Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'заједно'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 27 results

  1. У недјељу 17. Марта 2019. године, у Катедралном храму Благовјештења Господњег у Атини, служена је Света архијерејска литургија којом је началствовао Његово блаженство Архиепископ атински и све Јеладе г. Јероним II уз саслужење више митрополита Архиепископије атинске. Посебну радост учинилo је и присуство предсједника Републике Грчке господина Прокопиоса Павлопулоса на овој Светој литургији. Поред господина предсједника, Литургији су присуствовали министар спољних послова господин Георгиос Катругалос, као и високи представници Владе и политичког кора, начелници војске, морнарице и полиције, и мноштво вјерног народа. Након заамвоне молитве, уследила је литија са иконама, у спомен побједе над иконоборачком јереси у Константинопољу 843. године, коју је предводио првојерарх Грчке цркве Јероним II. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У вези с украјинском црквеном кризом, Српска православна црква и Руска православна загранична црква у Чикагу донијеле су одлуку да се Недјеља православља празнује одвојено од Цркава које су под јурисдикцијом Фанара. Канонска инвазија Константинопоља на територију УПЦ утицала је и, између осталог, и на православну дијаспору у САД, гдје вјерници различитих јурисдикција ове године неће моћи заједно славити Недјељу православља, као што су то чинили сваке године, пише orthochristian.com. Због прекида евхаристијског општења између РПЦ и Константинопољске патријаршије, свештеномонаштво и вјерници Московске патријаршије, РПЦЗ и епархије Српске цркве у Америци више не могу учествовати у Тајнама парохија Грчке православне архиепископије Америке, америчке Карпаторуске православне епархије САД и Украјинске православне цркве Сједињених Држава, које су у надлежности Фанара. Према писању листа, 17. марта, Недјељу православља Српска црква и РПЦЗ у Чикагу ће прославити одвојено од Ггрчке православне архиепископије. Како се саопштава, без обзира на то што Српска црква није прекинула општење с Константинопољем, она је заједно с Пољском православном црквом, међу осталим Помјесним православним црквама, заузела најкатегоричнији став у подршци канонске УПЦ. Према традицији, на прослави Недјеље православља у Чикагу присутне су све парохије САД. Године 2010. прослава је одржана у српском храму у Чикагу уз учешће јерараха грчке, румунске, украјинске епархије и РПЦЗ. Прошле године свечаности су одржане у грчкој цркви Св. Константина и Јелене у предграђу Чикага. Свештеник Никола Костур, лични секретар владике новограчаничког и средњезападноамеричког Лонгина, навео је у интервјуу да су владика Лонгин и цијела епархија «били шокирани неканонским радњама Васељенске патријаршије у Украјини у посљедњих неколико месеци, које су кулминирале незаконитим давањем Томоса о аутокефалности расколницима и служењем заједно с њима 6. јануара 2019. у Истанбулу». Он је наставио: «Пошто ово директно утиче на наше православно јединство у овој земљи, одлучено је да се не одржи свеправославна вечерња служба Недјеље православља у нашем саборном храму, него умјесто тога да се одслужи литургија за два наша српска православна деканата у Чикагу и околини, који се састоји од 19 парохија и три манастира. Нисмо жељели да се суочимо с избором да служимо или да не служимо заједно, па смо сматрали да је најбоље да се повучемо.» Ову информацију потврдио је протојереј Григорије Џојс, секретар Чикашке и Средњеамеричке епархије РПЦЗ, изјављујући да ће им се придружити РПЦЗ: «Могу да потврдим да ће Срби и Руси на Недјељу православља служити одвојено од Грка у Чикагу. Други се такође могу придружити». Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Јеромонах Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај. Мала Нина је нови анђео чувар Врањинске Светиње. Брат Дарко заслужује да се његовим именом назове улица у Подгорици “Дивна породица Кумбуровић из Бистрица код Голубоваца, пострадала испод свог омиљеног Светосавског и Светониколајевског манастира Врањина, у дивљим таласима усталасане Мораче. Заједно су преживјели све недаће и радости на земљи. Заједно отишли у Рај да се вјечно наслађују гледањем Лица Божијег. Молите се за нас Анђели српске Зете и српске Метохије“-каже отац Петар Драгојловић, говорећи топло и са пуно љубави о блаженог спомена Ранку, Јани, Дарку, члановима своје велике врањинске породице а посебно о малој Нини Врањинском анђелу. Звучни запис разговора “Нина се радовала животу како се мало које дијете радовало. Бог је узео најспремније цвјетове из своје баште тога дана. Страдалници Врањински Нина, Јана, Ратко и Дарко, из Свете Литургије на земљи отишли су причешћени на Свету Литургију на Небу. Земља се растужи ал Небо весели, јер их Божија Рука Рајем награди.“- каже отац Петар. Нини – Анђелу из Бистрица и страдалницима Врањинским Шта промуцат после свега, Мисли људске немоћне су, Сад говори само срце, Кроз нечујну сузу врелу. Твоје око све казује, Онај сјајак вековечни, Дубине су непрегледне, У том оку сакривене. Колко пута загрли ме, Пахуљице и принцезо, Док трчаше по Врањини, Са којом те Бог повезо. Као срна и газела, Као чигра сва весела, Ко Анђео незлобива, Сва живота испуњена. Позавиде демон црни, На тај осмех душе царске, Подигао је он таласе, Код Врањине Светосавске. Дуну ветар искушења, Крила тамна надвише се, Вали реке нагрнуше, Да ти осмех с лица сруше. Река зграби дечје тело, Мајка врисну – моје очи! Отац цикну и за вама, У Морачу и он скочи. Мутна вода узбуркана, Трудна мајка жртвована, Мио отац с њима пође, Смрт ненадна свима дође. Ал ни витез с Куча славних, За свој живот ич не мари, И он скочи у таласе, Пријатеље он да спасе. Фијук ветра мук замени, Кад несташе тела њина, А сву борбу за животе, Покри туга и тишина. И тај Нинин осмех мили, Пресели се на Небеса, Божјим сада шета пољем, И у свету живи бољем. Тајне Божје живот везе, У икону вечну спаја, Радујте се душе чисте, Житељи сте сада Раја! игуман Петар (Драгојловић) Извор: Радио Светигора
  4. Јеромонах Петар (Драгојловић): Кумбуровићи су заједно преживјели све недаће и радости на земљи и заједно отишли у Рај. Мала Нина је нови анђео чувар Врањинске Светиње. Брат Дарко заслужује да се његовим именом назове улица у Подгорици “Дивна породица Кумбуровић из Бистрица код Голубоваца, пострадала испод свог омиљеног Светосавског и Светониколајевског манастира Врањина, у дивљим таласима усталасане Мораче. Заједно су преживјели све недаће и радости на земљи. Заједно отишли у Рај да се вјечно наслађују гледањем Лица Божијег. Молите се за нас Анђели српске Зете и српске Метохије“-каже отац Петар Драгојловић, говорећи топло и са пуно љубави о блаженог спомена Ранку, Јани, Дарку, члановима своје велике врањинске породице а посебно о малој Нини Врањинском анђелу. Звучни запис разговора “Нина се радовала животу како се мало које дијете радовало. Бог је узео најспремније цвјетове из своје баште тога дана. Страдалници Врањински Нина, Јана, Ратко и Дарко, из Свете Литургије на земљи отишли су причешћени на Свету Литургију на Небу. Земља се растужи ал Небо весели, јер их Божија Рука Рајем награди.“- каже отац Петар. Нини – Анђелу из Бистрица и страдалницима Врањинским Шта промуцат после свега, Мисли људске немоћне су, Сад говори само срце, Кроз нечујну сузу врелу. Твоје око све казује, Онај сјајак вековечни, Дубине су непрегледне, У том оку сакривене. Колко пута загрли ме, Пахуљице и принцезо, Док трчаше по Врањини, Са којом те Бог повезо. Као срна и газела, Као чигра сва весела, Ко Анђео незлобива, Сва живота испуњена. Позавиде демон црни, На тај осмех душе царске, Подигао је он таласе, Код Врањине Светосавске. Дуну ветар искушења, Крила тамна надвише се, Вали реке нагрнуше, Да ти осмех с лица сруше. Река зграби дечје тело, Мајка врисну – моје очи! Отац цикну и за вама, У Морачу и он скочи. Мутна вода узбуркана, Трудна мајка жртвована, Мио отац с њима пође, Смрт ненадна свима дође. Ал ни витез с Куча славних, За свој живот ич не мари, И он скочи у таласе, Пријатеље он да спасе. Фијук ветра мук замени, Кад несташе тела њина, А сву борбу за животе, Покри туга и тишина. И тај Нинин осмех мили, Пресели се на Небеса, Божјим сада шета пољем, И у свету живи бољем. Тајне Божје живот везе, У икону вечну спаја, Радујте се душе чисте, Житељи сте сада Раја! игуман Петар (Драгојловић) Извор: Радио Светигора View full Странице
  5. Дана 14. јануара 2019. године, када се света Црква молитвено сећа Светог Василија Великог, свету архијерејску Литургију у Сегедину служили су Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан и Епископ румунске православне епархије за Мађарску г. Силуан уз саслужење српског, румунског и руског свештенства. На крају свете Литургије Преосвештени Архијереји служили су благодарење за прошлу и молебан за наступајућу Нову годину по јулијанском календару. То је била прилика да братски народи у сегединском крају заједно заблагодаре Господу на Његовом човекољубљу. Српски храм у Сегедину посвећен је празнику Преноса моштију Светог Николаја, а грађен је од 1773. до 1778. године. Пројављујући братску љубав Епархија будимска је уступила сегедински храм на кориштење Румунској Цркви где се у договору са локалним парохом служило и на румунском језику све до 2017. године када је освештана нова румунска капела у Сегедину. Светој Литургији присуствовао је и румунски конзул у Сегедину г. Тудор Адриан. Извор: Српска Православна Црква
  6. У суботу 5. јануара Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије Перић гостовао је у емисији Заједно у духу поводом великог празника Рођења Господа нашег Исуса Христа. Свима Вама, пратиоцима нашег сајта, доносимо интегрални снимак емисије. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  7. У четвртак 29. новембра 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније је у пратњи презвитера Владимира Марковића, секретара Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, протојереја Далибора Стефановића, архијерејског намесника јабланичког, јереја Бобана Вуковића, пароха медвеђског и јереја Драгана Илића, пароха сијаринскобањског, посетио општину Медвеђа. Циљ ове посете је наставак помоћи вишедетним породицама у овој општини, која је започета пре неколико месеци. Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја, ВДС из Београда је обезбедио вредну хуманитарну помоћ, у виду хране, одеће, средстава за хигијену и школског прибора. Епископ нишки са пратњом је најпре посетио ОШ „Владимир Ковачевић“ у селу Леце и том у приликом ученицима уручио школски прибор. Након школе, Епископ је посетио деветочлану породицу Леповић, којој је уручио вредну помоћ. Из села Леце делегација се упутила у село Газдаре где је обишла радове на храму Светог Пантелејмона и уручила помоћ осмочланој породици Милановић. Помоћ је уручена и деветочланој породици Нешковић, десеточланој породици Андрејевић, шесточланој породици Миленковић, четворочланој породици Ристић и једанаесточланој породици Милић из Медвеђе. Потом је владика Арсеније посетио породицу Зорана Димитријевића у селу Маћедонце која има петоро деце. Посебна пажња посвећена је породици Милене Перовић, самохране мајке шесторо деце, која је пре неколико дана без основа била ухапшена од стране косовске полиције. Извор: Епархија нишка
  8. Уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва подсетили смо се великих догађаја који су се одиграли пре тачно сто година када су наши прадедови кренули у пробој Солунског фронта, што је довело до ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Након Литургије два Патријарха, уз велики број верника, служили су парастос у Цркви Светог Пантелејмона. На месту где лежи на десетине хиљада српских јунака из Првог светског рата, а поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта положили су венце на гробљу. Ово место српске Голготе и распећа, али и место српског васкрсења и победе, данас је било и место на ком су Свету Архијерејску Литургију служили поглавари две велике и вековима нападане и намучене Цркве. Уз присуство великог броја медија овај догађај је испраћен на највишем нивоу.
