Јадранка Меденицу из Станара. За кумове храма изабрани су Горан Јеринић, Душан Панић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић, народни посланик Војин Митровић и Јадранко Дениз. Освештању су присуствовали Предсједник Републике Српске Милорад Додик, замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, предсједник општине Топола из Србије Драган Живановић са делегацијом, представници општине Станари. Освештање земљишта и постављање крста на мјесту изградње овог Спомен-храма, за 250 страдалих бораца Крњинског краја, у Станарима обављено је на Васкрс 2010. године, а у прошлој години општина Станари издвојила је 200.000 КМ за градњу храма. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  18. Данас келија Буразери има чак пет цркава, по величини је већа и од неких манастира и скитова и у њој обитава до 50 монаха. У њој је чувена светогорска иконописачка радионица чије се иконе налазе у многим храмовима широм света. Управо је ту настала веома позната икона Богородице Заштитнице Свете Горе. Извор: Српска Православна Црква
  19. На празник Свете великомученице Ефимије, 24. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије освештао је нове антиминсе за храмове архијерејског намесништва бијељинског. По благослову Епископа антиминси су израђени на Светој Гори, у хиландарској келији Светог оца Николаја - Буразери (Ιερό Χιλιανδαρινό Κελλί Αγίου Νικολάου Μπουραζέρη), која се налази у близини Кареје, иза скита Светог Андреје, на путу Кареја-Ивирон. Данас келија Буразери има чак пет цркава, по величини је већа и од неких манастира и скитова и у њој обитава до 50 монаха. У њој је чувена светогорска иконописачка радионица чије се иконе налазе у многим храмовима широм света. Управо је ту настала веома позната икона Богородице Заштитнице Свете Горе. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20.   На Литургији је пјевао црквени хор ''Свети Владика Николај'' из Зворника. У току Свете Литургије Преосвећени Владика Фотије рукоположио је теолога Илију Пантића у чин ђакона. Честитавши храмовну славу, Епископ Фотије се у бесједи обратио ријечима: Шта Бог жели од нас? Бог жели да живимо честитим и врлинским животом, у љубави према ближњима. Да живимо крстоликим животом. Да се боримо са старим човеком у себи, са човеком греха, страсти и смрти. Храм Рођења Светог Јована Крститеља једва је под своје сводове примио велики број вјерујућег народа који је дошао да заједно са својим Архијерејем доживи радост празника.   Након литургијског сабрања услиједила је трпеза љубави  у новој црквеној сали. У току ручка, пригодном бесједом, народу се обратио и све присутне празничним ријечима поздравио протонамјесник Милош Зекановић. Он се захвалио Преосвећеном Владици Фотију на канонској посјети а званицама на присуству. Ручак је протекао у веселом расположењу захваљујући програму који су уприличили чланови хора.   Кум данашње славе био је господин Иван Јокић из Зворника који је, заједно са својом породицом, припремио славски колач, ручак за званице и послужење у црквеној порти за све присутне. Кумство за сљедећу годину прихватио је господин Саво Ерић из Зворника.   Извор: Епархија зворничко-тузланска
  21. Празник Рођење Светог Јована Крститеља зворничани прослављају као славу старог зворничког храма. Поводом храмовне славе, литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Г.Г. Фотије. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намјесник зворнички протојереј - ставрофор Видоје Лукић, игуман Георгије (Станковић) сабрат манастира Гомирје, јереј Александар Јефтић, јереј Милош Тришић, јереј Мирослав Тодоровић и протођакон Славољуб Милошевић. На Литургији је пјевао црквени хор ''Свети Владика Николај'' из Зворника. У току Свете Литургије Преосвећени Владика Фотије рукоположио је теолога Илију Пантића у чин ђакона. Честитавши храмовну славу, Епископ Фотије се у бесједи обратио ријечима: Шта Бог жели од нас? Бог жели да живимо честитим и врлинским животом, у љубави према ближњима. Да живимо крстоликим животом. Да се боримо са старим човеком у