Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'драган'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 29 results

  1. Тренутна атмосфера у Србији је таква да би евентуални избори могли да доведу до инцидената и насиља и то сам пренео америчким саговорницима, рекао је у интервјуу за Глас Америке један од лидера Савеза за Србију Драган Ђилас који је у дводневној посети Вашингтону. Ђилас се састао са директором Савета за националну безбедност за Европу и Русију Џоном Ератом, директором за европске послове Вилијамом Берклијем, као и са Метјуом Палмером замеником помоћника државног секретара, и представницима у Конгресу, а теме разговора су биле стање демократије у Србији, протести и Косово. Ђилас је за Глас Америке: рекао да је саговорнике упознао са основном ситуацијом у Србији, да у Србији нема дијалога, могућности другачијег говора, да је друштво подељено на два пола, да је мржња међу људима огромна. "Наравно, она је производ начина на који се председник државе обраћа људима који другачије мисле и медија које уређује сваки дан. Оно што је суштина, на чему сам инсистирао, јесте потреба дијалога и да реченице које председник државе изговара да неће да прича са опозицијом, да не прихвата ниједан захтев, јесу јасан доказ да у Србији нема више демократије и да смо се вратили у време од пре 30 година", казао је. Упитан да ли амерички званичници са којима је разговарао могу да утичу на то да се питање о стању демократије у Србији постави и власти у Београду, он је рекао да је све што се дешава у Србији заиста "на нама, на људима који живе у Србији". "Међународну заједницу треба да обавештавамо о томе, не да би нам они помагали на било који начин, него да буду информисани због стабилности не само Србије, него читавог региона. Односи са бившим југословенским републикама су нам најнижи у протеклих неколико деценија. Рецимо, када сам имао званични састанак са премијером Северне Македоније, око тога су се оглашавали наши званичници, добијали смо текстове како је у питању завера, како је премијер Заев „шиптарски плаћеник“. То су ствари које угрожавају стабилност региона у којем живимо, Србија није острво, ми смо део целе приче и неопходно је да се промени тај начин комуникације, јер ми улазимо у све већи степен агресије и питање је како ће то да се заврши на крају", додао је. Јасно је, казао је Ђилас, да су Вучић и "цела та екипа" добили подршку 2012. уз обећање да ће довести до независности Косова, да ће испунити неке захтеве које у оно време Борис Тадић и неки људи на власти нису прихватили. Део је урађен кроз Бриселски споразум, додаје, али и даље не постоји решење. "Највећи проблем је што су људи који живе на Косову и Метохији, посебно Срби на северу, предмет малтретирања криминалних власти које су повезане са властима у Београду. Истовремено, постоји страх код људи у јужном делу да би у случају таквог решења њихов опстанак био немогућ. Као што су ми рекли неки људи са којима сам причао доле, не можете тражити решење на несрећи једног дела народа", каже он. Међународна заједница, наравно, додаје Ђилас, може да настави да инсистира на свом приступу, али ја не видим да он даје решење и не видим како ће то довести до смиривања тензија и стабилности региона. Захтев опозиције и грађана је да добијемо фер и слободне изборе Ђилас је рекао да је било доста састанака у Савету за националну безбедност, и у Стејт департменту, и у Конгресу и није било превише приче на тему рада српског парламента и опозиционог бојкота скупштине. "Знам да је многима у међународној заједници неразумљиво зашто неко бојкотује изборе када су они начин да се дође на власт, али једноставно не можете учествовати у нечему што нису избори. Захтев целе опозиције у Србији и грађана је да добијемо фер и слободне изборе: то значи слободни медији, бирачки спискови, да престане притисак на људе да морају да гласају да би сачували посао или им неко прети", казао је. Према његовим речима, све то мора прво да се регулише да би имали могућност да дођемо до избора, то значи прелазни период од шест до девет месеци да држава почне да функционише, па да се иде на изборе. "Ја сам рекао својим саговорницима: замислите данас изборе у Србији, у оваквој атмосфери и тензијама. На тим изборима би било хиљаде инцидената, вероватно и жртава, јер су људи у таквој атмосфери у којој мрзите оног ко гласа за другу опцију. То није клима ни атмосфера у којој можете да дођете до било каквих избора у Србији", истакао је. Опозиција намерава власт да промени кроз даље облике притиска, грађанске непослушности. "На крају крајева увек им наведем исти пример. Зоран Заев и његова странка су бојкотовали изборе у Македонији, па се после годину дана дошло до решења. Избора на којима се власт променила. Нисам, наравно, од људи који мисле да власт може да се мења на улици и нисам ни за какве упаде у институције. На крају крајева, ово није исто време као 5. октобра када је опозиција победила, па неко није хтео да јој призна то. Или 1996. када се исто десило. Ми сада тек треба да дођемо до слободних избора на којима, пре свега, имамо шасну да се чујемо. Шта нудимо и на који начин разговарамо", казао је. Он је истакао и да је споразум са народом који су представници опозиције потписали у оквиру ових протеста велика ствар. "Јединство свих оних грађана који живе у Србији, а сматрају да Србија иде у погрешном смеру. А верујте ми да иде. Ми смо преговоре са ЕУ почели као слободна земља. Данас смо делимично слободна – односно неслободна. 