Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'због'.
Found 47 results
-
Предстојатељ Сиријске Цркве жали због насиља над украјинским верницима
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
У посланици Патријарху сверуском Кирилу предстојатељ Сиријске Православне (дохалкидонске) Цркве Његова Светост Патријарх Мар Игњатије Јефрем II изразио је дубоко жаљење због насиља којима су изложени православни верници у Украјини. „Ми се сећамо оних црних страница црквене историје када су верници били присиљени да високом ценом плате заштиту истините вере и светог предања и учења Цркве. Држећи на уму наше искуство у Сирији, можемо посведочити да је политика прикривена под маском религије уништила национално устројство Сирије. Спољно мешање у процес регулисања унутрашњих неспоразума показало се погубним по Сирију и, нажалост, имаће исте последице и за Украјину.“ Патријарх ове Сиријске Православне Цркве солидарише се „са свима верницима који су подвргнути злостављању и гоњењу за веру и верност својој Цркви“. „Ви, Ваше Свјатејшество, као и наша браћа свештенослужитељи и сви возљубљени синови и чеда у Украјини бићете у нашим мислима и молитвама“, пише он патријарху Кирилу и додаје: „Уверени смо да Бог неће оставити своју Цркву и да ће се ходатајством Матере Божје украјинска криза разрешити мирним путем“. Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- предстојатељ
- сиријске
- (и још 7 )
-
У Недељу о митару и фарисеју, 4/17. фебруара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије служио је свету архијерејску Литургију у параклису Светих Отаца Атонских, у манастиру у Ковиљу, уз саслужење јеромонахâ Дионисија и Харитона, протонамесника Милорада Мировића, пароха при Успенском храму у Новом Саду, презвитера Младена Глушца, пароха у Апатину, као и новосадских ђакона Александра Билића, Ивана Васиљевића и Огњена Верића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, владика Исихије је истакао да покајање треба да буде главна тема у предстојећој Четрдесетници. Покајање не значи неко сентиментално плакање због својих грехова, већ је то дубинска спознаја греха као погрешног правца живота, као погрешног настројења и, са друге стране, обраћање свим срцем благодати Божјој да то од нас одузме и да нас управи на прави пут. Покајање значи преумљење, поручио је Епископ мохачки. По благослову Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, владика Исихије је рукоположио катихету Александра Верића из Aпатина у чин ђакона. Извор: Епархија бачка -
Zbog tvrdnji o seksualnom zlostavljanju od nekih sveštenika Srpske pravoslavne crkve, uskoro bi trebalo da počne suđenje u Londonu Podnete tužbe protiv SPC zbog pedofilije Britanski advokat Mladen Kesar, potvrdio je za Danas da je podneo tužbe protiv Srpske pravoslavne crkve (SPC) za šest klijenata zbog seksualnog zlostavljanja od strane sveštenika SPC. Piše: J. Diković21. decembra 2018. 12.30 Izmenjeno: 12.30 Foto: FoNet/ SPC Kako nam je Kesar objasnio, tužbe su podnete Višem sudu u Londonu, i trenutno se zavode u registar, nakon čega će sud odlučiti kada će početi sudska parnica. Nijedan sveštenik neće biti tužen individualno, već celokupna SPC, s obzirom na to da kao verska zajednica ima odgovornost za postupke onih koji je predstavljaju. Zlostavljanje se desilo u Srbiji, Bosni i Hercegovini (BiH) i Hrvatskoj, ali je šest oštećenih – dva đakona, i dve žene, kao i porodica 19-godišnjeg polaznika semeništa koji je preminuo 1999, a za čiju smrt njegova majka krivi sada penzionisanog vladiku Vasilija Kačavendu, pravdu zatražilo u Londonu, jer smatraju da je ne bi bilo pred domaćim sudovima. – Mi smatramo da je ovo u javnom interesu ne samo zato što je žrtvama onemogućena pravna zaštita u matičnim zemljama. Broj pedofila u SPC je nepoznat, ali sigurno nije mali. Oni su zaštićeni, a sveštenike često premeštaju iz jedne eparhije u drugu, uključujući i one u inostranstvu. Mislimo da nije isključeno da su sveštenici skloni takvom ponašanju već dobili premeštaj u zapadne zemlje ili da mogu biti prebačeni u budućnosti – ističe Kesar za Danas. Sveštenik SPC, Bojan Jovanović, jedan od šest tužitelja, izašao je u javnost 2015. s navodima protiv Kačavende, tvrdeći da ga je seksualno uznemiravao i tražio da mu dovodi dečake. Kačavenda je tužio Jovanovića za klevetu i ovaj postupak je i dalje u toku. Jovanović je pre nekoliko meseci izjavio da je o tužbi protiv SPC obavestio i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić i da im je dostavio svu prateću dokumentaciju. Vasilije Kačavenda se penzionisao 2013. godine, i to nakon što se na internetu pojavio snimak koji ga prikazuje kako ljubi mladića. Majka studenta semeništa Milića Božinovića, koji je preminuo 1999. tvrdi da je njen sin ubijen nakon što je odbio Kačavendu. Prema službenom izveštaju policije on se ubio tako što je aktivirao bombu u manastiru u Šekovićima. Tu je i slučaj vladike Eparhije vranjske Pahomija Gačića, koji je bio optužen za seksualno zlostavljanje četvoro tinejdžera tokom 1999. i 2000. godine. Pahomije je posle četiri godine suđenja proglašen nevinim, da bi Opštinski sud u Nišu potvrdio presudu. Vrhovni sud Srbije je 2007. proglasio ove dve sudske presude nezakonitim, ali nije mogao narediti ponovno suđenje zbog pravila da jednoj osobi ne može biti suđeno dva puta za isti zločin. Jedan 24-godišnjak je 2013. izjavio za „Vranjske novine“, podseća Balkanska istraživačka mreža BiH (BIRN) da ga je Pahomije seksualno zlostavljao tokom perioda od devet godina. BIRN podseća i na slučaj sveštenika Ilariona, koji je 2001. godine uhapšen zbog sumnje da je seksualno zlostavljao maloletnike u manastiru Hopovo. NJega je SPC odmah smenila, da bi u oktobru 2006. bio osuđen na deset meseci zatvora. Kazna mu je kasnije povećana na jednu godinu. Tokom prošle godine Vrhovni sud Srbije je naredio ponovno suđenje, ali predmet nikada nije došao do suda zbog zastarevanja. -
Вјерници Чикага због ПЦУ не могу заједно да обиљеже Недјељу православља
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
У вези с украјинском црквеном кризом, Српска православна црква и Руска православна загранична црква у Чикагу донијеле су одлуку да се Недјеља православља празнује одвојено од Цркава које су под јурисдикцијом Фанара. Канонска инвазија Константинопоља на територију УПЦ утицала је и, између осталог, и на православну дијаспору у САД, гдје вјерници различитих јурисдикција ове године неће моћи заједно славити Недјељу православља, као што су то чинили сваке године, пише orthochristian.com. Због прекида евхаристијског општења између РПЦ и Константинопољске патријаршије, свештеномонаштво и вјерници Московске патријаршије, РПЦЗ и епархије Српске цркве у Америци више не могу учествовати у Тајнама парохија Грчке православне архиепископије Америке, америчке Карпаторуске православне епархије САД и Украјинске православне цркве Сједињених Држава, које су у надлежности Фанара. Према писању листа, 17. марта, Недјељу православља Српска црква и РПЦЗ у Чикагу ће прославити одвојено од Ггрчке православне архиепископије. Како се саопштава, без обзира на то што Српска црква није прекинула општење с Константинопољем, она је заједно с Пољском православном црквом, међу осталим Помјесним православним црквама, заузела најкатегоричнији став у