Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'епископу'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 46 results

  1. …..Када је реч о свеправославном сведочењу данас, сматрамо да свим епископима Православне Цркве у свету остаје као задатак да се угледају на пример светог Василија Великог, јерарха и пастира из IV века, и да следују његове управо наведене речи. …..У одговор Епископу бачком на његово ново писмо („О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године) у коме и даље има потребу да у нашем старању око јединства наше пастве и мира у Цркви види ипак (само) „прозивке и нападе“ на „портпарола“ (тамо где кажемо „портпароли“ он и даље препознаје искључиво само себе) изражавамо ново чуђење, како због сазнања о ниском прагу осетљивости Eпископа бачког, тако и због његовог начина закључивања. …..Понављамо да нам и даље није јасно какве „крајње последице“ осим чувања јединства властите пастве могу да следе из нашег Саопштења са ставом који гласи да православни Срби у Сједињеним Америчким Државама могу као и до сада до даљњег несметано да наставе саборно да опште са свима осталим православнима а да свештеници могу несметано да саслужују са свим канонским свештеницима у тој земљи! Пошто Сабор Српске Цркве није никада разматрао, а камоли донео одлуку, да прекида општење са Васељенском патријаршијом, то је пастирска брига налагала да у овом случају за своју паству будемо гласноговорник Српског сабора а не било кога или чега другог – да тиме одговоримо и на често постављано питање бачког владике. (Узгред, пошто Епископ бачки воли да се бави темом свог „портпаролства“, као адекватног саговорника бисмо му препоручили Епископа Атанасија кога и сам цитира као ауторитет онда када сматра да му то иде у прилог, а који га је не једном јавно назвао „самозваним портпаролом“. Ове Атанасијеве оцене, као што би се дало претпоставити, бачки Епископ је почаствовао „гробним ћутањем“). …..Изгледа да је овде проблем у томе што је Eпископ бачки схватио наш дијалог тако да он поставља питања, иронише и критикује, а да моја смерност само даје одговоре. На нечију жалост, у културном свету то тако не иде. Зато, не мирећи се са досадашњим резултатима дијалога, бачки Владика је у новом обраћању ненадано у игру увео Метаксакиса, па Румунску патријаршију, а ни Критски сабор се ту није добро провео, као ни масони. Тачно је, све су то проблеми, и можемо набројати још многе. Међутим, ми нигде нисмо рекли да је неки од поменутих проблема бачки Епископ измислио нити смо игде рекли да их превиђамо. Стога је његова критика суштински беспотребна и погрешно усмерена. …..Приметно је да Епископ бачки настоји да у свакој прилици понуди понеку заједљиву досетку о неким темама по чијој теолошкој разради је (и у нашој јавности) познат Митрополит Јован Зизјулас. То су теме попут односа онтологије и етике, еволуције или индивидуе и личности. С тим у вези, нејасно је зашто једном од главних промотера теологије Митрополита пергамског на нашем говорном подручју, и засигурно водећем српском издавачу његових дела, ова данас служи искључиво за подсмех и иронију. Остаје нам непознато да ли се нешто променило у теологији Митрополита Јована у последњих неколико месеци или година, када су ове теме у питању, или је можда пре дошло до промене у Епископу бачком. …..И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна. Занимљивије од тога је ипак питање зашто на неки од докумената није ставио потпис један број српских архијереја (онај документ који је као представник Српске Цркве на вишегодишњим припремним конференцијама својим потписом управо омогућио да се уопште и нађе на дневном реду сабора), а јесу на пример скоро сви критски саборски оци, укључујући и Српског Патријарха; то питање остављам ипак за саборску а не за медијску расправу. …..А сада да одговоримо на питање о томе да ли смо са цариградскога становишта канонски исправан српски епископ? Као прво, код свих ословљавања наше смерности од било којег од епископа Васељенске Патријаршије увек и без изузетка се користи формула „Bishop of the Serbian Orthodox Diocese of Western America“ (Епископ Српске православне епархије Западне Америке). Дакле, Цариграђани нас ословљавају управо онако како и ми себе идентификујемо. Ни у једном од осталих аспеката живота дијаспоре није показан ни траг оног што је бачки Владика описао говорећи о Метаксакису и његовој „заоставштини“. Ако саслужујемо са Цариграђанима, при чему често и началствујемо на тим сабрањима, онда се треба питати зар онда нису они ти који крше слово и дух 28. халкидонског канона кога, по бачком Владици, сматрају валидним? Поента је следећа: ако нас „толеришу као неканонске“ онда су и они „неканонски“ јер крше (наводно) властито тумачења тог канона. То да смо ми српски јерарси на северноамеричком континенту уважени од свих – па и од Цариграда – као канонски признати Епископи а не „само толерисани неканонски епископи“ (како то произлази из писања бачког Владике) може посведочити и председник Епископског савета наше Цркве. Али с друге стране, за многе ће остати неодговорено питање зашто се Епископ бачки баш сада, 2019. године (а не, рецимо, много раније, од 1993. године у Шамбезију, па надаље све до пред Критски сабор) јавно сетио питања тог ексклузивног права „Васељенског трона“ на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене? Зар се то питање није могло (и требало) покренути и на припремним конференцијама на којима је он, имајући ексклузивно право да представља Српску Цркву, учествовао? …..Но, да не бисмо даље ширили причу, предлажем да наш сабрат у епископству и наша смерност суд (или утисак) о свему реченом у нашим писањима оставимо ипак нашим читаоцима еда би они сами, без даљег гомилања тема (и ширења на све што би неком од нас могло да падне на памет, укључујући и ироничне домишљатости) просудили својом главом а не нечијом другом шта је ту било пастирско а шта портпаролско. Руковођени пак надахњујућим речима Василија Великога са почетка овог текста позивам свога брата у епископству да обојица наставимо да се радије старамо „за повратак у јединство Цркве оних који су на разне начине међусобно раздељени“. Извор: Епархија западноамеричка View full Странице