2011. године је 13.000 људи отишло из Србије – прошле године скоро 100.000. То јасно показује какав је квалитет живота у Србији и да људи из Србије једноставно беже", рекао је он. Ђилас каже и да председник Србије "уопште није адреса за разговоре". "То што он стално излази из својих уставних овлашћења и преузима ствари за које није надлежан – не значи да треба да му дамо легитимитет за то место. За разговоре није Председништво Србије – постоје други органи у држави Србији чија то јесте функција", додаје. Ђилас је рекао и да се не може учествовати у парламенту у коме нема дискусије, који служи за "малтретирање опозиције и усвајање закона о којима не можете да кажете ни реч". Немојте ми рећи да неко мисли да се РТС понаша као јавни сервис "Али, ако је Србија земља која макар формално иде ка ЕУ, иако ја мислим да у стварности мислим да идемо на другу страну, очекујем да људи који се баве Србијом посредују да дође до неких разговора. Не до разговора Вучића, Јеремића, Обрадовића и мене, него између владе и институција, и оних људи који данас протестују укљућујући и опозиционе политичаре", казао је. Имао је, како је рекао, састанке са представницима међународних организација из иностранства, који су се претходно видели са Вучићем, који им је изговорио да је РТС потпуно под контролом опозиције, да он нема никакав утицај тамо. "То можете да кажете некоме ко не зна разлику између Србије и Сибира, али било коме ко се бави Србијом то не можете да кажете. На крају крајева, да имамо било какав утицај не бисмо ушли у РТС са грађанима на начин на који смо ушли оно вече, па се све мирно завршило и изашли смо, него би имали могућност да ово што причам ја сад са вама чује и неко у Србији на телевизијама са националном фреквенцијом, пре свих на РТС-у". Упитан хоће ли поново бити упада у РТС и какви су даљи планови за демонстрације, Ђилас је рекао да је то што се десило било спонтано те вечери и последица чињенице да РТС неколико месеци не одговара на бенигне захтеве – да представници протеста, не опозиције, дођу и кажу зашто људи у више од 100 градова у Србији протестују. "Грађани Србије имају више информација о томе шта се дешава у Паризу на протестима него у Србији. То је био захтев на који месецима није одговорено и онда се десио један спонтани излив неке енергије, можете да кажете и беса народа, али опет никаквог насиља на крају унутра није било. И ваш колега Зоран Станојевић је рекао да се нису осећали угрожено, да су људи тражили могућност да кажу нешто и на тој својој телевизији", додао је. То није метод који ће се примењивати убудуће, казао је Ђилас. "Трудићемо се да сви облици борбе буду мирни, јер не мислим да ми треба да испровоцирамо неке сукобе. Али имамо човека који спрема контрамитинге у Новом Саду, када је иначе заказана шетња сваког петка, заказује их у Београду после нашег протеста, то смо све видели са Слободаном Милошевићем. И да кажем још нешто – овде нас је возио возач Убера из Етиоптије. Кад је чуо одакле смо рекао је: знам, вас су бомбардовали, а Милошевић је био глуп. И он је схватио, човек из Етиопије, да је Милошевић такорећи био глуп, да ништа није разумео. Има нас који смо то схватили пре 30 година, али има и неких који су на власти данас који нису схватили ни тада, а богами ни сада", закључио је Ђилас у интервјуу за Глас Америке,.. via
  2. На почетку емисије отац Драган је подсјетио наше слушаоце на значај празника Обрезања Господњег и Нове године. Он је потом тумачио Свето Јеванђеље на 33. недјељу по Духовима, недјељу Богоотаца. Отац Драган одговарао је на питање слушалаца о тајни страдања поводом трагедије које се догодила децембра прошле године у судару аутобуса и воза у близини Ниша у којој је живот изгубило петоро људи. Звучни запис емисије Он је одговарао и на питање наше слушатељке која има проблема у брачном животу због љубоморе, и о самом проблему љубоморе, а билло је и питања о томе како окајати гријех абортуса. Шта се дешава са душама животиња, кућних љубимаца, које смо вољели након њихове смрти, било је још једно од питања на које смо добили одговор у овој емисији. Ово су само нека од питања на која ћете добити одговоре ако будете чули ову нашу емисију. Извор: Радио Светигора
  3. Протојереј-ставрофор Драган Станишић, професор Богословије Светог Петра Цетињског одржао је 30. децембра, након Свете литургије у цркви Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом предавање на тему: Богословље Светог Игнатија Богоносца. Звучни запис предавања Свети Игњатије је с великом радошћу прихватио мучеништво и радо пошао на свој крсни пут према Риму, казао је отац Драган и додао да је на том путу написао седам посланица. Говорећи даље о светитељевим посланицама, отац Драган је истакао да Свети Игнатије тврди да кад су вјера и љубав у јединству – то је Бог. Након анализе светитељевих посланица, отац Драган је у закључку предавања цитирао ријечи Владике Атанасија Јевтића који у својој студији о Светом Игнатију каже да је он жива слика Христа, архимученика и прототипа свих хришћанских мученика кроз вјекове, до краја свијета. Организатор предавања била је Црквена општина топаљско-херцегновска у оквиру циклуса предавања „под окриљем Светог Спаса“. Извор: Радио Светигора