подршци канонске УПЦ. Према традицији, на прослави Недјеље православља у Чикагу присутне су све парохије САД. Године 2010. прослава је одржана у српском храму у Чикагу уз учешће јерараха грчке, румунске, украјинске епархије и РПЦЗ. Прошле године свечаности су одржане у грчкој цркви Св. Константина и Јелене у предграђу Чикага. Свештеник Никола Костур, лични секретар владике новограчаничког и средњезападноамеричког Лонгина, навео је у интервјуу да су владика Лонгин и цијела епархија «били шокирани неканонским радњама Васељенске патријаршије у Украјини у посљедњих неколико месеци, које су кулминирале незаконитим давањем Томоса о аутокефалности расколницима и служењем заједно с њима 6. јануара 2019. у Истанбулу». Он је наставио: «Пошто ово директно утиче на наше православно јединство у овој земљи, одлучено је да се не одржи свеправославна вечерња служба Недјеље православља у нашем саборном храму, него умјесто тога да се одслужи литургија за два наша српска православна деканата у Чикагу и околини, који се састоји од 19 парохија и три манастира. Нисмо жељели да се суочимо с избором да служимо или да не служимо заједно, па смо сматрали да је најбоље да се повучемо.» Ову информацију потврдио је протојереј Григорије Џојс, секретар Чикашке и Средњеамеричке епархије РПЦЗ, изјављујући да ће им се придружити РПЦЗ: «Могу да потврдим да ће Срби и Руси на Недјељу православља служити одвојено од Грка у Чикагу. Други се такође могу придружити». Извор: Митрополија црногорско-приморска -
По замолници Хрватске, у Београду су прошле седмице саслушани пилоти некадашње ЈНА поводом тврдњи хрватског тужилаштва да су 1991. године бомбардовали Банске дворе у Загребу са циљем да убију Фрању Туђмана, тадашњег председника Хрватске. Саслушање је обављено у згради Специјалног суда у Београду у присуству тужиоца из Хрватске, а њиме је руководио судија из Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, на чије поступање одбрана има низ приговора и најављује притужбе надлежним судским и државним органима. Наиме, по замолници Хрватске, у четвртак су испитани генерал Љубoмир Бајић и пуковници Слободан Јеремић, Ђуро Миличевић, Ратко Допуђа и Чедо Кнежевић. Они су, према тврдњама хрватског тужилаштва, по наредби Бајића бомбардовали Банске дворе у време састанка Туђмана, Месића и Анте Марковића, са циљем да убију Туђмана те да су тиме извршили ратни злочин. Одбрана тврди да ови наводи нису тачни, већ да је експлозију у Банским дворима по налогу Туђмана извео бивши генерал ЈНА Петар Стипетић, користећи авионска убојна средства из заузетих складишта ЈНА, али се српски пилоти пред судијом нису детаљно изјашњавали јер нису ослобођени чувања војне тајне. Како у изјави за Танјуг тврди један од њихових бранилаца Душан Братић, поступајући судија је током саслушања исказао велико непоштовање према окривљенима и њиховим адвокатима. Најпре, окривљенима и њиховим браниоцима судија није дозволио да прочитају кривичну пријаву Хрватске с прилозима, а потом је поводом изјава да је њихов језик српски језик, а писмо ћирилично, као и да ће дати исказ суду своје државе и народа, судија све време имао упадице, коментаре непримерене судији и суду, рекао је Братић. Адвокат: Нарушено достојанство суда Обраћајући се окривљенима на непримерен начин, вичући на њих и вређајући њихово достојанство и патриотска осећања, судија је, према мишљењу адвоката Братића, изложио порузи све те вредности и државу Србију. Братић тврди да је тиме прекршио не само права окривљених из Законика о кривичном поступку, Устава Србије, Европске конвенције о људским правима већ и етички кодекс понашања судије, чиме је нарушено и достојанство суда. Због свега тога је најавио да ће се одговарајућим иницијалним актима обратити председнику Вишег суда, Високом савету судства и другим надлежним државним органима, како би зауставили такво "од закона одметнуто понашање и поступање и предузели друге одговарајуће мере из своје надлежности". Хрватска је крајем прошле године покренула истрагу против генерала бивше ЈНА Љубомира Бајића, који је као командант Петог ваздухопловног корпуса 1991. године, наводно наредио ракетирање Банских двора - седишта првог хрватског председника Фрање Туђмана. Поводом покретања истраге после 26 година, генерал Бајић је у изјавама за медије подсетио да је хрватски врх тада издао наређење за општи напад на касарне ЈНА на територији Хрватске. "Генерал Бајић је у складу са одлуком штаба Врховне команде Оружаних снага СФРЈ - да се за сваки нападнути и заузети објекат ЈНА одмах уништи по један објекат од кључног значаја за Хрватску, испланирао, између осталог, удар и на Банске дворе, али га је Туђман претекао", каже Братић. Иначе, како је додао, Хрватска у то време није била међународно призната држава већ федерална јединица СФРЈ, а Фрањо Туђман је са сарадницима (генералима Антуном Тусом, Јанком Бобетком, Петром Стипетићем, Мартином "Шпегељом, Јосипом Бољковцем и другима) идејно испланирао, организовао, наређивао и усмеравао терористичке нападе на објекте, јединице и установе ЈНА и њене припаднике, као једине легалне оружане силе у сувереној држави СФРЈ. Другим речима, Туђман је организовао оружану побуну, па су и он и објекти које је користио ради спровођења тих активности били легитимни војни циљ за ЈНА, тврди адвокат Братић. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/hronika/3373080/piloti-bivse-jna-saslusani-po-zamolnici-hrvatske.html -
Руска православна црква послаће до Божића у Јужну Кореју свештеника за рускојезичне вјернике који су до сада посјећивали храмове Константинопољског патријархата, а то је одлучено у вези с прекидом општења РПЦ с Фанаром због његових дејстава на Украјини, саопштио је у петак шеф Одјељења за спољне црквене везе Московског патријархата Митрополит волоколамски Иларион, који се налази у посјети Сеулу. „Кореја је држава гдје је до 1950. година дејствовала Руска духовна мисија, основана још у XIX вијеку. Но, потом је она била упражњена, а њена имовина је предата Константинопољском патријархату. Донедавно су наши вјерници духовно служили у храмовима тога патријархата, али је то сада постало немогуће. Због тога ћемо већ до Божића у њу послати свештеника, који ће касније формирати пуноправну парохију. То ватрено ишту мјесни вјерници који су ми предали петицију с мноштвом потписа“, изјавио је Митрополит Иларион у интервјуу православном портали „Иисус„. Он је назвао парадоксалном ситуацију да у Сјеверној Кореји, у којој је атеизам званична идеологија, постоји пуноправна парохија Руске цркве са својим храмом, док у Јужној нити има храма нити парохије. „Ми ћемо исправити ту ситуацију“, додао је он. Раније је Патријарх московски и све Русије Кирил именовао свештеника за храм при руској амбасади у Истамбулу за организовано пастирско старање о вјернима и савршавање редовних богослужења. То је такође урађено због немогућности евхаристијског општења с Константинопољем. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- руска
- православна
- (и још 8 )
-