  9. Данас, у недељу 30. септембра 2018. године, Његова Свесветост Патријарх константинопољски и васељенски Г. Г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски Иринеј служили су Свету Патријарашку Литургију. Уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва подсетили смо се великих догађаја који су се одиграли пре тачно сто година када су наши прадедови кренули у пробој Солунског фронта, што је довело до ослобођења Србије и краја Првог светског рата. Након Литургије два Патријарха, уз велики број верника, служили су парастос у Цркви Светог Пантелејмона. На месту где лежи на десетине хиљада српских јунака из Првог светског рата, а поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта положили су венце на гробљу. Ово место српске Голготе и распећа, али и место српског васкрсења и победе, данас је било и место на ком су Свету Архијерејску Литургију служили поглавари две велике и вековима нападане и намучене Цркве. Уз присуство великог броја медија овај догађај је испраћен на највишем нивоу. View full Странице
  10. Преосвећени је истакао да Господ неће да угрожава људску слободу па да на силу неког исцјељује и угони у Царство небеско. Подсјетио је да је Христос стално, кроз све године свога прохођења и проповједања земаљским шаром, стално говорио: Не бојте се и вјерујте у Јеванђељу! Не бојте се, вјерујте! Идите у миру! Објашњавајући вјерном народу у Јошици Христове ријечи апостолима који нијесу могли да излијече бесомјучног дјечака: Род се овај, мислећи на демоне, зло и , не изгони осим постом и молитвом, Епископ Методије је казао да се не можемо само молити а немати дјелатну врлину, која је припрема и добра подлога за молитву, и не постити . Подсјећајући на разлог данашњег окупљања – Свету великомученицу Недељу храмовну славу Цркве у Јошици, Епископ Методије је говорио о њеном животу и страдању које је претрпела Христа ради. Света Недеља је одбијала разне просце говорећи да жели само једно – да умре као дјевојка. Након што је један од одбијених просаца њу и њене родитеље пријавио као хришћане, безбожни цар Диоклецијан је њене родитеље убио а Свету Недељу, цар Максимијан је ставио на љуте муке. Њој се једнога дана Господ јавио у тамници, исцјелио ране и рекао: Недељо, не бој се мука јер је Моја благодат с тобом. Послије тога Недеља опет пред цара Максимијана исповједа своју вјеру, говорећи да јој не могу ништа учинити што би је одвратило од вјере и да је њен живот умријети за Христа. „Ми своје осјећање свога Ја, увијек као по правилу, изводимо из спољашњих ствари. Па онда судимо о себи на основу положаја који заузимамо, чина и титуле, на основу посла којим се бавимо, поријекла породичног, на основу богатства и имања које имамо, на основу других разних колективних идентификација припадам ли овом народу или овој раси. Ништа од тога истински нисмо ми, јер је и Света Недеља показала да је смисао живота умријети заједно са Христом, односно одрећи се себе и свога Ја. Као што је говорио апостол Павле: Не живим више ја у себи него Христос у мени. То је циљ нашег живота“, казао је у надахнутој бесједи Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије у Цркви Свете Недјеље у Јошици. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Црква Свете Недјеље у Јошици – Каменари данас (5. августа) прославила је своју храмовну славу. Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије са свештенством и вјерним народом. Након читања свештеног Јеванђеља, тумаћећи причу о оцу ђавоиманога дјетета који дошао Христу с молбом да му Господ исцијели дијете зато што апостоли то нису успјели, Преосвећени владика Методије казао је да нам Господ ту открива једну велику небеско-анђелску истину, да без зрнца вјере, која је темељ свега наше хришћанскога живот, не може ништа бити а да отац дјетета није имао ни зрнца вјере. Звучни запис беседе Преосвећени је истакао да Господ неће да угрожава људску слободу па да на силу неког исцјељује и угони у Царство небеско. Подсјетио је да је Христос стално, кроз све године свога прохођења и проповједања земаљским шаром, стално говорио: Не бојте се и вјерујте у Јеванђељу! Не бојте се, вјерујте! Идите у миру! Објашњавајући вјерном народу у Јошици Христове ријечи апостолима који нијесу могли да излијече бесомјучног дјечака: Род се овај, мислећи на демоне, зло и , не изгони осим постом и молитвом, Епископ Методије је казао да се не можемо само молити а немати дјелатну врлину, која је припрема и добра подлога за молитву, и не постити . Подсјећајући на разлог данашњег окупљања – Свету великомученицу Недељу храмовну славу Цркве у Јошици, Епископ Методије је говорио о њеном животу и страдању које је претрпела Христа ради. Света Недеља је одбијала разне просце говорећи да жели само једно – да умре као дјевојка. Након што је један од одбијених просаца њу и њене родитеље пријавио као хришћане, безбожни цар Диоклецијан је њене родитеље убио а Свету Недељу, цар Максимијан је ставио на љуте муке. Њој се једнога дана Господ јавио у тамници, исцјелио ране и рекао: Недељо, не бој се мука јер је Моја благодат с тобом. Послије тога Недеља опет пред цара Максимијана исповједа своју вјеру, говорећи да јој не могу ништа учинити што би је одвратило од вјере и да је њен живот умријети за Христа. „Ми своје осјећање свога Ја, увијек као по правилу, изводимо из спољашњих ствари. Па онда судимо о себи на основу положаја који заузимамо, чина и титуле, на основу посла којим се бавимо, поријекла породичног, на основу богатства и имања које имамо, на основу других разних колективних идентификација припадам ли овом народу или овој раси. Ништа од тога истински нисмо ми, јер је и Света Недеља показала да је смисао живота умријети заједно са Христом, односно одрећи се себе и свога Ја. Као што је говорио апостол Павле: Не живим више ја у себи него Христос у мени. То је циљ нашег живота“, казао је у надахнутој бесједи Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије у Цркви Свете Недјеље у Јошици. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  12. Подсјетио је да се зато Свети Илија Тесвићанин и јавио са највећим старозавјетним пророком Мојсијем на Гори Таворској када се Господ преобразио и Његово лице и хаљине засијале вјечном Божијом свјетлошћу. Архиепископ цетињски је истакао да је Свети Илија, један од првих великих пророка Божијих, бранио праву вјеру- православну од паганства и многобожаца свога времена који су се одрекли Бога истинскога и правили себи идоле. „Такав је био Ахав, тадашњи израиљски цар, и Језавеља, којој је остало име проклета јер је довела лажне пророке, који су проповједали лажне богове и лажна божанства, клањали се идолима а не живоме и истинитоме Богу. И у наше вријеме умножили су се лажни богови којима се клањају људи, чак и ондје гдје су се вјековима клањали истинском, правоме Богу, Христу – Богу нашем“, истакао је Митрополит и подсјетио да су у Русији, као и код нас, покушали да се умноже ти лажни богови. По његовим ријечима један од идола коме се клањају и у Црној Гори је тзв. култура, што је исто као и они дрвени богови којима су се клањали у вријеме Пророка Илије: „Клањати се камену, дрвећу, дијелима људских руку, то је тзв. обожење културе која кад се одвоји од култа, што значи од Богослужења – молитве – вјере, она постаје идол. Нажалост таквих идолослужитеља данас се умножило и у Црној Гори.“ Владика је казао да се попут наших предака и ми сабирамо на Сињајевини да прослављамо Светога Илију и Св. Василија Острошкога: „Добро је да се поново вратимо Црногорцима и оној, и онаквој, Црној Гори краља Николе који је градио овај свети храм заједно са осталима, нарочито са Бјелопавлићима. Да се вратимо Црној Гори пророка Илије и Бога Светога Илије, Црној Гори Св. Петра Цетињскога. Не претварајући ни нацију, ни државу у божанство, као што су Ахав и Језавеља то чинили у своје вријеме, него се само клањајући живоме Богу пророка Илије и носећи ону вјеру којом је он био надахнут и сви они послије њега, Свети апостоли Христови, а коју нам је посвједочио Христос Бог наш .