  4. Ове године се навршава педесет година од смрти др Драгана Херцога (1936‒1968). Млади хирург је погинуо 1968. у грађанском рату у Бијафри, где је, у мисији Југословенског Црвеног крста, помагао повређеним и угроженим цивилима. У сали Црвеног крста у Зрењанину, у Змај Јовиној улици 1А, у четвртак, 11. октобра, у 19 сати биће одржано предавање у знак сећања на овог изузетног човека, рођеног у Банатском Карађорђеву. Предавање ће одржати Ивана Арађан, кустос Народног музеја Зрењанин и ауторка текста „Хуманост која није знала за границе ‒ др Драган Херцог (1936‒1968) ‒ Од Банатског Карађорђева до Бијафре". Текст је написан за потребе IX конгреса историчара медицине, који је одржан јуна 2018. године у манастиру Милешеви. На овом предавању говориће и Верица Вуковић, рођена сестра др Драгана Херцога, која ће са слушаоцима поделити своје успомене. Др Драган Херцог рођен је 1936. године у Банатском Карађорђеву. Имао је само пет година када је његов отац, др Андрија Херцог стрељан 1941. у Јајинцима. Породица славних и вољених лекара Андрија Херцог (1904‒1941) завршио је медицину у Лајпцигу. После студија запослио се у Честерегу у Банату, насељеном претежно немачким живљем, али је лечио и становнике Банатског Карађорђева, села колониста, добровољаца из Првог светског рата, махом пореклом из Лике. Према сведочењима, др Андрија Херцог је до последњег тренутка водио бригу о својим пацијентима из Банатског Карађорђева ‒ обилазио их је и лечио чак и са жутом звездом пришивеном на рукаву, иако су га молили да се не излаже опасности. Средином августа 1941, Немци су га одвели у логор у Великом Бечкереку (Зрењанин), где су већ били заточени његов отац Филип и браћа Павле и Фрањо. Доктора Андрију, брата Павла и оца Филипа пребацили су крајем августа у Београд, у логор Топовске шупе, док је најмлађи брат Фрањо, студент медицине у Загребу, успео је да побегне из Бечкерека у партизане и тако се спасао ‒ испричао је пре неколико година за „Политику" др Вукашин Антић. По традицији високог етичког кодекса свога оца, др Фрањо Херцог (1916‒1980) остао је у памћењу бројних пацијената чачанске болнице, где је радио као педијатар. У свако доба дана или ноћи, како тврде родитељи, др Фрањо Херцог је био доступан за своје мале пацијенте. Др Андрију Херцога Немци су стрељали у Јајинцима, 11. октобра 1941. Његова супруга Јелена је остала удовица с тек рођеном ћерком Верицом и петогодишњим сином Драганом. Др Херцог испред монтажне болнице у Окигви Др Драган Херцог После положене мале матуре у Зрењанину, Драган Херцог је завршио гимназију и Медицински факултет у Београду. Као млади специјализант хирургије у болници „Др Драгиша Мишовић" у Београду, придружује се мисији Југословенског Црвеног крста и одлази у Бијафру (данашња југоисточна Нигерија), 1968. године. У време највећих сукоба грађанског рата, др Драган Херцог је радио у операционој сали монтажне болнице код Окигве и по шеснаест сати дневно. Власти Бијафре су потискивале побуњенике и евакуисале рањенике и болеснике 30. септембра, а тиму Црвеног крста који је предводио др Михајло Вучинић, оставили су радио-станицу и теренско санитетско возило. Нажалост, група распојасаних војника, без официра, опколила је болницу. Седморо чланова мисије изашло је испред грудобрана направљених од врећа са млеком у праху, а војници су отворили рафалну паљбу. Тада су погинули др Драган Херцог, Швеђанин Роберт Карлсон и брачни пар из Савета цркава. Међународни комитет Црвеног крста постхумно је одликовао др Драгана Херцога највећим признањем, медаљом „Анри Динан" ‒ за изузетне заслуге и посвећеност основним идејама Црвеног крста. Др Херцог са својим пацијенотом Основна школа „Др Драган Херцог" Основну школу за децу са специјалним здравственим проблемима основала је Скупштина града Београда, 1969. године, а име др Херцога носи од 1971. године. Данас, 80 дефектолога и наставника, сваког дана, широм Београда, посећује болничке собе и домове деце на лечењу и тако образовање чини доступним сваком детету. „Ако болест спречава дете да дође у школу, школа ће доћи њему", то је мото те установе. Запослени негују сећање на изузетног човека чије име школа носи и на најбољи начин настављају његово дело. Ниједна прича о племенитости, људској солидарности и хуманости никада није испричана до краја. Сигурно да ће се на предавању у Зрењанину појавити стари или нови сведоци, пријатељи, колеге, лекари, сународници, вршњаци или пацијенти др Драгана Херцога. Свака прича о алтруизму се шири, рачва у писменим сведочењима и потхрањује у сећањима и породичним причама. Тако и треба да буде... Мирјана БЈЕЛОГРЛИЋ
  5. План скован у кабинету Александра Вучића пре пет година реализован је пре неколико дана. ПКБ је продат. Нови власник је фирма која је наводно у власништву неких арапских шеика. Бојим се да су они Арапи колико и чувени Миле Шеик, који је надимак добио јер је радио на бензинској пумпи ПКБ је много више од једне компаније. Он је симбол свега кроз шта смо као земља пролазили претходних 30 година и како ћемо, ако се нешто убрзо не промени, завршити. Годинама је ПКБ функционисао као озбиљна компанија, какву ју је замислио Петар Зечевић, човек који ју је деценијама водио. Имала је производњу, прераду, малопродајну мрежу, банку, али и показивала висок степен, како би се то данас рекло, друштвене одговорности. Двадесетак хиљада хектара земљишта, 70 километара канала за наводњавање, научна лабораторија, фарме кокошака, крава - Имлек, Имес, Пекабета, Фриком... Фриком који је седамдесетих година прошлог века у време комунистичке Југославије направљен као заједничко улагање и власништво ПКБ-а и америчког Унилевера, једне од највећих светских фирми у производњи хране! Године санкција