Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'епархију'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 22 results

  1. КРУНА ИМПЕX доо је предузеће које постоји од 1992. год. у Крушевцу. Бави се продајом робе чији је асортиман намењен за унутрашње опремање стамбених и јавних, тј. пословних објеката. У најновије време смо проширили нашу делатност на црквену галантерију и покренули најсавременију производњу свега што је потребно за вашу цркву, манастир, епархију, почев од подрасника, раса, одежди, стубића, па до персонализованих производа за подове, душеке, завесе и свега осталог што је потребно за опремање епархијских и манастирских конака. Одежде и мантије, свештеничке капе, камилавке, пане, све за свештенство и монаштво радимо са најкавлитетнијим материјалима, са везом, златоткано, управо онако како ви желите и какве су потребе ваших цркава. Производња црквене галантерије постоји и ради благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина др Давида Наш тим ће изаћи, по вашој жељи на лице места, направити процену свега што је потребно за опремање. Наши производи красе многе храмове и манастире широм наше СПЦ, у земљи Србији и у свету. Желимо да вам сарадња са нама буде, испред свега, израз наше љубави према Цркви, и грађење пријатељског односа и поверења. Посетите нас или позовите. Наша адреса је: Адреса: Николе Тесле 14 ( Зграда базена ), Крушевац Телефон: 037 / 492 262, моб.тел 063 775 45 93 Производња црквене галантерије је на адреси Достојевског 17 у Крушевцу контакт e-mail: krunaimpex@ptt.rs Наш богат продајни асортиман обухвата: * подне облоге (теписи, итисони, стазе, ПВЦ подови, иглани подови, ламинат, паркет) * мебл штофове (у преко 300 дезена) домаће и увозне, као и услугу пресвлачења намештаја * душеке – врхунског квалитета (симпо и ТИН) у свим димензијема * завесе - врхунског квалитета и краљевског изгледа, намењене за кућну и пословну декорацију укључујћи и програм пакето механизама, тракастих завеса и венецијанера
  2. Гркокатолици у Руском Крстуру добили Епархију светог Николе 20.05.2019 • 09:5109:54 Извор: Dnevnik.rs РУСКИ КРСТУР: У Руском Крстуру јуче је на архијерејској литургији свечано успостављена гркокатоличка Епархија светог Николе, која окупља гркокатолике на територији целе Србији, а за првог епарха интронизован је владика Георгије (Ђура) Џуџар. Фото: Dnevnik.rs На свечаности која је одржана у катедралној цкви Светог Николе у Руском Крстуру прочитан је декрет поглавара католичке цркве, папа Фрање, којим се успоставља гркокатоличка епархија, која је протеклих 15 година функционисала као егзархат за гркокатолике. Ову одлуку прочитао је кардинал Леонардо Сандри, префект конгрегације за источне цркве. Литургији је присуствовао више од 20 црквених великодостојника, митрополита и епископа гркокатоличке цркве из земаља у којима егзистира гркокатоличка црква, али и римокатоличке цркве међу којима су били Лућано Соријани, апостолски нунциј и београдски надбискуп Стансилав Хочевар, као и представници Српске православне цркве. Овом веома значајном догађају за гркокатолике у Србији присуствовао је и председник општине Кула Дајман Миљанић, али и председник Лиге социјалдемократа Ненад Чанак, као и представници дипломатског кора. Гркокатоличкој цркви у Србији, односно католицима византијског обреда припадају највише Русини, Украјинци, али и Румуни на југу Баната. Фото: Dnevnik.rs Новоизабрани епарх Георгије поклонио је високом изасланику Свете столице, кардиналу Сандрију, икону Светог Никлоле, патрона нове епархије, док је председник конгрегације за источне цркве гркокатоличком владики уручио медаљу којом га је одликовао папа Фрања. А. С.