“ Истичући да овај храм није подигнут да разара заједништво него да братими људе, владика је казао да су свједоци тога и свештеници из Гватемале и Парагваја који данас служе Литургију на Сињајевини. „Сви су призвани да приђу правој, Божијој – Христовој вјери, а то јесте православна- права вјера којој ми припадамо и у коју смо крштени благодарећи нашим прецима. Бог је призвао њих да овдје служе а зар ми да се отуђујемо од ове светиње“, запитао се владика Амфилохије. Митрополит је позвао све на присаједињење Цркви Божијој, Цркви краља Николе Првога Петровића, Цркви светих отаца наших, и Немањића и Петровића. Пожелио је да Господ свима подари разума, просвећења, мудрости, љубави према Богу из које се рађа истинска и братске љубави. Послије Литургије, освештан је и пререзан славски колач у част Пророка Илије. Овогодишњи домаћин славе, Илија Ераковић кумство за наредну годину је предао Удружењу „Бијели Павле“ из Даниловграда. Уприличен је и црквено народни сабор који се традиционално на Илиндан одржава код цркве која је посвећена Светом Василију Острошком, у народу познате под именом Ружица. Високопреосвећени Митрополит, благословећи сабор, захвалио се Богу, Пророку Илији претечи, нашим прецима, краљу Николи што се годинама у овој светињи на Сињајевини сабира народ Божији. „Хвала и свима који су уградили своје кости у ову светињу, што су је сачували својом проливеном крвљу за крст часни и слободу златну. Хвала и данашњем домаћину из Крајинског Косова (далматинског) који чува и дух оног првог Косова као што га је чувао и краљ Никола“, рекао је владика. Изразио је наду да ће наредне године све диобе у овим нашим крајевима, настале ранија, нарочито послије Другог свјетскога рата, бити превазиђене и да ћемо се сви заједно сабрати да једним срцем и једном душом прослављамо Бога у Храму на Сињајевини: „И да се и овдје у овом Храму Светога Василија Острошкога сусрећемо на начин како се и код њега сусрећемо.“ У име Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ Митрополит је уручио више захвалница: Илији Ераковићу и Живку Бралетићу за учешће у организацији Сабора на Сињајевини, а Хаџи Бранку Церовићу за звоно које је приложио за ову цркву. Испред Удружења, предсједник Огњен Јововић захвалио се Митрополиту на несебичној подршци у свим њиховим активностима и подсјетио да овај сабор траје и да је ово 124 саборовање, а 137 пут да Бјелопавлићи издижу на овај дио Сињајевине: „Ово је прилика када треба да се сјетимо свих наших предака посебно ових 53, који се налазе на овоме светоме гробљу, који су дали свој живот за Сињајевину, како би сачували оно што смо добили за заслуге у разним ратовима“, казао је Јововић. Истакао је да данас долазимо у ситуацију да изгубимо Сињајевину која би требало да служи као војни полигон или за сличне намјене. Позвао је све да дају свој допринос да Сињајевина остане оно што је била, и што је и данас: пашњаци, ливаде, мјесто саборовања и природних љепота. Удружење „Бијели Павле“, Црквена општина – Митрополија црногорско-приморска, Планинарски клуб „Прекорница“ из Даниловграда и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“ више пута су исказали протест због намјере Министарства одбране да, како су истакли, милитаризују Сињајевину, а тим поводом је организован и марш „Сачувајмо Сињајевну“, што је и мото овогодишњег Сабора. У маршу су учествовали планинари: Јелена Јовановић, Ирена Цветковић, Дарко Драговић, Александар Милатовић, Зоран Радуловић, Стојовић, Иван Станишић, Небојша Калезић, Марко Шановић, Јован Драшковић, Марко Савићевић, Влатко Кадић…. Учесницима марша, који су за три дана и двије ноћи препешачили 80 км, од Бјелопавлића до Сињајевине уручене су дипломе за први поход „Путевима бјелопавлићких домаћина: Од Бјелопавлића до Сињајевине“. У име награђених захвалио се Хаџи Бранко Церовић из Херцег Новог, приложник звона које ће звонити на „крову“ Сињајевине. Храм на Сињајевини су подигли Бјелопавлићи 1894. године на дијелу планине који им је, због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака, поклонио књаз Никола I Петровић Његош. Од времена подизања храма за општи народни сабор одређен је празник Св. пророка Илије. То саборовање није прекидано ни у вријеме комунистичке диктатуре, када је ова светиња била у рушевинама. Почетком деведесетих година прошлог вијека почела је обнова цркве Ружице, која је завршена 1992. године када је храм наново освештан. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством уз молитвено учешће вјерног народа, служио је на Илиндан, 2. августа Свету архијерејску литургију у цркви Ружица на планини Сињајевини. У архипастирском слову Преосвећени је истакао да је Пророк Илија значајан не само што је бранио праву – Божију вјеру и жртвовао се за њу него је био претеча, припремио је долазак Христов у овај свијет. Звучни запис беседе Подсјетио је да се зато Свети Илија Тесвићанин и јавио са највећим старозавјетним пророком Мојсијем на Гори Таворској када се Господ преобразио и Његово лице и хаљине засијале вјечном Божијом свјетлошћу. Архиепископ цетињски је истакао да је Свети Илија, један од првих великих пророка Божијих, бранио праву вјеру- православну од паганства и многобожаца свога времена који су се одрекли Бога истинскога и правили себи идоле. „Такав је био Ахав, тадашњи израиљски цар, и Језавеља, којој је остало име проклета јер је довела лажне пророке, који су проповједали лажне богове и лажна божанства, клањали се идолима а не живоме и истинитоме Богу. И у наше вријеме умножили су се лажни богови којима се клањају људи, чак и ондје гдје су се вјековима клањали истинском, правоме Богу, Христу – Богу нашем“, истакао је Митрополит и подсјетио да су у Русији, као и код нас, покушали да се умноже ти лажни богови. По његовим ријечима један од идола коме се клањају и у Црној Гори је тзв. култура, што је исто као и они дрвени богови којима су се клањали у вријеме Пророка Илије: „Клањати се камену, дрвећу, дијелима људских руку, то је тзв. обожење културе која кад се одвоји од култа, што значи од Богослужења – молитве – вјере, она постаје идол. Нажалост таквих идолослужитеља данас се умножило и у Црној Гори.“ Владика је казао да се попут наших предака и ми сабирамо на Сињајевини да прослављамо Светога Илију и Св. Василија Острошкога: „Добро је да се поново вратимо Црногорцима и оној, и онаквој, Црној Гори краља Николе који је градио овај свети храм заједно са осталима, нарочито са Бјелопавлићима. Да се вратимо Црној Гори пророка Илије и Бога Светога Илије, Црној Гори Св. Петра Цетињскога. Не претварајући ни нацију, ни државу у божанство, као што су Ахав и Језавеља то чинили у своје вријеме, него се само клањајући живоме Богу пророка Илије и носећи ону вјеру којом је он био надахнут и сви они послије њега, Свети апостоли Христови, а коју нам је посвједочио Христос Бог наш .“ Истичући да овај храм није подигнут да разара заједништво него да братими људе, владика је казао да су свједоци тога и свештеници из Гватемале и Парагваја који данас служе Литургију на Сињајевини. „Сви су призвани да приђу правој, Божијој – Христовој вјери, а то јесте православна- права вјера којој ми припадамо и у коју смо крштени благодарећи нашим прецима. Бог је призвао њих да овдје служе а зар ми да се отуђујемо од ове светиње“, запитао се владика Амфилохије. Митрополит је позвао све на присаједињење Цркви Божијој, Цркви краља Николе Првога Петровића, Цркви светих отаца наших, и Немањића и Петровића. Пожелио је да Господ свима подари разума, просвећења, мудрости, љубави према Богу из које се рађа истинска и братске љубави. Послије Литургије, освештан је и пререзан славски колач у част Пророка Илије. Овогодишњи домаћин славе, Илија Ераковић кумство за наредну годину је предао Удружењу „Бијели Павле“ из Даниловграда. Уприличен је и црквено народни сабор који се традиционално на Илиндан одржава код цркве која је посвећена Светом Василију Острошком, у народу познате под именом Ружица. Високопреосвећени Митрополит, благословећи сабор, захвалио се Богу, Пророку Илији претечи, нашим прецима, краљу Николи што се годинама у овој светињи на Сињајевини сабира народ Божији. „Хвала и свима који су уградили своје кости у ову светињу, што су је сачували својом проливеном крвљу за крст часни и слободу златну. Хвала и данашњем домаћину из Крајинског Косова (далматинског) који чува и дух оног првог Косова као што га је чувао и краљ Никола“, рекао је владика. Изразио је наду да ће наредне године све диобе у овим нашим крајевима, настале ранија, нарочито послије Другог свјетскога рата, бити превазиђене и да ћемо се сви заједно сабрати да једним срцем и једном душом прослављамо Бога у Храму на Сињајевини: „И да се и овдје у овом Храму Светога Василија Острошкога сусрећемо на начин како се и код њега сусрећемо.