су му нанеле озбиљну штету, а дотучен је одлуком донетом после петооктобарских промена да се одвоје и продају Имлек, Фриком, Пекабета и да у ПКБ-у остане само примарна производња. Колико је тај концепт, који сам и тада критиковао, био погрешан, показује чињеница да су сви велики светски малопродајни ланци, од Теска до Делезеа, покренули производњу сопствених робних марки, које данас у завидној количини попуњавају њихове продајне рафове. Оно што је најпрофатибилније узето је ПКБ-у са идејом да се компанија бави земљорадњом и сточарством. Сведен на производњу пшенице, кукуруза, шећерне репе и на углавном непрофитабилне фарме крава, препуштен вођству неквалитетног менаџмента, гомилао је дугове. У томе су му својски „помагале“ суперуспешне компаније попут МК комерца, Имлека и њима сличних, које су своју успешност базирале на томе да су сви уговори са ПКБ-ом по компанију били више него штетни. Догурао је ПКБ до дуга од скоро сто милиона евра, 14 година неплаћених пореза и доприноса на плате, 10 година неплаћене струје, две деценије без улагања у развој, механизацију, одржавање канала за наводњавање... Преокрет је наступио током 2010. године. Тада су неке приватне фирме понудиле држави да га откупе за један евро уз преузимање дугова. Сећам се како ме је покојни Захарије Трнавчевић убеђивао да се то не дозволи, да ПКБ вреди милијарду евра, да ниједна држава не продаје земљу... То се поклопило са реализацијом идеје за мост Земун-Борча и било је јасно да, ако се ПКБ прода, годину-две касније ћемо платити десетине милиона евра да за приступне саобраћајнице од купца откупимо то исто, у бесцење дато земљиште. Са идејом да ПКБ не продајемо, да га преузме град и да доведемо професионални менаџмент отишао сам код председника Србије Бориса Тадића и добио безрезервну подршку за то. И град је преузео ПКБ. Довели смо стручан нестраначки тим људи да га води, сели са синдикатима и тражили подршку да се број радника смањи за око 400, јер фирма није могла да издржи толики број запослених. Радници који су се опекли са многим гарнитурама гледали су нас неповерљиво по принципу „дошли још једни да краду“, али су нам ипак указали поверење. Без динара из градског буџета ПКБ је почео да на плате које су у просеку биле око 500 евра плаћа све порезе и доприносе, да плаћа струју, купује нову механизацију, гради најмодерније фарме крава. Министри пољопривреде Саша Драгин и Душан Петровић прихватили су да ПКБ по литру млека добија исту субвенцију као приватни произвођачи и помогли су да се почне са чишћењем канала. МК комерцу, који је откупљивао репу по 0,28 евра кроз компензацију, запрећено је раскидом уговора уколико не прихвати тржишну цену од 0,45 евра и да је плаћа - парама. Прихватили су. Имлеку је понуђено да наставимо са продајом млека, али по 20 одсто већој цени, јер су толико литар плаћали у Босни. Одбили су са поруком да немамо коме другом да продамо млеко. После осам месеци, када су схватили да ПКБ може без њих, вратили су се и платили тражену цену... Компанија која је 2010. имала пословни приход од 34.369.000 евра за две године достигла је 60.809.000 евра. Без отписа дугова од стране државе који се књиже као приход и који то реално нису. Смањен је број крава, али је повећана производња млека. Једна крава је у ПКБ-у годишње давала 7.555 литара млека. Просек на нивоу Србије је био 2.920 литара. Смањени су хектари под пшеницом на уштрб профитабилнијих култура, али је просек пшенице био 5,9 тона по хектару, док је просек на нивоу Србије био четири тоне. Запослени су радили не као Немци, него као Јапанци, није била потребна никаква чуварска служба, јер су људи третирали фирму као своју. Издвојено је земљиште поред новосаграђене саобраћајнице са по три траке, претворено у грађевинско чији се хектар продавао за 800.000 евра. Сто продатих хектара било је довољно да се отплате сви дугови гомилани деценијама. Планирали смо да радници и пензионери добију 10 одсто акција, да понудимо сарадњу великим светским компанијама, да радимо као што су радили ПКБ и Унилевер пре скоро 50 година, да тако стигну инвестиције, повећамо производњу и имамо сигурне купце, да направимо и своју млекару ако постојеће наставе да нам уместо природног продају млеко у праху растворено у води, да преузмемо Воћарске плантаже Гроцка, у којима је ПКБ власник више од 20 одсто, да покренемо отварање још неколико компанија по моделу ПКБ-а широм Србије... Ништа се од тога није десило. Ова прича, која је могла имати срећан крај, прекинута је променом власти и одлуком да се ПКБ прода. Почело је систематско уништавање фирме. Менаџмент, коме нова власт није хтела да исплати уговорене бонусе, напустио је фирму и она је 2017. завршила са пословним приходом од свега 34.007.000. Дакле скоро упола мањим него 2012. и малтене у евро истим приходом какав је био 2010, пре него што га је град преузео! План скован у кабинету Александра Вучића пре пет година реализован је пре неколико дана. ПКБ је продат. Нови власник је фирма која је наводно у власништву неких арапских шеика. Бојим се да су шеици Арапи колико је Арапин био и чувени Миле Шеик, који је тај надимак добио јер је радио на Југопетроловој пумпи Змај 1. Цена од 105 милиона евра коју је Ал Дахра платила је понижавајућа и показује да људима на власти никад није доста. Прво су одлучили да се не продаје бизнис и његов потенцијал него само огољена имовина. Па је и та имовина потцењена. Скоро 20.000 хектара земљишта у делу Србије где хектар кошта више од 