себи, са човеком греха, страсти и смрти. Храм Рођења Светог Јована Крститеља једва је под своје сводове примио велики број вјерујућег народа који је дошао да заједно са својим Архијерејем доживи радост празника. Након литургијског сабрања услиједила је трпеза љубави у новој црквеној сали. У току ручка, пригодном бесједом, народу се обратио и све присутне празничним ријечима поздравио протонамјесник Милош Зекановић. Он се захвалио Преосвећеном Владици Фотију на канонској посјети а званицама на присуству. Ручак је протекао у веселом расположењу захваљујући програму који су уприличили чланови хора. Кум данашње славе био је господин Иван Јокић из Зворника који је, заједно са својом породицом, припремио славски колач, ручак за званице и послужење у црквеној порти за све присутне. Кумство за сљедећу годину прихватио је господин Саво Ерић из Зворника. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  22. Драгана Милошевић

    Епископ зворничко-тузлански Фотије: О посту

    Драга браћо и сестре, eво налазимо са на почетку Великог и Часног поста. Црква нас је кроз четири недеље јеванђељским поукама припремала за овај период духовне борбе, духовног препорода и једног хода кроз пустињу, како се Велики пост назива у духовним књигама Светих Отаца наше Цркве. Часни и Велики пост је установљен као сећање на четрдесетодневни пост Господа нашег Исуса Христа у Јорданској пустињи пре Његове јавне проповеди и позива на покајање свих људи и свих народа на земљи (Мт. 3, 2). У духовном смислу, Свети Оци кажу да је Велики пост икона изласка јеврејског народа из Египта - земље смрти и улазак у земљу обећану. Тај излазак је у историји трајао четрдесет година, али га ми у символичком и богослужбеном смислу пролазимо за четрдесет дана Великог поста. Ова два поменута библијска догађаја чине духовну основу овог поста, а његов је смисао да покажемо да не робујемо ономе што је земаљско, да не робујемо телу, да не робујемо стомаку, него да се уздигнемо изнад свега тога, како би се хранили животворном Речју Господњом, Његовим Јеванђељем, Његовим поукама и Њим Самим. То смо доживели и на данашњој светој Литургији, причестивши се Телом и Крвљу Господњом. Кроз Причешће смо потврдили да је за нас претежнији Христос, Његова Реч, Његово Тело и Крв, Који су истинска Храна и Пиће (Јн. 6, 55), од онога земаљског, које нам је као људским бићима такође неопходно. Потребно је да у човеку увек буде дух изнад тела; да увек буде Бог изнад онога што је земаљско и да духовне вредности буду доминантније у нама него земаљске, људске и физиолошке потребе. То је, драга браћо и сестре, унутрашњи смисао поста, те отуда нас света Црква позива, да прођемо тај пут од четрдесет дана као ход кроз пустињу, преиспитујући непрестано своје духовно стање и живећи у покајању. Црква је богомудро за период Великог поста установила служење Пређеосвећених Литургија, које се служе два пута недељно, средом и петком, да бисмо се што чешће причешћивали Христом. Као што је јеврејски народ ишао из Египта уз помоћ Божју - Мојсије их је водио и други изабраници Божји до земље обећане, тако је и нама потребан Бог да нас руководи и води кроз овај период великопосне духовне борбе. Наравно, то нам је потребно и кроз читав живот, али на посебан начин и у овом периоду Великог и Часног поста. У посту су појачане молитве и учесталија богослужења, јер поред уобичајених недељних Литургија, имамо и Литургије пређеосвећених дарова. Учесталије Литургије показују да не можемо сами да прођемо овај пут, него само ако смо у заједници са Богом и у заједници са ближњима. Чули сте данас како нас опомиње свето Јеванђеље: како судимо, тако ће нам се судити (Мт. 7, 2). Рекли бисмо да духовна суштина поста и јесте то да се окренемо Богу, да се загледамо у своје срце и да гледамо своје слабости, своја несавршенства, своје страсти и све оно што нас дубоко у нашем срцу одваја од Бога и благодати Божије. То је наш проблем, наша мука и то треба да победимо у себи. Не да побеђујемо другог или ближњег свога и да се над њиме узносимо. Узносимо се над ближњим