“ У име Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ Митрополит је уручио више захвалница: Илији Ераковићу и Живку Бралетићу за учешће у организацији Сабора на Сињајевини, а Хаџи Бранку Церовићу за звоно које је приложио за ову цркву. Испред Удружења, предсједник Огњен Јововић захвалио се Митрополиту на несебичној подршци у свим њиховим активностима и подсјетио да овај сабор траје и да је ово 124 саборовање, а 137 пут да Бјелопавлићи издижу на овај дио Сињајевине: „Ово је прилика када треба да се сјетимо свих наших предака посебно ових 53, који се налазе на овоме светоме гробљу, који су дали свој живот за Сињајевину, како би сачували оно што смо добили за заслуге у разним ратовима“, казао је Јововић. Истакао је да данас долазимо у ситуацију да изгубимо Сињајевину која би требало да служи као војни полигон или за сличне намјене. Позвао је све да дају свој допринос да Сињајевина остане оно што је била, и што је и данас: пашњаци, ливаде, мјесто саборовања и природних љепота. Удружење „Бијели Павле“, Црквена општина – Митрополија црногорско-приморска, Планинарски клуб „Прекорница“ из Даниловграда и Удружење сточара „Бјелопавлићка Сињавина“ више пута су исказали протест због намјере Министарства одбране да, како су истакли, милитаризују Сињајевину, а тим поводом је организован и марш „Сачувајмо Сињајевну“, што је и мото овогодишњег Сабора. У маршу су учествовали планинари: Јелена Јовановић, Ирена Цветковић, Дарко Драговић, Александар Милатовић, Зоран Радуловић, Стојовић, Иван Станишић, Небојша Калезић, Марко Шановић, Јован Драшковић, Марко Савићевић, Влатко Кадић…. Учесницима марша, који су за три дана и двије ноћи препешачили 80 км, од Бјелопавлића до Сињајевине уручене су дипломе за први поход „Путевима бјелопавлићких домаћина: Од Бјелопавлића до Сињајевине“. У име награђених захвалио се Хаџи Бранко Церовић из Херцег Новог, приложник звона које ће звонити на „крову“ Сињајевине. Храм на Сињајевини су подигли Бјелопавлићи 1894. године на дијелу планине који им је, због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака, поклонио књаз Никола I Петровић Његош. Од времена подизања храма за општи народни сабор одређен је празник Св. пророка Илије. То саборовање није прекидано ни у вријеме комунистичке диктатуре, када је ова светиња била у рушевинама. Почетком деведесетих година прошлог вијека почела је обнова цркве Ружице, која је завршена 1992. године када је храм наново освештан. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  14. Празник је прослављен у симферопољском манастиру Свете Тројице, који је био епископска Саборна црква у време Светог Луке и где мошти великог свеца из двадесетог века почивају. Прослава је почела у суботу молебном са водоосвећењем и акатистом Светом Луки. Према дугој традицији, болничке уиформе такође се освећују овог дана. Празнично свеноћно бденије поводом празника Светог Луке одслужено је у манастирској Саборној цркви следеће ноћи. Грчка делегација архијереја, свештенство и верни поклоници стигли су следећег дана на Божанску Литургију у част вољеног Светог Луке. Богослужио је митрополит симферопољски и кримски Лазар, уз саслужење митрополита теодосијско-керчког Платона, архиепископа џанкојско-раздолненског, и грчких архијереја :митрополита нафплијско-арголидског Нектарија, митрополита артског Калиника и митрополита тесалиотско-фанариоферсалског Тимотеја. Чудо Светог Луке догодило се у области митрополита Нектарија, у граду Аргосу 2014. године, када је уље од светитељевихх моштију излечило једног човека од дуготрајне болести у леђима. Свети Лука је такође оперисао једног човека у Северној Грчкој 2004. године, уклонивши његов тумор у мозгу. После Божанске Литургије, митрополит Лазар обратио се присутнима архипастирским говором у којем је позвао своју паству и поклонике овог манастира на заједничку молитву и духовне подвиге. Прослављење се завршило литијом кад су су светитељеве мошти биле ношене око зидова манастира, после чега су биле враћене у Саборни храм, где су верници наставили да их целивају. Извор: Српска Православна Црква
  15. Делегација Грчке Православне Цркве придружила се својој руској браћи и сестрама на Криму у понедељак, учествујућу у прослави у част Светог Луке Симферопољског, Хирурга, који се поштује широм Грчке. Празник је прослављен у симферопољском манастиру Свете Тројице, који је био епископска Саборна црква у време Светог Луке и где мошти великог свеца из двадесетог века почивају. Прослава је почела у суботу молебном са водоосвећењем и акатистом Светом Луки. Према дугој традицији, болничке уиформе такође се освећују овог дана. Празнично свеноћно бденије поводом празника Светог Луке одслужено је у манастирској Саборној цркви следеће ноћи. Грчка делегација архијереја, свештенство и верни поклоници стигли су следећег дана на Божанску Литургију у част вољеног Светог Луке. Богослужио је митрополит симферопољски и кримски Лазар, уз саслужење митрополита теодосијско-керчког Платона, архиепископа џанкојско-раздолненског, и грчких архијереја :митрополита нафплијско-арголидског Нектарија, митрополита артског Калиника и митрополита тесалиотско-фанариоферсалског Тимотеја. Чудо Светог Луке догодило се у области митрополита Нектарија, у граду Аргосу 2014. године, када је уље од светитељевихх моштију излечило једног човека од дуготрајне болести у леђима. Свети Лука је такође оперисао једног човека у Северној Грчкој 2004. године, уклонивши његов тумор у мозгу. После Божанске Литургије, митрополит Лазар обратио се присутнима архипастирским говором у којем је позвао своју паству и поклонике овог манастира на заједничку молитву и духовне подвиге. Прослављење се завршило литијом кад су су светитељеве мошти биле ношене око зидова манастира, после чега су биле враћене у Саборни храм, где су верници наставили да их целивају. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. У Центру АБХО Војске Србије у Крушевцу данас је почео међународни „Основни курс биолошког оружја и токсикологије“, који се реализује као заједнички пројекат војски Србије, Црне Горе и НР Кине, као и Института за нуклеарне науке „Винча“. Курс похађа 21 полазник из Мађарске, Уједињених Арапских Емирата, Босне и Херцеговине, Алжира, Чешке, Шпаније, НР Кине, Кипра, Египта и Сједињених Америчких Држава, а међу полазницима су и представници ИНН „Винча“. Током петодневног курса полазници ће проширити своја знања о биолошком оружју и токсикологији и увежбавати употребу наоружања и војне опреме за заштиту од дејства биолошког оружја, биолошку детекцију и идентификацију и биолошку деконтаминацију.
  17. У недељу су празничну Литургију заједно служили епископ источноамерички Иринеј (Српска Православна Црква) и епископ менхетенски Николај, заједно са храмовним свештенством и свештенством српске Саборне цркве Светог Саве која је изгорела на Васкрс 2016. Црквa je била пуна, по неким рачунањима до 500 верника је било на празничној Литургији – храмовни парохијани и Срби, верници – од којих се већина причестила Светим тајнама Христовим. На празничној служби је проширени архијерејски хор појао под диригентском палицом Петра Фекуле. Након завршетка службе, митрополит источноамерички и њујоршки Иларион прочитао је Божићну посланицу Првојерарха Руске Заграничне Цркве. У име митрополита Илариона, катедралног свештенства и у своје лично име, епископ Николај је поздравио епископа Иринеја и српску браћу и сестре у вери. Његово Преосвештенство је говорио о историји празника, и објаснио зашто га хришћани обележавају и зашто ми морамо увек живети по Христовим заповестима. Епископ Николај је казивао о томе како је народ Србије отворио своју земљу и своје срце руском народу који је био приморан да напусти своје домове после Октобарске револуције 1917. године. Он је исто тако напоменуо је да много година Србија била дом Заштитнице руске дијаспоре – Курске иконе Матере Божие. Епископ Николај је истакао да Руска Загранична Црква никад неће заборавити гостопримство српског народа, и да ће овде увек бити место за православне Србе у Саборној цркви. Епископ Иринеј се захвалио епископу Николају на његовим пријатним поздравним речима и додао да су његова паства и он лично погођени пројавама трајне љубави и подршке које су осетили од Руса, а посебно од свештенства и парохијана ове Саборне цркве. Сестринство Саборне цркве Знамења и сестринство српске Саборне цркве Св. Саве припремили су празничну трпезу љубави. Извор: Српска Православна Црква