15.000 евра. А овде цена расте, јер је већина покривена каналима за наводњавање, а земљиште је у комаду. Свако ко се бави бизнисом зна да је немогућа мисија купити у Србији у комаду ни 100, а камоли скоро 20.000 хектара. Додајте на то механизацију, фарме, институт и лабораторије, фабрику сточне хране... Цена за ПКБ је удар на интелигенцију - исти као и кад је РТБ Бор у питању. Кинези су га купили за дугове (200 милиона евра) и одмах сутрадан канадском Невсуну, који уз 60 одсто рудника цинка у Еритреји поседује још само права на два налазишта у Бору, понудили су у парама - 1,4 милијарде долара!? Рече председник државе да су му сузе кренуле када је видео колико смо добру понуду добили за Бор. Признајем и мени су кренуле. Али не сузе радоснице... Продати природне ресурсе Србије – рудна богатства, земљу и воду никада никоме није пало на памет. Све док нису на власт дошли ови. Њима је продаја Србије нормална ствар. Решење? Промена власти. Свака наредна демократска власт има за обавезу да поништи све ове по Србију штетне, а по џепове њених челника и њихових партнера више него корисне уговоре. Тога треба да буду свесни сви који данас са њима праве овакве дилове. Једном ће морати да се подвуче црта и нико од деведесетих до данас неће моћи да буде аболиран. Шта ће бити ако се то не деси? Одговор ћете наћи у прве две реченице текста. НСПМ
  6. Гост новог издања емисије "Разговор угодни" на програму Телевизије Храм, био је протопрезвитер-ставрофор Драган Продић, парох при храму Покрова Пресвете Богородице у Београду. Аутор и водитељ емисије је протопрезвитер-ставрофор проф. др Драгомир Сандо. View full Странице
  7. "Да ли се више плашимо Бога или - волимо Бога?" - основна је нит о којој је поучавао протојереј-ставрофор проф. др Драган Милин у проповеди на Светој Литургији у Храму Св. Саве у Паризу, у Недељу 13. по Духовима, 26. августа 2018. године. На звучном запису проповеди благодаримо радију Слово љубве. Звучни запис беседе View full Странице
  8. Звучни запис беседе оца Драгана Након читања зачала из Светог Јеванђеља о. Драган је бесједећи сабранима рекао да се на Светој служби сабирамо да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. – То је смисао Божије службе, Божијег сабрања, да једним устима и једним срцем кличемо и говоримо Оче наш који си на небесима, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим – казао је о. Драган објашњавајући прочитану јеванђељску причу о господару и његовом дужнику који опрашта дуг, док овај свом дужнику не опрашта много мањи дуг. Данашње Јеванђеље говори о праштању, казао је о. Драган и рекао да данас имамо много господара, али да у Царству Божијем има само један Господар. – Ми сви колико нас има дужни смо према том Господару. Јеванђељска ријеч нас данас овдје учи да треба да имамо срца, да имамо душу, да имамо милости једни према другима – казао је о. Драган. Сабрани, који су из разних крајева васељене дошли у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, великом Божијем угоднику, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Извор: Манастир Острог
  9. У 11.недјељу по Педесетници, 12. августа 2018. Љета Господњег, када наша Света Црква прославља преподобну мати Ангелину Српску, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. У присуству више стотина вјерника, Светом Литургијом на платоу испред Горњег Острога началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић, подгорички парох уз саслужење бројног свештенства. Звучни запис беседе оца Драгана Након читања зачала из Светог Јеванђеља о. Драган је бесједећи сабранима рекао да се на Светој служби сабирамо да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. – То је смисао Божије службе, Божијег сабрања, да једним устима и једним срцем кличемо и говоримо Оче наш који си на небесима, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим – казао је о. Драган објашњавајући прочитану јеванђељску причу о господару и његовом дужнику који опрашта дуг, док овај свом дужнику не опрашта много мањи дуг. Данашње Јеванђеље говори о праштању, казао је о. Драган и рекао да данас имамо много господара, али да у Царству Божијем има само један Господар. – Ми сви колико нас има дужни смо према том Господару. Јеванђељска ријеч нас данас овдје учи да треба да имамо срца, да имамо душу, да имамо милости једни према другима – казао је о. Драган. Сабрани, који су из разних крајева васељене дошли у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, великом Божијем угоднику, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Извор: Манастир Острог View full Странице
  10. Масони су 1942. године морали да одгоре на 33 питања која им је поставио Недићев министар полиције Танасије Динић по концепту нацистичких стручњака за антимасонерију и под надзором Гестапоа. Од одговора је зависило да ли ће слободне зидаре послати у логор, избацити из службе, одузети пензије, стрељати као таоце... Око двеста масона из Београда и Србије је одговорило на та питања. На основу одговора др Виктора Новака, Хасана Репца, Јована Алексића, Јована Вељића и Петра Шрепловића, који се чувају у Архиву Југославије, написан је сценарио за серију од седам полусатних епизода "33 одговора". Они су одабрани зато што су рођени у различитим крајевима бивше краљевине Југославије, различитих су националности и религија, 1942. су живели у Београду и Србији и били се на удару нациста и колаборациониста. Њихови одговори су били веома храбри, нису одступили ни од једног принципа