  3. На радост пуноће Цркве Христове гост Епархија милешевске 23. и 24. марта 2019. године био је Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игњатије, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Посета је уприличена поводом предстојећег јубилеја – 800 година манастира Милешеве, и једна је у низу догађаја који уводе у сам јубилеј. Драгог госта испред епархијског седишта у Пријепољу дочекао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са сарадницима. Првог дана посете, првопастир Епархије пожаревачко-браничевске одржао је поучно предавање у Дому културе у Пријепољу на тему Црква и живот, на коме је појаснио природу Цркве и на који начин се остварује живот човеков у Цркви Христовој, нагласивши да је Божанска Литургија на којој се сабирамо есхатолошко пројављивање Цркве овде и сада, у којој се збива и остварује за нас продор у свет и време оног Есхатона, онога Последњег у нашој вери што је Бог обећао и што даје онима који Га љубе, а што нам је припремљено и резервисано за сву вечност. Она је, према речима Преосвећеног, тајна Сина Љубљенога и нашег богооблагодаћења у Љубљеноме, она је Богочовечанска Тајна сједињења и јединства Бога и човека у Једноме Христу, у јединству Њега као Главе и Тела, које је Црква Његова. Сутрадан, у другу недељу Великог поста, Преосвећени Владика г. Игњатије началствовао је Божанском Литургијом у Спасовој цркви милешевске обитељи уз саслужење Преосвећеног Епископа г. Атанасија, свештеномонаштва и свештенства Епархије милешевске. Сабраном народу беседио је владика Игњатије који је рекао да је Бог Личност и да је нас створио по лику своме, као слободне личности, и жели да има личну заједницу са нама, као што и ми као личности када ступамо у односе са неким другим човеком, ми желимо да он нас као личност познаје, да нас воли, да буде са нама у заједници слободно: -У тој заједници љубави и слободе, личној заједници ми познајемо Бога, и зато Господ и каже у Јеванђељу: Сваки онај који не љуби, тај не познаје Бога. Дакле, овде је љубав неопходна да бисмо познали Бога, као што то чинимо и са људима. Могу око нас да постоје многи људи, хиљаде, и ми никога не познајемо од њих и они за нас буду као ствари, али када заволимо једнога човека он за нас постаје личност, и оно што је најважније, постаје такав да ми не можемо да живимо без њега. Управо када остваримо заједницу са Господом, тада ми не можемо да живимо без Њега. Он постаје део наше личности, а то се остварује кроз пост, остварује се у Литургији и причешћу. -Пост је овде само један позив да остваримо заједницу а заједница је причешће и управо та заједница са Богом овде је заједница са људима, јер овде се Господ поистовећује са нама, и ако немамо љубави према Господу тешко ћемо познати овде Господа. Ми ћемо сад тамо видети само обичне људе, али ако имамо љубави и вере тада ћемо у свакоме овде који је крштен, који је сабран, видети самог Господа, управо онако како Свети Игњатије Богоносац препоручује својим верницима: На Епископа гледајте као на Христа, на свештенике као на апостоле, а на свакога брата свога исто тако као на Христа. Немојте гледати да смо као грешни, него нас Господ чини да будемо праведници иако смо грешни. То је оно што ми понављамо на свакој Литургији када подижемо дарове којима ћемо се причешћивати када кажемо: Светиње Светима, и те речи упућене су нама, а ми одговарамо: Један је Свет, један Господ Исус Христос, што значи да смо ми свети зато што је Он свет, а ми у заједници са Њим постајемо свети, беседио је владика Игњатије. Епископ Атанасије је на крају свете службе најпре заблагодарио Богу за литургијско служење Њему, за причешће Њиме, а затим је заблагодарио и Преосвећеном Епископу г. Игњатију на показаној љубави према Епархији милешевској и духовним даровима које је донео, доневши љубав и присуство свих верних његове Епархије: -Епископ носи собом и оприсутњује собом све верне које он предводи на путу ка спасењу, тако да су са нама данас и сви верни из централне Србије, и сви верни из целе Цркве Христове, јер у Цркви Христовој струји исти крвоток живота, тамо где нема отуђености једних од других, него су све ћелије тога бића здраве, јер циркулише љубав покретана истом вером и надом у заједници Тела Христовог, силом Духа Светога. То је уобичајено у Цркви да се браћа поистовећују један са другим, да маре један за другога, да им је стало до другога, да виде како је тај други, пре свега да би били заједно, и да опет испуне заповест и праксу апостолску да тешкоће једни других заједно носимо, и даље друге апостолске заповести и обичаје да они који су јачи допуњују оно што недостаје у крепости њихове браће, тако да направе да је то једно биће, браћа су једно, и онда су им бремена, тешкоће, послушања и све заједничко. -Владика Игњатије је овде увек добро дошао и увек се осећа потреба за његовим присуством. Ми знамо да би он чешће долазио када би имао више времена али његове обавезе су бројне, тако да је за дивљење да је могао издвојити ово време. Видите шта је љубав, братска љубав која је од Господа Христа, да и када нема времена оно се створи и нађе се. Благодаримо му за духовне дарове које донесе и удели синоћ у оном надахнутом, дубоко мисаоном предавању. Осећамо се јачим и мудријим после слушања предавања, снабдевени смо знањем и храброшћу, рекао је Владика Атанасије у захвалном слову. У току дана, Епископи су посетили Саборни храм Светог Василија Острошког у Пријепољу и манастир Светог оца Николаја у Бањи Прибојској, где су срдачно дочекани од настојатеља те обитељи игумана Теофила и братства. Извор: Епархија милешевска
