Претражи Живе Речи Утехе

На позив предсједника Владе Црне Горе Душка Марковића данас је обављен разговор о Закону о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница између Владе Црне Горе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија Српске православне цркве у Црној Гори. Данашњи састанак окончан је у духу међусобног уважавања уз оцјену обију страна да је протекао у конструктивној и отвореној атмосфери. Обје стране су у потпуности исказале своје ставове у погледу отворених питања везаних за Закон. Црква остаје при свом ставу да се мора говорити о измјенама Закона, а не о његовој примјени јер по мишљењу Цркве Закон није у складу са Уставом ни међународним стандардима. Влада сматра да се кроз дијалог и изградњу међусобног повјерења, као и кроз давање додатних и одговарајућих гаранција овај Закон може примјењивати као модеран и усаглашен са Уставом и европским стандардима. Представници Епископског савјета СПЦ, на челу са митрополитом Амфилохијем (Радовићем), предали су Влади предлог који подразумијева измјене одредаба које Црква види као спорне. Влада је примила к знању ову иницијативу оцијенивши да је за одговор на то питање потребно свеобухватно сагледавање не само овог Закона него и других могућности које нуди правни систем. Договорено је да разговори буду настављени на експертском нивоу. СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЕПИСКОПСКИ САВЈЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Извор: Митрополија црногорско-приморска

Званична и мирна посета Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја Православној Цркви Антиохије и свег Истока 01.-07. jуна 2019. Посвећен јединству вере, поступајући према традицији и обичајима Цркве, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј је на челу црквене делегације учинио званичну и мирну посету Православној цркви Антиохије и свег Истока. Свечени дочек уприличио је Његово Блаженство Јован X, Патријарх Антиохијски, са архијерима светог сабора Антиохијске Патријаршије. Посета Његове Светости је уприличена на позив који му је упутио патријарх Јован Десети за време своје посете Србији прошлог октобра. Његова Светост Патријарх Иринеј и његови сапутници имали су прилику да се упознају са реалним стањем Антиохијске цркве у Сирији и Либану, где су две стране размотриле већи број питања од значаја за Антиохијску и Српску цркву. Патријарси су такође потврдили више чврстих ставова: обе Цркве сматрају да су хришћани основна компонента источњачког мозаика у друштвима у којима живе, и да мир у области Блиског истока не може да се заснива ни на теорији заштите мањина, нити на логици о супремацији већине, већ да треба да буде постигнут кроз преплитање и садејство свих напора у оквиру принципа грађанства и једног живота за све верске и друштвене групе. Две Цркве такође потврђују да одговорност лежи на свима – унутар и изван Сирије, за исушивање извора тероризма како са идеолошког, тако и са оружаног аспекта, као и за налажење решења за кризе на миран начин – што би требало да сачува човека Истока од трпљења последица рата као што су отмице, убијање, протеривање и насиље. Обе Цркве такође позивају међународну заједницу и све владе да истинито сагледају проблем тероризма, који већ веома дуго притиска све земље и људе Истока, међу којима су и хришћани, за шта посебно тешку цену плаћају деца Антиохијске Цркве и други. Обе Цркве истичу значај сарадње унутар Православља и позивају на учвршћивање и активирање дијалога међу свим аутокефалним православним Црквама, јер је то једини начин за излазак из криза. Поред тога, оне потврђују да се морају поштовати историјске и географске границе између помесних Цркава и сматрају да је јединство православног света драгоцено наслеђе које нам је завештао сам Господ Исус Христос, и оно ће остати сачувано и јасно, шта год да донесу будуће кризе. Обе Цркве такође истичу своју веру у доброту човека у нашим земљама, као и у његово верско и цивилизацијско наслеђе које му остаје као идентитет и отворена припадност, што се не може фрагментирати у вртлозима савременог света проистеклим из духа независности и индивидуализма, као ни трендовима раскола и коришћења религије на пољу политике. Уз то, две Цркве потврђују и да припадност Цркви нити укида нити се у исто време поистовећује са националном припадношћу која поштује специфичности земаља, већ припадност Цркви управо поставља темељ припадности нацији и држави, градећи у човеку културу грађанства и саживота са другим, уз потпуно поштовање његових посебности. Обе Цркве такође посебно су обратиле пажњу због отмице двојице митрополита града Алепа – Јована Ибрахима и Павла Јазиџија, која траје од априла 2013. године, и траје све до данас. Две Цркве осуђују како ову злочиначку отмицу, тако и практично ћутање на међународном плану које је обавијало и још увек обавија овај случај, позивајући све на улагање труда ради њиховог пуштања на слободу и затварања овог случаја који у малом симболизује патње свих отетих, као и патње човека Истока који плаћа цену ратова. Две Цркве такође апелују на међународну заједницу да сачува светиње на Косову (и Метохији). Две Цркве се моле за напредак народа који припадају Српској Православној Цркви, за мир и стабилност у свим земљама и за мир у Сирији и стабилност у Либану; за добробит човечанства у целини које чезне за миром Пресветог Бога. Дамаск, 07. јуна 2019. године Српска Патријаршија Његова Светост патријарх Иринеј Антиохијска Патријаршија Његово Блаженство патријарх Јован Десети Извор: Српска Православна Црква

