Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'дому'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 33 results

  1. У суботу 22. фебруара 2020. године, у Чешком народном дому у Загребу, одржана је манифестација под називом "Причај ми на свом језику" у орагинизацији Координације вијећа и представника националних мањина Града Загреба. Полазници дјечијег хора Црквене општине загребачке, под вођством проф. Олене Циглењак, учестовали су на овој манифестацији, која се већ шести пут одржава поводом Међународног дана матерњег језика, који се обиљежава 21. фебруара. Учесници програма били су и ученици босанског, чешког, мађарског, македонског, пољског и украјинског језика и културе града Загреба,као и ученици албанског језика и културе из Велике Горице, те посебни гости из Удруге глухослијепих особа града Загреба. Својом пјесмом, глумом, рецитацијом и прочитаним текстовима, дјеца су указала на важност учења матерњег језика као и развијања свијести о култури и традицији народа којем припадају.
  2. ”И ушавши у Јерихон пролажаше кроз њега. И гле, човек звани именом Закхеј, и он беше старешина цариника, и беше богат. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер беше малога раста. И он потрчавши напред попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође. А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се. И сви који видеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грешнога човека. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: данас дође спасење дому овоме; јер је и ово син Аврамов. Јер Син Човечији дође да спасе и потражи оно што је пропало.” Вративши вид слепом Вартимеју, Господ у Јерихону чини још једно чудо. Овога пута отвара духовне очи царинику Закхеју, и омогућује му да прихвати Јеванђеље, сагледа себе и своје грехе, да се покаје, и промени свој живот из корена. Отварање духовних очију је подједнако велико чудо, ако не и веће од враћања телесног вида човеку који је слеп од рођења. Закхеј је био цариник, односно порезник, који је убирао таксу за Римску империју. По уговору са Римљанима, њима је био обавезан да даје одређену, договорену суму, а све оно што претекне могао је да задржи за себе. Дакле, могао је да узима више од прописане суме. Како јеванђеље сведочи да је био богат, то значи да је узимао више него што је требало. Зато суцариници било врло омражени, непопуларни и сматрани за грешнике од стране обичних људи. Мали растом, Закхеј се пење на дивљу смокву да би видео Христа. Угледавши га на смокви, Христос, као Свевидећи Бог, препознаје покајану и од греха очишћену душу, назива га именом, и наређује му да сиђе брзо, јер жели да буде у његовом дому. Чињеница да га назива именом сведочи да Бог зна свачије име (Јован 10:3). Закхеј жели да га види, а Господ иде још даље од тога, и одлучује да уђе у његову кућу. Ово је доказ да је Бог милостивији од људи, који су врло брзи да у свом самохвалисању и самоправедности осуде и упру прст на другога. Мноштво људи, који присуствују овом догађају, иако не могу да читају људска срца, нити да продру у дубину људске душе, и даље суде по спољашњости и негодују што ће Христос ући у кућу једног цариника. Идентичан проблем постоји и данас. Црква се види као клуб праведника и људи без мана, а у ствари Црква је радионица спасења, болница за оне којима је потребна помоћ. ”Ја нисам дошао да зовем праведнике, но грешнике на покајање (Матеј 9:13). Покајање је само почетак духовног живота. После покајања, човек почиње да слави Бога, и да расте до великих духовних висина. Ми смо призвани да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески (Матеј 5:48). Зато је природно да у цркви има људи који су на разним степеницима духовне лествице. Дијалог који следи сведочи о чудесном исцељењу цариникове душе. Називајући Христа Господом, он показује да Он за њега није само Исус из Назарета, већ заиста Месија, Син Божији. Затим, Закхеј даје пола свога имања сиромасима, иако нико од њега то није тражио. Ово говори да је он не само упознат са науком Христовом, већ и да срцем и душом живи по Христовом