  2. …..Када је реч о свеправославном сведочењу данас, сматрамо да свим епископима Православне Цркве у свету остаје као задатак да се угледају на пример светог Василија Великог, јерарха и пастира из IV века, и да следују његове управо наведене речи. …..У одговор Епископу бачком на његово ново писмо („О савесним пастирима и неодговорним портпаролима“, од 27. марта 2019. године) у коме и даље има потребу да у нашем старању око јединства наше пастве и мира у Цркви види ипак (само) „прозивке и нападе“ на „портпарола“ (тамо где кажемо „портпароли“ он и даље препознаје искључиво само себе) изражавамо ново чуђење, како због сазнања о ниском прагу осетљивости Eпископа бачког, тако и због његовог начина закључивања. …..Понављамо да нам и даље није јасно какве „крајње последице“ осим чувања јединства властите пастве могу да следе из нашег Саопштења са ставом који гласи да православни Срби у Сједињеним Америчким Државама могу као и до сада до даљњег несметано да наставе саборно да опште са свима осталим православнима а да свештеници могу несметано да саслужују са свим канонским свештеницима у тој земљи! Пошто Сабор Српске Цркве није никада разматрао, а камоли донео одлуку, да прекида општење са Васељенском патријаршијом, то је пастирска брига налагала да у овом случају за своју паству будемо гласноговорник Српског сабора а не било кога или чега другог – да тиме одговоримо и на често постављано питање бачког владике. (Узгред, пошто Епископ бачки воли да се бави темом свог „портпаролства“, као адекватног саговорника бисмо му препоручили Епископа Атанасија кога и сам цитира као ауторитет онда када сматра да му то иде у прилог, а који га је не једном јавно назвао „самозваним портпаролом“. Ове Атанасијеве оцене, као што би се дало претпоставити, бачки Епископ је почаствовао „гробним ћутањем“). …..Изгледа да је овде проблем у томе што је Eпископ бачки схватио наш дијалог тако да он поставља питања, иронише и критикује, а да моја смерност само даје одговоре. На нечију жалост, у културном свету то тако не иде. Зато, не мирећи се са досадашњим резултатима дијалога, бачки Владика је у новом обраћању ненадано у игру увео Метаксакиса, па Румунску патријаршију, а ни Критски сабор се ту није добро провео, као ни масони. Тачно је, све су то проблеми, и можемо набројати још многе. Међутим, ми нигде нисмо рекли да је неки од поменутих проблема бачки Епископ измислио нити смо игде рекли да их превиђамо. Стога је његова критика суштински беспотребна и погрешно усмерена. …..Приметно је да Епископ бачки настоји да у свакој прилици понуди понеку заједљиву досетку о неким темама по чијој теолошкој разради је (и у нашој јавности) познат Митрополит Јован Зизјулас. То су теме попут односа онтологије и етике, еволуције или индивидуе и личности. С тим у вези, нејасно је зашто једном од главних промотера теологије Митрополита пергамског на нашем говорном подручју, и засигурно водећем српском издавачу његових дела, ова данас служи искључиво за подсмех и иронију. Остаје нам непознато да ли се нешто променило у теологији Митрополита Јована у последњих неколико месеци или година, када су ове теме у питању, или је можда пре дошло до промене у Епископу бачком. …..И поред тога што је имао доста времена за састављање одговора на наш брзо срочени одговор, Преосвећени Епископ бачки је ипак саставио један текст који је, с једне стране богат темама али, са друге, не мање и грешкама. Тако на пример, супротно његовој тврдњи, у саборским документима на Криту ми нигде нисмо означавани као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији“. Ако већ претендује да зна, обавештавам га да смо ми приликом потписивања докумената крај свог имена по правилу дописали правилно име наше епархије. Дакле, у изворним актима Критског сабора наша титула западноамеричког Епископа остала је непромењена и тачна. Занимљивије од тога је ипак питање зашто на неки од докумената није ставио потпис један број српских архијереја (онај документ који је као представник Српске Цркве на вишегодишњим припремним конференцијама својим потписом управо омогућио да се уопште и нађе на дневном реду сабора), а јесу на пример скоро сви критски саборски оци, укључујући и Српског Патријарха; то питање остављам ипак за саборску а не за медијску расправу. …..А сада да одговоримо на питање о томе да ли смо са цариградскога становишта канонски исправан српски епископ? Као прво, код свих ословљавања наше смерности од било којег од епископа Васељенске Патријаршије увек и без изузетка се користи формула „Bishop of the Serbian Orthodox Diocese of Western America“ (Епископ Српске православне епархије Западне Америке). Дакле, Цариграђани нас ословљавају управо онако како и ми себе идентификујемо. Ни у једном од осталих аспеката живота дијаспоре није показан ни траг оног што је бачки Владика описао говорећи о Метаксакису и његовој „заоставштини“. Ако саслужујемо са Цариграђанима, при чему често и началствујемо на тим сабрањима, онда се треба питати зар онда нису они ти који крше слово и дух 28. халкидонског канона кога, по бачком Владици, сматрају валидним? Поента је следећа: ако нас „толеришу као неканонске“ онда су и они „неканонски“ јер крше (наводно) властито тумачења тог канона. То да смо ми српски јерарси на северноамеричком континенту уважени од свих – па и од Цариграда – као канонски признати Епископи а не „само толерисани неканонски епископи“ (како то произлази из писања бачког Владике) може посведочити и председник Епископског савета наше Цркве. Али с друге стране, за многе ће остати неодговорено питање зашто се Епископ бачки баш сада, 2019. године (а не, рецимо, много раније, од 1993. године у Шамбезију, па надаље све до пред Критски сабор) јавно сетио питања тог ексклузивног права „Васељенског трона“ на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене? Зар се то питање није могло (и требало) покренути и на припремним конференцијама на којима је он, имајући ексклузивно право да представља Српску Цркву, учествовао? …..Но, да не бисмо даље ширили причу, предлажем да наш сабрат у епископству и наша смерност суд (или утисак) о свему реченом у нашим писањима оставимо ипак нашим читаоцима еда би они сами, без даљег гомилања тема (и ширења на све што би неком од нас могло да падне на памет, укључујући и ироничне домишљатости) просудили својом главом а не нечијом другом шта је ту било пастирско а шта портпаролско. Руковођени пак надахњујућим речима Василија Великога са почетка овог текста позивам свога брата у епископству да обојица наставимо да се радије старамо „за повратак у јединство Цркве оних који су на разне начине међусобно раздељени“. Извор: Епархија западноамеричка