Видим, подигли се духови јер је на сајму књига најпопуларнији неки квази-писац. То је и раније бивало и биће опет. Плитки људи слави творце ружичастих илузијâ јер се плаше да тумаче опомене освешћених. Страх их је да се ухвате у коштац са својим животом. Желе инстант –рај, снолик живот, брзу и лагодну забаву. Она се брзо конзумира и брзо се свари. Затим, и даље празни и неутољених апетитâ, прождирачи сензације траже нову храну, нове идоле који би их забављали. Добри уметници стварају здраву храну. Ону од које се теже огладни. Ону која остане у нама уткана вавек. Највећи Уметник је, свакако, сам Бог, који је рекао да је Извор воде живе (Јн.4,10). Уметници Његову енергију усмеравају, приближавају, обликују за себе и друге. Ако неко не препознаје лепоту и смисао кад их види, то само значи да он то не жели. Да је у њему толики мрак да га светлост плаши и заслепљује. Да су његова чула којима поима стварности дубоко оболела. „Светиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тело твоје биће светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело ће твоје бити тамно.“ (Лк. 11, 34-36) Док је писао, Кафка никад није сматран великим писцем. Ван Гог није за живота продао ниједну своју слику. Али њихова дела су остала. Данас нико не зна за опус неког назови-уметника који је у своје време био популаран и наводно вољен, само зато јер је народу испуњавао жеље. Ако нешто у себи има вредност, дубину и лепоту , биће пре или касније препознато, памћено и неговано. Ако је нешто испразно – биће заборављено. Историја је то показала. Највећи проблем је што младе уметнике заболи наводни успех неталентованих. Па се поколебају и одустану. Али то не смеју да учине. То је закопавање дарова које им је Сам Бог дао. Они не стварају само за себе и свој лични успех. Стварају да би друге такли лепотом, смислом, утехом. Пискарала склапају речи. Они су пајаци који на пар тренутака развесељавају масу. Писци дирају душу и покрећу људе на дела. Њихове приче, идеје, жеље, део њих самих – настављају да живе вековима после њихове смрти. Њихова реч опстаје, јер су успели да пронађу нешто вредно борбе у човеку и човечанству. Јер препознају и именују многе ствари које други не умеју. И људи схвате да нису усамљени у својим трагањима за смислом. Желим свима да прочитају још много добрих књига. И да се не замарају оним лошим. На крају крајева, и лоша књига има неку своју сврху. Због лоше књиге можете написати текст о добрим књигама. Лошу књигу можете искористити да потпалите ватру. Или да њене листове ставите под пилиће. Можете је искористити за декупаж. Листовима можете обложити полице у шпајзу. Или њима прекрити намештај и под док кречите кућу. Можете учинити племенито дело и дати да се рециклира. Само је немојте дати пријатељу или непријатељу. Нисмо толико окрутни. Шта ви мислите?
-
Свети Николај Жички, Онима који не славе Крсну славу због жалости
a Странице је објавио/ла Драгана Милошевић у Поучни
Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка -
Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка View full Странице
-
1. Коначно лепо време 2. Шетња кроз парк и разговор са неколицином драгих људи 3. Домаћи еспресо
-
„Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске“, подсећају потписници протеста, „покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Уз напомену да су „маске потпуно пале“ Српске власти и Српска листа, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Истакнути академски радници, професори, црквене старешине и новинари са КиМ, али и из ужег дела Србије, у протестном писму подсећају да су „напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву, почели после састанка руководства Српске листе са председником Републике Србије Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем“. Потписници протеста због напада на СПЦ, „одлучно подржавају Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Истичу, да ти „документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч“. Текст протестног писма преносимо у целости: Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем. Челници странке Српска листа у београдским медијима тврде да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији и да чак и њихова најновија непочинства имају већинску подршку Срба са КиМ. То би значило да се српски народ на Косову и Метохији окренуо против своје Цркве, своје историје и своје државе. Хвала Богу, то није истина. Ми, долепотписани, одлучно подржавамо Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Ови документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч. Позивамо српске власти да обуздају своје „извођаче радова“ из тзв. Српске листе. Сетимо се медијских напада на Оливера Ивановића и трагедије која се догодила 16. јануара. Апелујемо на српске власти и чланове Српске листе да се уразуме, да одрже реч, да поштују Устав и законе Републике Србије и да послушају глас своје Цркве. Господо из Српске листе, не хулите на Бога и не нападајте Његову Цркву, ма колико вас ваши господари терали на то. Они ће, ако дозволимо издају и предају Косова и Метохије, бити далеко, а ви ћете се обрукати пред својим суграђанима, децом и прецима. Ви ћете на себе и своје ближње навалити клетву Лазареву. Својим потписима дајемо пуну подршку Српској православној цркви и епархији Рашко-призренској у борби за очување и заштиту нашег верног народа и наших светиња на Косову и Метохији. Одлучно осуђујемо велеиздајничке намере српских власти и Српске листе. Проф др Смиља Аврамов Архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима Проф др Слободан Антонић Умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић) Данило Баста, редовни члан САНУ Матија Бећковић, редовни члан САНУ Љиљана Богдановић, новинар Милена Вујовић, новинар Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик Маринко Вучинић, публициста Проф др Јован Душанић Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице Никола Н. Живковић, публициста и преводилац Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор богословије у пензији др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник Проф др Александар Јовановић Наташа Јовановић, новинар Проф др Милош Ковић Проф др Часлав Копривица Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић,парох которски Проф др Миодраг Кулић Живорад Лазић, професор из Грачанице Проф др Мило Ломпар Светлана Медан, писац и преводилац Никола Милованчев, правник и историчар Др Зоран Милошевић, научни саветник Проф др Дејан Мировић Проф др Радивоје Младеновић Протојереј Радош Младеновић, парох у Врњачкој Бањи Дејан Недељковић, публициста из Звечана Часлав Оцић, редовни члан САНУ Александар Павић, политиколог Бранко Павловић, адвокат Протојереј ставрофор Радивој Панић Проф др Валентина Питулић Благоје Радић, Ораховац Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу Протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник ”Гласа Цркве” Проф др Митра Рељић Доц др Слободан Рељић Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар Проф др Слободан Самарџић Мр Салих Селимовић, историчар Милун Стијовић, истраживач-сарадник Др Рада Стијовић, научни саветник Радосав Стојановић, књижевник Момчило Трајковић, адвокат и бивши потпредседник владе Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Проф др Александар Ћорац Коста Чавошки, редовни члан САНУ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски намесник Подгоричко-Колашински Проф др Срђан Шљукић Проф др Гордана Шубарић Горгиева Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Више од педесет универзитетских професора, академика, црквених