Јеванђељу. Чинећи то, он себе показује као правог следбеника Христовог, јер указује милосрђе онима којима је то потребно. Нудећи да врати четвороструко онима којима је закинуо, он се одриче свог пређашњег начина живота. Иако га нико не оптужује да је закидао људима, он то на овај начин јавно исповеда, и искупљује се од овога греха. Овде је важно схватити да он себе не искупљује новцем него покајањем. Новцем се не може ни један грех искупити. Његово покајање доноси род достојан покајања (Матеј 3:8). Давање пола имања сиромашнима, показује драстичну промену у његовој души која је уследила прихватањем Христа. Искусивши љубав Христову, Закхеј побеђује себичног човека у себи, и почиње коначно да се брине и за друге људе. Ова јеванђелска прича се може применити на многе људе, који иако имају све телесне угодности које желе, ипак имају празне душе. Такав је био и Закхеј пре него што је упознао Христа. ”Јер каква је корист човеку, ако задобије сав свет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?” (Марко 8:36- 37). Среброљубље је један од најтежих грехова, и једино човек који у животу спозна Бога може да се ослободи тога греха. То је завист којој нема краја и која човека незадрживо вуче у пропаст. Свето Писмо јасно каже да ”ко љуби новце, неће се наситити новаца” Проповедник 5,10. Његово пењање на смокву, јер је био малог раста, символише човека који се издиже изнад своје људске природе, и побеђује самодовољност и себичност у себи. Зато га Господ и спасава напомињући да је и он син Аврамов. То значи да је Закхеј заиста син Аврамов, али не само на речима и по пореклу, већ и по духу и по истини којом живи. Тако се Закхеј од по вечност пропалог човека, уздигао до праведника кроз покајање. И на крају јеванђеља, Господ опет потврђује циљ своје мисије: да је дошао да потражи, и спасе оно што је пропало. Односно, да потражи свакога човека, па чак и оне које нико не тражи, а сви одбацују. Баш као Закхеја. По историјским сведочанствима, Закхеј је касније постао епископ Цркве Христове. протојереј Саша Радоичић Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. ”И ушавши у Јерихон пролажаше кроз њега. И гле, човек звани именом Закхеј, и он беше старешина цариника, и беше богат. И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер беше малога раста. И он потрчавши напред попе се на дивљу смокву да га види; јер је поред ње требало да прође. А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се. И сви који видеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грешнога човека. А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: данас дође спасење дому овоме; јер је и ово син Аврамов. Јер Син Човечији дође да спасе и потражи оно што је пропало.” Вративши вид слепом Вартимеју, Господ у Јерихону чини још једно чудо. Овога пута отвара духовне очи царинику Закхеју, и омогућује му да прихвати Јеванђеље, сагледа себе и своје грехе, да се покаје, и промени свој живот из корена. Отварање духовних очију је подједнако велико чудо, ако не и веће од враћања телесног вида човеку који је слеп од рођења. Закхеј је био цариник, односно порезник, који је убирао таксу за Римску империју. По уговору са Римљанима, њима је био обавезан да даје одређену, договорену суму, а све оно што претекне могао је да задржи за себе. Дакле, могао је да узима више од прописане суме. Како јеванђеље сведочи да је био богат, то значи да је узимао више него што је требало. Зато суцариници било врло омражени, непопуларни и сматрани за грешнике од стране обичних људи. Мали растом, Закхеј се пење на дивљу смокву да би видео Христа. Угледавши га на смокви, Христос, као Свевидећи Бог, препознаје покајану и од греха очишћену душу, назива га именом, и наређује му да сиђе брзо, јер жели да буде у његовом дому. Чињеница да га назива именом сведочи да Бог зна свачије име (Јован 10:3). Закхеј жели да га види, а Господ иде још даље од тога, и одлучује да уђе у његову кућу. Ово је доказ да је Бог милостивији од људи, који су врло брзи да у свом самохвалисању и самоправедности осуде и упру прст на другога. Мноштво