  4. У петак, 22. фебруара 2019. године, гост Епархије милешевске био је Његово Преосвештенство Епископ банатски г. Никанор. Првопастира банатског примио је у епископском седишту у Пријепољу Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије. У срдачном разговору, архијереји су између осталог говорили и о предстојећим великим јубилејима: 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и осамстогодишњици манастира Милешеве. Након разговора, епископи су се поклонили гробу Светог Саве у милешевској обитељи. Извор: Епархија милешевска
  5. Архијерејска Литургија у Бидимпешти. Предавање у Текелијануму. На празник Светог Алимпија Столпника у храму Светог Георгија у Будимпешти свету архијерејску Литургију служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Архиепископ Вада и Митрополит Клужа, Салажа и Марамуреша г. Андреј (Румунска Патријаршија) и Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан, уз саслужење свештенства Српске и Румунске Православне цркве. Епископ Лукијан поздравио је уважене госте речима допродошлице и представио их домаћој Цркви у Будимпешти. Сабраним верницима обратио се и митрополит Андреј који је говорио о братској љубави два народа (Срба и Румуна) и пројави те љубави у евхаристијској заједници. На крају Литургије, митрополит Амфилохије је заблагодарио епископу Лукијану на срдачној добродошлици и на све присутне призвао благослов Божји и његових угодника Светог Петра Цетињског и Василија Острошког, чијих светих моштију је чувар. Претходне вечери у свечаној сали Текелијанума у Будимпешти, митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему Божићни пост - у сусрет Божићу. На задовољство како свих присутних тако и локалних медијских кућа, Владика је говорио о актуелним дешавањима у хришћанском свијету, како на Истоку тако и на Западу, о Косову и Метохији и осталим актуелним дешавањима. Сутрадан, митрополит Амфилохије је посетио Историјски музеј Будимпеште и изложбу о порушеној српској цркви Светог Димитрија у Будиму и делу града у Будиму - Табан који је током времена нестао. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у задужбини великог српског добротвора Саве Поповића Текелије Текелијануму одржао је предавање о тајни Божића и значају Рођења Христовог за човечанство. Предавање су отворили протојереј Зоран Остојић, старешина Саборне цркве Светог Георгија у Будимпешти, и надлежни Епископ будимски г. Лукијан, који се у свом уводном слову подсетио дана када је био студент код тадашњег професора Богословског факултета у Београду јеромонаха Амфилохија. Митрополитовом слову су, поред месног свештенства и монаштва, присуствовали и г. Љубомир Алексов, представник српске заједнице у Парламенту Мађарске, као и др Јованка Ластић, директор Српског забавишта, Основне школе, Гимназије и Колегијума „Никола Тесла“ у Будимпешти, као и други представници Самоуправе Срба у Мађарској, која је кровна организација српског народа у тој земљи. Међу присутнима је био и немали број старијих ученика поменуте Гимназије. Извор: Митрополија црногорско-приморска СПЦ
  6. Обилазак светиња Епархије будимске оставио је велики утисак сведочећи о временима када су се Срби ходећи за патријархом Арсенијем Чарнојевићем настанили на тим просторима. У петак, 7. септембра 2018. године, у задању Текелијанум у Будимпешти, архијереји су присуствовали отварању Месеца српске културе, где је представљено музичко стваралаштво Петра Стојановића, Србина из Мађарске чија дела је извео квинтет Алтро Сенсо. Сутрадан, 8. септембра, после свете Литургије у Светоуспењском храму и братољубивог пријема у двору Епископа будумског уследио је обилазак Сентандреје. У недељу, 9. септембра, у храму Светог Георгија у Будимпешти после свете Литургије уприличено је послужење током којег се епископ Давид упознао са благочестивом заједницом при овој христољубивој парохији. Извор: Српска Православна Црква
  7. Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид боравио је, на братољубиви позив Његовог Преосвештенства Епископа будимског и администратора темишварског г. Лукијана, од 6. до 9. септембра 2018. године у посети Епархији будимској. Обилазак светиња Епархије будимске оставио је велики утисак сведочећи о временима када су се Срби ходећи за патријархом Арсенијем Чарнојевићем настанили на тим просторима. У петак, 7. септембра 2018. године, у задању Текелијанум у Будимпешти, архијереји су присуствовали отварању Месеца српске културе, где је представљено музичко стваралаштво Петра Стојановића, Србина из Мађарске чија дела је извео квинтет Алтро Сенсо. Сутрадан, 8. септембра, после свете Литургије у Светоуспењском храму и братољубивог пријема у двору Епископа будумског уследио је обилазак Сентандреје. У недељу, 9. септембра, у храму Светог Георгија у Будимпешти после свете Литургије уприличено је послужење током којег се епископ Давид упознао са благочестивом заједницом при овој христољубивој парохији. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  8. Његова Светост Патријарх српски Иринеј данас, 31. августа, започиње своју прву званичну посету Епархији аустријско-швајцарској. У пратњи Свјатјејшег су протођакон Стеван Рапајић и управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић. Свечана доксологија и дочек Патријарха Иринеја биће у цркви Успенија Пресвете Богородице у Цириху и у продужетку вечерња служба. Патријарх ће сутрадан, 1. септембра, служити свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Цириху. Вечерњу службу ће служити у храму СПЦ у Луцерну. У недељу, 2. септембра, Његова Светост ће освештати Храм Св. Ћирила и Методија у Берну и служити Литургију. Како је најављено, сусрети са високим црквеним и државним званичницима биће одржани 3. септембра. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 1. септембра 2018. године свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Цириху, док ће 2. септембра осветити храм Светих Ћирила и Методија у Берну. Сусрети са високим црквеним и државним званичницима бити одржани 3. септембра 2018. године. Пријему су присуствовали протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 6. августа 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његово Преосвештенство Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја и Њену Еминенцију др Снежану Јанковић, амбасадора Србије у Швајцарској. Преосвећени Владика Андреј и Њена Еминенција др Снежана Јанковић захвалили су Његовој Светости на срдачном пријему током кога је вођен разговор о припремама за предстојећу канонску посету Епархији аустријско-швајцарској у времену од 31. августа до 4. септембра 2018. године. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће 1. септембра 2018. године свету архијерејску Литургију у храму Свете Тројице у Цириху, док ће 2. септембра осветити храм Светих Ћирила и Методија у Берну. Сусрети са високим црквеним и државним званичницима бити одржани 3. септембра 2018. године. Пријему су присуствовали протојереј-ставрофор Станко Марковић, архијерејски намесник за Швајцарску, и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године. Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања. Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Српска Православна Црква
  12. На дан молитвеног прослављања Светог деспота Стефана Српског, 1. августа 2018. године, Епархију милешевску посетио је директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије г. Милета Радојевић са сарадницима. Госте су на капији манастира Милешеве дочекали Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са сарадницима, председник општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић и његов заменик г. Станко Кијановић. У пријатном разговору епископ Атанасије је нагласио да је Епархија милешевска у овом тренутку највише окренута предстојећој прослави осамстогодишњице Милешеве којој треба посветити пуну пажњу и у њу укључити најважније чиниоце српског друштва, како би се домаћој и светској јавности на најбољи могући начин приказао значај ове светиње која је већ дугих осам векова духовни, национални и културни стожер око којег се Срби са свих меридијана окупљају. Епархија је, према речима Преосвећеног, већ покренула неколико важних пројеката који нас уводе у јубилеј који ће своју пуноћу имати 2020. године. Захваљујући се на срдачној добродошлици г. Милета Радојевић је рекао да ће Канцеларија којом он руководи дати свој допринос у прослављању јубилеја јер Милешева то заслужује, и да се нада да ће се манастир довести у стање којим ћемо сви бити задовољни како бисмо достојанствено обележили осам векова његовог постојања. Након обиласка манастирског комплекса и ручка који је уприличила игуманија Аквилина са сестринством, састанак је настављен у епископској резиденцији у Пријепољу где су потписани анекси уговора о реализацији пројеката између Епархије милешевске и Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. „Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске“, подсећају потписници протеста, „покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Уз напомену да су „маске потпуно пале“ Српске власти и Српска листа, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Истакнути академски радници, професори, црквене старешине и новинари са КиМ, али и из ужег дела Србије, у протестном писму подсећају да су „напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву, почели после састанка руководства Српске листе са председником Републике Србије Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем“. Потписници протеста због напада на СПЦ, „одлучно подржавају Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Истичу, да ти „документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч“. Текст протестног писма преносимо у целости: Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем. Челници странке Српска листа у београдским медијима тврде да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији и да чак и њихова најновија непочинства имају већинску подршку Срба са КиМ. То би значило да се српски народ на Косову и Метохији окренуо против своје Цркве, своје историје и своје државе. Хвала Богу, то није истина. Ми, долепотписани, одлучно подржавамо Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Ови документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч. Позивамо српске власти да обуздају своје „извођаче радова“ из тзв. Српске листе. Сетимо се медијских напада на Оливера Ивановића и трагедије која се догодила 16. јануара. Апелујемо на српске власти и чланове Српске листе да се уразуме, да одрже реч, да поштују Устав и законе Републике Србије и да послушају глас своје Цркве. Господо из Српске листе, не хулите на Бога и не нападајте Његову Цркву, ма колико вас ваши господари терали на то. Они ће, ако дозволимо издају и предају Косова и Метохије, бити далеко, а ви ћете се обрукати пред својим суграђанима, децом и прецима. Ви ћете на себе и своје ближње навалити клетву Лазареву. Својим потписима дајемо пуну подршку Српској православној цркви и епархији Рашко-призренској у борби за очување и заштиту нашег верног народа и наших светиња на Косову и Метохији. Одлучно осуђујемо велеиздајничке намере српских власти и Српске листе. Проф др Смиља Аврамов Архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима Проф др Слободан Антонић Умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић) Данило Баста, редовни члан САНУ Матија Бећковић, редовни члан САНУ Љиљана Богдановић, новинар Милена Вујовић, новинар Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик Маринко Вучинић, публициста Проф др Јован Душанић Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице Никола Н. Живковић, публициста и преводилац Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор богословије