великодостојника, међу којима су историчари, арихтекате али и адвокати, правници и новинара потписало је протест због напада и медијске хајке од стране актулене српске власти, која је усмeрене на Епархију Рашко – призренску СПЦ и владику Теодосија, јер се јавно успротивио подели Косова и Метохије. „Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске“, подсећају потписници протеста, „покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Уз напомену да су „маске потпуно пале“ Српске власти и Српска листа, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Истакнути академски радници, професори, црквене старешине и новинари са КиМ, али и из ужег дела Србије, у протестном писму подсећају да су „напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву, почели после састанка руководства Српске листе са председником Републике Србије Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем“. Потписници протеста због напада на СПЦ, „одлучно подржавају Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Истичу, да ти „документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч“. Текст протестног писма преносимо у целости: Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем. Челници странке Српска листа у београдским медијима тврде да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији и да чак и њихова најновија непочинства имају већинску подршку Срба са КиМ. То би значило да се српски народ на Косову и Метохији окренуо против своје Цркве, своје историје и своје државе. Хвала Богу, то није истина. Ми, долепотписани, одлучно подржавамо Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Ови документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч. Позивамо српске власти да обуздају своје „извођаче радова“ из тзв. Српске листе. Сетимо се медијских напада на Оливера Ивановића и трагедије која се догодила 16. јануара. Апелујемо на српске власти и чланове Српске листе да се уразуме, да одрже реч, да поштују Устав и законе Републике Србије и да послушају глас своје Цркве. Господо из Српске листе, не хулите на Бога и не нападајте Његову Цркву, ма колико вас ваши господари терали на то. Они ће, ако дозволимо издају и предају Косова и Метохије, бити далеко, а ви ћете се обрукати пред својим суграђанима, децом и прецима. Ви ћете на себе и своје ближње навалити клетву Лазареву. Својим потписима дајемо пуну подршку Српској православној цркви и епархији Рашко-призренској у борби за очување и заштиту нашег верног народа и наших светиња на Косову и Метохији. Одлучно осуђујемо велеиздајничке намере српских власти и Српске листе. Проф др Смиља Аврамов Архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима Проф др Слободан Антонић Умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић) Данило Баста, редовни члан САНУ Матија Бећковић, редовни члан САНУ Љиљана Богдановић, новинар Милена Вујовић, новинар Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик Маринко Вучинић, публициста Проф др Јован Душанић Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице Никола Н. Живковић, публициста и преводилац Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор богословије у пензији др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник Проф др Александар Јовановић Наташа Јовановић, новинар Проф др Милош Ковић Проф др Часлав Копривица Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић,парох которски Проф др Миодраг Кулић Живорад Лазић, професор из Грачанице Проф др Мило Ломпар Светлана Медан, писац и преводилац Никола Милованчев, правник и историчар Др Зоран Милошевић, научни саветник Проф др Дејан Мировић Проф др Радивоје Младеновић Протојереј Радош Младеновић, парох у Врњачкој Бањи Дејан Недељковић, публициста из Звечана Часлав Оцић, редовни члан САНУ Александар Павић, политиколог Бранко Павловић, адвокат Протојереј ставрофор Радивој Панић Проф др Валентина Питулић Благоје Радић, Ораховац Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу Протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник ”Гласа Цркве” Проф др Митра Рељић Доц др Слободан Рељић Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар Проф др Слободан Самарџић Мр Салих Селимовић, историчар Милун Стијовић, истраживач-сарадник Др Рада Стијовић, научни саветник Радосав Стојановић, књижевник Момчило Трајковић, адвокат и бивши потпредседник владе Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Проф др Александар Ћорац Коста Чавошки, редовни члан САНУ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски намесник Подгоричко-Колашински Проф др Срђан Шљукић Проф др Гордана Шубарић Горгиева Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
Спин о измештању зграде ПАТРИЈАРШИЈЕ због Београда на води!
тема је објавио/ла Жељко у Српска Православна Црква
Заменик градоначелника Београда најавио је пресељење седишта Пећке Патријаршије (како се СПЦ званично зове) из зграде Митрополије Београдско-карловачке на Врачар и унео сумњу и зебњу међу вернике. Стотине Срба је пре неколико година коментарисало на порталима да ће арапски инвеститори насеља „Београд на води“ тражити да се измести Патријаршија из непосредне близине насеља, а да ће им челници Београда сигурно изаћи у сусрет. СНС ботови су их тада вређали и клели се у Вучићево, Весићево и родољубље Малог, али данашња најава пресељења седишта Пећке Патријаршије (како се СПЦ званично зове) из зграде Митрополије Београдско-карловачке преко пута Саборне цркве, унела је сумњу и зебњу међу вернике. Многи су на друштвеним мрежама овај потез коментарисали реченицом: Шта ако арапским инвеститорима сутра засмета и Саборна црква? Српски патријарх се са својим троном неће вратити у Пећку патрјаршију, како је било предлога у јавности ради боље „одбране Косова“ као колевке српства и саме Српске православне цркве – Пећке Патријаршије (ако се СПЦ званично зове), већ ће се из зграде Митрополије Београдско-карловачке у Старом граду преселити у нову зграду непосредно до Храма Светог Саве на Врачару. Весић је гостујући на Радију Слово љубве рекао да је у договору са патријархом Иринејом ангажован тим архитеката који ће радити на уређењу платоа код Храма. „Храм мора да буде централно место на том платоу, односно све стазе треба да воде ка њему. У оквиру комплетне реконструкције платоа радиће се и пројекат нове зграде у којем ће бити седиште патријарха и Светог синода, тако да ће све бити јединствена целина. Природно је да седиште патријарха буде поред Храма Светог Саве и да ово место постане саборно место наше цркве и реално, нашег народа“, рекао је Весић. Завршетак радова на Храму Светог саве, каже, изузетно је битан за Град, али и за читав народ и Цркву, додао је Весић. Извор: Србин.инфо -
Васељенски Патријарх потресен због пожара у Грчкој
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
„Запрепашћени смо док пратимо драматична збивања у области Атике услед великих пожара који уништавају људске животе, спаљују имовину становништва и уништавају витално богатство шума,“ изјавио је Свјатјејши Вартоломеј 25. јула 2018. године италијанској католичкој новинској агенцији СИР. „Наше молитве су усрдне и оне су удружене са молитвама архиепископа атинског Јеронима и других митрополита погођених области“, рекао је он и додао: „Молимо се Богу да обустави ову огромну људску и еколошку катастрофу, која несумњиво има неизмирљиве последице“, и „утеши родбину жртава и повређене“. Извор: Српска Православна Црква -
