Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'духовни'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 31 results

  1. ризница богословља

    Духовни разговори младих са Владиком Григоријем

    У недељу 13. јануара одржан је први сусрет Владике Григорија са младим људима из Диселдорфа. У пријатној атмосфери Владика је, уз асистенцију својих сарадника Павла Аничића и Марка Вилотића, одговарао на важна али нимало једноставна питања која су постављали његови млади саговорници. Разговарало се о односу вере и рационалности, смислу живота, љубави, односу према смрти, значају језика… Након разговора уследила је заједничка вечера, након које су се присутни разишли у заједничкој нади да је ово био само први у низу многобројних будућих сусрета оваквог и сличног типа. Извор: Епархија диселдорфска и немачка
  2. ризница богословља

    Владика Фотије: Шта је духовни живот?

    Врло често се сусрећемо са питањем шта је то духовни живот. У чему се он разликује од телесног, земаљског живота? Да ли се уопште разликује од њега? По учењу Свете Цркве, духовни живот почиње светим крштењем, када се верујући облачи у Христа и задобија дар Светога Духа. Од тога тренутка се може говорити о духовном животу, о животу у заједници Светих и заједници са Богом. Духовни живот је, дакле, уско повезан са вером у Бога и животом који проистиче из те заједнице. Многи алтернативни покрети данас, као што су јога и медитација, покушавају да се наметну данашњем човеку као сурогат духовног живота. Јога не сједињује људе са библијским Богом Откривења, већ са неким безличним боговима или космичким енергијама, које човека само удаљују од Бога, а самим тим и од ближњег. Постоје и други видови духовног живота, који нас такође удаљују од Бога и уводе у простор индивидуализма и самодовољности. Стога, будимо свесни да истински духовни живот постоји само у Цркви и њеном пребогатом литургијском и мистичком животу. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  3. Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског др Атанасија (Јевтића) на тему „Духовни живот у Срба“. Владика Атанасије је предавање одржао 20. септембра 2018. године у Позоришту „Зоран Радмиловић“ у Зајечару, у оквиру Фестивала хришћанске културе. Благодарећи информативној служби Епархије тимочке доносимо видео запис предавања. View full Странице
  4. Мркоњићи су мјесто ходочашћа и посебне важности не само за Херцеговце, него и за све православне вјернике. Мјештани немају примједби на одабрано идејно рјешње, свесрдно и сложно подржаће градњу. „Ово нам је велико и значајно, не само нама у Попово-пољској вали, него и свим православнима гдје год да су“, каже мјештанин Раде Бошковић. Идејно рјешење, дјело је тима пројектанске фирме „Контура“ из Требиња. Предвиђа се градња на око 800 квадратних метара и повезивање три главна локалитета у селу – цркве, која је подигнута на темељима светитељеве родне куће, старе школе и гробља гдје је сахрањена мајка Св. Василија. „Надам се да ћемо сви истрајати на овом путу, да што скорије и на достојан начин градимо ово мјесто и пренесемо нашим насљедницима, те да се радујемо сваком одласку у Мркоњиће“, истиче пројектант „Контура“ Требиње Владимир Самарџић. Укупна вриједност пројекта процјењује се на око 1,6 милиона марака. Влада Србије већ је уплатила 400.000 евра, а из градске управе увјеравају да је и остатак новца обезбијеђен. „Хвала донаторима, већ се јављају да донирају недостајућу конструкцију, имамо двојицу нових донатора спремних да финансирају ово до краја“, рекао је градоначелник Требиња Лука Петровић. Радослав Илић, шеф Конзуларне канцеларије Генералног конзулата Србије, наглашава да је од почетка године уложено 10 милиона евра у различите инфраструктурне пројекте у Српској и да ће се тако и наставити. Надлежни у управи очекују да извођач радова буде изабран до краја године, а да до наредног прољећа почне изградња, која ће, због комплексности посла трајати двије-три године. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. У Требињу је представљено најбоље архитектонско рјешење за Православни духовни центар у Мркоњићима, родном селу Светог Василија Острошког. Влада Србије донирала је 400.000 евра, за градњу овог јединственог комплекса, која ће почети на прољеће наредне године. Мркоњићи су мјесто ходочашћа и посебне важности не само за Херцеговце, него и за све православне вјернике. Мјештани немају примједби на одабрано идејно рјешње, свесрдно и сложно подржаће градњу. „Ово нам је велико и значајно, не само нама у Попово-пољској вали, него и свим православнима гдје год да су“, каже мјештанин Раде Бошковић. Идејно рјешење, дјело је тима пројектанске фирме „Контура“ из Требиња. Предвиђа се градња на око 800 квадратних метара и повезивање три главна локалитета у селу – цркве, која је подигнута на темељима светитељеве родне куће, старе школе и гробља гдје је сахрањена мајка Св. Василија. „Надам се да ћемо сви истрајати на овом путу, да што скорије и на достојан начин градимо ово мјесто и пренесемо нашим насљедницима, те да се радујемо сваком одласку у Мркоњиће“, истиче пројектант „Контура“ Требиње Владимир Самарџић. Укупна вриједност пројекта процјењује се на око 1,6 милиона марака. Влада Србије већ је уплатила 400.000 евра, а из градске управе увјеравају да је и остатак новца обезбијеђен. „Хвала донаторима, већ се јављају да донирају недостајућу конструкцију, имамо двојицу нових донатора спремних да финансирају ово до краја“, рекао је градоначелник Требиња Лука Петровић. Радослав Илић, шеф Конзуларне канцеларије Генералног конзулата Србије, наглашава да је од почетка године уложено 10 милиона евра у различите инфраструктурне пројекте у Српској и да ће се тако и наставити. Надлежни у управи очекују да извођач радова буде изабран до краја године, а да до наредног прољећа почне изградња, која ће, због комплексности посла трајати двије-три године. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. неколико предавања одржаних у оквиру цркве св Петке у Београду везаних за ову веома актуелну тему како на овом форуму а још више у нашим животима .ради лакшег праћења како самих предавања тако и коментарисања и изношења сопственог мишљења и искуства,а у циљу да сви понешто још научимо и боље разумемо ову пошаст ,,модерног`` времена предавања ће бити постављена као посебне теме.
  7. (ВИДЕО) ТВ ХРАМ, ДУХОВНИ ПОРТРЕТИ: Анка Томашев View full Странице
  8. Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић и менаџер Града Београда Горан Весић посетили су јутрос Храм Свете Тројице на Ташмајдану, познатији као Руска црква. Током срдачног сусрета са ставрофором Виталијем Тарасјевом, старешином Подворја Руске православне цркве у Београду, они су разговарали о значају РПЦ за историју српске престонице, као и о успостављању духовног центра у оквиру храма. – Симболично, на велики православни празник Светог Андреја Првозваног, започињемо један велики посао за Град Београд и све православне вернике који у њему живе – оценио је Весић, најављујући истовремено и уређење простора око познате богомоље. Новости http://patriot.rs/nice-duhovni-centar-pri-ruskom-hramu-u-beogradu/
  9. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј је одржао предавање у свечаној дворани Огранка САНУ у Новом Саду, у среду, 22. новембра, 2017. године, на тему: „Духовни основи савремене еколошке свести“. Благодарећи Радију Беседа, Епархије бачке доносимо видео и звучни запис владикиног предавања. View full Странице