када тражимо трн његов - његов грех, а своје брвно - то јесте свој грех, своју муку и своје несавршенство не видимо. Тако долази до осуђивања ближњих. Свето Јеванђеље увек грех ближњега види као трун, а наш сопствени грех се осликава као брвно (Мт. 7, 3). Ако се, дакле, бавим собом, онда нећу имати времена и могућности да осуђујем ближње своје. Тако су радили и учили Свети Оци. Посебно је питање ко нама даје право да судимо туђем слузи. Сваки је човек слуга Божји и има само једнога Господара, једнога Судију, а то је Бог. Ко је мени дао право да другоме судим? Ми смо ту само другоме да помогнемо. Онај који не гледа своју муку и не бави се сопственим проблемима, често се поставља као судија другима. Такав је човек сличан празном класу пшенице, који је подигао главу и суди читавој васељени. Такав није загледан у своје грехе, у своју душу, у своју муку, у своје срце, у своје слабости, у своје невоље, у своје распеће и тиме се не бави. Ко је загледан у себе, сигурно неће осуђивати ближњега. На то нас наша света Црква у периоду поста посебно подсећа. Ништа ми не вреди ако телесно постим, а духовно не постим: храним се безаконим мислима, богопротивним мислима. Ништа нам телесни пост тада не вреди. Потребно је да направимо хармонију у својој души, у својој личности, у своме телу. Да се хранимо једином истинском храном, а то је Реч Божја, то је Сам Христос. Да кроз увећане молитве, живимо светим причешћем, светим Литургијама. Тиме показујемо да ми овај период поста заиста ходимо за Христом. И не само овај период, већ читав живот. Црква нас у овом периоду посебно поучава да оставимо што је могуће више оно земаљско и вратимо се својој Цркви: да долазимо на богослужења, на Литургије, да се исповедамо, да се кајемо, да се Богу молимо и да нам Господ онда као милосрдни Отац опрости и прими нас у Свој духовни загрљај (Лк. 15). Ето, драга браћо и сестре, то је смисао поста. Треба увек да се подсећамо да колико се више будемо духовно припремили, толико ћемо достојније дочекати светло Васкрсење Христово. Васкрс је икона спасења, односно свеопштег Суда Божјег и вечног живота. Како се сада припремимо за овај Васкрс, можда нам, а и овоме свету, то буде и последњи Васкрс; можда наступи крај историје. Ми то не знамо, али све зависи од тога колико достојно будемо учествовали у овом Васкрсу ка коме идемо. То је смисао поста - да нас припреми за празник Васкрсења, како би на Васкрс имали светлу одећу на себи, светле хитоне, да благодат Божија убели у нама оно што је од греха и од старог човека (Кол. 3, 9). Празник Васкрсења је управо оно што ми очекујемо у вечном животу. То је свеоште Васкрсење из мртвих. Зато слободно можемо рећи да вечни живот није никаква лутрија: оно што остваримо овде на земљи у крви и зноју, у труду, у подвигу, у посту, у молитви, у покајању - то нам је оно што ћемо имати у вечности. Какво духовно стање овде задобијемо, то ће бити оно што ћемо имати у вечности. Неће бити другачије: ако овде пландујем, угађам себи, благујем и дембелишем, како да очекујем награду у вечности и вечни живот? Само оно што у подвигу и труду у овом посту, као и у животу уопште, остваримо, то нам је духовна награда, то нам је духовно благо (капитал), које смо стекли, које, по Јеванђељу, мољци не могу да нагризу и лопови не могу да украду (Мт. 6, 19). Свако земаљско богатство које имамо, мољци нагризају и лопови украду, али духовни капитал и благодат коју смо стекли, не куповином и трговином (Мт. 25), него подвигом, метанијама, покајањем, вером и борбом са собом - то је оно духовно благо које имамо за вечност. Другачије речено, то је тај бели хитон у којем треба да изађемо пред Господа Христа. Ми смо у животу непрестано пред Богом. Како кажу Свети Оци: Бог нас непрестано гледа и види наша срца, види нашу најдубљу утробу. Он види сваки покрет наше душе и тога треба да смо свесни. Бога не можемо преварити - људе покушавамо да преваримо, али Бога не можемо. Зато треба увек да будемо искрени у наступању и према Богу и према људима, а не лицемерни. Да будемо искрени, загледани у