Васељенски Патријарх потресен због пожара у Грчкој
тема је објавио/ла Логос у Духовни живот наше Свете Цркве
Васељенски Патријарх Вартоломеј I изразио је своје запрепашћење због размера пожара у Грчкој. Према подацима од 25. јула 2018, број жртава је троцифрен. „Запрепашћени смо док пратимо драматична збивања у области Атике услед великих пожара који уништавају људске животе, спаљују имовину становништва и уништавају витално богатство шума,“ изјавио је Свјатјејши Вартоломеј 25. јула 2018. године италијанској католичкој новинској агенцији СИР. „Наше молитве су усрдне и оне су удружене са молитвама архиепископа атинског Јеронима и других митрополита погођених области“, рекао је он и додао: „Молимо се Богу да обустави ову огромну људску и еколошку катастрофу, која несумњиво има неизмирљиве последице“, и „утеши родбину жртава и повређене“. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Манастири Свете Горе осудили грчку владу због признања имена Македоније
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
Коминике Светог кинота Свете Горе о признању грчке државе „Северна Македонија“: „Света заједница Светог Атоса са великом тугом и жалошћу примила је вест о заједничком потписивању Споразума о имену суседне земље Скопља. Наравно, ми хришћани морамо да се трудимо свим силама да ујединимо све православце, да се отарасимо раздора, да постигнемо мир, и да на сваки могући начин избегнемо стварање жаришта фанатизма и верске и етничке мржње. Поред тога, пожељно је решити дугорочни проблем назива државе Скопља и пуне обнове односа, јер Свету Гору годишње посећује велики број ходочасника из суседне земље, који су ту ради мира у души у атмосфери истинског духовног јединства и љубави. Међутим неприхватљиво је, у име горе поменутих добрих циљева, решити овај велики национални проблем кроз импровизоване, нетранспарентне и исхитрене поступке, заузимајући ставове који су у супротности са научном истином, историјском стварношћу и сећањем, тако да то угрожава националну свест грчког народа. Грчка држава не сме да прихвати обавезујуће међународне споразуме, који – као што се показује масовни народни одзив који је у току – неће бити прихваћени од стране огромне већине нашег народа. Конкретно, као атонски монаси и чувари историјске, духовне и културне традиције, која траје више од хиљаду година, не можемо се сложити да се македонски идентитет уступа језику и народу који нису везани за древни македонски грчки дијалект и грчко порекло древних Македонаца. Не можемо схватити како се грчки политичари са факултетским дипломама, а међу њима и универзитетски професори, односе према приписивању македонског језика и етничке припадности људима чије се порекло и језик показују као словенски! Позивамо грчки парламент и владу да поштују вољу грчког народа и историјску истину. Свети Атос као непроцењив духовни и историјски центар Македоније и наше земље, где од времена његовог формирања мирно коегзистирају православни различитих језика и националног порекла, сматра да грчка држава признавањем македонског језика и националности презире историју и истину, и представља издају националне свести хеленизма. Нека би заштитница Свете Горе Пресвета Богородица просветлила оне који руководе државом како би схватили своје грешке и како би их почели исправљати, да би се најзад постигао споразум који поштује истину и који представља основу за јединство и заједнички мирни пут два народа који деле исту веру у нашу православну цркву. Сви представници и старешине двадесет светих манастира Светог Атоса у заједничком договору“ Од 1993. године, у међународној пракси, укључујући документе УН, на инсистирање Грчке, за име Републике Македонија користи се службени назив „Бивша Југословенска Република Македонија“ (Former Yugoslav Republic of Macedonia, FYROM, македонски: „Поранешна Југословенска Република Македонија“). Територија Републике Македоније, чије су границе успостављене после Другог светског рата, није идентична историјској области Македоније. Поред тога, постоје подручја Македоније (Егејска Македонија) у Грчкој и у Бугарској (Пиринска Македонија). Република Македонија је око 35,8% површине историјске Македоније (52,4% припада модерној Грчкој, 9,6% Бугарској). Године 1991. при распаду Југославије територија Македоније није претрпела измене. Али појава независне државе са именом „Македонија“ довела је до политичких спорова са Грчком у погледу тога да нова држава користи називе „Македонија“ и „Македонци“. У 2004. години, Сједињене Државе су званично признале Републику Македонију под овим именом. Али Европска унија је изјавила да ће наставити да користи претходно име земље – „Бивша Југословенска Република Македонија“. Европска унија је такође дала Грчкој гаранције да Македонија може постати пуноправни члан ЕУ тек после промене свог имена. Македонија је 2011. години поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу, оптужујући Грчку за стварање препрека уласку Македоније у ЕУ и НАТО. Тај суд је 5. децембра 2011. године донео одлуку да Грчка нема право да блокира чланство Македоније у НАТО, ЕУ и другим међународним организацијама. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
(Руска народна линија, 29. 6. 2018) У вези с чињеницом да су 12. јуна владе Грчке и Македоније, након дугогодишњег спора који се наставио од распада Југославије, постигле консензус о имену Бивше Југословенске Републике Македоније да та друга добија званично име „Република Северна Македонија“, манастири Свете Горе Атос 26. јуна 2018. године издали су посебну изјаву осуђујући положај грчких власти, извјештава Седмица. ru. Коминике Светог кинота Свете Горе о признању грчке државе „Северна Македонија“: „Света заједница Светог Атоса са великом тугом и жалошћу примила је вест о заједничком потписивању Споразума о имену суседне земље Скопља. Наравно, ми хришћани морамо да се трудимо свим силама да ујединимо све православце, да се отарасимо раздора, да постигнемо мир, и да на сваки могући начин избегнемо стварање жаришта фанатизма и верске и етничке мржње. Поред тога, пожељно је решити дугорочни проблем назива државе Скопља и пуне обнове односа, јер Свету Гору годишње посећује велики број ходочасника из суседне земље, који су ту ради мира у души у атмосфери истинског духовног јединства и љубави. Међутим неприхватљиво је, у име горе поменутих добрих циљева, решити овај велики национални проблем кроз импровизоване, нетранспарентне и исхитрене поступке, заузимајући ставове који су у супротности са научном истином, историјском стварношћу и сећањем, тако да то угрожава националну свест грчког народа. Грчка држава не сме да прихвати обавезујуће међународне споразуме, који – као што се показује масовни народни одзив који је у току – неће бити прихваћени од стране огромне већине нашег народа. Конкретно, као атонски монаси и чувари историјске, духовне и културне традиције, која траје више од хиљаду година, не можемо се сложити да се македонски идентитет уступа језику и народу који нису везани за древни македонски грчки дијалект и грчко порекло древних Македонаца. Не можемо схватити како се грчки политичари са факултетским дипломама, а међу њима и универзитетски професори, односе