  18. У суботу 6. и у недељу 7. јануара, источноамерички викарни епископ Менхетна Николај служио је Божанску Литургију поводом Рождества Христовог у синодској Саборној цркви Знаммења у Њујорку. Свеноћно бденије поводом Божића служено је у празничном, радосној и топлој атмосфери. У недељу су празничну Литургију заједно служили епископ источноамерички Иринеј (Српска Православна Црква) и епископ менхетенски Николај, заједно са храмовним свештенством и свештенством српске Саборне цркве Светог Саве која је изгорела на Васкрс 2016. Црквa je била пуна, по неким рачунањима до 500 верника је било на празничној Литургији – храмовни парохијани и Срби, верници – од којих се већина причестила Светим тајнама Христовим. На празничној служби је проширени архијерејски хор појао под диригентском палицом Петра Фекуле. Након завршетка службе, митрополит источноамерички и њујоршки Иларион прочитао је Божићну посланицу Првојерарха Руске Заграничне Цркве. У име митрополита Илариона, катедралног свештенства и у своје лично име, епископ Николај је поздравио епископа Иринеја и српску браћу и сестре у вери. Његово Преосвештенство је говорио о историји празника, и објаснио зашто га хришћани обележавају и зашто ми морамо увек живети по Христовим заповестима. Епископ Николај је казивао о томе како је народ Србије отворио своју земљу и своје срце руском народу који је био приморан да напусти своје домове после Октобарске револуције 1917. године. Он је исто тако напоменуо је да много година Србија била дом Заштитнице руске дијаспоре – Курске иконе Матере Божие. Епископ Николај је истакао да Руска Загранична Црква никад неће заборавити гостопримство српског народа, и да ће овде увек бити место за православне Србе у Саборној цркви. Епископ Иринеј се захвалио епископу Николају на његовим пријатним поздравним речима и додао да су његова паства и он лично погођени пројавама трајне љубави и подршке које су осетили од Руса, а посебно од свештенства и парохијана ове Саборне цркве. Сестринство Саборне цркве Знамења и сестринство српске Саборне цркве Св. Саве припремили су празничну трпезу љубави. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. Први човјек кога је Бог створио, Адам, у рају се гријехом одвојио од Творца. Нарушивши ту рајску заједницу – Цркву, Адам је постао смртно и трулежно биће. Отуда смо и ми људи потомци првозданог Адама и Еве биолошким рођењем наслиједили ту смртну природу. То је један од разлога да Бог из своје очинске љубави пошаље Сина свога у свијет, да би се родио као човјек Исус Христос. Христос нам враћа изгубљену заједницу са Богом, дарујући нам бесмртност и Царство небеско. Не чини, дакле, Божић само славље, бадњаци, јелке, укусна јела, честитања... То је људска компонента овог празника, која на жалост може да прогута и замијени суштину данашњег догађаја. Божић је првенствено богочовјечански – онтолошки догађај. Ми на овај дан празнујемо оваплоћење Бога Логоса - Господа Исуса Христа, који у свијет долази као Спаситељ, као Цар и као Судија. Свето Јеванђеље каже да оним људима, који вјером, надом и љубављу примише Сина Божијег који се у тијелу јавио, Бог даде власт да буду дјеца Божија. Можемо и овде поставити једно питање: па, зар нису сви људи, пошто нас је све Бог створио, дјеца Божија? Да, али у релативном смислу. Истински, пак, само су они људи дјеца Божија, они од нас, који по својој слободи вјерујемо да је Исус Христос - Син Божији, који је ради нас постао човјек, да би нас привео Богу. По чему се, дакле, дјеца Божија, синови и кћери Божији, разликују од синова и кћери овога свијета и вијека? По вјери у Христа. По љубави према Христу. По животу сходно закону Божијем. По доброти, по милосрђу, по љубави... према Богу и ближњима. То су јеванђелске особине дјеце Божије. Живимо ли тако, имамо право називати себе синовима и кћерима Божијим. Међутим, ако не живимо тако, то право на жалост губимо. Људи везани једино и искључиво за овај свијет живе противно Богу. Противно Његовој јеванђелској истини и љубави. Таквим животом они се већ овдје на земљи удаљују од Бога, а тиме и од ближњега. Свети оци отуда говоре да ће Суд Божији, који ће бити на крају људске историје, бити ништа друго до одвајање синова и кћери Божијих – Божијих људи, од синова и кћери овога свијета и вијека. Библијским језиком речено, Бог ће на Суду коначно одвојити добре од злих људи – као што пастир одваја јагањце од јаради и првима ће даровати живот вјечни, а други ће остати вјечно удаљени од Бога и Његове љубави. Божић је празник када и о овоме треба да размишљамо, како би откривали пуни смисао и циљ свога живота на земљи. Божић нас позива да се заједно са ангелима Божијим и пастирима витлејемским поклонимо Богомладенцу Исусу Христу и да живимо Њиме. Да од Божића Христос постане наш Живот – то је истински призив данашњег празника и дај Боже да тако буде. Нека вас све овде сабране Богомладенац Исус Христос благослови, благослови вас и ваше породице. Нека се у душе и срца ваша усели дар Божића – небески мир и добра воља. Мир Божији – Христос се роди! Епископ зворничко-тузлански Фотије Бијељина, о Божићу 2017. године Извор: Епархија зворничко-тузланска
  20. Ево нас пред колијевком Богомладенца Исуса Христа. Бог Који је из љубави створио свијет и човјека, свесилни, свемоћни, из безмјерне љубави постаје човјек – рађа се као дијете, да би нас спасао. Можемо поставити питање, које се само намеће: од чега да нас спаси? Свети оци и учитељи Цркве на ово питање одговарају једногласно: од смрти, гријеха и ђавола. Први човјек кога је Бог створио, Адам, у рају се гријехом одвојио од Творца. Нарушивши ту рајску заједницу – Цркву, Адам је постао смртно и трулежно биће. Отуда смо и ми људи потомци првозданог Адама и Еве биолошким рођењем наслиједили ту смртну природу. То је један од разлога да Бог из своје очинске љубави пошаље Сина свога у свијет, да би се родио као човјек Исус Христос. Христос нам враћа изгубљену заједницу са Богом, дарујући нам бесмртност и Царство небеско. Не чини, дакле, Божић само славље, бадњаци, јелке, укусна јела, честитања... То је људска компонента овог празника, која на жалост може да прогута и замијени суштину данашњег догађаја. Божић је првенствено богочовјечански – онтолошки догађај. Ми на овај дан празнујемо оваплоћење Бога Логоса - Господа Исуса Христа, који у свијет долази као Спаситељ, као Цар и као Судија. Свето Јеванђеље каже да оним људима, који вјером, надом и љубављу примише Сина Божијег који се у тијелу јавио, Бог даде власт да буду дјеца Божија. Можемо и овде поставити једно питање: па, зар нису сви људи, пошто нас је све Бог створио, дјеца Божија? Да, али у релативном смислу. Истински, пак, само су они људи дјеца Божија, они од нас, који по својој слободи вјерујемо да је Исус Христос - Син Божији, који је ради нас постао човјек, да би нас привео Богу. По чему се, дакле, дјеца Божија, синови и кћери Божији, разликују од синова и кћери овога свијета и вијека? По вјери у Христа. По љубави према Христу. По животу сходно закону Божијем. По доброти, по милосрђу, по љубави... према Богу и ближњима. То су јеванђелске особине дјеце Божије. Живимо ли тако, имамо право називати себе синовима и кћерима Божијим. Међутим, ако не живимо тако, то право на жалост губимо. Људи везани једино и искључиво за овај свијет живе противно Богу. Противно Његовој јеванђелској истини и љубави. Таквим животом они се већ овдје на земљи удаљују од Бога, а тиме и од ближњега. Свети оци отуда говоре да ће Суд Божији, који ће бити на крају људске историје, бити ништа друго до одвајање синова и кћери Божијих – Божијих људи, од синова и кћери овога свијета и вијека. Библијским језиком речено, Бог ће на Суду коначно одвојити добре од злих људи – као што пастир одваја јагањце од јаради и првима ће даровати живот вјечни, а други ће остати вјечно удаљени од Бога и Његове љубави. Божић је празник када и о овоме треба да размишљамо, како би откривали пуни смисао и циљ свога живота на земљи. Божић нас позива да се заједно са ангелима Божијим и пастирима витлејемским поклонимо Богомладенцу Исусу Христу и да живимо Њиме. Да од Божића Христос постане наш Живот – то је истински призив данашњег празника и дај Боже да тако буде. Нека вас све овде сабране Богомладенац Исус Христос благослови, благослови вас и ваше породице. Нека се у душе и срца ваша усели дар Божића – небески мир и добра воља. Мир Божији – Христос се роди! Епископ зворничко-тузлански Фотије Бијељина, о Божићу 2017. године Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  21. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је из­ја­вио је за „Дан” да при­пре­ма за­хтјев ко­ји ће упу­ти­ти Вла­ди Цр­не Го­ре и пред­ло­жи­ти да за­јед­но на Це­ти­њу са­гра­де за­вјет­ни храм Све­те Тро­ји­це, за ко­ји је још 1910. го­ди­не краљ Ни­ко­ла по­ста­вио ка­мен те­ме­љац, а у ко­ји би се похраниле три хри­шћан­ске све­ти­ње – Че­сти­ца Ча­сног Кр­ста, на ко­ме је рас­пет Го­спод Исус Христ, Ру­ка Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че и ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­леримске. Ми­тро­по­лит је ис­та­као да је бо­ље 1,8 ми­ли­о­на евра уло­жи­ти у из­град­њу хра­ма, не­го у опре­ма­ње це­тињ­ске пе­ћи­не у ко­ју власт пла­ни­ра да смје­сти ико­ну Бо­го­ро­ди­це. Тај про­стор је, ка­ко ка­же, не­бе­збје­дан и из­ло­жен по­пла­ва­ма па је не­ло­гич­но јед­ну од нај­ве­ћих све­ти­ња смје­сти­ти у та­кву пе­ћи­ну. „Про­је­кат има­мо, ево има и нов­ца, што за­фа­ли на­ба­ви­ће­мо, да­ће Бог, са­мо нам тре­ба до­бра во­ља“, ка­зао је ми­тро­по­лит за „Дан”. Он је на­гла­сио ка­ко се на­да да ће ра­зум по­би­је­ди­ти и да већ при­пре­ма за­хтјев Вла­ди за град­њу за­вјет­не цр­кве кра­ља Ни­ко­ле. Та­ко­ђе, на­да се и да ће за Вас­крс на­ред­не го­ди­не град­ња би­ти озва­ни­че­на. „Храм би се гра­дио из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, на про­сто­ру ко­ји тре­нут­но зја­пи пра­зан. Ова све­ти­ња би би­ла сво­је­вр­сна кру­на Це­ти­ња… Вје­ру­јем да би ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни за го­ди­ну и то би би­ло не­што нај­зна­чај­ни­је за Це­ти­ње. Ту би­смо смје­сти­ли све три све­ти­ње, ко­је су све­хри­шћан­ске и ту би мо­гли да до­ла­зе и из Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве и тек ће он­да Евро­па са­зна­ти за Це­ти­ње, а по­том ће и др­жа­ва има­ти еко­ном­ску ко­рист о ко­јој го­во­ре. Ја сам и 1993. тра­жио да се са­гра­ди храм, и би­ли су обе­ћа­ли, али се то ни­је де­си­ло. На­дам се да ће са­да ра­зум пре­вла­да­ти“, на­да се ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је на­вео да је ира­ци­о­нал­но ми­сли­ти да ће ци­је­ла Евро­па да до­ђе у пе­ћи­ну на Це­ти­ње да ви­ди ико­ну, а то не ра­де ни са­да ка­да се она на­ла­зи у му­зе­ју. Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је об­ја­шња­ва да је ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­имске нео­дво­ји­ва од дру­ге дви­је све­ти­ње – Ру­ке Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­це Ча­сног Кр­ста, те да су уви­јек до­сад оби­ла­зе­ћи сви­јет би­ле у цр­кви и у бо­го­слу­жбе­ној функ­ци­ји. „Цр­но­гор­ске вла­сти су 1978. го­ди­не ми­тро­по­ли­ту Да­ни­лу вра­ти­ле Ру­ку Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­цу Ча­сног Кр­ста, а ка­ко пи­ше у ак­ту вјер­ске ко­ми­си­је, ико­на је при­вре­ме­но да­та це­тињ­ским му­зе­ји­ма. Тра­жио сам њен по­вра­ћај и у јед­ном тре­нут­ку нам је обе­ћа­но да ће је вра­ти­ти и да­то нам је 200.000 ма­ра­ка да на­пра­ви­мо ка­пе­лу при Це­тињ­ском ма­на­сти­ру. Ми смо то ура­ди­ли, али од 1997. го­ди­не ства­ри су се про­ми­је­ни­ле. До­шло је до дру­га­чи­јег од­но­са вла­сти пре­ма Ми­тро­по­ли­ји и ми­тро­по­ли­ту и по­сли­је ви­ше ни­је­су хтје­ли да раз­го­ва­ра­ју о вра­ћа­њу ико­не за­ко­ни­том др­жа­о­цу све­ти­ње. Ми смо за­ко­ни­ти др­жа­о­ци све­ти­ње што је по­твр­дио и пре­сто­ло­на­след­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, чи­ји је отац пре­дао Ми­тро­по­ли­ји ове три све­ти­ње“, об­ја­шња­ва ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је ис­та­као да Ми­тро­по­ли­ја чу­ва ка­мен те­ме­љац цр­кве Све­те Тро­ји­це ко­ји је 1910. го­ди­не по­ста­вљен из­ме­ђу Вла­ди­ног до­ма и Би­љар­де, у част кру­ни­са­ња кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа. „На том ка­ме­ну на ком је тре­ба­ло да бу­де по­диг­ну­та цр­ква пи­ше: ‘У ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа по­ди­же овај храм цар Ни­ко­лај Дру­ги, ав­густ 1910. го­ди­не.’ Зна­чи – то је за­вјет­ни храм кра­ља Ни­ко­ле и за­ду­жби­на ца­ра Ни­ко­ла­ја. Ка­ко храм ни­је та­да са­гра­ђен, ма­ло ко зна да из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра има по­ља­на, на ко­јој је од­лу­че­но да се гра­ди храм јер је до­ље ма­ли про­стор. Па­три­јарх Га­ври­ло је био при­пре­мио ка­мен за град­њу из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, али је он на­кон ра­та узет за из­град­њу Обо­да. Са­да је исто­риј­ска при­ли­ка да се храм ко­нач­но са­гра­ди, јер бо­ље је у ње­га уло­жи­ти но­вац не­го ба­ци­ти ско­ро два ми­ли­о­на евра“, ис­та­као је ми­тро­по­лит. Он ис­ти­че да је Цр­на Го­ра да­нас не­за­ви­сна, али ако хо­ће­мо да бу­де истин­ски та­ква он­да она мо­же би­ти са­мо на­ста­вак Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре. Ам­фи­ло­хи­је под­сје­ћа да су про­шле го­ди­не код ње­га до­ла­зи­ли пред­став­ни­ци Мал­те­шког ре­да ко­ји су вје­ко­ви­ма чу­ва­ли три све­ти­ње и да су оду­ше­вље­ни иде­јом да се са­гра­ди храм за њих. „Храм би по­пу­нио по­сто­је­ћи про­стор, био би кру­на гра­ду, и у ње­му би би­ле три све­ти­ње. То би ујед­но био знак сје­ћа­ња на кра­ља Ни­ко­лу и за­што да не и на ца­ра Ни­ко­ла­ја ко­ји је био ве­ли­ки до­бро­твор Цр­ној Го­ри“, ка­зао је ми­тро­по­лит. Из Пре­сто­ни­це Це­ти­ње од­го­во­ри­ли су „Да­ну” да ра­де на сре­ђи­ва­њу пе­ћи­не у ко­јој ће смје­сти­ти ико­ну Фи­лер­мо­су. „Пр­ва фа­за ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та ко­ји спро­во­ди Пре­сто­ни­ца Це­ти­ње од­но­си се на из­град­њу под­зем­ног објек­та у функ­ци­ји из­ло­жбе­ног про­сто­ра, под­зем­не спрат­но­сти П-1-2 и укуп­не бру­то по­вр­ши­не 635 ме­та­ра ква­драт­них, са пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма, као и уре­ђе­ње те­ре­на и из­град­њу ком­плет­не под­зем­не ин­фра­струк­ту­ре. Пр­ва фа­за пред­ста­вља нај­о­бим­ни­је ра­до­ве на при­во­ђе­њу објек­та на­мје­ни. Дру­га фа­за од­но­си се на из­град­њу ал­тер­на­тив­ног ула­за у обје­кат, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва ко­му­ни­ка­циј­ско по­ве­зи­ва­ње, лифт и сте­пе­ни­ште, са при­род­ним отво­ром у до­њем ди­је­лу пе­ћи­не. Укуп­на ври­јед­ност ин­ве­сти­ци­је је 1,8 ми­ли­о­на евра“, ка­зао је за „Дан” са­вјет­ник гра­до­на­чел­ни­ка Иван Ми­ја­но­вић. Он ка­же да су про­јек­том из­град­ње из­ло­жбе­ног про­сто­ра уну­тар це­тињ­ске пе­ћи­не пре­по­зна­ли до­дат­не мо­гућ­но­сти ва­ло­ри­за­ци­је ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла цр­но­гор­ске пре­сто­ни­це. За ико­ну ће се бо­ри­ти и суд­ским пу­тем Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да ће се Ми­тро­по­ли­ја и суд­ским пу­тем бо­ри­ти за по­вра­ћај ико­не, а уко­ли­ко бу­де по­треб­но обра­ти­ће се и су­ду у Стра­збу­ру. „Та све­ти­ња тре­ба да се вра­ти та­мо гдје је вје­ко­ви­ма при­па­да­ла, а то је цр­ква. Ми при­пре­ма­мо суд­ски за­хтјев, по­ку­ша­ва­мо пр­во раз­го­во­ри­ма са це­тињ­ским вла­сти­ма да пре­ва­зи­ђе­мо про­блем, али уко­ли­ко они не при­хва­те, по­кре­ну­ће­мо суд­ски по­сту­пак на че­му наш Прав­ни са­вјет ра­ди. Ка­да се по­кре­не суд­ски спор не­ће мо­ћи ни­шта ни да се ра­ди. Ва­ти­кан и Мал­те­шки ред су жи­во за­ин­те­ре­со­ва­ни за суд­би­ну све­ти­ња и они су би­ли за­па­ње­ни гдје су вла­сти смје­сти­ле ико­ну, тај бо­го­слу­жбе­ни пред­мет, и ка­ко са­да пла­ни­ра­ју да он бу­де у пе­ћи­ни“,до­дао је ми­тро­по­лит. Ми­тро­по­лит под­сје­ћа да су у Со­вјет­ском Са­ве­зу та­ко­ђе од­у­зи­ма­не ико­не, али су вра­ће­не цр­кви. „Не ви­дим ло­ги­ку да се 1,8 ми­ли­о­на ула­же у опре­ма­ње пе­ћи­не у ври­је­ме ка­да ми на Це­ти­њу отва­ра­мо на­род­ну ку­хи­њу пр­ви пут по­сли­је 1916. го­ди­не од аустриј­ске оку­па­ци­је“, за­кљу­чио је ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски. Све­ти­ње раз­дво­је­не у Цр­ној Го­ри Чу­до­твор­ну ико­ну Мај­ке Бо­жи­је Фи­лер­мо­се, по бла­го­сло­ву Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ура­дио је по­ло­ви­ном пр­вог ви­је­ка Све­ти Апо­стол и Еван­ђе­ли­ста Лу­ка. Ико­на је кроз вје­ко­ве би­ла по­хра­ње­на у Ан­ти­о­хи­ји, Је­ру­са­ли­му, Кон­стан­ти­но­по­љу, на Ки­пру, Ро­до­су, у Ита­ли­ји, на Мал­ти, Пе­тро­гра­ду, Та­ли­ну, Ко­пен­ха­ге­ну, Бер­ли­ну, Бе­о­гра­ду ода­кле је за­јед­но са Ру­ком Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља и Че­сти­цом Ча­сног Кр­ста то­ком Дру­гог свјетс­ког ра­та пре­не­се­на у Острог. По­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та и по­бје­де ко­му­ни­ста, ко­ји су и по­сли­је за­вр­шет­ка ра­та на­ста­ви­ли са го­ње­њем цр­кве, три ве­ли­ке све­ти­ње су и да­ље тај­но чу­ва­не у Остро­гу и ни­је­су из­но­ше­не на свје­тлост да­на. У по­ли­циј­ској ра­ци­ји 18. сеп­тем­бра 1952. го­ди­не ко­јом при­ли­ком је ухап­шен и на­сто­ја­тељ остро­шког ма­на­сти­ра ар­хи­ман­дрит Ле­он­ти­је Ми­тро­вић, про­на­ђе­не су и од цр­кве бру­тал­но оте­те три ве­ли­ке све­ти­ње као и мно­го­број­не дру­ге ре­ли­кви­је за­јед­но са ди­је­лом бла­га кра­ља Пе­тра Другог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Пре­не­се­не су у Под­го­ри­цу и де­по­но­ва­не у се­фо­ве МУП-а Цр­не Го­ре. На­кон из­вје­сног вре­ме­на све­ти­ње су пре­да­те Вјер­ској ко­ми­си­ји СР Цр­не Го­ре. У ја­ну­а­ру 1978. го­ди­не де­сна ру­ка Све­то­га Јо­ва­на и дио Ча­сног Кр­ста вра­ће­ни су Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-при­мор­ској, од­но­сно ри­зни­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, а чу­до­твор­на ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се пре­да­та је на чу­ва­ње На­род­ном му­зе­ју Цр­не гдје се и да­нас на­ла­зи. То је пр­ви пут на­кон ви­ше вје­ко­ва да су све­ти­ње раз­дво­је­не, а тај не­слав­ни чин де­сио се у Цр­ној Го­ри. Од мо­мен­та од­у­зи­ма­ња све­ти­ња Цр­кви 1952. го­ди­не, па до да­нас са ико­не Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се, за­сад не­по­зна­та ли­ца, укра­ла су два ври­јед­на дра­га ка­ме­на – ру­бин ма­њих ди­мен­зи­ја у оре­о­лу Бо­го­ро­ди­це и са­фир ве­ли­ких ди­мен­зи­ја у цен­тру Бо­го­ро­ди­чи­не огр­ли­це. Ми­тро­по­ли­ја го­ди­на­ма тра­жи да јој се вра­ти ико­на ко­ја јој при­па­да, али то још ни­је ура­ђе­но, већ је јед­на од нај­ве­ћих све­ти­ња хри­шћан­ства из­ло­же­на у та­ко­зва­ној Пла­вој ка­пе­ли у На­род­ном му­зе­ју Цр­не Го­ре.
