Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'дуго'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 2 results

  1. https://www.srbijajavlja.com/2019/01/10/zapad-u-panici-dogodilo-se-ono-sto-su-srbi-dugo-prizeljkivali/ ПРЕДСТОЈЕЋА посета Владимира Путина је важан корак напред у јачању Србије, и наравно, српско-руских односа, оценио је Владимир Кршљанин гостујући на ТВ Коперникус, у емисији „Добро јутро са Ђуком“. Поводи за гостовање били су предстојећа посета руског председника и недавни излазак из штампе књиге „Србија и Русија: аргументи за нову политику“ Владимира Кршљанина (издање „Центра академске речи“ и „Информатике“). Водитељ емисије, народни посланик Владимир Ђукановић је оценио да је у питању „изванредна књига, у којој су сакупљени вишегодишњи радови сјајног дипломате, једног од наших највећих познавалаца руске политике“. Кршљанин је оценио да ми имамо, и да је то главни разлог додељивања ордена Александра Невског нашем председнику Александру Вучићу, врло стабилну узлазну линију унапређења српско-руских односа, од 2012. године до данас. – Неке области српско-руских односа су до тада биле потпуно или делимично забрањене, нагласио је он. – То се пре свега односи на војну и безбедносну сарадњу, али и економску и инвестициону политику, јер су путеви за долазак страних инвестиција били отворени само за западне компаније. Србија је данас у позицији – указао је Кршљанин – која је за Русију веома задовољавајућа, као једина европска земља која у својој спољној политици има константе које су за Русију веома важне: да неће никада ући у НАТО и да неће никада увести санкције Русији. То је последица – истакао је – и духовне традиције и прагматичне реалности у односима: ми у Русији имамо поузданог партнера вековима. На питање о опасностима од реакције Запада на јачање наших односа са Русијом, Кршљанин је одговорио да се Запад мења: без обзира што је заоштрио реторику, претње и санкције Русији, он више није у стању да делује онако снажно и јединствено како је деловао у кратком периоду свог униполаризма. А од санкција против Русије већу штету има сам Запад, посебно европске земље, него сама Русија. – У наше време, у последњих 5-6 година је пређена прекретница у светским односима: земље, чији је Русија несумњиви војно-политички лидер, а које осим ње, предводе и Кина и Индија, и које нису под контролом Запада, постале су у сваком погледу јаче од САД и њихових савезника. Тиме је Русија постала и светски лидер – подвукао је Кршљанин. Са западним унилатерализмом је заувек готово, а Запад пролази кроз системску кризу. Ипак то не значи ни да је сасвим изгубио снагу, ни да је престао да буде опасан. Дешава се, додао је, оно што смо 90-их прижељкивали: да Русија постане довољно моћна, не само да нам помогне, него и да гарантује да нико против нас не сме да изврши агресију. Међутим, због деловања претходних марионетских власти, постали смо сувише зависни од Запада и треба нам више година да се успостави равнотежа и да наша размена са Русијом и Кином буде истог реда величине, а не готово 10 пута мања од размене са Западом. – У новој политици, какву сматрам да Србија треба да води, односи са Русијом су кључни. Ми своју цивилизацијску блискост са Русијом, коју имамо кроз читаву историју, због свог положаја, на граници са западним светом, никада нисмо могли да у пуној мери реализујемо. Сада је то и могуће и неопходно. И зато што је Русија поуздани партнер са великим потенцијалом, али и зато што смо у западној агресији толико изгубили, и територијално и економски. А једини начин да повратимо бар део онога што смо изгубили у сукобу са Западом, јесте – уверен је Kршљанин – да имамо Русију на својој страни. И једино тако можемо бити сигурни и заштићени. Јер, између осталог, Запад увек примењује двоструке стандарде. За њих је прихватљива само она демократија која служи западном интересу. А врху светског капитала, који засад господари Западом, једини мотив је очување своје доминације у свету по сваку цену. Према Кршљаниновим речима, ми треба