у пензији др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник Проф др Александар Јовановић Наташа Јовановић, новинар Проф др Милош Ковић Проф др Часлав Копривица Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић,парох которски Проф др Миодраг Кулић Живорад Лазић, професор из Грачанице Проф др Мило Ломпар Светлана Медан, писац и преводилац Никола Милованчев, правник и историчар Др Зоран Милошевић, научни саветник Проф др Дејан Мировић Проф др Радивоје Младеновић Протојереј Радош Младеновић, парох у Врњачкој Бањи Дејан Недељковић, публициста из Звечана Часлав Оцић, редовни члан САНУ Александар Павић, политиколог Бранко Павловић, адвокат Протојереј ставрофор Радивој Панић Проф др Валентина Питулић Благоје Радић, Ораховац Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу Протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник ”Гласа Цркве” Проф др Митра Рељић Доц др Слободан Рељић Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар Проф др Слободан Самарџић Мр Салих Селимовић, историчар Милун Стијовић, истраживач-сарадник Др Рада Стијовић, научни саветник Радосав Стојановић, књижевник Момчило Трајковић, адвокат и бивши потпредседник владе Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Проф др Александар Ћорац Коста Чавошки, редовни члан САНУ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски намесник Подгоричко-Колашински Проф др Срђан Шљукић Проф др Гордана Шубарић Горгиева Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. Више од педесет универзитетских професора, академика, црквених великодостојника, међу којима су историчари, арихтекате али и адвокати, правници и новинара потписало је протест због напада и медијске хајке од стране актулене српске власти, која је усмeрене на Епархију Рашко – призренску СПЦ и владику Теодосија, јер се јавно успротивио подели Косова и Метохије. „Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске“, подсећају потписници протеста, „покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Уз напомену да су „маске потпуно пале“ Српске власти и Српска листа, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Истакнути академски радници, професори, црквене старешине и новинари са КиМ, али и из ужег дела Србије, у протестном писму подсећају да су „напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву, почели после састанка руководства Српске листе са председником Републике Србије Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем“. Потписници протеста због напада на СПЦ, „одлучно подржавају Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Истичу, да ти „документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч“. Текст протестног писма преносимо у целости: Протест због напада на Српску православну цркву и Епархију Рашко-призренску Јавност у Србији згрожена је поводом бескрупулозних напада српских власти и Српске листе, политичке странке са Косова и Метохије, на политичке неистомишљенике. Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније. Српске власти и Српска листа, сада је то јасно, јер маске су пале, заговарају поделу Косова и предају целе Метохије Великој Албанији. Српска листа је, како је познато, организација под пуном контролом партије на власти у Републици Србији, Српске напредне странке. Напади на Епископа Рашко-призренског Теодосија и Цркву почели су после састанка руководства Српске листе са председником републике Александром Вучићем и са директором Канцеларије за КиМ Марком Ђурићем. Челници странке Српска листа у београдским медијима тврде да говоре у име целог српског народа на Косову и Метохији и да чак и њихова најновија непочинства имају већинску подршку Срба са КиМ. То би значило да се српски народ на Косову и Метохији окренуо против своје Цркве, своје историје и своје државе. Хвала Богу, то није истина. Ми, долепотписани, одлучно подржавамо Поруку Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве објављену 10. маја 2018. и Апел Епископа Рашко-призренског Теодосија од 25. јула 2018. Ови документи представљају темељ одбране Републике Србије и Косова и Метохије, у ово зло време, када они који су се заклели на Уставу и Јеванђељу јавно крше заклетву и газе дату реч. Позивамо српске власти да обуздају своје „извођаче радова“ из тзв. Српске листе. Сетимо се медијских напада на Оливера Ивановића и трагедије која се догодила 16. јануара. Апелујемо на српске власти и чланове Српске листе да се уразуме, да одрже реч, да поштују Устав и законе Републике Србије и да послушају глас своје Цркве. Господо из Српске листе, не хулите на Бога и не нападајте Његову Цркву, ма колико вас ваши господари терали на то. Они ће, ако дозволимо издају и предају Косова и Метохије, бити далеко, а ви ћете се обрукати пред својим суграђанима, децом и прецима. Ви ћете на себе и своје ближње навалити клетву Лазареву. Својим потписима дајемо пуну подршку Српској православној цркви и епархији Рашко-призренској у борби за очување и заштиту нашег верног народа и наших светиња на Косову и Метохији. Одлучно осуђујемо велеиздајничке намере српских власти и Српске листе. Проф др Смиља Аврамов Архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима Проф др Слободан Антонић Умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки др Атанасије (Јевтић) Данило Баста, редовни члан САНУ Матија Бећковић, редовни члан САНУ Љиљана Богдановић, новинар Милена Вујовић, новинар Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик Маринко Вучинић, публициста Проф др Јован Душанић Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице Никола Н. Живковић, публициста и преводилац Протојереј-ставрофор Славко Зорица, професор богословије у пензији др Марија Јефтимијевић Михајловић, научни сарадник Проф др Александар Јовановић Наташа Јовановић, новинар Проф