  3. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј посетио је Епархију ваљевску у понедељак, 25. фебруара 2019. године, учинивши част и радост владици Милутину, свештенству и верном народу. Уваженог госта из Српске Атине, који се овде духовно родио, владика Милутин дочекао је у Епархијском дому у Ваљеву, где су архијереји, у братској љубави, разговарали о темама важним за живот епархијâ којима управљају, и о актуелностима Цркве у целини. У присуству секретара Епархијског одбора за веронауку, презвитера Далибора Чкојића, Епископ Милутин упознао је владику Иринеја са сјајним одзивом за верску наставу у Епархији ваљевској. Такође, договорено је да ће запослени у радију Источник посетити своје колеге у новосадском радију Беседи, као и то да ће владика Иринеј дати интервјуе за гласила Епархије ваљевске. Сабрање је настављено у манастиру Ћелије ‒ месту духовног рођења владике Иринеја, који је монашки постриг примио од преподобног Аве Јустина Ћелијског и, као богослов и пастир, узрастао крај новопросијавшег српског светитеља. Најсвечанији и најрадоснији тренутак збио се крај кивота Оца Јустина, када је владика Милутин даривао Епископу бачком делић светих моштију овог дивног угодника Божјег. Дуго смо чекали овај дан да се заједно радујемо у овој светињи одакле сте Ви кренули на пут Христов. Имам част и благослов Божји да Вам честицу моштију Преподобног Оца Јустина, Вашег духовног оца, дарујем на радост свих нас са препоруком да се Ви за нас Богу молите да нам дâ снаге да слушамо реч Оца Јустина и идемо његовим путем – путем Богочовека Христа, јединим исправним путем. Не заборавите нас у Вашим светим молитвама и нека буде на укрепљење Вашем верном народу, рекао је владика Милутин у часу даривања, крај кивота ћелијског богомудраца, чији је један од најистакнутијих ученика управо владика Иринеј. Ово је за нашу Епархију, наше манастире и мене лично, један од највећих благослова последњих деценија. Свети Ава је послан од Бога да се моли за нас и да, не само кроз своје књиге него и директно, утиче и помаже нам да идемо путем Богочовека, јединим путем свих који Богу угодише, истакао је владика Иринеј, благодарећи домаћину на бесценом благу које ће понети на благослов својим епархиотима. Сестринство манастира Ћелије, предвођено игуманијом Гликеријом, приредило је срдачан дочек Епископу бачком и, певајући богомаљачку песму Оца Јустина, испратило га на даље путешествије по духовном му завичају. Приликом боравка у Ваљеву, владика Иринеј се поклонио светим моштима у Храму Светог Нектарија, чудотворца из братске нам Грчке, у којој је и сâм боравио читаву деценију и одбранио докторску дисертацију. Градња храма посвећеног Светом Нектарију почела је пре две године и у Епархији бачкој, у Суботици. Епископ Иринеј је боравио у Епархији ваљевској у пратњи свога секретара, протопрезвитера Владана Симића, који је родом из Ваљева. Гостољубље је настављено трпезом љубави у Епархијском дому. Извор: Епархија бачка
  4. Његово Преосвештенство епископ макаровски Гедеон (Харон), иначе игуман манастира Десетка у Кијеву, депортован је у Америку, а претходно му је поништено украјинско држављанство. Епископ Гедеон се заправо вратио са пута у Америку, где је разговарао са члановима Конгреса о прогонима украјинских архијереја, свештенства и верника од стране расколника и националиста. Његово Преосвештенство има и америчко држављанство. Епископ Гедеон је 5. фебруара 2019. информисао групу америчких конгресмена о чињеницама везаним за дискриминацију канонске Украјинске Цркве у украјинској држави. Такође је говорио о томе како представници расколничке Цркве грубо крше међународно право и украјински Устав и о насилним радњама разних радикалних организација у Украјини. Државном секретару Мајку Помпеу уручио је и званичан апел Украјинске Цркве тражећи од САД да размотре многе случајеве кршења права и слобода верника. Америчке власти су обећале да ће истражити ситуацију. После састанка са Помпеом, новинари су га упитали да ли ће украјинске власти повећати притисак на Цркву и на њега лично због његовог говора пред Конгресом. Он је одговорио да се све може догодити. Затварање и депортација Епископ Гидеон је оптужен и да се бави „антиукрајинском активношћу“. Раколници-националисти већ годину дана покушавају да његов манастир не само да буде затворен, већ и разорен, тврдећи да делује као руски агент и да је изграђен незаконито. Судски поступак по том питању заказан је за 21. фебруар 2019. године. Украјинска безбедносна служба привела је еп. Гедеона на аеродрому Бориспил у Кијеву. Вест о његовом притвору први пут је објављена на фејсбуку Владикиног секретара протођакона Антона. „Не знамо где су га депортовали,“ рекао је у почетку протођакон. „Он је држављанин Украјине. Рођен је у Украјини. У овом тренутку он је лишен држављанства и тамо где га депортују непознат је.“ Док је био у притвору, епископ је почео да се осећа болесно, али агенти су му једва доносили лекове. Адвокатима и парламентарним посланицима такође није било дозвољено да га виде, преноси Савез православних новинара позивајући се Гедеонову фексбук страницу Владика такође напомиње да је његов притвор наводно заснован на „чињеници да је мој пасош наводно изгубљен“, иако је његова секретарица изјавила да је његов пасош заправо запленила украјинска служба безбедности. Осим тога, изгубљени пасош није разлог за поништење држављанства и депортацију. „Нису ме пустили у Украјину, тврдећи да је моје држављанство анулирано, да је неважеће, иако сам пре само 15 дана одлетео без икаквих проблема или било какве судске одлуке“, рекао је епископ у једној од својих видео порука. Еп. Гедеон такође није имао проблема да прође кроз пасошку контролу у Америци, упркос тврдњама украјинских власти да нема пасош. У међувремену, секретар за штампу шефа Државне граничне службе Олег Слободијан пише да су граничари испуњавали наређење Службе безбедности и да су му одузели пасош „јер та личност има држављанство неколико земаља“. Штавише, Слободијан пише: испоставило се да је овај грађанин укључен у антиукрајинску пропаганду и да је активан у „руском свету“. Тако је украјински грађанин лишен свог држављанства и отаџбине на основу својих ставова, без обзира на украјински Устав или закон. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. На Бадњи дан, 6. јануара 2019. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју празник Христовог Рођења. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирика, предстојећи Празник Владици је честитао презвитер Александар Игњатов, парох при Светосавском храму. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У овом времену богоотуђености и пропагирања егоизма, има ли шта потребније и важније од тога да нам Господ отвори духовни вид и дарује снагу да тежимо Његовим вечним вредностима, навео је отац Александар у просторијама Црквене општине новосадске. Преосвећени Владика је захвалио презвитеру Александру и свештенослужитељима новосадским на поучној честитки, упутивши им речи очинске и архипастирске поуке, те поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој сверадосним поздравом – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Наша је дужност као свештенослужитељâ да не дозволимо да кандило вере, наде и љубави не само да не буде угашено, да и не буде притуљено, скоро невидљиво, него да гледамо да се оно разгори, да се распламса, а да би се то десило мора да се разгори најпре у нама самима. Тек тада ћемо моћи да зрачимо сваким својим делом, својом речју, чак и помислима неизговореним, благодат Божја чини да и оне зраче и сведоче, поручио је Епископ бачки. Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први је, у своје лично и у име свега свештенства, монаштва и благоверног народа богоспасаване Епархије бачке, честитао јубилеј – педесет година монашког подвига владике Иринеја. Честитам овај велики јубилеј, да сви заједно узносимо Богу молитве за ваше здравље, духовну и телесну снагу, да бисте нас још дуго година водили, поучавали и саветовали свему ономе што ми, по својим слабостима и мањкавостима, нисмо кадри да баш на најбољи могући начин урадимо, казао је прота Миливој. Извор: Епархија бачка
  6. Поводом ауторског текста који сам објавио у Вашем листу под насловом “Филистар, хуља или будала“, а који је објављен дана 01. 11 .2017. године, овим путем се јавно извињавам епископу господину Иринеју Буловићу за поједине наводе који су у том тексту изнети. Наглашавам да ми ни у једном моменту није била намера да увредим преосвећеног епископа. Наведени текст је био пре свега мој лични став поводом тврдњи епископа господина Буловића на рачун министарке Зоране Михајловић у вези с рађањем деце. У поменутом тексту сам изнео неслагање са ставом СПЦ. Цитирајући Гетеа, намера ми је била да изнесем своје мишљење у вези са ставовима наше Цркве у вези са актуелним дешавањима у друштву, али без намера омаловажавања било кога, а нарочито не црквених великодостојника. Потичем из старе свештеничке породице (и по оцу, и по мајци), те ми је апсолутно страно и неприхватљиво да вређам представнике наше Цркве, па самим тим и да увредим на било који начин епископа господина Иринеја Буловића. Желим да истакнем да имам изузетно позитивно мишљење о бачком епископу господину Иринеју, али сам и о томе говорио у свом ауторском тексту када сам изнео вредносни суд да Његово преосвештенство спада међу планетарно најобразованије људе у филозофском, теолошком, метафизичком и лингвистичком смислу. Илија Радуловић ВЕСТ ПРЕУЗЕТА СА САЈТА ДНЕВНОГ ЛИСТА ДАНАС Извор: Епархија бачка
  7. Поводом ауторског текста који сам објавио у Вашем листу под насловом “Филистар, хуља или будала“, а који је објављен дана 01. 11 .2017. године, овим путем се јавно извињавам епископу господину Иринеју Буловићу за поједине наводе који су у том тексту изнети. Наглашавам да ми ни у једном моменту није била намера да увредим преосвећеног епископа. Наведени текст је био пре свега мој лични став поводом тврдњи епископа господина Буловића на рачун министарке Зоране Михајловић у вези с рађањем деце. У поменутом тексту сам изнео неслагање са ставом СПЦ. Цитирајући Гетеа, намера ми је била да изнесем своје мишљење у вези са ставовима наше Цркве у вези са актуелним дешавањима у друштву, али без намера омаловажавања било кога, а нарочито не црквених великодостојника. Потичем из старе свештеничке породице (и по оцу, и по мајци), те ми је апсолутно страно и неприхватљиво да вређам представнике наше Цркве, па самим тим и да увредим на било који начин епископа господина Иринеја Буловића. Желим да истакнем да имам изузетно позитивно мишљење о бачком епископу господину Иринеју, али сам и о томе говорио у свом ауторском тексту када сам изнео вредносни суд да Његово преосвештенство спада међу планетарно најобразованије људе у филозофском, теолошком, метафизичком и лингвистичком смислу. Илија Радуловић ВЕСТ ПРЕУЗЕТА СА САЈТА ДНЕВНОГ ЛИСТА ДАНАС Извор: Епархија бачка View full Странице
  8. У недељу, 28. октобра 2018. године, када Црква прославља Светог свештеномученика Лукијана, презвитера антиохијског, у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу одржан је помен блаженопочившем епископу Лукијану Владулову, првом епископу Епархије осечкопољске и барањске, који је понео монашко име по споменутом светитељу. Помен блаженопочившем епископу Лукијану одржао је протојереј – ставрофор Милован Влаовић, парох други даљски. Епископ Лукијан упокојио се дана 24. маја 2017. године у Клиничком болничком центру у Осијеку у 84. години живота. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 23. маја 1991. године за епископа васпостављене Епархије осечкопољске и барањске. Епископ Лукијан преузео је васпостављену Епархију осечкопољску и барањску у ратном периоду, а огромна улога у тешком ратном и послератном периоду нешто је што је посебно обележило двадесет шест година његове архијерејске службе. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  9. У недељу, 28. октобра 2018. године, када Црква прославља Светог свештеномученика Лукијана, презвитера антиохијског, у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу одржан је помен блаженопочившем епископу Лукијану Владулову, првом епископу Епархије осечкопољске и барањске, који је понео монашко име по споменутом светитељу. Помен блаженопочившем епископу Лукијану одржао је протојереј – ставрофор Милован Влаовић, парох други даљски. Епископ Лукијан упокојио се дана 24. маја 2017. године у Клиничком болничком центру у Осијеку у 84. години живота. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 23. маја 1991. године за епископа васпостављене Епархије осечкопољске и барањске. Епископ Лукијан преузео је васпостављену Епархију осечкопољску и барањску у ратном периоду, а огромна улога у тешком ратном и послератном периоду нешто је што је посебно обележило двадесет шест година његове архијерејске службе. Извор: Епархија осечкопољска и барањска View full Странице