  10. Његово Преосвештенствo Епископ новосадски и бачки др Иринеј   ДУХОВНИ ОСНОВИ САВРЕМЕНЕ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ           Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду, Платонеум, Николе Пашића 6 среда, 22. новембар 2017. године у 19 сати   Одржавање предавања помогао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност   Извор: Епархија бачка
  11. СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ има част да Вас позове нa предавање које ће одржати: Његово Преосвештенствo Епископ новосадски и бачки др Иринеј ДУХОВНИ ОСНОВИ САВРЕМЕНЕ ЕКОЛОШКЕ СВЕСТИ Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду, Платонеум, Николе Пашића 6 среда, 22. новембар 2017. године у 19 сати Одржавање предавања помогао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Извор: Епархија бачка View full Странице
  12. Литургији су присуствовали градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић са сарадницима, представници Команде Прве бригаде Копнене војске у Новом Саду, јавног и културног живота нашег града. После прочитаног јеванђелског одељка, архипастирском беседом присутнима се обратио Митрополит Порфирије, који је поучио о значају светих мученика – исповедника истините вере. Светитељи Божји су наши заступници пред Господом. Они треба да буду они на које се угледамо и чијим се животима поучавамо. Свети Георгије је и молитвеник за нас и његов живот је нама пример за углед. И данас, када славимо Светог Георгија, нека би Господ дао да његове молитве буду, у све дане живота нашега, са нама, навео је Митрополит загребачко-љубљански.       У току Литургије Епископ Иринеј је у чин ђакона рукоположио катихету Ивана Васиљевића, а катихета Бранко Бандобрански је рукопроизведен у чин ипођакона.   После отпуста Епископ Иринеј је доделио архијерејске грамате грађанима Новог Сада и јавним установама, који су показали спремност да својом  љубављу и ревношћу помогну светој Цркви. Архијерејске грамате су добили: Матица српска, професор др Драган Станић, председник Матице српске, Галерија Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, хор новосадског Саборног храма Свети Георгије и др Богдан Ђаковић, диригент хора Свети Георгије.     У просторијама Црквене општине новосадске, љубављу и пажњом црквеноопштинске управе, припремљено је послужење за епископе, градске оце, добитнике грамата, као и за остале госте. Митрополит Порфирије је освештао славски колач и жито, а потом је прослава Ђурђица настављена у Градској кући, благосиљањем славских дарова, уз присуство чланова Градског већа, представника Војске, свештенства Епархије бачке, представника традиционалних Цркава и верских заједница, као и многобројних званица из јавног живота нашег града. Чин благосиљања колача и кољива извршио је Митрополит загребачко-љубљански, уз саслужење протопрезвитера- ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог и ђакона Александра Билића.       Свети Георгије је духовни покровитељ, заступник и заштитник пред Богом свих житеља Новог Сада, али и многих људи широм света који му се с молитвом и скрушеношћу обраћају за помоћ, и то не само они који су православне вере, него свих људи који чезну за Богом, рекао је Митрополит Порфирије у својој беседи, честитајући градску славу г. Милошу Вучевићу и свима који живе у Новом Саду. Градоначелник Вучевић је истакао да обележавање овог великог празника – Обновљења храма Светог великомученика Георгија, показује шта је заиста Нови Сад и ко су Новосађани. Учинимо сви макар мало напора да покажемо љубав према ближњима, да заборавимо на гордост, сујету и самољубље, и ствари ће ићи и брже и боље, нагласио је г. Милош Вучевић.   Звучни прилози:   Звучни запис беседе Митрополита Порфирија:  Беседа Епископа Иринеја при подели грамата: Беседа Митрополита Порфирија у градској кући: Обраћање градоначелника Милоша Вучевића:                       Извор: Епархија бачка