себе, да своје несавршенство видимо као брвно, као велики проблем, као трупац, рекли бисмо. Као што је код нас када људи секу бадњак. Има овде нешто јако позитивно везано за бадњак: да буде што дебљи и већи бадњак да га људи не могу ни понети. Е када бисмо тако гледали свој грех, то би била духовна корист. Не да кажемо: Ја сам праведан. Ја сам велики. И само гледам по другим људима, по кућама, по селу и улицама, ко какво несавршенство има и ко какво зло чини, да би га осудио, а сам себе при томе сматрам великим праведником (Лк. 18, 10-14). Како смо чули из данашњег светог Јеванђеља, Бог неће опростити ни нама, ако ми не опростимо ближњима својим (Мт. 6, 14). А нећемо опростити ближњима својим, ако се не окренемо себи, својој муци и, како каже наш народни песник: да се позабавимо о своме јаду. Ја сам једино одговоран за себе и за себе ћу положити рачун на Суду Божјем. Чак ни у једној породици, родитељи неће одговарати за децу, ни деца за родитеље. Свако ће изаћи сам пред Бога. Исто ће бити и са мужевима и женама. Имате случај да је жена побожна, а муж није. Шта та жена треба да ради? Због таквог мужа, да и она буде непобожна? Човече, гледај себе и моли се Богу. Ти се спасавај. Други ако неће да се спасава, остави га (Мт. 8, 22). Свако бира себи вечну судбину, али не треба ја да му будем судија. Ако њега осуђујем, престаћу онда да мислим на себе, престаћу ја да се спасавам. Самим тим што сам њега осудио, губим сопствено спасење. Шта сам тиме добио? Њега нисам поправио, а себе сам покварио, себи сам духовну штету нанео. То је оно о чему данашње Јеванђеље говори. У сваком случају, види се из овога што покушавам да кажем, покушавам да одмуцам на ову духовну тему, да је то духовна борба. Такав је период поста, али слободно можемо рећи и читав живот који нам предстоји. Зато га требамо доследно живети, угледајући се на свете Оце Цркве наше, на учитеље наше православне вере, на оне који су у тој борби изашли као духовни победници. Зато их ми данас и славимо као светитеље и учитеље наше кроз историју. Дај Боже да се поучимо на примерима Отаца наших, на примерима великих испосника и подвижника, који су благодаћу Божјом победили сва животна искушења, која се у току поста повећавају. Они су, да би победили сатану, често пута ради поста и молитве одлазили у пустињу, повлачећи се од људи, јер су у свету понекад имали већа искушења од људи него од самих демона, више су људи била препрека њиховом спасењу. Они, међутим, никада те људе у своме срцу нису осуђивали. То је оно што је овде потребно нагласити. Они су, повлачећи се из света, молили Богу не само за себе, већ за спасење читавог човечанства. То је пример, који и ми треба да следимо; а не да свакоме ману налазимо, а себи никада. Бог једини све зна и Он једини има право да суди. Он је Створитељ наш и Он зна слабости наше, зна врлину нашу, зна какве је коме духовне дарове дао, колико који човек може да чини, шта може да чини. Онај који суди другима узима и узурпира право Божије. То је веома битно и, ако Бог да, макар то да запамтимо од овога што смо данас говорили и чему смо се поучили. На све друго што нам је потребно Црква ће нас подесћати на богослужењима у току овога Великог поста. Дај Боже да са великом духовном крепошћу и радошћу дочекамо велики празник Васкрсења Христовог! Живели и Бог вас благословио. Извор: Епархија зворничко-тузланска Богословље   |
  23. Драга браћо и сестре, eво налазимо са на почетку Великог и Часног поста. Црква нас је кроз четири недеље јеванђељским поукама припремала за овај период духовне борбе, духовног препорода и једног хода кроз пустињу, како се Велики пост назива у духовним књигама Светих Отаца наше Цркве. Часни и Велики пост је установљен као сећање на четрдесетодневни пост Господа нашег Исуса Христа у Јорданској пустињи пре Његове јавне проповеди и позива на покајање свих људи и свих народа на земљи (Мт. 3, 2). У духовном смислу, Свети Оци кажу да је Велики пост икона изласка јеврејског народа из Египта - земље смрти и улазак у земљу обећану. Тај излазак је у историји трајао