да увек будемо свесни да су Балкан и православље родитељи Европе. Ми смо Европи подарили вредности и принципе, а онда се Европа од њих удаљила. Орден Александра Невског је велики залог и одскочна даска за будућност. Он даје прилику Александру Вучићу да се уврсти у ред највећих српских државника. Вучић је орден заслужио напретком српско-руске сарадње, а сада је тренутак да се направи још већи корак напред. Ко је за Русе Александар Невски? Један од највећих симбола руске државности у одбрани од западних завојевача – који су хтели да нам узму душу и да нас потпуно промене у духовном смислу. Александар Невски је, стога, и један од највећих светитеља. Треба да будемо срећни – закључио је Кршљанин – што предстојећом посетом Владимира Путина имамо овако леп корак у развоју односа између Србије и Русије, који су за обе земље историјски важни. Јер, наше две земље су најзначајније у утемељењу православне цивилизације, која је данас поново извор наде и за Европу и за свет. Штафета је из Другог Рима, прешла у Трећи, то јест Русију, преко краткотрајног Царства Душановог, а значај наших односа се сачувао до данас. https://www.youtube.com/watch?v=IwY5uugrGWA
  2. Србију на првенству Европе можда не представља најјачи тим који би наша држава могла да има за једно овакво кошаркашко надметање, али су они који тамо играју за Србију - најмотивисанија екипа на Евробаскету. Ова прича почиње пре тачно стотину година, у Гаравану, једној четврти француског градића Ментона, пограничног места са Италијом. У њему су се, те 1917, лечили и опорављали српски ђаци, војници и сирочад, после оне страшне Албанске голготе. Логика баш и није наговештавала да ће доживети некакав успех у животу, али… нису баш ни сви дигли руке од њих. Народ је, и онај наш, и онај тамошњи, веровао у те мученике. Чак и када их је туберкулоза косила, иако је српска Влада организовала систем санаторијума. Чак и када су умирали, а у том градићу их је 24 вечно остало. Остали су – издржали. Неки од њих постали и доктори наука. Да, преживели, победили смрт иако су били отписани у том Ментону, где се живело од љубави – рода свог, и оне упућене од пријатеља. А у четврти Гараван… У четврти Гараван су били они најтежи случајеви. Страшно болесни и притом – слепи. Не, не умемо да вам опишемо како изгледа живот кроз који корачате слепи, било од рођења, или од гранате, било због ватре или метка. То морате са неким комшијом, имате сигурно неког таквог, они од ваше љубави и живе. Али, стварно не знамо како је када имате болест за коју нема лека, а притом немате вид и у страној сте земљи. Не знамо ни како су се они који су ту били – опоравили, осим да их је љубав носила тамо где је то деловало немогуће. Зато ћемо на трен да скокнемо коју годину доцније. Бранислав Нушић је, поред тога што је био чувени комедиограф, писао и трагедије. Стварно. У једној од њих, коју је створио овај некадашњи управник Народног позоришта, трагедији „Наход“, у првом чину разни витезови, нормански, франачки, сицилијански и други, „пред бедемом призренскога града“ у прилично добром расположењу разговарају са царским изаслаником Никифором. Представио им је младог, врло начитаног витеза са српског двора, Момира, а њих је збунило како то да постоји нешто што тог момка више занима него „чаробне ноћи“, „борбе витешке“ и „византијске лепотице“. Никифор им појасни да мудрост коју је млади витез одабрао не значи да му је срце мртво. Нушић је то овако записао „Па, ипак, грешите, господо! Ја мислим да мудрост није тако ледена кора, под којом би се срце морало замрзнути. И у мудраца гдекад срце заигра, само што он тај осећај не исказује језиком и чува га дубоко, врло дубоко скрива га. Зар не, млади витеже? (погледа Момира) Зар ниси гдекад и сам осетио како је мудрост немоћна пред срцем?“. Бранислав Нушић и Жанка Стокић Када бисмо се држали само логике, она би рекла да у оним сто година старим временима, рецимо баш у Мантону – будућност, заправо, и није постојала. Или, када би се само модерном, површном мудрошћу руководили, онда би, да се вратимо сад у свет кошарке, сасвим логично деловала реченица коју су на прошлом Мундобаскету изговорили француски кошаркаши у полуфиналу. Након седме од осам тројки Батума у мечу са Србијом, на крају тајмаута су се поздравили речима: „За шта играмо?