Литургији је присуствовао и амбасадор САД у Београду Кајл Скот. Представници верске службе Националне гарде Охаја имали су и јединствену прилику да обиђу и Спомен-костурницу храма у којој је поред 20.000 српских хероја, страдалих у Колубарској бици, сахрањено и више од 30.000 аустроугарских војника погинулих у једној од најважнијих бици Првог светског рата на простору Србије. Гости из Охаја су од локалних свештеника, могли нешто више да сазнају о значају битке која се и данас изучава у светским војним школама. Након Свете архијерејске литургије и обиласка Спомен-костурнице, Епископ шумадијски и војни Јован приредио је пријем за госте из Националне гарде Охаја, коме је, поред припадника Војске Србије, присуствовао и амбасадор САД Кајл Скот. Делегација верске службе Националне гарде Охаја ће у наставку посете обићи Музеј ваздухопловства и две протестантске цркве у Панчеву, затим ће бити гости на пријему код надбискупа Римокатоличке цркве Станислава Хочевара, посетиће Исламску и Јеврејску заједницу Србије, а примиће их и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

У име Хрватске бискупске конференције били су присутни: кардинал Јосип Бозанић, надбискуп загребачки; монсињор Антун Шкворчевић, бискуп пожешки; монсињор Ратко Перић, бискуп мостарско-дувањски; др Јуре Кришто и др Марио Јареб из Хрватског института за повијест. У име Српске Православне Цркве били су присутни: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ новосадски и бачки Иринеј, епископ пакрачко-славонски Јован и проф. Дарко Танасковић, стални представник Репубике Србије при УНЕСКУ. Присутни су препознали великодушност папе Фрање који је добронамерно прихватио молбу Патријарха српског Иринеја и одлучио установити ову Комисију. Сви чланови Комисије благодарни су на срдачној атмосфери у којој су с пуном слободом говора могли да испуне задатак поверен Комисији, тј. да приступе заједничком разматрању живота кардинала Степинца. Од почетка рада Комисије, њени чланови су били свесни да је поступак канонизације кардинала Степинца у искључивој надлежности Папе. Чланови Комисије такође признају да свака Црква има властите критеријуме за канонизацију. Чланови Комисије су се такође сложили да је њихов рад омогућио боље разумевање историје у годинама између Првог светског рата и 1960. године, године смрти кардинала Степинца. Такође је било могуће да се осветли живот и службу једног важног католичког пастира у посебно проблематичном историјском периоду. Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, ћутање и ставови још увек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца, тумачења која су углавном давали католици Хрвати и православни Срби остају и даље различита. Проучавање живота кардинала Степинца показало је да су све цркве биле изложене окрутним прогонима и имале своје мученике и исповеднике вере. У том смислу, чланови Комисије су се сагласили око могућности будуће сарадње, у погледу заједничког рада, како би поделили сећање на мученике и исповеднике вере обеју цркава. фото: radiovaticana.va, spc.rs