  10. Православни Епископ будимљанско-никшићки Богољубивом свештенству, преподобном монаштву и вјерном народу Епархије будимљанско-никшићке Покренути хришћанском љубављу и братским саосјећајем, у временима нове косовске Голготе, од свег срца дајемо подршку Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Господину Теодосију, његовом свештенству и цијелом страдајућем српском народу на Косову и Метохији у њиховој непоколебљивој одлучности да остану и опстану на својим прадједовским огњиштима, на светој српској земљи, чувајући своје светиње које су неотуђиво благо цијелог српског народа и изузетно важан дио свјетске духовне и културне баштине. Истовремено позивамо свештенство, монаштво и вјерни народ повјерене нам Епархије будимљанско-никшићке да сви заједно, за нашу браћу на Косову и Метохији, принесемо Богу живоме своје усрдне молитве са ванредним постом душе и тијела почевши од понедјељка 6-ог до петка 10- ог августа 2018. године. С Божијим благословом, Православни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије упутио подршку Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском Теодосију и народу на Косову и Метохији. Православни Епископ будимљанско-никшићки Богољубивом свештенству, преподобном монаштву и вјерном народу Епархије будимљанско-никшићке Покренути хришћанском љубављу и братским саосјећајем, у временима нове косовске Голготе, од свег срца дајемо подршку Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Господину Теодосију, његовом свештенству и цијелом страдајућем српском народу на Косову и Метохији у њиховој непоколебљивој одлучности да остану и опстану на својим прадједовским огњиштима, на светој српској земљи, чувајући своје светиње које су неотуђиво благо цијелог српског народа и изузетно важан дио свјетске духовне и културне баштине. Истовремено позивамо свештенство, монаштво и вјерни народ повјерене нам Епархије будимљанско-никшићке да сви заједно, за нашу браћу на Косову и Метохији, принесемо Богу живоме своје усрдне молитве са ванредним постом душе и тијела почевши од понедјељка 6-ог до петка 10- ог августа 2018. године. С Божијим благословом, Православни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  12. У својој беседи, после парастоса, Епископ Иринеј је истакао: "Ја сам кроз свој скромни овоземаљски живот Владику Лукијана познавао пола века. Верујем да је он за сав свој труд на земљи, за своје истинско и искрено служење Господу, служење Цркви Божијој и служење нашем роду српском, добио венац славе у Царству небеском. Оно што га је одликовало и што у овом тренутку желим да нагласим, била је ретка, изузетна ревност и трудољубље у служењу вери Божијој овде на земљи. Владика Лукијан, докле год је могао да влада собом, непрекидно се трудио, не жалећи себе. Био је добри и верни слуга, све дарове које му је Бог дао, и физичку снагу и љубав своје душе и свога срца, и велико трудољубље, све је то принео, као жртву чисту и благопријатну Богу, на жртвеник Христове љубави, на изградњу богочовечанског тела Цркве Његове и на добро и опстанак свога српскога народа овде, у епархији која му је била поверена. Ја се надам, нека Бог тако и да, да и његов наследник богољубезњејши отац Херувим, изабрани Епископ осечкопољски, настави истим тим трагом, као што је већ и почео службујући у Далмацији на разним пољима делања". Извор: Епархија осечко-пољска и барањска
  13. У Саборном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу, 19. маја 2018. године, служена је Света Литургија и годишњи парастос блаженопочившем епископу Лукијану. Светом Литургијом је началствовао богољубезњејши игуман Херувим, изабрани Епископ осечкопољски и барањски, уз саслужење свештенства, монаштва и верног народа Осечкопољске и барањске и Бачке епархије. Након Литургије Епископ бачки Господин Иринеј, администратор Епархије осечкопољске и барањске, служио је парастос блаженопочившем епископу Лукијану. Звучни запис беседе Владике Иринеја -ФОТОГАЛЕРИЈА- У својој беседи, после парастоса, Епископ Иринеј је истакао: "Ја сам кроз свој скромни овоземаљски живот Владику Лукијана познавао пола века. Верујем да је он за сав свој труд на земљи, за своје истинско и искрено служење Господу, служење Цркви Божијој и служење нашем роду српском, добио венац славе у Царству небеском. Оно што га је одликовало и што у овом тренутку желим да нагласим, била је ретка, изузетна ревност и трудољубље у служењу вери Божијој овде на земљи. Владика Лукијан, докле год је могао да влада собом, непрекидно се трудио, не жалећи себе. Био је добри и верни слуга, све дарове које му је Бог дао, и физичку снагу и љубав своје душе и свога срца, и велико трудољубље, све је то принео, као жртву чисту и благопријатну Богу, на жртвеник Христове љубави, на изградњу богочовечанског тела Цркве Његове и на добро и опстанак свога српскога народа овде, у епархији која му је била поверена. Ја се надам, нека Бог тако и да, да и његов наследник богољубезњејши отац Херувим, изабрани Епископ осечкопољски, настави истим тим трагом, као што је већ и почео службујући у Далмацији на разним пољима делања". Извор: Епархија осечко-пољска и барањска View full Странице
  14. Епархија осечко-пољска и барањска обавештава јавност да ће годишњи парастос блаженопочившем епископу Лукијану бити служен у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу, у суботу, 19. маја 2018. године, после свете Литургије која почиње у 9,30 часова. Вечан ти спомен, достојни блаженства незаборавни владико Лукијане! Извор: Епархија бачка View full Странице
  15. Како преноси београдски "Данас" главна Априлска награда за укупан развој град Шапца додељна је Преосвећеном епископу Лаврентију. У образложењу комисије за доделу овог највишег градског признања истиче се да је владика Лаврентије прошле године навршио 50 година архијерејске службе. Даље се каже: Vladika Lavrentije je zbog svoje širine razmišljanja i delovanja autoritet mnogima. Njegov rad i poruke koje nam šalje u savršenom su skladu sa modernošću i zahtevima savremenog društva. Takvu meru mogao je da dosegne samo neko izuzetnog obrazovanja, obdaren mudrošću i ljubavlju prema čoveku i svetu. Njegova ocena da su ljubav i razumevanje među ljudima najvažniji, kako bi živeli u slozi, i da se u svakom čoveku može pronaći dobro, maksima je i preporuka svakom čoveku. Редакција Поука се придружује честиткама добитнику награде од суграђана, што је, знамо, увек најтеже, молитвеним ускликом: НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВЛАДИКО!