четрдесет година, али га ми у символичком и богослужбеном смислу пролазимо за четрдесет дана Великог поста. Ова два поменута библијска догађаја чине духовну основу овог поста, а његов је смисао да покажемо да не робујемо ономе што је земаљско, да не робујемо телу, да не робујемо стомаку, него да се уздигнемо изнад свега тога, како би се хранили животворном Речју Господњом, Његовим Јеванђељем, Његовим поукама и Њим Самим. То смо доживели и на данашњој светој Литургији, причестивши се Телом и Крвљу Господњом. Кроз Причешће смо потврдили да је за нас претежнији Христос, Његова Реч, Његово Тело и Крв, Који су истинска Храна и Пиће (Јн. 6, 55), од онога земаљског, које нам је као људским бићима такође неопходно. Потребно је да у човеку увек буде дух изнад тела; да увек буде Бог изнад онога што је земаљско и да духовне вредности буду доминантније у нама него земаљске, људске и физиолошке потребе. То је, драга браћо и сестре, унутрашњи смисао поста, те отуда нас света Црква позива, да прођемо тај пут од четрдесет дана као ход кроз пустињу, преиспитујући непрестано своје духовно стање и живећи у покајању. Црква је богомудро за период Великог поста установила служење Пређеосвећених Литургија, које се служе два пута недељно, средом и петком, да бисмо се што чешће причешћивали Христом. Као што је јеврејски народ ишао из Египта уз помоћ Божју - Мојсије их је водио и други изабраници Божји до земље обећане, тако је и нама потребан Бог да нас руководи и води кроз овај период великопосне духовне борбе. Наравно, то нам је потребно и кроз читав живот, али на посебан начин и у овом периоду Великог и Часног поста. У посту су појачане молитве и учесталија богослужења, јер поред уобичајених недељних Литургија, имамо и Литургије пређеосвећених дарова. Учесталије Литургије показују да не можемо сами да прођемо овај пут, него само ако смо у заједници са Богом и у заједници са ближњима. Чули сте данас како нас опомиње свето Јеванђеље: како судимо, тако ће нам се судити (Мт. 7, 2). Рекли бисмо да духовна суштина поста и јесте то да се окренемо Богу, да се загледамо у своје срце и да гледамо своје слабости, своја несавршенства, своје страсти и све оно што нас дубоко у нашем срцу одваја од Бога и благодати Божије. То је наш проблем, наша мука и то треба да победимо у себи. Не да побеђујемо другог или ближњег свога и да се над њиме узносимо. Узносимо се над ближњим када тражимо трн његов - његов грех, а своје брвно - то јесте свој грех, своју муку и своје несавршенство не видимо. Тако долази до осуђивања ближњих. Свето Јеванђеље увек грех ближњега види као трун, а наш сопствени грех се осликава као брвно (Мт. 7, 3). Ако се, дакле, бавим собом, онда нећу имати времена и могућности да осуђујем ближње своје. Тако су радили и учили Свети Оци. Посебно је питање ко нама даје право да судимо туђем слузи. Сваки је човек слуга Божји и има само једнога Господара, једнога Судију, а то је Бог. Ко је мени дао право да другоме судим? Ми смо ту само другоме да помогнемо. Онај који не гледа своју муку и не бави се сопственим проблемима, често се поставља као судија другима. Такав је човек сличан празном класу пшенице, који је подигао главу и суди читавој васељени. Такав није загледан у своје грехе, у своју душу, у своју муку, у своје срце, у своје слабости, у своје невоље, у своје распеће и тиме се не бави. Ко је загледан у себе, сигурно неће осуђивати ближњега. На то нас наша света Црква у периоду поста посебно подсећа. Ништа ми не вреди ако телесно постим, а духовно не постим: храним се безаконим мислима, богопротивним мислима. Ништа нам телесни пост тада не вреди. Потребно је да направимо хармонију у својој души, у својој личности, у своме телу. Да се хранимо једином истинском храном, а то је Реч Божја, то је Сам Христос. Да кроз увећане молитве, живимо светим причешћем, светим Литургијама. Тиме показујемо да ми овај период поста заиста ходимо за Христом. И не само овај период, већ читав живот. Црква нас у овом периоду посебно поучава да оставимо што је могуће више оно земаљско и вратимо се