  13. Нови Сад, престони град Епархије бачке, 16. новембра 2017. године, свечано је прославио своју славу – празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија ‒ Ђурђиц. На сам дан празника, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије је началствовао светом архијерејском Литургијом у Светогеoргијевском храму, уз саслужење Епископа бачког г. Иринеја, архимандрита Исихија, настојатеља манастира Ковиља, свештенства из целе Епархије, градских клирика и верног народа Божјег. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Литургији су присуствовали градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић са сарадницима, представници Команде Прве бригаде Копнене војске у Новом Саду, јавног и културног живота нашег града. После прочитаног јеванђелског одељка, архипастирском беседом присутнима се обратио Митрополит Порфирије, који је поучио о значају светих мученика – исповедника истините вере. Светитељи Божји су наши заступници пред Господом. Они треба да буду они на које се угледамо и чијим се животима поучавамо. Свети Георгије је и молитвеник за нас и његов живот је нама пример за углед. И данас, када славимо Светог Георгија, нека би Господ дао да његове молитве буду, у све дане живота нашега, са нама, навео је Митрополит загребачко-љубљански. У току Литургије Епископ Иринеј је у чин ђакона рукоположио катихету Ивана Васиљевића, а катихета Бранко Бандобрански је рукопроизведен у чин ипођакона. После отпуста Епископ Иринеј је доделио архијерејске грамате грађанима Новог Сада и јавним установама, који су показали спремност да својом љубављу и ревношћу помогну светој Цркви. Архијерејске грамате су добили: Матица српска, професор др Драган Станић, председник Матице српске, Галерија Матице српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, хор новосадског Саборног храма Свети Георгије и др Богдан Ђаковић, диригент хора Свети Георгије. У просторијама Црквене општине новосадске, љубављу и пажњом црквеноопштинске управе, припремљено је послужење за епископе, градске оце, добитнике грамата, као и за остале госте. Митрополит Порфирије је освештао славски колач и жито, а потом је прослава Ђурђица настављена у Градској кући, благосиљањем славских дарова, уз присуство чланова Градског већа, представника Војске, свештенства Епархије бачке, представника традиционалних Цркава и верских заједница, као и многобројних званица из јавног живота нашег града. Чин благосиљања колача и кољива извршио је Митрополит загребачко-љубљански, уз саслужење протопрезвитера- ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог и ђакона Александра Билића. Свети Георгије је духовни покровитељ, заступник и заштитник пред Богом свих житеља Новог Сада, али и многих људи широм света који му се с молитвом и скрушеношћу обраћају за помоћ, и то не само они који су православне вере, него свих људи који чезну за Богом, рекао је Митрополит Порфирије у својој беседи, честитајући градску славу г. Милошу Вучевићу и свима који живе у Новом Саду. Градоначелник Вучевић је истакао да обележавање овог великог празника – Обновљења храма Светог великомученика Георгија, показује шта је заиста Нови Сад и ко су Новосађани. Учинимо сви макар мало напора да покажемо љубав према ближњима, да заборавимо на гордост, сујету и самољубље, и ствари ће ићи и брже и боље, нагласио је г. Милош Вучевић. Звучни прилози: Звучни запис беседе Митрополита Порфирија: Беседа Епископа Иринеја при подели грамата: Беседа Митрополита Порфирија у градској кући: Обраћање градоначелника Милоша Вучевића: Извор: Епархија бачка View full Странице
  14. александар живаљев

    Жан-Клод Ларше: ДУХОВНИ СМИСАО БОЛЕСТИ