слободног зидарства. Избегавање одговора такође је могло имати трагичне последице. У серији играју глумци Младен Андрејевић, Тома Курузовић, Радомир Миљанић, Милан-Цаци Михаиловић, Владислав Михаиловић, Микица Петронијевић, Тома Трифуновић. Њихове одговоре, кључне појмове и догађаје коментаришу Зоран Д. Ненезић, Немања Девић, Драгомир Анђелковић и Бранко Радун. Сценарио су на основу аутентичних докумената написали Драган Коларевић и Милан Јовановић. Уредник серије Драган Коларевић, редитељ Милан Јовановић. После хапшења масона у ноћи између 4. и 5. новембра 1941. године, када су одведени у логор на Бањици, где су држани као таоци до средине јануара 1942, масони су морали да одговоре на 33 питања која им је упутио Танасије Динић, тад већ министар полиције у Недићевој влади. Масоне су, истовремено, у Загребу оптуживали да су створили Југославију, у Београду да су је растурили. Били су национално непоуздани и једнима и другима. Нацистичко-недићевска пропаганда оптуживала је масоне да су искључиви кривици за слом краљевине Југославије уз Јевреје и комунисте. Одабрани су одговори др Виктора Новака, Хасана Репца, Јована Алексића, Јована Вељића и Петра Шрепловића. У првој епизоди масони саопштавају податке из биографије и непознате чињенице које су актуелне и данас. Хасан Ребац објашњава зашто је Србин а не Турчин, зашто је био четник пре Балканских ратова. Ребац је био потпредседник Народне одбране чији члан је био и Виктор Новак, животни циљ му је био превазилажење разлика и предрасуда између Срба православне и мухамеданске вере. Био је у истој ложи са др Виктором Новаком у Београду, а са Јованом Алексићем у скопској ложи "Косово" од 1930. Нажалост његови животни циљеви нису остварени. Уредник Драган Коларевић, сценарио Драган Коларевић и Милан Јовановић, редитељ Милан Јовановић. Глуме: Младен Андрејевић, Тома Курузовић, Радомир Миљанић, Милан-Цаци Михаиловић, Владислав Михаиловић, Тома Трифуновић, Микица Петронијевић.
  11. Један од најтежих и најдубљих проблема у великој тајни живота, који је у свим временима окупирао људски род јесте проблем страдања. Звучни запис разговора View full Странице
  12. “Славећи Педесетницу ми исказујемо на наш однос према упокојенима а смисао Задушница нас подјећа на то какав је смисао човјековог постојања“-каже отац Драган и додаје да молећи се за покој душа ближњих ми се молимо да будемо са њима у заједници у вјечности. Отац Драган нам је говорио и о томе како Црква гледа на психијатријску дијагнозу ,,поремећај родног идентитета“. Како да се молимо за непријатеље своје и колико та молитва помаже нама самима, објаснио нам је отац Драган. Он је одговорио и на питање наше слушатељке из Бара која је питала шта је то апокоатастаза. Како да превазиђемо страх од везивања ако нас је вољена особа оставила и како да нађемо животног сапутника за себе. Како да се боримо против неправде у овом свијету, питање је којим се људски род бавио од настанка свијета а то је било и једно од питања у којој нам је одговор дао свештеник Станишић. ,,Кроз призму првородног гријеха ми видимо колико човјека изазива то да не поступа по божјим заповијестима“-подсјећа отац Драган а ово су само нека питања на која смо добили одговоре у овој емисији. Извор: Радио Светигора
  13. На почетку емисије отац Драган је тумачио Свето Јеванђеље и говорио о празнику Силаска Светог Духа на апостоле-Тројичиндану, осврнувши се на то зашто се овај велики празник назива рођенданом Цркве Христове. О помену за упокојене-Задушницама и колико ови помени значе за душе наших упокојених ближњих, говорио нам је отац Драган. Звучни запис емисије “Славећи Педесетницу ми исказујемо на наш однос према упокојенима а смисао Задушница нас подјећа на то какав је смисао човјековог постојања“-каже отац Драган и додаје да молећи се за покој душа ближњих ми се молимо да будемо са њима у заједници у вјечности. Отац Драган нам је говорио и о томе како Црква гледа на психијатријску дијагнозу ,,поремећај родног идентитета“. Како да се молимо за непријатеље своје и колико та молитва помаже нама самима, објаснио нам је отац Драган. Он је одговорио и на питање наше слушатељке из Бара која је питала шта је то апокоатастаза. Како да превазиђемо страх од везивања ако нас је вољена особа оставила и како да нађемо животног сапутника за себе. Како да се боримо против неправде у овом свијету, питање је којим се људски род бавио од настанка свијета а то је било и једно од питања у којој нам је одговор дао свештеник Станишић. ,,Кроз призму првородног гријеха ми видимо колико човјека изазива то да не поступа по божјим заповијестима“-подсјећа отац Драган а ово су само нека питања на која смо добили одговоре у овој емисији. Извор: Радио Светигора View full Странице