према приписивању македонског језика и етничке припадности људима чије се порекло и језик показују као словенски! Позивамо грчки парламент и владу да поштују вољу грчког народа и историјску истину. Свети Атос као непроцењив духовни и историјски центар Македоније и наше земље, где од времена његовог формирања мирно коегзистирају православни различитих језика и националног порекла, сматра да грчка држава признавањем македонског језика и националности презире историју и истину, и представља издају националне свести хеленизма. Нека би заштитница Свете Горе Пресвета Богородица просветлила оне који руководе државом како би схватили своје грешке и како би их почели исправљати, да би се најзад постигао споразум који поштује истину и који представља основу за јединство и заједнички мирни пут два народа који деле исту веру у нашу православну цркву. Сви представници и старешине двадесет светих манастира Светог Атоса у заједничком договору“ Од 1993. године, у међународној пракси, укључујући документе УН, на инсистирање Грчке, за име Републике Македонија користи се службени назив „Бивша Југословенска Република Македонија“ (Former Yugoslav Republic of Macedonia, FYROM, македонски: „Поранешна Југословенска Република Македонија“). Територија Републике Македоније, чије су границе успостављене после Другог светског рата, није идентична историјској области Македоније. Поред тога, постоје подручја Македоније (Егејска Македонија) у Грчкој и у Бугарској (Пиринска Македонија). Република Македонија је око 35,8% површине историјске Македоније (52,4% припада модерној Грчкој, 9,6% Бугарској). Године 1991. при распаду Југославије територија Македоније није претрпела измене. Али појава независне државе са именом „Македонија“ довела је до политичких спорова са Грчком у погледу тога да нова држава користи називе „Македонија“ и „Македонци“. У 2004. години, Сједињене Државе су званично признале Републику Македонију под овим именом. Али Европска унија је изјавила да ће наставити да користи претходно име земље – „Бивша Југословенска Република Македонија“. Европска унија је такође дала Грчкој гаранције да Македонија може постати пуноправни члан ЕУ тек после промене свог имена. Македонија је 2011. години поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу, оптужујући Грчку за стварање препрека уласку Македоније у ЕУ и НАТО. Тај суд је 5. децембра 2011. године донео одлуку да Грчка нема право да блокира чланство Македоније у НАТО, ЕУ и другим међународним организацијама. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
ПРИТУЖБЕ лезбијског удружења "Лабрис" биле су довољне да просветне власти оспоре употребу шест средњошколских уџбеника у наредној школској години. Завод за унапређивање квалитета образовања оценио је да уџбеници морају да буду "поправљени" до јесени, а ако издавачи то не учине, Министарство просвете може да забрани њихову употребу. Спорни су садржаји у којима се помиње ЛГБТ популација. То је засметало "удружењу Л", како га назива повереница за заштиту равноправности, не желећи да открије да је реч о лезбијској организацији "Лабрис". Од јесени, како сада ствари стоје, за шест предмета у медицинским и другим стручним школама неће постојати никакви уџбеници. Реч је о издањима Завода за уџбенике - "Интерне болести са негом 2", "Здравствена нега III", "Психологија за други разред гимназије", "Психологија" за трећи и четврти разред трговинских, угоститељско-туристичких и школа за личне услуге, "Неуропсихијатрија" и "Дечија неуропсихијатрија". У извештају који је потписала повереница за равноправност наводи се да се њима дискриминишу припадници ЛГБТ популације, на основу сексуалне оријентације. Социолог, проф. др Слободан Антонић, сматра да је кључни "злочин" ових уџбеника не то што су дискриминативни, већ зато што нису афирмативни по ЛГБТ популацију. - "Анализа" коју је урадила ова спонзорисана НВО инсистира на томе да у уџбеницима могу да стоје само искази који су "афирмативни и тачни". То значи да искази који су само тачни, а не и афирмативни, морају бити одбачени као неприхватљиви - напомиње проф. Антонић. - У једном од уџбеника наводи се: "Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска". У "Анализи" се, међутим, тражи да се ова - иначе неспорно тачна констатација - "избаци" зато што "не постоји потреба за истицањем мушке 'хомосексуалне проституције', јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима". Антонић проналази још примера које ауторке из "Лабриса" желе да уклоне: "У групе са високом учесталошћу хепатитиса Б" спадају и "сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)", иако је то статистички тачно. Смета им и исказ: "Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола", па траже да се избаци цела реченица. - ЛГБТ тужитељи неће да буду "изузеци". Зато они траже да се избаци наведена реченица или да се замени реченицом "објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола" - каже Антонић. - Тиме се посредним путем хоће постићи нормативно изједначавање ове две врсте сексуалне праксе, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије, а управо одсуство ЛГБТ инклузије се замера српским уџбеницима. О томе да му је шест уџбеника непожељно у учионицама, издавач, Завод за уџбенике, још није обавештен. Према речима Јелене Ивановић, директорке сектора за стратегију и развој Завода за уџбенике, Министарство им још није упутило обавештење, а када га добију, поступиће најефикасније могуће, како би ђаци што пре имали уџбенике на располагању. Нада Трифковић, директорка Медицинске школе "Београд", потврђује за "Новости" да су начули како од јесени спорни уџбеници неће бити у употреби. - Званично обавештење још нисмо добили, јер оно стиже на крају школске године - каже Нада Трифковић. - Наша школа већ има проблем са мањком уџбеника, а са овим ће тај проблем бити још већи. Већина уџбеника је стара и неке ствари су превазиђене, али опет је боље да их имамо. Аутор уџбеника, "Психологије", Бора Кузмановић за "Новости" објашњава да, када је чуо за оспоравања његовог дела, издавачима је рекао да избаце пасус који говори о хомосексуализму, јер није толико важан. - Уџбеник је из 1980. и како су се мењала упутства СЗО по питању хомосексуалности, ја сам мењао терминологију - каже он. - У последњем издању није било ништа погрешно, ништа што би могло да увреди ову популацију. Писао сам неутрално, а то очигледно није довољно. АУТОРКАМА "Лабриса" сметају и реченице "Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом" и "У адолесценцији, сексуално сазревање прати развој снажног интересовања за супротни пол и појава еротске страсти" - тражећи да уместо супротан, равноправно пише и исти и оба пола. Слободан Антонић поставља и питање границе - да ли ће доћи тренутак када ће са захтевима о инклузији појавити и људи који имају страст према другачијим предметима жеље - животињама, мртвима, стварима... И. Мићовић
-
Novosti Online | 06. јун 2018. 16:16 | Коментара: 0 Зорану Грујићу није одређен притвор и пуштен је да се брани са слободе. Њему је изречена мера забране прилажења састајања и комуницирања са сведоцима ОСУМЊИЧЕНОМ за рањавање двоје комшија Зорану Грујићу није одређен притвор и пуштен је да се брани са слободе. Њему је изречена мера забране прилажења, састајања и комуницирања са сведоцима, сазнају "Новости". Подсетимо, Грујић се сумњичи да је у недељу увече ранио Катарину и Станишу Ј. на Новом Београду, након што је сазнао да је једанаестогодишњи Л. Ј., син ово двоје комшија, наводно хтео да силује његовог сина И. Г. (6). Прочитајте још: Потегао пиштољ јер је сумњао да му је син силован -