својој Цркви: да долазимо на богослужења, на Литургије, да се исповедамо, да се кајемо, да се Богу молимо и да нам Господ онда као милосрдни Отац опрости и прими нас у Свој духовни загрљај (Лк. 15). Ето, драга браћо и сестре, то је смисао поста. Треба увек да се подсећамо да колико се више будемо духовно припремили, толико ћемо достојније дочекати светло Васкрсење Христово. Васкрс је икона спасења, односно свеопштег Суда Божјег и вечног живота. Како се сада припремимо за овај Васкрс, можда нам, а и овоме свету, то буде и последњи Васкрс; можда наступи крај историје. Ми то не знамо, али све зависи од тога колико достојно будемо учествовали у овом Васкрсу ка коме идемо. То је смисао поста - да нас припреми за празник Васкрсења, како би на Васкрс имали светлу одећу на себи, светле хитоне, да благодат Божија убели у нама оно што је од греха и од старог човека (Кол. 3, 9). Празник Васкрсења је управо оно што ми очекујемо у вечном животу. То је свеоште Васкрсење из мртвих. Зато слободно можемо рећи да вечни живот није никаква лутрија: оно што остваримо овде на земљи у крви и зноју, у труду, у подвигу, у посту, у молитви, у покајању - то нам је оно што ћемо имати у вечности. Какво духовно стање овде задобијемо, то ће бити оно што ћемо имати у вечности. Неће бити другачије: ако овде пландујем, угађам себи, благујем и дембелишем, како да очекујем награду у вечности и вечни живот? Само оно што у подвигу и труду у овом посту, као и у животу уопште, остваримо, то нам је духовна награда, то нам је духовно благо (капитал), које смо стекли, које, по Јеванђељу, мољци не могу да нагризу и лопови не могу да украду (Мт. 6, 19). Свако земаљско богатство које имамо, мољци нагризају и лопови украду, али духовни капитал и благодат коју смо стекли, не куповином и трговином (Мт. 25), него подвигом, метанијама, покајањем, вером и борбом са собом - то је оно духовно благо које имамо за вечност. Другачије речено, то је тај бели хитон у којем треба да изађемо пред Господа Христа. Ми смо у животу непрестано пред Богом. Како кажу Свети Оци: Бог нас непрестано гледа и види наша срца, види нашу најдубљу утробу. Он види сваки покрет наше душе и тога треба да смо свесни. Бога не можемо преварити - људе покушавамо да преваримо, али Бога не можемо. Зато треба увек да будемо искрени у наступању и према Богу и према људима, а не лицемерни. Да будемо искрени, загледани у себе, да своје несавршенство видимо као брвно, као велики проблем, као трупац, рекли бисмо. Као што је код нас када људи секу бадњак. Има овде нешто јако позитивно везано за бадњак: да буде што дебљи и већи бадњак да га људи не могу ни понети. Е када бисмо тако гледали свој грех, то би била духовна корист. Не да кажемо: Ја сам праведан. Ја сам велики. И само гледам по другим људима, по кућама, по селу и улицама, ко какво несавршенство има и ко какво зло чини, да би га осудио, а сам себе при томе сматрам великим праведником (Лк. 18, 10-14). Како смо чули из данашњег светог Јеванђеља, Бог неће опростити ни нама, ако ми не опростимо ближњима својим (Мт. 6, 14). А нећемо опростити ближњима својим, ако се не окренемо себи, својој муци и, како каже наш народни песник: да се позабавимо о своме јаду. Ја сам једино одговоран за себе и за себе ћу положити рачун на Суду Божјем. Чак ни у једној породици, родитељи неће одговарати за децу, ни деца за родитеље. Свако ће изаћи сам пред Бога. Исто ће бити и са мужевима и женама. Имате случај да је жена побожна, а муж није. Шта та жена треба да ради? Због таквог мужа, да и она буде непобожна? Човече, гледај себе и моли се Богу. Ти се спасавај. Други ако неће да се спасава, остави га (Мт. 8, 22). Свако бира себи вечну судбину, али не треба ја да му будем судија. Ако њега осуђујем, престаћу онда да мислим на себе, престаћу ја да се спасавам. Самим тим што сам њега осудио, губим сопствено спасење. Шта сам тиме добио? Њега нисам поправио, а себе сам покварио, себи сам духовну штету нанео. То је оно о чему данашње Јеванђеље говори. У сваком случају, види се из овога што покушавам да кажем, покушавам