  14. „Када човјек умре они који остају испраћају га и жале због растанка са њим. Што је блискија љубав и жалост је већа код оних који остају. Постоје разна свједочанства о томе како и колико, ко жали своје покојнике. Стари Грци су се поводом смрти својих драгих тјешили неком надом да ако човјек умре тијелом, наставиће да живи душом у неком другом свијету. Праведни, према њиховом вјеровању прелазе у боље мјесто а зли иду у ад, где је све паклено и проклето. Грци су настојали да живе праведно да не би кад умру отишли у пакао. Многе религије и вјере имају ове страхове и током вјекова настајали су разноврсни обреди који су помагали да страх од пакла буде мањи. Хришћанско исповиједање поводом смрти наглашава такав обред, гдје положени у гроб, после три дана устаје. То се може десити, само ономе ко у себи има Живот који је јачи од смрти и ономе који нема страха од смрти. Празник Васкрсења Христовог наглашава то устајање из гроба и телом и душом и свим бићем које има својство Живота. Човјек према хришћанском исповиједању и кад умре има наду наставка живота, афирмације и телесног и душевног састава, односно спасења цијеле своје личности, силом црквеног спомена и незаборава. Када помињемо имена својих упокојених – то је прилог Цркви да она измоли милост, Царство Небеско и опроштај грехова онима у Христу уснулима. И кад ми немамо молитве и сјећања за своје упокојене – у Цркви, на Божијој служби, помињу се сви уснули који наду положише у Творца и саздатеља свога. Питање шта је најбоље чињети за душе покојника – то је очекивати њихово устајање из гроба. Имати код себе ту наду Васкрсења, која је основна ознака наше вјере, значи славити побједу Живота над смрћу и дивити се како је из гроба засијала Свјетлост и истина Христовог Васкрсења. Смисао човјековог постојања је управо у томе да послије свог земног живота и смрти устане из гроба у онај дан кад је то једино Богу знано али да устане не на суд или осуду, него на Живот бесконачни. Ми се молимо за своје покојнике управо зато да би са њима били у заједници и тамо гдје је Живот бесконачни. Према томе и наши покојни, рад такве заједнице, и нас ишчекују да буду са нама у вјекове вјекова. Таква заједница је наша Црква која има старање кроз Свете службе да сви дођу у познање Истине. Битно је те службе вољети, поштовати и практиковати и све ће мање бити страха од смрти и свих других невоља. Духовске задушнице имају тај смисао да се и мртвима објави прослава Силаска Светога Духа на Апостоле и Силаска Светог Духа на све нас, почевши од Свете тајне крштења и миропомазања.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Бесједа протопрезвитера-ставрофора Драгана Станишића на Духовске задушнице изговорена на Светој литургији служеној у Цркви Светог Георгија под Горицом у Подгорици. „Када човјек умре они који остају испраћају га и жале због растанка са њим. Што је блискија љубав и жалост је већа код оних који остају. Постоје разна свједочанства о томе како и колико, ко жали своје покојнике. Стари Грци су се поводом смрти својих драгих тјешили неком надом да ако човјек умре тијелом, наставиће да живи душом у неком другом свијету. Праведни, према њиховом вјеровању прелазе у боље мјесто а зли иду у ад, где је све паклено и проклето. Грци су настојали да живе праведно да не би кад умру отишли у пакао. Многе религије и вјере имају ове страхове и током вјекова настајали су разноврсни обреди који су помагали да страх од пакла буде мањи. Хришћанско исповиједање поводом смрти наглашава такав обред, гдје положени у гроб, после три дана устаје. То се може десити, само ономе ко у себи има Живот који је јачи од смрти и ономе који нема страха од смрти. Празник Васкрсења Христовог наглашава то устајање из гроба и телом и душом и свим бићем које има својство Живота. Човјек према хришћанском исповиједању и кад умре има наду наставка живота, афирмације и телесног и душевног састава, односно спасења цијеле своје личности, силом црквеног спомена и незаборава. Када помињемо имена својих упокојених – то је прилог Цркви да она измоли милост, Царство Небеско и опроштај грехова онима у Христу уснулима. И кад ми немамо молитве и сјећања за своје упокојене – у Цркви, на Божијој служби, помињу се сви уснули који наду положише у Творца и саздатеља свога. Питање шта је најбоље чињети за душе покојника – то је очекивати њихово устајање из гроба. Имати код себе ту наду Васкрсења, која је основна ознака наше вјере, значи славити побједу Живота над смрћу и дивити се како је из гроба засијала Свјетлост и истина Христовог Васкрсења. Смисао човјековог постојања је управо у томе да послије свог земног живота и смрти устане из гроба у онај дан кад је то једино Богу знано али да устане не на суд или осуду, него на Живот бесконачни. Ми се молимо за своје покојнике управо зато да би са њима били у заједници и тамо гдје је Живот бесконачни. Према томе и наши покојни, рад такве заједнице, и нас ишчекују да буду са нама у вјекове вјекова. Таква заједница је наша Црква која има старање кроз Свете службе да сви дођу у познање Истине. Битно је те службе вољети, поштовати и практиковати и све ће мање бити страха од смрти и свих других невоља. Духовске задушнице имају тај смисао да се и мртвима објави прослава Силаска Светога Духа на Апостоле и Силаска Светог Духа на све нас, почевши од Свете тајне крштења и миропомазања.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  16. На отварању предавања све присутне поздравио је у име организатора презвитер Синиша Шаренац, који се захвалио ђакону Драгану Радићу што је издвојио вријеме да вечерас на једну значајну тему говори у сједишту Епархије зворничко-тузланске. Ђакон Драган Радић је на сликовит начин појаснио ток развоја канона књига Светог Писма Старог и Новог завјета које су ушле у живот Цркве. Писци књига Светога Писма оставили су нам писмено завјештање, које су записали на различите начине, а што је нама неопходно за руковођење у хришћанском животу. Хришћани су се сабирали да би ломили хљеб, причешћивали се, али и да би се опоменули на Христово рођење, страдање и васкрсење. Сви новозавјетни текстови саткани су од евхаристијских момената. Тако да већина тих текстова представља потребу Цркве да запише своје евхаристијско искуство. Ђакон Драган Радић је нагласио да се Свето Писмо од првих вијекова, када је ушло у богослужбену употребу, послије упокојења писаца књига Светог Писма, користи непрекидно на сабрањима хршћана. Свето Писмо је књига која нема само историјски контекст, већ има своје остварење у вјечности рекао је ђакон Драган Радић. Послије излагања уваженог предавача услиједила је дискусија. Предавач је одговарао на бројна питања, која је поставила заинтересована публика. Организатори су подијелили присутним слушаоцима, који су поставили питања, по једну књигу издавачке куће Епархије зворничко-тузланске Синај. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  17. У четвртак 15. марта 2018. године др ђакон Драган Радић, доцент на катедри за библистику на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је, у оквиру циклуса Великопосних предавања које организује Мисијски фонд Епархије зворничко-тузланске, предавање на тему: Свето Писмо и Литургија. На отварању предавања све присутне поздравио је у име организатора презвитер Синиша Шаренац, који се захвалио ђакону Драгану Радићу што је издвојио вријеме да вечерас на једну значајну тему говори у сједишту Епархије зворничко-тузланске. Ђакон Драган Радић је на сликовит начин појаснио ток развоја канона књига Светог Писма Старог и Новог завјета које су ушле у живот Цркве. Писци књига Светога Писма оставили су нам писмено завјештање, које су записали на различите начине, а што је нама неопходно за руковођење у хришћанском животу. Хришћани су се сабирали да би ломили хљеб, причешћивали се, али и да би се опоменули на Христово рођење, страдање и васкрсење. Сви новозавјетни текстови саткани су од евхаристијских момената. Тако да већина тих текстова представља потребу Цркве да запише своје евхаристијско искуство. Ђакон Драган Радић је нагласио да се Свето Писмо од првих вијекова, када је ушло у богослужбену употребу, послије упокојења писаца књига Светог Писма, користи непрекидно на сабрањима хршћана. Свето Писмо је књига која нема само историјски контекст, већ има своје остварење у вјечности рекао је ђакон Драган Радић. Послије излагања уваженог предавача услиједила је дискусија. Предавач је одговарао на бројна питања, која је поставила заинтересована публика. Организатори су подијелили присутним слушаоцима, који су поставили питања, по једну књигу издавачке куће Епархије зворничко-тузланске Синај. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице
  18. Некадашњи колумниста и гост нашег форума др Драган Петровић (некадашњи, јер од Сретења, 15. вељаче 2017. године није био на Форуму-а видјет ћемо и зашто), гостујући на "БалканИнфо" код Теше Тешановића у емисији које је тема била убиство Оливера Ивановића, поменуо је и коментарисао рад Поука, којих је и он био гост и одговарао на неколико десетина питања форумаша. У делу снимка који можете видети, осврнуо се на критичке ноте које су упућене на његов рачун... У реду! Није му се можда свидео понеки коментар, како на његовој личној теми, тако и још и више (вероватно) на теми коју је брат Игњатије покренуо. Па тако доктор Петровић ламентира над тим критичким тоновима упућеним са "сајта/блога СПЦ-КоЗнаКоИзаТогаСтоји" и немогућношћу (иако није био конкретан, али то провејава иза његових речи) да на њих одговори, све питајући се и созерцавајући, како то да је он био некада угледан члан којег смо хвалили (што и јесте свакако за хвалу-4 доктората), а сада се поједини са тог Форума "одважише" да критикују, како њега, тако и покрет којег је оснивач. Ево снимка: Уредништво Поука овим путем обавештава доктора Петровића, да "промена система" (било их је свакако-сваке године се чини апдејт форумске платформе), не "повлачи" за собом и промену приступне шифре, те да уредништво не може да буде одговорно за чињеницу да је корисник/форумаш приступну шифру заборавио. А ако и јесте заборавио, како рече, никакав "проблем" није био да путем поруке затражи од неког уредника, а каква је већ пракса када се шифра заборави, да исту генерише по уобичајеном методском поступку и надене јој "привремено име"-123456, где ће тај бројчани низ у сразу са својом жељом, корисник променити чим "уђе" на свој профил. То би и за др Петровића и за покрет и идеју коју представља, а да је то учинио те након тога "дошао" на Форум па одговорио на критике, свакако било много корисније него ова критика сопствене заборавности коју је учинио у емисији код Теше. Уреднички колегијум Поука је након ових неутемељених оптужби на свој рачун наравно спреман да уваженом др Драгану Петровићу помогне око пријављивања на Форум, а како би он, у духу демократичности био у прилици да одговори, како на критике, тако и на симпатије и речи подршке упућене њему и његовом раду, како на пољу наука где се етаблирао као носилац највиших академских степена, тако и кроз рад покрета у чијем раду учествује!
  19. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у суботу 30. децембра 2017. године, у дворани Црквене општине у Жабљу, протонамесник Драган Стокин, парох у Суботици, одржао је предавање под називом „Отац у савременом свету“. У име домаћина, Црквене општине жабаљске, предавача и присутне поздравио је протонамесник Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски. Ово је било последње предавање у низу предавања која је Црквена општина жабаљска организовала током Божићног поста. Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо звучни запис предавања. View full Странице
×
×
  • Create New...