Шта мислите о овоме http://informer.rs/vesti/drustvo/382569/horor-u-osnovnoj-skoli-u-batajnici-terali-dake-da-gledaju-abortus-i-iskasapljene-fetuse Ово је само један од линкова. Прва телевизија је јутрос показала колико има здравог разума. Контактирала је проф. Спасић, довела психотерапеута и гинеколога па покушавала на врло ограничен начин да чостави како сексуално васпитање не треба држати на веронауци, да деца седмог разреда основне школе не треба да знају шта је абортус, виде како изгледа абортиран фетус,........ -
Ухапшен официр Војске Србије због сукоба са активистима СНС
тема је објавио/ла Милан Ракић у Зона сумрака
Члан Војног синдиката Србије, капетан ВМ, данас је имао сукоб са активистима владајућих странака који ових дана незаконито од стана до стана узнемиравају грађане Београда прикупљајући тзв сигурне гласове по одређеним списковима. Капетан ВМ је тражио да види списак и питао активисте одакле им подаци о његовој породици при чему је од њих вређан и са њима дошао у вербални сукоб. Пријављен је од стране активиста који су се представили као чланови СНС, због чега је лишен слободе и приведен у Полицијску станицу Звездара због наводног насилничког понашања. Ово је опасан преседан да се полицијском репресијом часни војници хапсе само што су у свом стану, затражили увид у спискове где се налазе имена њихових породица. Постављамо више него логично питање ко се насилнички понаша у овом догађају да ли они који узнемиравају грађане или они који тако нешто не дозвољавају и бране своје породице. Режимски медији су брже боље почели са сатанизацијом поштеног српског војника који је у служби више пута похваљиван и награђиван и који ради на најодговорнијим дужностима у систему одбране. Уједно позивамо министра Александра Вулина, да реагује поводом ове накарадне демонстрације политичке моћи и заштити своје запослене. У противном Војни синдикат Србије наћи ће начина да се саморганизује и помогне свом члану. Војни синдикат Србије пружиће правну помоћ капетану МВ а о даљем току дешавања по овом случају обавештаваће јавност. Ово је још један од доказа да Србија пропада у погледу основних људских права и слобода и да се враћа у доба једноумља и Голог Отока. Позивамо све грађане који су сведоци и који су спремни да сведоче о овом немилом догађају да се јаве Војног синдикату Србије на број телефона 066/27-11-01 или мејлом на antikorupcija@vojnisindikatsrbije.rs. -
Владика Иринеј тражи милион динара због текста у Данасу
a Странице је објавио/ла Милан Ракић у Друштво
Како сазнајемо, епископ тражи милион динара за накнаду нематеријалне штете, као и да се адвокат Радуловић казни новчаном казном од 450.000 динара. Рочиште је заказано за 7. јун у Првом основном суду у Београду. Подсетимо, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за равноправност полова, министарка Зорана Михајловић изјавила је крајем октобра прошле године да жене саме треба да одлучују када и колико ће имати деце, додајући да држава мора да створи услове у којима ће оне доносити ту одлуку, након чега су бурно реаговали представници Српске православне цркве (СПЦ), а наш лист је потом објавио ауторски текст адвоката Радуловића. У приватној тужби владике Иринеја, у коју је наш лист имао увид, наводи се да је адвокат Радуловић аутор „увредљивих информација“ објављених у дневним новинама Данас, на страни 8 и интернет порталу Данас.рс са наднасловом „О оптужбама епископа Иринеја Буловића на рачун министарке Зоране Михајловић“, и насловом „Филистар, хуља и будала“. У тужби се затим наводи да је Радуловић показао „јасну намеру да омаловажи“ епископа, односно да изврши повреду угледа и части, и наруши углед и друштвени, као и његов верски положај. Потом се у тужби наводе „увредљиве реченице“, попут „Епископ Иринеј је демонстрирао такву количину незнања, у тумачењу правог смисла јуристичке максиме о ембриону као рођеном детету, да је то изазвало асоцијацију на мисао моћника из Вајмара, Гетеа, који је рекао: „Ко се упушта у послове државе, а није владар, тај мора да је или филистар, или хуља, или будала“! или „Не знам да ли је ово незнање створио филистар, или хуља, или будала, али знам, добро знам да је незнање мајка дрскости, или игнорантиа матер арогантиа“, као и „Несувисло, непотребно и ирационално би било полемисати са овим епископом о конвенцијама и пактовима о људским слободама и грађанским правима, јер је он негде мисаоно заробљен у неким паганским догмама затворене Србије и националне религије која се означава као светосавље уместо као хришћанство“. Радуловић: Полемисао сам са патријархом, не са Буловићем Адвокат Илија Радуловић поводом тужбе епископа бачког Иринеја каже за Данас да је очигледно да када се „било чији текст прочита са Духом светим онда се може правилно стићи до истине и смисла тог текста“. „У моме тексту има два слоја. Први део се односи на обраћање ад персоном или према личности просвећеног епископа када кажем да је један од планетарно најобразованијих људи у теолошком, филозофском и метафизичком смислу речи. То је моје стварно убеђење о њему које живим већ 30-ак година. Други део текста је ад рем или према теми овог текста. У том делу категорично сматрам да је брак заједница која настаје вољом мужа и жене, дакле она се заснива на избору или слободи. Баш његово преосвештенство треба да зна да је човек једино слободан у Духу светоме, њему је дата могућност да буде анђео или ђаво“, указује Радуловић. Како даље објашњава, ако брак настаје сагласном вољом мужа и жене, онда и породица настаје сагласношћу мужа и жене. „Породица настаје када се брачни другови одлуче да имају дете, па тако не може нико са стране да им наређује или им препоручује да ли ће и када ће њихов брак прерасти у породицу. У том смислу сам полемисао не са епископом него са његовом светошћу патријархом Иринејем, пошто је он аутор тих за мене ретроградних и конзервативних схватања. Буловић је обични портпарол СПЦ и у том смислу није износио своје мишљење, већ патријархово“, указује Радуловић. -