  22. Извор:http://www.in4s.net/mi­tro­po­lit-am­fi­lo­hi­je-ponudicemo-vladi-da-zajedno-gradimo-hram/ Насловна илустрација: Макета Саборног цетињског храма Свете Тројице чију је изградњу почео Краљ Никола Први Петровић уз помоћ цара Николаја Другог 1910. Само је сада предвиђена локације не испред Двора, него на заравни изнад Цетињског манастира, негда чувеној Табљи. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је из­ја­вио је за „Дан” да при­пре­ма за­хтјев ко­ји ће упу­ти­ти Вла­ди Цр­не Го­ре и пред­ло­жи­ти да за­јед­но на Це­ти­њу са­гра­де за­вјет­ни храм Све­те Тро­ји­це, за ко­ји је још 1910. го­ди­не краљ Ни­ко­ла по­ста­вио ка­мен те­ме­љац, а у ко­ји би се похраниле три хри­шћан­ске све­ти­ње – Че­сти­ца Ча­сног Кр­ста, на ко­ме је рас­пет Го­спод Исус Христ, Ру­ка Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че и ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­леримске. Ми­тро­по­лит је ис­та­као да је бо­ље 1,8 ми­ли­о­на евра уло­жи­ти у из­град­њу хра­ма, не­го у опре­ма­ње це­тињ­ске пе­ћи­не у ко­ју власт пла­ни­ра да смје­сти ико­ну Бо­го­ро­ди­це. Тај про­стор је, ка­ко ка­же, не­бе­збје­дан и из­ло­жен по­пла­ва­ма па је не­ло­гич­но јед­ну од нај­ве­ћих све­ти­ња смје­сти­ти у та­кву пе­ћи­ну. „Про­је­кат има­мо, ево има и нов­ца, што за­фа­ли на­ба­ви­ће­мо, да­ће Бог, са­мо нам тре­ба до­бра во­ља“, ка­зао је ми­тро­по­лит за „Дан”. Он је на­гла­сио ка­ко се на­да да ће ра­зум по­би­је­ди­ти и да већ при­пре­ма за­хтјев Вла­ди за град­њу за­вјет­не цр­кве кра­ља Ни­ко­ле. Та­ко­ђе, на­да се и да ће за Вас­крс на­ред­не го­ди­не град­ња би­ти озва­ни­че­на. „Храм би се гра­дио из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, на про­сто­ру ко­ји тре­нут­но зја­пи пра­зан. Ова све­ти­ња би би­ла сво­је­вр­сна кру­на Це­ти­ња… Вје­ру­јем да би ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни за го­ди­ну и то би би­ло не­што нај­зна­чај­ни­је за Це­ти­ње. Ту би­смо смје­сти­ли све три све­ти­ње, ко­је су све­хри­шћан­ске и ту би мо­гли да до­ла­зе и из Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве и тек ће он­да Евро­па са­зна­ти за Це­ти­ње, а по­том ће и др­жа­ва има­ти еко­ном­ску ко­рист о ко­јој го­во­ре. Ја сам и 1993. тра­жио да се са­гра­ди храм, и би­ли су обе­ћа­ли, али се то ни­је де­си­ло. На­дам се да ће са­да ра­зум пре­вла­да­ти“, на­да се ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је на­вео да је ира­ци­о­нал­но ми­сли­ти да ће ци­је­ла Евро­па да до­ђе у пе­ћи­ну на Це­ти­ње да ви­ди ико­ну, а то не ра­де ни са­да ка­да се она на­ла­зи у му­зе­ју. Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је об­ја­шња­ва да је ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­имске нео­дво­ји­ва од дру­ге дви­је све­ти­ње – Ру­ке Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­це Ча­сног Кр­ста, те да су уви­јек до­сад оби­ла­зе­ћи сви­јет би­ле у цр­кви и у бо­го­слу­жбе­ној функ­ци­ји. „Цр­но­гор­ске вла­сти су 1978. го­ди­не ми­тро­по­ли­ту Да­ни­лу вра­ти­ле Ру­ку Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­цу Ча­сног Кр­ста, а ка­ко пи­ше у ак­ту вјер­ске ко­ми­си­је, ико­на је при­вре­ме­но да­та це­тињ­ским му­зе­ји­ма. Тра­жио сам њен по­вра­ћај и у јед­ном тре­нут­ку нам је обе­ћа­но да ће је вра­ти­ти и да­то нам је 200.000 ма­ра­ка да на­пра­ви­мо ка­пе­лу при Це­тињ­ском ма­на­сти­ру. Ми смо то ура­ди­ли, али од 1997. го­ди­не ства­ри су се про­ми­је­ни­ле. До­шло је до дру­га­чи­јег од­но­са вла­сти пре­ма Ми­тро­по­ли­ји и ми­тро­по­ли­ту и по­сли­је ви­ше ни­је­су хтје­ли да раз­го­ва­ра­ју о вра­ћа­њу ико­не за­ко­ни­том др­жа­о­цу све­ти­ње. Ми смо за­ко­ни­ти др­жа­о­ци све­ти­ње што је по­твр­дио и пре­сто­ло­на­след­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, чи­ји је отац пре­дао Ми­тро­по­ли­ји ове три све­ти­ње“, об­ја­шња­ва ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је ис­та­као да Ми­тро­по­ли­ја чу­ва ка­мен те­ме­љац цр­кве Све­те Тро­ји­це ко­ји је 1910. го­ди­не по­ста­вљен из­ме­ђу Вла­ди­ног до­ма и Би­љар­де, у част кру­ни­са­ња кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа. „На том ка­ме­ну на ком је тре­ба­ло да бу­де по­диг­ну­та цр­ква пи­ше: ‘У ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа по­ди­же овај храм цар Ни­ко­лај Дру­ги, ав­густ 1910. го­ди­не.’ Зна­чи – то је за­вјет­ни храм кра­ља Ни­ко­ле и за­ду­жби­на ца­ра Ни­ко­ла­ја. Ка­ко храм ни­је та­да са­гра­ђен, ма­ло ко зна да из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра има по­ља­на, на ко­јој је од­лу­че­но да се гра­ди храм јер је до­ље ма­ли про­стор. Па­три­јарх Га­ври­ло је био при­пре­мио ка­мен за град­њу из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, али је он на­кон ра­та узет за из­град­њу Обо­да. Са­да је исто­риј­ска при­ли­ка да се храм ко­нач­но са­гра­ди, јер бо­ље је у ње­га уло­жи­ти но­вац не­го ба­ци­ти ско­ро два ми­ли­о­на евра“, ис­та­као је ми­тро­по­лит. Он ис­ти­че да је Цр­на Го­ра да­нас не­за­ви­сна, али ако хо­ће­мо да бу­де истин­ски та­ква он­да она мо­же би­ти са­мо на­ста­вак Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре. Ам­фи­ло­хи­је под­сје­ћа да су про­шле го­ди­не код ње­га до­ла­зи­ли пред­став­ни­ци Мал­те­шког ре­да ко­ји су вје­ко­ви­ма чу­ва­ли три све­ти­ње и да су оду­ше­вље­ни иде­јом да се са­гра­ди храм за њих. „Храм би по­пу­нио по­сто­је­ћи про­стор, био би кру­на гра­ду, и у ње­му би би­ле три све­ти­ње. То би ујед­но био знак сје­ћа­ња на кра­ља Ни­ко­лу и за­што да не и на ца­ра Ни­ко­ла­ја ко­ји је био ве­ли­ки до­бро­твор Цр­ној Го­ри“, ка­зао је ми­тро­по­лит. Из Пре­сто­ни­це Це­ти­ње од­го­во­ри­ли су „Да­ну” да ра­де на сре­ђи­ва­њу пе­ћи­не у ко­јој ће смје­сти­ти ико­ну Фи­лер­мо­су. „Пр­ва фа­за ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та ко­ји спро­во­ди Пре­сто­ни­ца Це­ти­ње од­но­си се на из­град­њу под­зем­ног објек­та у функ­ци­ји из­ло­жбе­ног про­сто­ра, под­зем­не спрат­но­сти П-1-2 и укуп­не бру­то по­вр­ши­не 635 ме­та­ра ква­драт­них, са пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма, као и уре­ђе­ње те­ре­на и из­град­њу ком­плет­не под­зем­не ин­фра­струк­ту­ре. Пр­ва фа­за пред­ста­вља нај­о­бим­ни­је ра­до­ве на при­во­ђе­њу објек­та на­мје­ни. Дру­га фа­за од­но­си се на из­град­њу ал­тер­на­тив­ног ула­за у