  16. Извор:https://www.danas.rs/drustvo/glavno-priznanje-dodeljeno-episkopu-sabackom-lavrentiju/ Фотографија: Димитрије Благојевић Како преноси београдски "Данас" главна Априлска награда за укупан развој град Шапца додељна је Преосвећеном епископу Лаврентију. У образложењу комисије за доделу овог највишег градског признања истиче се да је владика Лаврентије прошле године навршио 50 година архијерејске службе. Даље се каже: Vladika Lavrentije je zbog svoje širine razmišljanja i delovanja autoritet mnogima. Njegov rad i poruke koje nam šalje u savršenom su skladu sa modernošću i zahtevima savremenog društva. Takvu meru mogao je da dosegne samo neko izuzetnog obrazovanja, obdaren mudrošću i ljubavlju prema čoveku i svetu. Njegova ocena da su ljubav i razumevanje među ljudima najvažniji, kako bi živeli u slozi, i da se u svakom čoveku može pronaći dobro, maksima je i preporuka svakom čoveku. Редакција Поука се придружује честиткама добитнику награде од суграђана, што је, знамо, увек најтеже, молитвеним ускликом: НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВЛАДИКО! View full Странице
  17. ТЕКСТ ЧЕСТИТКЕ: У почетку би вече, а потом би јутро новога дана. Тако од искони ствара Бог. А у шести дан, у дан у који је некад створио човека, Бог пострада у човечјем телу, на Голготи бива скинут са Крста и у предвечерје суботе, а беше велики дан она субота, положен у гроб да би у тами гроба починуо Он који на длану своје љубави држи свод небески, а сјајем својих очију, светлошћу напаја звезде. Он, Који је наша страдања учинио Својим, одлучио је да Своје Васкрсење дарује нама и да га учини нашим васкрсењем. Спасао је наше дане обасјавши их светлошћу својом, светлошћу новог Сунца које је засијало из гроба. У освитку првога дана седмице, Господ поново ствара, распадљиво претвара у нераспадљиво, трулежно чини нетрулежним, устаје из гроба и објављује свима: Радујте се! Радујте се јер вам дајем радост неодузимљиву! И још додаје: Да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни. Преосвећени Владико, у ово предвечерје Пасхалне ноћи, која лагано клизи ка освиту дана Васкрсења, у коме препознајемо зору тајанственога, незалазнога дана Царства Божјег, дана који сведочи да је жив Христос и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим, желим да Вас срдачно поздравим, да Вам, како у лично, тако и у име свега свештенства, монаштва и благоверног народа, поверене Вам, богоспасаване Епархије бачке, честитам јубилеј – педесет година Вашег монашког подвига, да молим за све нас Ваше очинске молитве и благослове, а честитајући Вам Празник Пасхе Господње, узвикујем са светим Јованом: Нека се нико не боји смрти јер нас ослободи Спасова смрт! Васкрсе Христос и радују се анђели! Васкрсе Христос и живот царује! Радујмо се и ми, јер Х Р И С Т О С В А С К Р С Е! Преосвећени Владика се захвалио проти Жељку и свештенослужитељима новосадским на поучној честитки, упутвиши им речи очинске и Архипастирске поуке, те поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој сверадосним поздравом – ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Извор: Епархија бачка
  18. На Велику Суботу, 07. априла 2018. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком Господину др Иринеју празник Васкрсења Христовa. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирикâ, предстојећи Празник Владици је честитао протојереј Жељко Латиновић, настојатељ Успенске цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- ТЕКСТ ЧЕСТИТКЕ: У почетку би вече, а потом би јутро новога дана. Тако од искони ствара Бог. А у шести дан, у дан у који је некад створио човека, Бог пострада у човечјем телу, на Голготи бива скинут са Крста и у предвечерје суботе, а беше велики дан она субота, положен у гроб да би у тами гроба починуо Он који на длану своје љубави држи свод небески, а сјајем својих очију, светлошћу напаја звезде. Он, Који је наша страдања учинио Својим, одлучио је да Своје Васкрсење дарује нама и да га учини нашим васкрсењем. Спасао је наше дане обасјавши их светлошћу својом, светлошћу новог Сунца које је засијало из гроба. У освитку првога дана седмице, Господ поново ствара, распадљиво претвара у нераспадљиво, трулежно чини нетрулежним, устаје из гроба и објављује свима: Радујте се! Радујте се јер вам дајем радост неодузимљиву! И још додаје: Да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни. Преосвећени Владико, у ово предвечерје Пасхалне ноћи, која лагано клизи ка освиту дана Васкрсења, у коме препознајемо зору тајанственога, незалазнога дана Царства Божјег, дана који сведочи да је жив Христос и да је са нама, да смо и ми живи са Њим Живим, желим да Вас срдачно поздравим, да Вам, како у лично, тако и у име свега свештенства, монаштва и благоверног народа, поверене Вам, богоспасаване Епархије бачке, честитам јубилеј – педесет година Вашег монашког подвига, да молим за све нас Ваше очинске молитве и благослове, а честитајући Вам Празник Пасхе Господње, узвикујем са светим Јованом: Нека се нико не боји смрти јер нас ослободи Спасова смрт! Васкрсе Христос и радују се анђели! Васкрсе Христос и живот царује! Радујмо се и ми, јер Х Р И С Т О С В А С К Р С Е! Преосвећени Владика се захвалио проти Жељку и свештенослужитељима новосадским на поучној честитки, упутвиши им речи очинске и Архипастирске поуке, те поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој сверадосним поздравом – ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Извор: Епархија бачка View full Странице