“, после чега је загрмело „За злато!“. Али… Победише их наши. Од тог полуфинала, ево, прођоше три године. А на овогодишњем Европском првенству неће бити неких наших јунака који су тада заблистали. Неће бити Теодосића, који је у чудесном полуфиналу био наш најбољи стрелац (25 поена). Неће бити нашег другог најбољег кошгтетера на том мечу, Бјелице (18), ни четвртог – Марковића (15), неће бити ни још једног „двоцифреног“, Радуљице (11), а ни нашег најбољег НБА играча из минуле сезоне, Јокића, који је умео и моћним Американцима у Рију да убаци 25 поена. Ма, довољно би можда било навести оно одсуство капитена, „чије лопте имају очи“ и схватити колико је логично помислити – шансе за успех готово да и не постоје. Само… То би било тачно када би у животу једина мудрост била она коју проповеда логика. То би било када ови „орлови“ не би били – из земље кошарке. А у њој се екипа никада не бодри речима „За шта играмо?“. У њој постоји дуго чувана тајна – одговор на једно друго, слично а посве различито питање: „За кога играмо?“ Једни за друге. И род свој. Овде се кошарка игра срцем. И игра се свуда. И недалеко од Нушићевог споменика, на самом Тргу испред његовог Народног позоришта… … игра се где год може да се постави нешто што личи на кош… Овде се са сетом уздише када поплава потопи кошаркаши терен… … овде има табли и у порти цркве, да се не заборави на снагу вере која уздиже таленат у висине… … овде се баскет игра и на железничким станицама, покрај којих возови, попут деценија, пролазе – али се ниједног дана не заборавља ко смо. Ма, овде се игра кошарка и тик уз гробље. Јер, ми смо са нашим старима – једно били и остали, дух њихове љубави за слободом и даље живи, као што живи та нит, која спаја давна и будућа времена вером да је немогуће – могуће. И, шта кажу ти, остали? „Хало… немате више ‘лопте које имају очи’!“? Па, ми смо и слепи побеђивали све прогнозе! „Нисте најјачи“? Па, на папиру никада и нисмо били. На папиру се, код оних који праве процене, није нашло оно што јесмо, оно што имамо а што се не мери бројем, било статистичким или на новчаници. Оно што површно мудри нису успели вековима да докуче, што их је збуњивало у скаутингу, било 1917. или 2017, када су се питали „Зар не би било логично да ови не помишљају на немогуће?!“. Имали смо увек срце. „А срце је тврдоглавије од мудрости, њему се не да наметнути разлог“, рече Нушић кроз Никифора у „Находу“. Који, бре, разлог тражиш, свете, за веру у немогуће, а да је већи од љубави? Па, не играју наши за себе, ни за град из ког су (а рођени су ови момци у, по азбучном реду, Београду, Вуковару, Добоју, Зајечару, Краљеву, Крушевцу, Лазаревцу, Лозници, Нишу, Новој Вароши, Прибоју, Приштини и Суботици), него играју за све оне из земље кошарке, који ову игру носе у срцу. И за оне што гађају на кош на железничкој станици, и за оне који пикају баскет поред гробља, и за оне што лоптом тапкају у порти цркве, и за оне што чекају да земља узме воду да би опет истрчали на терен. Јер то су они. То смо – ми. Овде се игра за цео народ. И – једни за друге. Кад овдашњи родитељи дижу децу на рамена, како би била ближа обручу… … замисли, Европо, колика су рамена оних који дижу љубав целог народа ка кошу? Колики тек мотив има та екипа којој кажеш „Лепо што си дошла, али немаш шансе“? Па, да смо се само шансама руководили, не би нас одавно ни било. Не требају нама шансе, ми се ионако не уздамо у могуће, већ верујемо у немогуће. Нису неопходне ни „лопте које имају очи“, овде се и без гледања додаје. Нема везе ни што се игра далеко од родног краја, овде се дух предака носи у себи. Није, бре, то екипа која игра за нешто, него екипа која игра за неког. И, дај, судија… баци ту лопту у вис већ једном. Стигли „отписани“. Сад ћеш да видиш шта је снага љубави. Дарко НИКОЛИЋ
×