људи, који присуствују овом догађају, иако не могу да читају људска срца, нити да продру у дубину људске душе, и даље суде по спољашњости и негодују што ће Христос ући у кућу једног цариника. Идентичан проблем постоји и данас. Црква се види као клуб праведника и људи без мана, а у ствари Црква је радионица спасења, болница за оне којима је потребна помоћ. ”Ја нисам дошао да зовем праведнике, но грешнике на покајање (Матеј 9:13). Покајање је само почетак духовног живота. После покајања, човек почиње да слави Бога, и да расте до великих духовних висина. Ми смо призвани да будемо савршени као што је савршен Отац наш небески (Матеј 5:48). Зато је природно да у цркви има људи који су на разним степеницима духовне лествице. Дијалог који следи сведочи о чудесном исцељењу цариникове душе. Називајући Христа Господом, он показује да Он за њега није само Исус из Назарета, већ заиста Месија, Син Божији. Затим, Закхеј даје пола свога имања сиромасима, иако нико од њега то није тражио. Ово говори да је он не само упознат са науком Христовом, већ и да срцем и душом живи по Христовом Јеванђељу. Чинећи то, он себе показује као правог следбеника Христовог, јер указује милосрђе онима којима је то потребно. Нудећи да врати четвороструко онима којима је закинуо, он се одриче свог пређашњег начина живота. Иако га нико не оптужује да је закидао људима, он то на овај начин јавно исповеда, и искупљује се од овога греха. Овде је важно схватити да он себе не искупљује новцем него покајањем. Новцем се не може ни један грех искупити. Његово покајање доноси род достојан покајања (Матеј 3:8). Давање пола имања сиромашнима, показује драстичну промену у његовој души која је уследила прихватањем Христа. Искусивши љубав Христову, Закхеј побеђује себичног човека у себи, и почиње коначно да се брине и за друге људе. Ова јеванђелска прича се може применити на многе људе, који иако имају све телесне угодности које желе, ипак имају празне душе. Такав је био и Закхеј пре него што је упознао Христа. ”Јер каква је корист човеку, ако задобије сав свет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?” (Марко 8:36- 37). Среброљубље је један од најтежих грехова, и једино човек који у животу спозна Бога може да се ослободи тога греха. То је завист којој нема краја и која човека незадрживо вуче у пропаст. Свето Писмо јасно каже да ”ко љуби новце, неће се наситити новаца” Проповедник 5,10. Његово пењање на смокву, јер је био малог раста, символише човека који се издиже изнад своје људске природе, и побеђује самодовољност и себичност у себи. Зато га Господ и спасава напомињући да је и он син Аврамов. То значи да је Закхеј заиста син Аврамов, али не само на речима и по пореклу, већ и по духу и по истини којом живи. Тако се Закхеј од по вечност пропалог човека, уздигао до праведника кроз покајање. И на крају јеванђеља, Господ опет потврђује циљ своје мисије: да је дошао да потражи, и спасе оно што је пропало. Односно, да потражи свакога човека, па чак и оне које нико не тражи, а сви одбацују. Баш као Закхеја. По историјским сведочанствима, Закхеј је касније постао епископ Цркве Христове. протојереј Саша Радоичић Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  4. У Дому омладине је у четвртак, 26. септембра 2019. године, уочи прославања Воздвижења Часног Крста, представљено референтно дело аутора, протођакона Радомира Ракића, главног и одговорног уредника Информативне службе Српске Православне Цркве. „У време када се тешко распознају праве вредности, у време када систем за вредновање не функционише, када талог избија на површину и кад нам се нуди у замену за проверену праксу, Библијска енциклопедија професора др Радомира Ракића долази као спас и одговор. Нуди нам тумача за Реч у којој се решење и одговор налази..." - казао је проф. др Здравко Шорђан, један од учесника ове теолошке трибине. Библија - Књига над књигама, вековима најцењенија и највише критикована; извор веровања милиона људи и предмет најснажнијих оспоравања; инспирација великог броја уметничких дела и најзначајнијих цивилизацијских достигнућа. Који