    Амбивалентност здравља и болести "Међу људским стварима, пише Свети Јован Касијан, ништа не заслужује да се сматра за добро, у пуном смислу речи, осим врлине, која нас води Богу /.../ и непрекидно нас повезује са овим непроменљивим добром. Једино зло је напротив грех који је рђав. У зависности од особина онога ко делује, све може подједнако да буде корисно било добру било злу." Тачно је да физичко здравље одговара нормалном стању људске природе, стању његовог рајског живота и да оно, због тога, може да буде сматрано за добро у себи самом. (Максим Исповедник) Међутим, са друге тачке гледишта, здравље човеку ничему не служи, не представља за њега истинско добро, само је привидно добро (Исти Отац), ако није добро употребљено, то јест ако није употребљено за зарад добра, за испуњавање Христових заповести и за величање Бога. Стога Свети Василије пише:"Уколико не чини добрим оне код којих се налази, здравље не спада у ствари које су добре по природи." Оно чак представља зло. Уколико доприноси томе да човек постане незаинтересован за своје спасење, ако човека држи далеко од Бога дајући му варљив утисак да је сам себи довољан и код њега ствара осећај лажног благостања, дајући му ону снагу тела која ослабљује уместо немоћи у којој се Бог показује (2 Кор 12, 10). Оно је још веће зло уколико се употребљава за предавање страстима које тако постају средство греха (Рим 6, 13). "Треба дакле да знамо, саветујеСвети Григорије Назијанзин, да мрзимо бесмислено здравље које води у грех". Што се болести тиче, она је зло у себи зато што се појављује као последица Адамовог греха и резултат демонског деловања у паломе свету, негација реда коме је Бог тежио када је стварао свет и човека. Међутим, она је зло само на плану физичке природе и тела. Ако јој се човек сав не препусти, она неће моћи да нашкоди његовој души, па ни да захвати суштаствено биће, његову духовну природу. Према Христовом учењу, човек треба да се плаши онога због чега у паклу може да изгуби истовремено и душу и тело, али не треба да се плашионог што може да погоди његово тело, а да му не убије душу (Мт 10, 28). Болест сама по себи нема моћ да човека одвоји од Бога  и стога, са духовне тачке гледишта, не може да се посматра као зло за човека. "Ако је душа здрава, телесна болест не може човеку да нанесе никакву штету", пише Јован Златоусти. Она је стога привидно зло. Она чак може да представља добро зато што човек може, ако се њом целисходно служи (Петар Дамаскин), из ње да извуче велике духовне користи, стварајући тако, од онога што је првобитно било знак губитка, средство свог спасења. Јован Златоусти овако каже: " Постоји зло које, истину говорећи, није зло, иако се тако зове као болест /.../ и друге такве ствари. Када би оне заиста биле зло, никада за нас не би могле да постану извор многих добара". И Свети Јован Касијан каже:"Како овде видети велика суштаствена зла када су она корисна за добробит великог броја људи и пружају им могућност да стекну велике радости." Свети Григорије Назијазин стога на крају саветује: "Не дивим се свакој врсти здравља и не гнушајмо се свих болести". Према томе, у неким случајевима и са аспекта оног што је у духовном погледу добро за човека, болест, парадоксално, може да буде сматрана за добро више од здравља и стога њему претпостављена. Циљ лечења се, пише Григорије Назијанзин, "састоји у томе да се опорави здравље или добро стање тела ако се оно поседује или да се поврати, ако је изгубљено. Али није извесно да поседовање ових предности нечему служи. Наиме, често су супротне ситуације корисније онима који због њих пате". Зато и виђамо многе духовнике како се, суочени са својом сопственом или болестима оних о којима се старају, Богу моле не за повратак здравља на првом месту већ за оно што је духовно најкорисније и како се, уместо да тугују због болести, радују благодатима које од ње могу да стекну.  