др Милош Ковић Проф др Часлав Копривица Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић,парох которски Проф др Миодраг Кулић Живорад Лазић, професор из Грачанице Проф др Мило Ломпар Светлана Медан, писац и преводилац Никола Милованчев, правник и историчар Др Зоран Милошевић, научни саветник Проф др Дејан Мировић Проф др Радивоје Младеновић Протојереј Радош Младеновић, парох у Врњачкој Бањи Дејан Недељковић, публициста из Звечана Часлав Оцић, редовни члан САНУ Александар Павић, политиколог Бранко Павловић, адвокат Протојереј ставрофор Радивој Панић Проф др Валентина Питулић Благоје Радић, Ораховац Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу Протођакон др Љубомир Ранковић, главни уредник ”Гласа Цркве” Проф др Митра Рељић Доц др Слободан Рељић Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар Проф др Слободан Самарџић Мр Салих Селимовић, историчар Милун Стијовић, истраживач-сарадник Др Рада Стијовић, научни саветник Радосав Стојановић, књижевник Момчило Трајковић, адвокат и бивши потпредседник владе Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Проф др Александар Ћорац Коста Чавошки, редовни члан САНУ Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, архијерејски намесник Подгоричко-Колашински Проф др Срђан Шљукић Проф др Гордана Шубарић Горгиева Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. Ђакон Емануил из Александријске патријаршије одржаo у Бијељини у суботу, 23. јуна, предавање о раду православне цркве у Уганди, али и о тешком животу људи у овој земљи. Његов боравак у Бијељини организовао је Мисијски фонд ове епархије уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа Фотија. Пријатељство са свештеником из Уганде датира са Сабора правосланих цркава на Криту који је одржан прије двије године. -Ова комуникација и пријатељство траје од тада, а прича коју смо чули од ђакона Емануила веома је интересантна. Он је ђакон Александријске патријаршије у Уганди, његов отац је свештеник, имају утемељење православне хришћанске цркве у свом дому више деценија - рекао је Синиша Шаренац из Мисијског фонда Епархије на конференцији за новинаре. –Уганда има 40 цркава и око 70 богослужбених простора. Народ Уганде суочава се са бројним проблемима, а највећи су недостатак воде и неимаштина - рекао је ђакон Емануел говорећи о животу православне заједнице у Африци и суживоту са другим вјерским заједницама. Иако је православна црква у Уганди сиромашна, њена дужност је да помогне вјерницима и то ради кроз разне пројекте -поручио је ђакон Емануел. Помоћ Православној цркви и народу Уганде Епархија зворничко-тузланска организовала је на простору који покрива хуманитарну акцију за помоћ Православној цркви и народу Уганде која је намијењена за ископавање бунара у овој афричкој земљи. Клирик Александријске патријаршије у Уганди ђакон Емануил, који борави у посјети Епархији зворничко-тузланској, одржао је 23.06.2018. у Бијељини предавање о раду Православне цркве у Уганди и тешком животу људи у овој земљи. Публику је поздравио на српском језику ријечима "Помаже Бог", а уз видео презентацију говорио је о историји, култури и вјери ове земље у којој православље датира из 1929. године. Према његовим ријечима, народ Уганде суочава се са бројним проблемима, од којих су највећи недостатак воде и неимаштина. Православа заједница у Уганди има 76 православних свештеника, стотињак цркава, од којих су 40 зидани објекти, као и једну болницу, а раде без довољно економске подршке. Организатор посјете ђакона Емануила је Мисијски фонда Епархије зворичко-тузланске. Прилози грађана уписивани су након предавања које је гост из Уганде одржао у Културном центру Епархије зворничко-тузланске у Бијељини. У току боравку ђакона Емануила за православну цркву у Уганди је скупљено 14.023 КМ. Поред помоћи у новцу, Епархија зворничко-тузланска, свештеници и вјерни народ су поклонили и један лаптоп, те више одежди, мантија, крстова и сл. Посјета манастирима и црквама Епархије зворничко-тузланске У сриједу 3. недјеље по Духовима, 20. јуна 2018. године, ђакон Емануил Камања, клирик Александријске патријаршије из Уганде, посјетио је манастир Тавну. Драгог госта из далеке афричке земље дочекала је игуманија Марта са сестринством те духовник манастира архимандрит Лазар (Кршић). У току дана, ђакон Емануил је посјетио и манастирe Папраћу и Ловницу. У манастиру Папраћа, госта је дочекао архимандрит Николај, настојатељ манастира са братством. Касније, истог дана, ђакон Емануил је посјетио и манастир Ловницу, посвећен светом великомученику Георгију. Поред игуманије манастира, Јоване, у манастиру је госта дочекало сестринство и духовник манастира јеромонах Јован (Радић). Сутрадан, на дан празновања Светог великомученика Теодора Стратилата, гост из Уганде је стигао у посјету граду Добоју, гдје су га срдачно дочекали локални свештеници. Камања је у њиховој пратњи посјетио цркву у Добоју, задржао се у разговору, а на крају је скупљен и одређен прилог као помоћ православној мисији у Уганди. Други дио дана је био одређен за посјету манастиру Светог Николаја на Озрену, гдје је госта дочекао јеромонах Серафим испред Управе манастира и монах Саво. Видео прилози СПЦ