је разлог због кога Библија изазива контраверзе кроз векове свог настајања, на који начин је настала, шта се јавља као најчешћи проблем у њеном разумевању и која су приручна средства која нам то разумевање могу олакшати - била су питања на које се тражио договор. И одговори су дати: како и зашто треба читати Свето писмо, како је Библијска енциклопедија пратећи или саставни део у тумачењу појмова и догађаја из Светог писма који су побројани у Библијској енциклопедији. О овом референтном делу аутора протођакона др Радомира Ракића говорили су др Јасмин Милић, који је казао да ће пројекат Библијска енциклопедија бити свима на корист, и истраживање проф. Ракића може нам помоћи да уђемо у суштину Божје речи, да сазнамо више о њој и заволимо је. Љубитељима речи Божје обратио се и др Александар Нинковић: „Овакав подухват који даје упутства за Свето писмо јесте злата вредан и пружа темељ разумевања онога што је од суштинске и животне важности.“ Јован Благојевић је казао да се референтност овог дела непрестано потврђује и да теолошка полифомија гласова у њој остаје за трајно, а као жељу изразио је да се дело допуни, сматрајући да недостаје православна иконографија. Аутор двотомног капиталног дела Библијска енциклопедија, протођакон др РадомирРакић, на самом крају поручује: "Штавише, и рационалистички научници долазе до закључка да је Библија меродавни божански ауторитет, јер је настала из суверене воље Откривења самога Бога ... и то је довољан разлог да јој приступимо отворена ума“. „Проф. Радомир Ракић је један од ретких аутора који се осмелио упустити у овакав захтевни подухват дубинског копања, интелектуалног, па и физичког напора,који и духовно исрпљује. Мислим да ово не може свако, то могу само предани и посвећени својој идеји и намери да створе и оставе нешто вредно потоњем нараштају. Довољно је само биографију проф. др Ракића погледати, па да се човек запита: како је све то стало у једном човеку?! И да ништа друго није урадио, а урадио је много, ова два тома Библијске енциклопедијесасвим су довољна за цели живот. Аутор је овим делом задужио сваког појединца и учинио га одгворним: приближио му је Библију на јединствен начин који је чини разумљивом и поједностављеном...“ казао еје о аутору и књизи проф. др Здравко Шорђан. На самом крају обратио се аутор Библијске енциклопедије, протођакон Ракић који је заблагодарио свима на учешћу у трибини, као и публици, између осталих, проф. Горан Раденковић (Богословија Светога Саве у Београду), ђакон Ненад Михајловић из Патријаршијске библиотеке, протојереј-ставрофор Предраг Азап, др Јован Јањић, Хаџи Марко Вујичић, мр Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, в ероучитељ др Мијалков и многи други пријатељи и поштоваоци библијске речи и дела проф. Радомира. * * * * * Библијска енциклопедија протођакона Радомира Ракића, који у својој биографији исписује звање лектора Богословског факултета Српске Православне цркве у и предавача Новог завета на Духовној академији у Србињу (Фочи), као и званичног преводиоца Светог Архијерејског Синода у Српској патријаршији, изашла је из штампе 2004. године. Први том обухвата одреднице од слова А до слова Л, на укупно 586 страна (остало литература), а други том - 632 стране од слова Љ до Ш, енциклопедијског формата, двостубачно. Оба тома су снабдевена са по четири географске карте Палестине и древног света, док су кроз књиге донети дијаграми, графички прикази, скице и најнеопходније илустрације. Издавач Библијске енциклопедије је Духовна академија Светог Василија Острошког (данас Богословски факултет) у Србињу - Фочи). Рецензент овог значајног дела за савремено српско библијско богословље је др Мирко Томасовић, ванредни професор при катедри Новога завета Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, док је стручни сарадник, посебно за јеврејски слог и његову транслитерацију, др Илија Томић, онда доцент на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. Извор: Инфо служба СПЦ