обје­кат, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва ко­му­ни­ка­циј­ско по­ве­зи­ва­ње, лифт и сте­пе­ни­ште, са при­род­ним отво­ром у до­њем ди­је­лу пе­ћи­не. Укуп­на ври­јед­ност ин­ве­сти­ци­је је 1,8 ми­ли­о­на евра“, ка­зао је за „Дан” са­вјет­ник гра­до­на­чел­ни­ка Иван Ми­ја­но­вић. Он ка­же да су про­јек­том из­град­ње из­ло­жбе­ног про­сто­ра уну­тар це­тињ­ске пе­ћи­не пре­по­зна­ли до­дат­не мо­гућ­но­сти ва­ло­ри­за­ци­је ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла цр­но­гор­ске пре­сто­ни­це. За ико­ну ће се бо­ри­ти и суд­ским пу­тем Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да ће се Ми­тро­по­ли­ја и суд­ским пу­тем бо­ри­ти за по­вра­ћај ико­не, а уко­ли­ко бу­де по­треб­но обра­ти­ће се и су­ду у Стра­збу­ру. „Та све­ти­ња тре­ба да се вра­ти та­мо гдје је вје­ко­ви­ма при­па­да­ла, а то је цр­ква. Ми при­пре­ма­мо суд­ски за­хтјев, по­ку­ша­ва­мо пр­во раз­го­во­ри­ма са це­тињ­ским вла­сти­ма да пре­ва­зи­ђе­мо про­блем, али уко­ли­ко они не при­хва­те, по­кре­ну­ће­мо суд­ски по­сту­пак на че­му наш Прав­ни са­вјет ра­ди. Ка­да се по­кре­не суд­ски спор не­ће мо­ћи ни­шта ни да се ра­ди. Ва­ти­кан и Мал­те­шки ред су жи­во за­ин­те­ре­со­ва­ни за суд­би­ну све­ти­ња и они су би­ли за­па­ње­ни гдје су вла­сти смје­сти­ле ико­ну, тај бо­го­слу­жбе­ни пред­мет, и ка­ко са­да пла­ни­ра­ју да он бу­де у пе­ћи­ни“,до­дао је ми­тро­по­лит. Ми­тро­по­лит под­сје­ћа да су у Со­вјет­ском Са­ве­зу та­ко­ђе од­у­зи­ма­не ико­не, али су вра­ће­не цр­кви. „Не ви­дим ло­ги­ку да се 1,8 ми­ли­о­на ула­же у опре­ма­ње пе­ћи­не у ври­је­ме ка­да ми на Це­ти­њу отва­ра­мо на­род­ну ку­хи­њу пр­ви пут по­сли­је 1916. го­ди­не од аустриј­ске оку­па­ци­је“, за­кљу­чио је ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски. Све­ти­ње раз­дво­је­не у Цр­ној Го­ри Чу­до­твор­ну ико­ну Мај­ке Бо­жи­је Фи­лер­мо­се, по бла­го­сло­ву Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ура­дио је по­ло­ви­ном пр­вог ви­је­ка Све­ти Апо­стол и Еван­ђе­ли­ста Лу­ка. Ико­на је кроз вје­ко­ве би­ла по­хра­ње­на у Ан­ти­о­хи­ји, Је­ру­са­ли­му, Кон­стан­ти­но­по­љу, на Ки­пру, Ро­до­су, у Ита­ли­ји, на Мал­ти, Пе­тро­гра­ду, Та­ли­ну, Ко­пен­ха­ге­ну, Бер­ли­ну, Бе­о­гра­ду ода­кле је за­јед­но са Ру­ком Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља и Че­сти­цом Ча­сног Кр­ста то­ком Дру­гог свјетс­ког ра­та пре­не­се­на у Острог. По­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та и по­бје­де ко­му­ни­ста, ко­ји су и по­сли­је за­вр­шет­ка ра­та на­ста­ви­ли са го­ње­њем цр­кве, три ве­ли­ке све­ти­ње су и да­ље тај­но чу­ва­не у Остро­гу и ни­је­су из­но­ше­не на свје­тлост да­на. У по­ли­циј­ској ра­ци­ји 18. сеп­тем­бра 1952. го­ди­не ко­јом при­ли­ком је ухап­шен и на­сто­ја­тељ остро­шког ма­на­сти­ра ар­хи­ман­дрит Ле­он­ти­је Ми­тро­вић, про­на­ђе­не су и од цр­кве бру­тал­но оте­те три ве­ли­ке све­ти­ње као и мно­го­број­не дру­ге ре­ли­кви­је за­јед­но са ди­је­лом бла­га кра­ља Пе­тра Другог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Пре­не­се­не су у Под­го­ри­цу и де­по­но­ва­не у се­фо­ве МУП-а Цр­не Го­ре. На­кон из­вје­сног вре­ме­на све­ти­ње су пре­да­те Вјер­ској ко­ми­си­ји СР Цр­не Го­ре. У ја­ну­а­ру 1978. го­ди­не де­сна ру­ка Све­то­га Јо­ва­на и дио Ча­сног Кр­ста вра­ће­ни су Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-при­мор­ској, од­но­сно ри­зни­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, а чу­до­твор­на ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се пре­да­та је на чу­ва­ње На­род­ном му­зе­ју Цр­не гдје се и да­нас на­ла­зи. То је пр­ви пут на­кон ви­ше вје­ко­ва да су све­ти­ње раз­дво­је­не, а тај не­слав­ни чин де­сио се у Цр­ној Го­ри. Од мо­мен­та од­у­зи­ма­ња све­ти­ња Цр­кви 1952. го­ди­не, па до да­нас са ико­не Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се, за­сад не­по­зна­та ли­ца, укра­ла су два ври­јед­на дра­га ка­ме­на – ру­бин ма­њих ди­мен­зи­ја у оре­о­лу Бо­го­ро­ди­це и са­фир ве­ли­ких ди­мен­зи­ја у цен­тру Бо­го­ро­ди­чи­не огр­ли­це. Ми­тро­по­ли­ја го­ди­на­ма тра­жи да јој се вра­ти ико­на ко­ја јој при­па­да, али то још ни­је ура­ђе­но, већ је јед­на од нај­ве­ћих све­ти­ња хри­шћан­ства из­ло­же­на у та­ко­зва­ној Пла­вој ка­пе­ли у На­род­ном му­зе­ју Цр­не Го­ре. View full Странице
  23. У селу Врхбарје које се налази у близини Сокоца у Босни, живели су заједно Срби и Муслимани до потписивања Дејтонског споразума 1995. године. Тада је БиХ подељена на два дела, муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску, а људи су морали да се растану. Ово село је припало српском ентитету, а Муслимани су одлучили да се иселе, иако су многе године провели заједно и у том месту стекли пријатеље за цео живот. На снимку који је објављен у мају 2013. године, и данас има скоро пола милиона прегледа, приказан је растанак суседа који тврде да никад нису имали проблеме и сукобе, иако су неки од њих Срби а неки Муслимани. Тако се у кратком прилогу појављују Суно и Неђа, пријатељи који су живели заједно и делили све 68 година. Муслимани су причали о својим српским комшијама као о најбољим људима и особама које ће им недостајати када напусте домове. Њихове приче и речи су потресне и пружају нам сасвим другачију слику о ономе што се дешавало пре 20 година на овим просторима. http://kosmopol.rs/2017/03/05/ovo-kriju-od-sveta-dan-kada-su-se-rastale-komsije-kada-su-srbi-i-muslimani-plakali-zajedno/
  24. Patrijarh Bartolomej će se u Egiptu susresti s papom Franjom April 20, 2017 Patrijarh Bartolomej I. će se 28. aprila ove godine u Egiptu susresti s papom Franjom i velikim imamom kairskog sveučilišta al-Azhar, Ahmedom al-Tayebom. Carigradski je ekumenski patrijarh prihvatio poziv velikog imama – izvijestio je internetski portal „Vatican Insider“, pozivajući se na izvore bliske carigradskom patrijarhatu. Tako će i patrijarh Bartolomej I., poput pape Franje i velikog imama al-Tayeba, održati govor sudionicima međunarodne konferencije o miru. Sveti će Otac biti u posjetu Kairu, glavnom gradu Egipta, 28. i 29. aprila ove godine. Podsjetimo da su on i patrijarh Bartolomej I. već ranije poduzeli zajedničke poduhvate. Tako su u naju 2014. godine posjetili Svetu zemlju, a u aprilu prošle godine su bili na grčkom otoku Lezbosu. (rv/kmc)
×
×
  • Create New...