Епископ бачки Иринеј (Буловић) тужио је адвоката Илију Радуловића за повреду угледа и части због личног става објављеног у Данасу 1. новембра 2017. године под називом „Филистар, хуља и будала“. Како сазнајемо, епископ тражи милион динара за накнаду нематеријалне штете, као и да се адвокат Радуловић казни новчаном казном од 450.000 динара. Рочиште је заказано за 7. јун у Првом основном суду у Београду. Подсетимо, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за равноправност полова, министарка Зорана Михајловић изјавила је крајем октобра прошле године да жене саме треба да одлучују када и колико ће имати деце, додајући да држава мора да створи услове у којима ће оне доносити ту одлуку, након чега су бурно реаговали представници Српске православне цркве (СПЦ), а наш лист је потом објавио ауторски текст адвоката Радуловића. У приватној тужби владике Иринеја, у коју је наш лист имао увид, наводи се да је адвокат Радуловић аутор „увредљивих информација“ објављених у дневним новинама Данас, на страни 8 и интернет порталу Данас.рс са наднасловом „О оптужбама епископа Иринеја Буловића на рачун министарке Зоране Михајловић“, и насловом „Филистар, хуља и будала“. У тужби се затим наводи да је Радуловић показао „јасну намеру да омаловажи“ епископа, односно да изврши повреду угледа и части, и наруши углед и друштвени, као и његов верски положај. Потом се у тужби наводе „увредљиве реченице“, попут „Епископ Иринеј је демонстрирао такву количину незнања, у тумачењу правог смисла јуристичке максиме о ембриону као рођеном детету, да је то изазвало асоцијацију на мисао моћника из Вајмара, Гетеа, који је рекао: „Ко се упушта у послове државе, а није владар, тај мора да је или филистар, или хуља, или будала“! или „Не знам да ли је ово незнање створио филистар, или хуља, или будала, али знам, добро знам да је незнање мајка дрскости, или игнорантиа матер арогантиа“, као и „Несувисло, непотребно и ирационално би било полемисати са овим епископом о конвенцијама и пактовима о људским слободама и грађанским правима, јер је он негде мисаоно заробљен у неким паганским догмама затворене Србије и националне религије која се означава као светосавље уместо као хришћанство“. Радуловић: Полемисао сам са патријархом, не са Буловићем Адвокат Илија Радуловић поводом тужбе епископа бачког Иринеја каже за Данас да је очигледно да када се „било чији текст прочита са Духом светим онда се може правилно стићи до истине и смисла тог текста“. „У моме тексту има два слоја. Први део се односи на обраћање ад персоном или према личности просвећеног епископа када кажем да је један од планетарно најобразованијих људи у теолошком, филозофском и метафизичком смислу речи. То је моје стварно убеђење о њему које живим већ 30-ак година. Други део текста је ад рем или према теми овог текста. У том делу категорично сматрам да је брак заједница која настаје вољом мужа и жене, дакле она се заснива на избору или слободи. Баш његово преосвештенство треба да зна да је човек једино слободан у Духу светоме, њему је дата могућност да буде анђео или ђаво“, указује Радуловић. Како даље објашњава, ако брак настаје сагласном вољом мужа и жене, онда и породица настаје сагласношћу мужа и жене. „Породица настаје када се брачни другови одлуче да имају дете, па тако не може нико са стране да им наређује или им препоручује да ли ће и када ће њихов брак прерасти у породицу. У том смислу сам полемисао не са епископом него са његовом светошћу патријархом Иринејем, пошто је он аутор тих за мене ретроградних и конзервативних схватања. Буловић је обични портпарол СПЦ и у том смислу није износио своје мишљење, већ патријархово“, указује Радуловић. View full Странице
-
Европска рукометна федерација (ЕХФ) одлучила је да дискфалификује српске јуниорке, пошто је Влада Србије одлучила да се не одигра квалификацијони меч између Србије и Косова. Утакмица квалификационог турнира јуниорки између Србије и Косова отказана је одлуком Владе, а ЕХФ је одлучио после тога да српску селекцију дисквалификује из даљег такмичења. Остали мечеви на турниру, наводи ЕХФ, требало би да се одиграју без промена. На турниру, осим Србије и Косова, учествују националне селекције Словачке и Норвешке. Квалификациони турнир јуниорки требало је да се игра у Крагујевцу, али је премештен у Ковилово из безбедносних разлога. ЕХФ је одлучио да се утакмица игра "иза затворених врата", али је Влада Србије донела одлуку да се меч између Србије и Косова не игра. Европска кућа рукомета саопштила је да је у сталном контакту са својим представницима у Србији, као и са челницима Рукометног савеза Србије.
- 104 нових одговора
-
- 2
-
-
-
- ехф
- дисквалификовала
- (и још 9 )
-
Брука наше радиофоније: Због цензуре Зоран Модли напустио 202-ку
тема је објавио/ла александар живаљев у Медији
Zašto sam samog sebe skinuo sa Programa 202? Naravno da niko osim mene nije primetio da danas moje emisije na Beogradu 202 nije bilo. Štaviše, od ove subote ZAIR više uopšte nećete ni slušati na Programu 202. Tja, pa šta? - kažete vi, ni najmanje iznenađeni, jer ste oguglali i na mnogo veće drame naše svakodnevice kao što je proglašenje lovostaja u Surduku i otvaranje još jedne apoteke u naselju "Pilula". Ti se to nama kao žališ? Ne, taman posla. Ja se vama poveravam. Mada bi mi bilo milo, priznajem, da razrogačite oči kao Perhanovi đozluci u "Domu za vešanje" i zabrinuto pitate: Je li, tebra, a šta ti je trebalo ovo medijsko samoubistvo? Ja bih onda ispričao priču kako Radio Beograd nisam napustio gnevan i ljut, razočaran i deprimiran, prevaren i moralno opljačkan. Napustio sam ga vedro i veselo, ostavši i dalje prijatelj i sa uzajamnim pozivima na kafu s dosadašnjim, hajde da ga tako nazovem - kolegijumom "dvestadvojke". Sve je isto, samo mene nema. Nije ostao isti samo vazduh u "kući čiji je svaki kamen hiljadu puta vredniji od Vučića", kako nadahnuto kaže Ljubodrag Stojadinović u kolumni "Ubijanje Radio Beograda", gnevno-dirljivom tribjutu starom Radiju sa novim direktorom na koji sam vas uputio sad, nedavno, prošle nedelje prošlog meseca prošle godine na istom ovom mestu. Taj vazduh je probudio vetrove koji su počeli da oduvavaju pojedine, najpre rečenice, pa pasuse, a onda i čitave rubrike iz brutalno osakaćenog "Zakona akcije i reakcije". Poslednja emisija u decembru završila se tako čitavih dvadeset minuta ranije. E, tada sam odlučio da stvarno bude poslednja! Počeo sam da se pribojavam samog sebe. Osetio sam da se u meni budi cenzor koji uzrujano razmišlja da li će na radiju proći ako u emisiji ono kažem ovako, a ovo kažem onako ili je bolje da ne kažem ništa ni ovako ni onako i smem li da pomenem nešto ne pominjući nikoga ili je bolje da ne pomenem ništa pominjući nekoga. Ako išta ne volim, ne volim selfi-slikanje i selfi-cenzurisanje. A još manje cenzurisanje bez mog znanja i dozvole. Da li sam rekao da je okidač za moju odluku da siđem sa programske košuljice "dvestadvojke" bilo pismo u kojem i direktor Radija i glavna urednica 202 zahtevaju moju pismenu izjavu zbog "otvorene reklame u emisiji u kojoj dajem publicitet tuđoj emisiji koja ide na drugoj televiziji" (usput, reč je o IT projektu "Sajber" koji preuzima EDU kanal), pri čemu zaboravljaju na činjenicu da je Radio Beograd, pa tako i "dvestadvojka", JAVNI servis - ne privatni izborni štab sa nacionalnim frekvencijama pod imenima Pink i Hepi zaduženim za hvalospeve samima sebi i ljudima koji su privatizovali državu, već JAVNI SERVIS koji je dužan da informiše i o poduhvatima nezavisnih stvaralaca? Ako nisam, sad sam rekao. U vreme kada se ljudi u kafićima i na još javnijim mestima osvrću pre nego što počnu istiha da pričaju novu provalu o samozvanom vlasniku ove države, ja se izvlačim iz jednog malog i benignog sistema u prividnu slobodu. U slučaju ZAIRA, ona je na Netu (modli.rs) i na nekoliko preostalih lokalnih i ex-YU stanica. Sve je u životu privremeno, pa i ovo. Kao što se nadam da nećemo morati ni večno da zatvaramo oči i uši zbog nepodnošljive lakoće samohvalisanja uvek iste skupine čudaka koje oni koje ne gledamo (a gledamo ih), oni koje ne slušamo (a slušamo ih) i oni koje ne čitamo (a čitamo ih) neumorno promovišu u političke selebritije. S kojim pravom? Uglavnom, s pravom neotesanijeg. (ФБ и твит Зорана Модлија од 6. јануара)