да одмуцам на ову духовну тему, да је то духовна борба. Такав је период поста, али слободно можемо рећи и читав живот који нам предстоји. Зато га требамо доследно живети, угледајући се на свете Оце Цркве наше, на учитеље наше православне вере, на оне који су у тој борби изашли као духовни победници. Зато их ми данас и славимо као светитеље и учитеље наше кроз историју. Дај Боже да се поучимо на примерима Отаца наших, на примерима великих испосника и подвижника, који су благодаћу Божјом победили сва животна искушења, која се у току поста повећавају. Они су, да би победили сатану, често пута ради поста и молитве одлазили у пустињу, повлачећи се од људи, јер су у свету понекад имали већа искушења од људи него од самих демона, више су људи била препрека њиховом спасењу. Они, међутим, никада те људе у своме срцу нису осуђивали. То је оно што је овде потребно нагласити. Они су, повлачећи се из света, молили Богу не само за себе, већ за спасење читавог човечанства. То је пример, који и ми треба да следимо; а не да свакоме ману налазимо, а себи никада. Бог једини све зна и Он једини има право да суди. Он је Створитељ наш и Он зна слабости наше, зна врлину нашу, зна какве је коме духовне дарове дао, колико који човек може да чини, шта може да чини. Онај који суди другима узима и узурпира право Божије. То је веома битно и, ако Бог да, макар то да запамтимо од овога што смо данас говорили и чему смо се поучили. На све друго што нам је потребно Црква ће нас подесћати на богослужењима у току овога Великог поста. Дај Боже да са великом духовном крепошћу и радошћу дочекамо велики празник Васкрсења Христовог! Живели и Бог вас благословио. Извор: Епархија зворничко-тузланска Богословље | View full Странице
  24. Божић  је за многе породичан празник. Вјерници га прослављају уношењем бадњака у куће, одласком на литургију и причешћивањем. Настоје Христове ријечи примијенити у свакодневном животу.   „Живимо у свијету немира и зато је потребна свакодневна молитва свих нас. Нека Пресвета Богородица чува цркву, и сав народ који призива име Божје и живи у врлини и честитости“, поручио је данас у Тузли Владика Фотије.   У Епископској резиденцији припремљен је традиционални Божићни пријем за представнике јавног, културног и вјерског живота у граду Тузли. Епископ Фотије захвалио се свима који су данас присуствовали светој литургији и божићном пријему као и онима који су честитали овај велики хришћански празник.   Извор: Епархија зворничко-тузланска
  25. Епископ Фотије на Сабор Пресвете Богородице у Тузли: Бога могу видјети само људи чисти срца! Епископ Фотије честитао је празнике Божић и Сабор Пресвете Богородице и говорио о значају празника. Епископ Фотије, указао је на то како се треба чувати лоших људских особина. Бога могу видјети само људи чисти срца, док зли неће моћи разумјети ни ријечи о Богу, рекао је владика Фотије. „Христос се родио у Витлејему и тамо је сада дивна црква рођења Христовог, али у сваком дому, у сваком храму Божјем Христос се духовно рађа. Треба да се рађа у нашем срцу, то је највећи подвиг. Монаси на Светој Гори су говорили да они призивајући име Божје добивају Царство небеско у себи, у свом срцу. Мир, спокој и хармонија, то све треба да буде унутрашњи садржај човјековог бића, не нешто спољашње, не наметнуто“. Божић је за многе породичан празник. Вјерници га прослављају уношењем бадњака у куће, одласком на литургију и причешћивањем. Настоје Христове ријечи примијенити у свакодневном животу. „Живимо у свијету немира и зато је потребна свакодневна молитва свих нас. Нека Пресвета Богородица чува цркву, и сав народ који призива име Божје и живи у врлини и честитости“, поручио је данас у Тузли Владика Фотије. У Епископској резиденцији припремљен је традиционални Божићни пријем за представнике јавног, културног и вјерског живота у граду Тузли. Епископ Фотије захвалио се свима који су данас присуствовали светој литургији и божићном пријему као и онима који су честитали овај велики хришћански празник. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
×