  15. На дан Светих Козме и Дамјана доносимо одломак из књиге Теологија болести, 2008, Центар за црквене студије, Ниш, Ars libri, Београд. Амбивалентност здравља и болести "Међу људским стварима, пише Свети Јован Касијан, ништа не заслужује да се сматра за добро, у пуном смислу речи, осим врлине, која нас води Богу /.../ и непрекидно нас повезује са овим непроменљивим добром. Једино зло је напротив грех који је рђав. У зависности од особина онога ко делује, све може подједнако да буде корисно било добру било злу." Тачно је да физичко здравље одговара нормалном стању људске природе, стању његовог рајског живота и да оно, због тога, може да буде сматрано за добро у себи самом. (Максим Исповедник) Међутим, са друге тачке гледишта, здравље човеку ничему не служи, не представља за њега истинско добро, само је привидно добро (Исти Отац), ако није добро употребљено, то јест ако није употребљено за зарад добра, за испуњавање Христових заповести и за величање Бога. Стога Свети Василије пише:"Уколико не чини добрим оне код којих се налази, здравље не спада у ствари које су добре по природи." Оно чак представља зло. Уколико доприноси томе да човек постане незаинтересован за своје спасење, ако човека држи далеко од Бога дајући му варљив утисак да је сам себи довољан и код њега ствара осећај лажног благостања, дајући му ону снагу тела која ослабљује уместо немоћи у којој се Бог показује (2 Кор 12, 10). Оно је још веће зло уколико се употребљава за предавање страстима које тако постају средство греха (Рим 6, 13). "Треба дакле да знамо, саветујеСвети Григорије Назијанзин, да мрзимо бесмислено здравље које води у грех". Што се болести тиче, она је зло у себи зато што се појављује као последица Адамовог греха и резултат демонског деловања у паломе свету, негација реда коме је Бог тежио када је стварао свет и човека. Међутим, она је зло само на плану физичке природе и тела. Ако јој се човек сав не препусти, она неће моћи да нашкоди његовој души, па ни да захвати суштаствено биће, његову духовну природу. Према Христовом учењу, човек треба да се плаши онога због чега у паклу може да изгуби истовремено и душу и тело, али не треба да се плашионог што може да погоди његово тело, а да му не убије душу (Мт 10, 28). Болест сама по себи нема моћ да човека одвоји од Бога и стога, са духовне тачке гледишта, не може да се посматра као зло за човека. "Ако је душа здрава, телесна болест не може човеку да нанесе никакву штету", пише Јован Златоусти. Она је стога привидно зло. Она чак може да представља добро зато што човек може, ако се њом целисходно служи (Петар Дамаскин), из ње да извуче велике духовне користи, стварајући тако, од онога што је првобитно било знак губитка, средство свог спасења. Јован Златоусти овако каже: " Постоји зло које, истину говорећи, није зло, иако се тако зове као болест /.../ и друге такве ствари. Када би оне заиста биле зло, никада за нас не би могле да постану извор многих добара". И Свети Јован Касијан каже:"Како овде видети велика суштаствена зла када су она корисна за добробит великог броја људи и пружају им могућност да стекну велике радости." Свети Григорије Назијазин стога на крају саветује: "Не дивим се свакој врсти здравља и не гнушајмо се свих болести". Према томе, у неким случајевима и са аспекта оног што је у духовном погледу добро за човека, болест, парадоксално, може да буде сматрана за добро више од здравља и стога њему претпостављена. Циљ лечења се, пише Григорије Назијанзин, "састоји у томе да се опорави здравље или добро стање тела ако се оно поседује или да се поврати, ако је изгубљено. Али није извесно да поседовање ових предности нечему служи. Наиме, често су супротне ситуације корисније онима који због њих пате". Зато и виђамо многе духовнике како се, суочени са својом сопственом или болестима оних о којима се старају, Богу моле не за повратак здравља на првом месту већ за оно што је духовно најкорисније и како се, уместо да тугују због болести, радују благодатима које од ње могу да стекну. View full Странице
  16. Презвитер Игор Игњатов, парох при храму у Ветернику, у данашњој емисији „Оче, да те питам“, говорио је о пророцима, видовњацима, спиритистима, магијашима који тврде да имају власт да „изгоне“ демоне, „исцељују“ сваку болест и немоћ у народу. Како се Црква односи према тим људима који себе често називају наставницима и учитељима, који говоре о својој „богоизабраности“, „светости“, чак и „православности“? Да ли је бекство у пророчанства заправо бег од стварности? Медији су видовњаке и пророке лансирали као врхунске аниматоре и забављаче који и данас немају конкуренцију у гледаности. Шта се постиже са једним друштвом ако га свакодневно бомбардујемо сазнањем да постоје овакви људи и да нуде лакши пут, излаз? Емисија је емитована 5. октобра 2017. године. Звучни запис емисије Извор: Радио Беседа View full Странице
×