  19. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирикa, предстојећи Празник Владици је честитао протопрезвитер Предраг Толимир, парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Тама је развејана и поново је светлост обасјала свет који је седео у тами незнања и немоћи. Ми празнујемо Божји долазак међу људе да бисмо се поново вратили у заједницу са Богом. Дошао је нови Адам, Христос. Као што у старом Адаму умресмо, тако смо у Христу оживели да се са Њим родимо, сараспнемо, сапогребемо и саваскрснемо. Када наступи пролеће цела природа оживи. Тако исто и Христос својим Рођењем сија као пролеће радости свој васељени и сву твар преображава, рекао је отац Толимир. Преосвећени Владика је захвалио протопрезвитеру Предрагу Толимиру и свим новосадским свештенослужитељима на лепој, духовно садржајној, од срца изреченој и пастирски надахнутој честитки, упутивши им речи очинске и архипастирске поуке. Владика Иринеј је посебно нагласио да је потребно да и ми будемо активни учесници а не само они који се сећају божићних догађаја. То и јесте смисао Празника и то јесте смисао служења свете Литургије на празнике да бисмо били учесници догађаја спасења, сарадници домостроја спасења. Господ је извршио све за нас и уместо нас, на нама је да примимо са благодарношћу дар Његове неизмерне и недокучиве љубави, навео је Епископ бачки, узвраћајући честитке и молитвене жеље пред наступајући Нову годину благости Господње. Владика Иринеј је, на крају, пожелео срећне предстојеће празнике свеколикој пуноти Цркве Божје у Бачкој, радосним поздравом – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Извор: Епархија бачка
  20. На Бадњи дан, 6. јануара 2018. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину Иринеју празник Христовог Рођења. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У своје лично име, као и у име свих новосадских клирикa, предстојећи Празник Владици је честитао протопрезвитер Предраг Толимир, парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Тама је развејана и поново је светлост обасјала свет који је седео у тами незнања и немоћи. Ми празнујемо Божји долазак међу људе да бисмо се поново вратили у заједницу са Богом. Дошао је нови Адам, Христос. Као што у старом Адаму умресмо, тако смо у Христу оживели да се са Њим родимо, сараспнемо, сапогребемо и саваскрснемо. Када наступи пролеће цела природа оживи. Тако исто и Христос својим Рођењем сија као пролеће радости свој васељени и сву твар преображава, рекао је отац Толимир. Преосвећени Владика је захвалио протопрезвитеру Предрагу Толимиру и свим новосадским свештенослужитељима на лепој, духовно садржајној, од срца изреченој и пастирски надахнутој честитки, упутивши им речи очинске и архипастирске поуке. Владика Иринеј је посебно нагласио да је потребно да и ми будемо активни учесници а не само они који се сећају божићних догађаја. То и јесте смисао Празника и то јесте смисао служења свете Литургије на празнике да бисмо били учесници догађаја спасења, сарадници домостроја спасења. Господ је извршио све за нас и уместо нас, на нама је да примимо са благодарношћу дар Његове неизмерне и недокучиве љубави, навео је Епископ бачки, узвраћајући честитке и молитвене жеље пред наступајући Нову годину благости Господње. Владика Иринеј је, на крају, пожелео срећне предстојеће празнике свеколикој пуноти Цркве Божје у Бачкој, радосним поздравом – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Извор: Епархија бачка View full Странице
  21. Трочлани жири који је одлучивао о награди сачињавали су Никола Вуколић, председник Задужбине, Миљенко Јерговић, књижевник и Младен Весковић, књижевни критичар. Присутнима се прво обратио Вуколић, упознавши их са чињеницом да се „Кочићево перо“ већ више од 20 година додијељује „ауторима који на својствен начин слиједе љепоту Кочићеве речи и дубину Кочићеве мисли“, као и са чињеницом да је жири једногласно одлучио да групи таквих аутора приброји и владику Григорија. Међу нарочито важним порукама књиге „Преко прага“ Вуколић је истакао ону о томе да се људи не дијеле по вјерској и националној основи, већ постоје само људи и нељуди. Миљенко Јерговић сликовито је подвукао значај књижевности рекавши да књиге излазе већ хиљадама година „да људи не би потпуно подивљали“, те одредивши човјека као „биће које очекује причу“. Стога је Јерговић нарочито похвалио Владикино кочићевско „чудесно умјеће приповједања прича“, које се пројавило упркос терету који представља његова епископска служба, која „читаоцима намеће ону врсту ауторитета коју књига заправо не воли“. Збирка „Преко прага“ ипак је пронашла, сматра он, свој пут како до од ауторитета еманциповане, тако и, што је још важније, до обичне, простодушне читалачке публике. Ово је нарочито значајно јер, увјерен је Јерговић, у питању је књига која има потенцијал поправљања нарушеног и поквареног у душама људи. Младен Весковић је, слажући се са претходницима истакао још неколико аспеката са којих се може сагледати значај награђене збирке. Прво, њен аутор је прекорачио устаљене оквире службе коју обавља, и први је, макар у последњих стотинак година, (поготово високи) великодостојник Српске Православне Цркве који се широј јавности представља као књижевник. Друго, Весковић је похвалио једноставност Владикиног приповједања, која би на први поглед могла заварати и заличити на невјештост, али се заправо ради о непретенциозности, избјегавању злоупотребе епископског ауторитета и покушај да се читаоцу обрати на најпријемчивији могући начин. За Весковића је значајно