Претражи Живе Речи Утехе

Више од 30 хиљада Никшићана сабрало се у четвртак 13. фебруара, да молитвено, мирно, достојанствено пошаљу поруку противљења неуставном Закону о слободи вјероисповјести, те да су, као и претходних дана и вечери, одлучни и истрајни у одбрани свете вјере православне и светиња. Најприје је, у Саборном храму Светог Василија Острошког, служен Молебан Пресветој Богородици уз молитвено учешће бројних вјерника. Након Молебна, вјерни народ, предвођен свештенством и монаштвом Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, у молитвеном ходу, са иконама и црквеним барјацима у рукама, духовним пјесмама и молитвама, прошао је улицама Никшића. На Тргу слободе, Световасилијевско сабрање поздравио је, најприје, свештеник Остоја Кнежевић. Слово бесједе произнио је протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички, који је изразио дивљење пред „морем срца која су преплавила највећи трг у Црној Гори“. „Шта рећи граду који је у порти острошке светиње? Како савјетовати оне који у свом животу и на својим домовима носе благослов Светог Оца Василија? Ви ове ноћи настављате ваше литије, наше литије које су васкрс овог града, а то васкрсење ви дарујете Црној Гори. Шаљете исцјељење вашом вјером и вашом љубављу свеколиком српству и цијелој Европи“, казао је он. Литије су, додао је о. Мирчета, израз наше вјере за наше светиње. „Оне су израз наше љубави и наше вјере, а гдје је вјера ту је и чудо. Наш Господ је рекао гдје се два или три саберу у Његово име да је и Он са нама, а гдје је Господ ту је и чудо. Зато се немојмо чудити што нас има оволико овдје и широм Црне Горе, јер је Господ са нама, а кад је Господ са нама ко ће против нас“, бесједио је свештеник Шљиванчанин, додајући да нам ови молитвени ходови, литије не могу досадити. „Оне се не могу умањити зато што су израз наше љубави према светињама, а кад има љубави и кад се љубав даје, онда се љубав увећава. Зато овако вечерас свијетли овај трг од ваше вјере, а не само од ових свјетиљки. Зато су ове наше литије и ови величанствени сабори наставак Новог завјета. Они су наставак и Косовског завјета, они су и наставак жртве наших предака, јунака црногорских и херцеговачких. Оне су и продужетак оног Тројчинданског пред Храмом Христовог Васкрсења у Подгорици, кад смо сви саборно кроз уста владике и оца нашег Јоаникија рекли да ћемо бранити наше светиње и гробове“, поручио је о. Мирчета, чије обраћање је сабрани вјерни народ поздравио срдачним аплаузом и клицањем: Не дамо светиње! „Ове наше литије су сабор свега доброг и великог што се збирало у овом граду и свим градовима широм Црне Горе. Оне су и Витово друмовање и освојени врхови никшићких високогораца. Оне су и жртва и зној и крв свих часних и честитих људи који су се кроз историју у овом граду трудили и живјели достојно човјека и достојно вјере православне. Ове наше литије су сабор свега доброг и честитог што је било у нашем народу. Оне су и наш живот и израз нашег људског достојанства и слободе, али, оне су и предокус Христове побједе“, поручио је отац Мирчета. Онима који другачије мисле о литијама и молитвеним саборима о. Мирчета Шљиванчанин је упутио поуку кроз ријечи Светог апостола Филипа из Јеванђеља: Дођите и видите, и огријте се нашом вјером, нашом љубављу. „Огријте се заједничким откуцајима наших срца која говоре: Не дамо светиње! Светиње су наше мјесто живота, зато све позивамо да то заједнички говоримо, јер су те светиње наше заједничке, али ми, као они који су на трагу наших светих предака, осјећамо већу одговорност и обавезу да их морамо чувати, да их не смијемо заборавити, да их не смијемо оставити ни никоме предати. Још једном и много пута, настављамо путем који нам је показао Господ, који су нам прокрчили наши светитељи и наши свети преци. Заједно на овом великом сабору говоримо: Како су, Господе, величанствена дјела Твоја. Све си премудро створио и све си нам даровао за живот и за спасење“, закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин. Литији је присуствовао Његово преосвештенство Епископ каракаски и јужноамерички г. Јован Руске заграничне цркве. Најављено је да ће литију у недјељу 16. фебруара предводити Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а најављено је да ће се тог дана у Никшић слити и неколико литија из околних мјеста. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митзрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ каракаски и јужноамерички (Руске заграничне цркве) г. Јован служио су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Саслуживало је свештенство Митрополије, али и игуман манастира Бањска Данило, Светих архангела код Призрена Михаило, Зочишта Стефан, јеромонах Петар из Високих Дечана и двојица свештеника из Русије – јереји Кирил Кобрин и Максим Бражњиков. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је рекао да су хришћани свједоци Божанске свјетлости. „Нарочито они који су заиста, и свој живот и сво своје биће и живот испунили том свјетлошћу. То су свети Божји људи. Данас славимо једног од таквих – Светога Јефтимија Великога“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је свједок те свјетлости и Свети Јован Крститељ. „Чија рука нас благосиља из овог светог ћивота Светог петра Цетињског, она рука која је била на глави Господњој у ријеци Јордану, када се Господ крстио и када се открила најдубља тајна бића и Божанског и Божје творевине, и људскога бића – тајна Оца и Сина им Духа Светога Бога љубави“, рекао је Владика. Рекао је да међу те свјетионике спада и Свети Петар Цетињски Чудотворац. „Његове мошти већ толико времена овдје сијају том свјетлошћу, просвећују све оне који их цјеливају“, казао је он. Митрополит Амфилохије је нагласио да су сви хришћани призвани да буду синови свјетлости, а не синови таме. „Вјечну Божанску свјетлост хришћани примају у тајни светога крштења. Зато се тајна крштења назива просвећење. Прави назив за крштење је – тајна просвећења, просвећења свјетлошћу Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио је Владика Амфилохије. Владика је нагласио да је посебни благослов данашњег сабрања присуство Владике Јована и архимандрита и јеромонаха из косовско-метохијских манастира. „Косовски завјет није ништа друго него је потврда у животу овога нашега светосавскога народа те вјечне и непролазне свјетлости, Христове свјетлости, потврда Новога завјета. Косовски завјет је један од изданака, један од пламенова Новога завјета“, објаснио је егзарх Трона пећкога. Након причешћа вјерних, на крају Литургије, Владика Амфилохије је селектору церногорске ватерполо репрезентације Владимиру Гојковићу додијелио на благослов икону Богородице Филеримске. Извор: Митрополија црногорско-приморска

– Патријарх Павле никада није прихватио поделу Косова и Метохију и тзв. хиландаризацију манастира Косова и Метохије. То су Ћосићеве перцепције, да не кажем манипулације, које не потврђује ниједан црквени документ. Као што је познато, патријарх је у нашој Цркви први међу једнакима, а најважније одлуке доноси Свети Архијерејски Сабор. Патријарх Павле никада Сабору није предложио такав модел о коме пише Ћосић, јер је тај модел противан бићу и достојанству Српске Цркве. Не треба губити из вида да је став Цркве о Косову и Метохији и начину решења проблема на заветној Српској земљи формулисао Свети Архијерејски Сабор Меморандуом о Косову и Метохији 23. маја 2003. године. Решења и предлози у том капиталном и до данас важећем и непромењеном црквеном акту су супротни од површних и за Цркву неприхватљивих Ћосићевих идеја о подели Косова и Метохије и тзв. хиландаризацији манастира. Зашто? Зато што на то немамо право и што би изоловано решавање питања правне заштите неколико наших великих и значајних манастира значило и претходно признање тзв. Републике Косово. Исти је случај и са поделом Косова и Метохије. Нико из наше Цркве нема право и не може да пристане на такву понуду, а Патријарх Павле је последњи који би на то пристао. Уместо тога о чему пише Ћосић, Патријарх Павле је записао: ”Косово ће у 21. веку бити мера и провера свих нас – од скромних трудбеника свакодневице, до патријарха и вођа српског племена. Не будемо ли достојни Косова, нећемо бити достојни ни свога земаљског постојања. Нестаћемо као да нас није било, а на нашем месту живеће неко други”. Није непознато да је Патријарх увек волео да саслуша саговорника без обзира да ли је учен или није, богат или сиромах, па је тако увек, на његов захтев, примао и Ћосића, као и сваког другог, и саслушао и његова размишљања и предлоге. Али, не постоји ниједан доказ да се Патријарх Павле сагласио са тим неприхватљивим и недостојним Ћосићевим идејама о Косову и Метохији. Не треба заборавити да је Ћосић у том свом плану, поред осталог, записао и да ”данашња поколења треба да се ослободе борбе за Косово и Метохији” и да би ”читаво садашње Косово и Метохији у српској држави представљало канцер Србије”. Неће бити да се и са тиме сагласио Патријарх Павле. И то је део тог плана! Треба знати да мемоарски записи спадају у историјске изворе другог реда и значајни су када нема историјских извора првог реда. Код теме која се тиче Ћосићевих мемоарских записа о Косову и Метохији и Патријарху Павлу, његови записи немају никакву реалну вредност осим као став једног човека – Добрице Ћосића – јер постоје црквени извори првог реда. Приметно је у Ћосићевим мемоарским записима и да су накнадно дописивани, па су чак и неки исти догађаји у различитим књигама описивани под различитим датумима. По свему што је написао о Косову и Метохији од 1999. године се види да Ћосић није схватио тајну Косовског завета. (Коментар у вези са наводима Добрице Ћосића о наводном прихватању његовог предлога поделе Косова и Метохије од Патријарха Павла) Извор: ИН4С