  16. Ђакон Емануил из Александријске патријаршије одржаo у Бијељини у суботу, 23. јуна, предавање о раду православне цркве у Уганди, али и о тешком животу људи у овој земљи. Његов боравак у Бијељини организовао је Мисијски фонд ове епархије уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа Фотија. Пријатељство са свештеником из Уганде датира са Сабора правосланих цркава на Криту који је одржан прије двије године. -Ова комуникација и пријатељство траје од тада, а прича коју смо чули од ђакона Емануила веома је интересантна. Он је ђакон Александријске патријаршије у Уганди, његов отац је свештеник, имају утемељење православне хришћанске цркве у свом дому више деценија - рекао је Синиша Шаренац из Мисијског фонда Епархије на конференцији за новинаре. –Уганда има 40 цркава и око 70 богослужбених простора. Народ Уганде суочава се са бројним проблемима, а највећи су недостатак воде и неимаштина - рекао је ђакон Емануел говорећи о животу православне заједнице у Африци и суживоту са другим вјерским заједницама. Иако је православна црква у Уганди сиромашна, њена дужност је да помогне вјерницима и то ради кроз разне пројекте -поручио је ђакон Емануел. Помоћ Православној цркви и народу Уганде Епархија зворничко-тузланска организовала је на простору који покрива хуманитарну акцију за помоћ Православној цркви и народу Уганде која је намијењена за ископавање бунара у овој афричкој земљи. Клирик Александријске патријаршије у Уганди ђакон Емануил, који борави у посјети Епархији зворничко-тузланској, одржао је 23.06.2018. у Бијељини предавање о раду Православне цркве у Уганди и тешком животу људи у овој земљи. Публику је поздравио на српском језику ријечима "Помаже Бог", а уз видео презентацију говорио је о историји, култури и вјери ове земље у којој православље датира из 1929. године. Према његовим ријечима, народ Уганде суочава се са бројним проблемима, од којих су највећи недостатак воде и неимаштина. Православа заједница у Уганди има 76 православних свештеника, стотињак цркава, од којих су 40 зидани објекти, као и једну болницу, а раде без довољно економске подршке. Организатор посјете ђакона Емануила је Мисијски фонда Епархије зворичко-тузланске. Прилози грађана уписивани су након предавања које је гост из Уганде одржао у Културном центру Епархије зворничко-тузланске у Бијељини. У току боравку ђакона Емануила за православну цркву у Уганди је скупљено 14.023 КМ. Поред помоћи у новцу, Епархија зворничко-тузланска, свештеници и вјерни народ су поклонили и један лаптоп, те више одежди, мантија, крстова и сл. Посјета манастирима и црквама Епархије зворничко-тузланске У сриједу 3. недјеље по Духовима, 20. јуна 2018. године, ђакон Емануил Камања, клирик Александријске патријаршије из Уганде, посјетио је манастир Тавну. Драгог госта из далеке афричке земље дочекала је игуманија Марта са сестринством те духовник манастира архимандрит Лазар (Кршић). У току дана, ђакон Емануил је посјетио и манастирe Папраћу и Ловницу. У манастиру Папраћа, госта је дочекао архимандрит Николај, настојатељ манастира са братством. Касније, истог дана, ђакон Емануил је посјетио и манастир Ловницу, посвећен светом великомученику Георгију. Поред игуманије манастира, Јоване, у манастиру је госта дочекало сестринство и духовник манастира јеромонах Јован (Радић). Сутрадан, на дан празновања Светог великомученика Теодора Стратилата, гост из Уганде је стигао у посјету граду Добоју, гдје су га срдачно дочекали локални свештеници. Камања је у њиховој пратњи посјетио цркву у Добоју, задржао се у разговору, а на крају је скупљен и одређен прилог као помоћ православној мисији у Уганди. Други дио дана је био одређен за посјету манастиру Светог Николаја на Озрену, гдје је госта дочекао јеромонах Серафим испред Управе манастира и монах Саво. Видео прилози СПЦ View full Странице
  17. Епархија горњокарловачка налази се у Републици Хрватској и обухвата области: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, северну Хрватску и Истру. У Словенији Епархија има парохију Мариндол на левој обали Купе. Епархија горњокарловачка, коју сачињавају пет архијерејских намесништава: глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско, назив је добила по Карловцу, граду у коме данас столује Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Просторе Епархије горњокарловачке Срби насељавају још у XV веку, а нарочито првих деценија XVI века. Главна српска станишта била су Жумберак и Бела Крајина, а касније простори око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528–1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине. Током XVI века, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно време седиште ове Mитрополије било је у манастиру Рмањ, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII века од Турака ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, за ове крајеве 1695. године основана је Епархија карловачко-зринопољска, а њен први архијереј био је избегли Митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић (1696–1712). После њега на епархијски престо долазе: Данило Љуботина (1713-1739), Павле Ненадовић (1744-1749), Данило Јакшић (1751-1771), Јосиф Стојановић (1771-1774), Петар Петровић (1774-1784), Јован Јовановић (1783-1786), Генадије Димовић (1786-1796), Стеван Авакумовић (1798-1801), Петар Јовановић (1859-1864), Мојсије Миоковић (1807-1823), Лукијан Мушицки (1828-1837), Евгеније Јовановић (1839-1854), Сергије Каћански (1858-1859), Петар Јовановић (1859-1864), Лукијан Николајевић (1865-1872), Теофан Живковић (1874-1890), Михаило Грујић (1891-1914), Иларион Зеремски (1920-1931), Максимилијан Хајдин (1932-1936), Сава Трлајић - Свети Сава Горњокарловачки(1938-1941), Никанор Иличић (1947-1951), Симеон (Злоковић) (1951-1990), Никанор Богуновић (1991-1999) и Фотијe Сладојевић (1999-2004). Од 2004. године на трону многострадалне Епархије горњокарловачке налази се Преосвећени г. Герасим Поповић. Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. године у Горњем Липљу. Завршио је богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. Као ученика трећег разреда Богословије замонашио га је потоњи Митрополит дабробосански Николај. У чин ђакона рукоположен је на празник Светог архангела Михаила 1991. године. У чин јеромонаха 5. октобра 1998. године рукоположио га је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански Јован. Исте године постаје игуман манастира Крке. На манастирску славу 2003. године Епископ далматински Фотије одликује га чином архимандрита. Као старешина манастира залагао се за обнову ове древне светиње и Богословије у којој је предавао од њеног обнављања 2001 године. Успео је да око себе окупи младо братство. На светој архијерејској Литургији у манастиру Гомирју, у трон Епископа горњокарловачких 25. јула 2004. године увео га је тадашњи Патријарх српски Павле. Епархија горњокарловачка страховито је пострадала током Другог светског рата, у време Независне Државе Хрватске, као и током грађанског рата деведесетих година прошлог века. За више информација о славној Епархији горњокарловачкој препоручујемо званичну епархијску интернет страницу www.eparhija-gornjokarlovacka.hr као и Шематизам Епархије горњокарловачке, капитално дело које Издавачка установа Епархије горњокарловачке Мартириа представила на овогодишњем Сајму књига у Београду. Извор: Српска Православна Црква
  18. Његовa Светост Патријарх српски г. Иринеј учиниће од 16. до 19. децембра 2017. године канонску посету Епархији горњокарловачкој. Епархија горњокарловачка налази се у Републици Хрватској и обухвата области: Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, северну Хрватску и Истру. У Словенији Епархија има парохију Мариндол на левој обали Купе. Епархија горњокарловачка, коју сачињавају пет архијерејских намесништава: глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско, назив је добила по Карловцу, граду у коме данас столује Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Просторе Епархије горњокарловачке Срби насељавају још у XV веку, а нарочито првих деценија XVI века. Главна српска станишта била су Жумберак и Бела Крајина, а касније простори око Гомирја и Горски Котар. У време турске управе средњом Ликом (1528–1699), на личке врлети долазе Срби из Далмације, а Крбаву насељава српски живаљ из Босне. Многи од њих прелазе одавде на аустријску територију, односно на просторе Војне крајине. Током XVI века, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно време седиште ове Mитрополије било је у манастиру Рмањ, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII века од Турака ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, за ове крајеве 1695. године основана је Епархија карловачко-зринопољска, а њен први архијереј био је избегли Митрополит дабробосански Атанасије Љубојевић (1696–1712). После њега на епархијски престо долазе: Данило Љуботина (1713-1739), Павле Ненадовић (1744-1749), Данило Јакшић (1751-1771), Јосиф Стојановић (1771-1774), Петар Петровић (1774-1784), Јован Јовановић (1783-1786), Генадије Димовић (1786-1796), Стеван Авакумовић (1798-1801), Петар Јовановић (1859-1864), Мојсије Миоковић (1807-1823), Лукијан Мушицки (1828-1837), Евгеније Јовановић (1839-1854), Сергије Каћански (1858-1859), Петар Јовановић (1859-1864), Лукијан Николајевић (1865-1872), Теофан Живковић (1874-1890), Михаило Грујић (1891-1914), Иларион Зеремски (1920-1931), Максимилијан Хајдин (1932-1936), Сава Трлајић - Свети Сава Горњокарловачки(1938-1941), Никанор Иличић (1947-1951), Симеон (Злоковић) (1951-1990), Никанор Богуновић (1991-1999) и Фотијe Сладојевић (1999-2004). Од 2004. године на трону многострадалне Епархије горњокарловачке налази се Преосвећени г. Герасим Поповић. Епископ Герасим (Зоран) Поповић је рођен 15. фебруара 1972. године у Горњем Липљу. Завршио је богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, а потом Московску духовну академију. Као ученика трећег разреда Богословије замонашио га је потоњи Митрополит дабробосански Николај. У чин ђакона рукоположен је на празник Светог архангела Михаила 1991. године. У чин јеромонаха 5. октобра 1998. године рукоположио га је тадашњи Митрополит загребачко-љубљански Јован. Исте године постаје игуман манастира Крке. На манастирску славу 2003. године Епископ далматински Фотије одликује га чином архимандрита. Као старешина манастира залагао се за обнову ове древне светиње и Богословије у којој је предавао од њеног обнављања 2001 године. Успео је да око себе окупи младо братство. На светој архијерејској Литургији у манастиру Гомирју, у трон Епископа горњокарловачких 25. јула 2004. године увео га је тадашњи Патријарх српски Павле. Епархија горњокарловачка страховито је пострадала током Другог светског рата, у време Независне Државе Хрватске, као и током грађанског рата деведесетих година прошлог века. За више информација о славној Епархији горњокарловачкој препоручујемо званичну епархијску интернет страницу www.eparhija-gornjokarlovacka.hr као и Шематизам Епархије горњокарловачке, капитално дело које Издавачка установа Епархије горњокарловачке Мартириа представила на овогодишњем Сајму књига у Београду. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. Патријарх Иринеј посетиће Епархију горњокарловачку Свештенство и свештеномонаштво Eпархије горњокарловачке сабрало се 6. децембра 2017. године, на празник Светог Амфилохија Иконијског, заједно са својим архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом горњокарловачким г. Герасимом, на годишњи братски састанак. Ове године сабрање је одржано у новоподигнутом Епархијском двору у Карловцу. Главна тема братског састанка била је организација дочека Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја који ће посетити Епархију горњокарловачку у периоду од 16. до 19. децембра 2017. године. Након тога, свештеници су предочили стање на парохијама, помаке у обнови порушених и девастираних храмова и парохијских домова чија обнова из године у годину напредује. Такође, разговарало се о многобројним питањима из црквеног живота, како пастирским, тако практичним и административним. Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...