и интересантно и то што нам књига пружа увид у „живот свештеника унутра“, те нам омогућава да сагледамо шта он то види и чује у злим временима. Последњи се присутнима обратио и сам аутор, владика Григорије. У свом кратком говору Владика се нарочито осврнуо на лик онога чије име носе додијељене му награде - Петра Кочића. Он се похвално осврнуо на његов списатељски дар, али и на бунтовни карактер, посебно пред стегама и оковима, те на његов сатирични и хумористични смијех. Владика је изразио жаљење због Кочићевог прераног упокојења, које нас је лишило нових дјела из његовог пера, цитирајући Дучића који је о Кочићевој смрти потресно говорио као о „једном нашем преломљеном мачу, замуклом гласу побједе и једној нашој изгубљеној бици“. Због свега реченог, добијање награде која носи управо име Петра Кочића представља за Владику нарочиту радост, али и одговорност. Награду „Кочићево перо“ Владици је уручио познати књижевник Владимир Пиштало, док му је награду „Кочићева књига“ додијелила глумица, сликарка и књижевница Ева Рас. Читавој церемонији додјеле наградâ присуствовао је, за овакве манифестације, изузетно велики број људи, међу којима и познати књижевници Драган Великић, Владимир Кецмановић, Ђорђо Сладоје и други. Свима присутнима Владика је од срца заблагодарио на части и радости које су му својим присуством приредили. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  22. Дана 22. децембра 2017. године у Коларчевој задужбини у Београду Епископу захумско-херцеговачком и приморском Григорију додијељене су награде „Кочићево перо“ и „Кочићева књига“ за 2017. годину, Задужбине „Петар Кочић“ са сједиштем у Бањалуци и Београду. Трочлани жири који је одлучивао о награди сачињавали су Никола Вуколић, председник Задужбине, Миљенко Јерговић, књижевник и Младен Весковић, књижевни критичар. Присутнима се прво обратио Вуколић, упознавши их са чињеницом да се „Кочићево перо“ већ више од 20 година додијељује „ауторима који на својствен начин слиједе љепоту Кочићеве речи и дубину Кочићеве мисли“, као и са чињеницом да је жири једногласно одлучио да групи таквих аутора приброји и владику Григорија. Међу нарочито важним порукама књиге „Преко прага“ Вуколић је истакао ону о томе да се људи не дијеле по вјерској и националној основи, већ постоје само људи и нељуди. Миљенко Јерговић сликовито је подвукао значај књижевности рекавши да књиге излазе већ хиљадама година „да људи не би потпуно подивљали“, те одредивши човјека као „биће које очекује причу“. Стога је Јерговић нарочито похвалио Владикино кочићевско „чудесно умјеће приповједања прича“, које се пројавило упркос терету који представља његова епископска служба, која „читаоцима намеће ону врсту ауторитета коју књига заправо не воли“. Збирка „Преко прага“ ипак је пронашла, сматра он, свој пут како до од ауторитета еманциповане, тако и, што је још важније, до обичне, простодушне читалачке публике. Ово је нарочито значајно јер, увјерен је Јерговић, у питању је књига која има потенцијал поправљања нарушеног и поквареног у душама људи. Младен Весковић је, слажући се са претходницима истакао још неколико аспеката са којих се може сагледати значај награђене збирке. Прво, њен аутор је прекорачио устаљене оквире службе коју обавља, и први је, макар у последњих стотинак година, (поготово високи) великодостојник Српске Православне Цркве који се широј јавности представља као књижевник. Друго, Весковић је похвалио једноставност Владикиног приповједања, која би на први поглед могла заварати и заличити на невјештост, али се заправо ради о непретенциозности, избјегавању злоупотребе епископског ауторитета и покушај да се читаоцу обрати на најпријемчивији могући начин. За Весковића је значајно и интересантно и то што нам књига пружа увид у „живот свештеника унутра“, те нам омогућава да сагледамо шта он то види и чује у злим временима. Последњи се присутнима обратио и сам аутор, владика Григорије. У свом кратком говору Владика се нарочито осврнуо на лик онога чије име носе додијељене му награде - Петра Кочића. Он се похвално осврнуо на његов списатељски дар, али и на бунтовни карактер, посебно пред стегама и оковима, те на његов сатирични и хумористични смијех. Владика је изразио жаљење због Кочићевог прераног упокојења, које нас је лишило нових дјела из његовог пера, цитирајући Дучића који је о Кочићевој смрти потресно говорио као о „једном нашем преломљеном мачу, замуклом гласу побједе и једној нашој изгубљеној бици“. Због свега реченог, добијање награде која носи управо име Петра Кочића представља за Владику нарочиту радост, али и одговорност. Награду „Кочићево перо“ Владици је уручио познати књижевник Владимир Пиштало, док му је награду „Кочићева књига“ додијелила глумица, сликарка и књижевница Ева Рас. Читавој церемонији додјеле наградâ присуствовао је, за овакве манифестације, изузетно велики број људи, међу којима и познати књижевници Драган Великић, Владимир Кецмановић, Ђорђо Сладоје и други. Свима присутнима Владика је од срца заблагодарио на части и радости које су му својим присуством приредили. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска View full Странице
  23. Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је 18. децембра 2017. године свету Литургију у манастиру Рујно. Саслуживали су клирици Епархије жичке. После свете Литургије, владика Арсеније је служио парастос блаженопочившем епископу жичком Хризостому (Столићу) од чијег упокојења је протекло пет година. Извор: Епархија нишка View full Странице
×
×
  • Create New...