  5. Патријарх српски Иринеј уручио орден царице Милице - Преподобне мати Евгеније директорки Руског дома у Београду гђи Надежди Кушченковој. Дан породице, љубави и верности прославља се у Руској Православној Цркви на дан светих подвижника Петра и Февроније који су одувек штитили брачне супружнике и њихове породице. У Руском дому је тим поводом 8. јула 2019. године уприличена свечаност доделе медаља и грамата брачним паровима који најмање четврт века живе у заједници. Нешто пре 19 часова Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је стигао у пратњи свог викара, Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана и шефа Кабинета ђакона Александра Прашчевића. На улазу у Руски дом срдачно су их дочекали протојереј Виталиј Тарасјев, старешина руске Светотројичне цркве на Ташмајдану, директорка Руског дома гђа Надежда Кушченкова и заменик руководиоца компаније Россотрудничества А.В. Радков. На почетку свечаности у Мраморној сали Руског дома, патријарх Иринеј је гђи Кушченковој уручио високо одликовање Српске Православне Цркве - орден царице Милице - Преподобне Евгеније, а потом је уручио орден Преподобних Петра и Февроније брачним паровима који више од четврт века живе у заједници . Високи орден Српске Цркве је, према одлуци Светог Архијерејског Синода, додељен гђи Кушченковој за делатну љубав према Српској Православној Цркви, нарочито показану њеним несебичним трудом на јачању духовних и културних веза српског и руског народа. Патријарх Иринеј је честитао празник Божјих угодника Петра и Февроније свима који су добили медаље за исказану брачну постојаност и верност, узајамну љубав. Архипастир Српске Цркве је, између осталог, говорио о узајамним односима два народа, српског и руског и њихове две Цркве, и истакао да ти односи нису од јуче: -Наши су односи не само пријатељски, него и братски. Кроз читаву историју ми смо осећали те добре односе и добро мишљење руског народ који нам је помагао у многим приликама. Када се десило да нису били у прилици да помогну, нису нам одмагали. Ми смо духовно, морално и историјски везани, и та веза ће остати. То се и сада показује када руску државу и народ имамо за великог помоћника и велику подршку у нашим приликама у односу на Косову и Метохији. На ту помоћ рачунамо и надамо се да ћемо моћи да сачувамо наше вековно и свето Косово и Метохију. Ту је и помоћ око изградње и завршетка нашег заветног храма Светог Саве. Руска Црква се прихватила велике обавезе да мозаиком украси храм, са својим стручним људима, али и са великом финансијском помоћи. Свјатјејши је казивао и о породици, малој цркви чија је улога веома важна у очувању основне ћелије друштва и пожелео свима: -Нека Господ благослови све наше домове, нека се у њима рађају деца, којих је, нажалост, све мање. Ми се надамо да неће то трајати вечито, јер ако би криза потрајала, било би то трагично за народ, за друштво, али и за појединца. Надамо се да ће опстати породица, та благословена заједница. На крају званичног дела Преосвећеном Епископу ремезијанском г. Стефану, протојереју Виталију Тарасјеву, старешини руске цркве на Ташмајдану, и г. Зорану Аврамовићу дипломе за међународни развој и унапређење културних и друштвених веза уручио је г. Радков из компаније Россотрудничество. -Велики је благослов за мене што сам члан тима који ради на пројекту завршетка радова у Спомен-храму Светог Саве. За мене је то огромна част и огромна одговорност. Веома сам захвалан компанији Гаспром њефт за помоћ у завршетку овог светог дела. Искрено се надам да ћемо доћи убрзо до завршетка олтара и поткуполног дела храма Светог Саве, тим више што се у овој години прославља велики јубилеј Српске Православне Цркве - осам векова њене самосталности. И, унапред честитам на овом јубилеју. Још једном, Ваша Светости, захваљујем Вам што што нашли време да учествујете са нама за овај празник породице. Изражавам за изузетан рад велику захвалност и дивном руководиоцу Руског дома у Београду гђи Надежди Кушченковој, казао је г. Радков. У уметничком делу програма учествовали су специјални гости из Русије - солисти Академског оркестра руских народних инструмената. Програм је водио заменик директора Руског дома г. Јегоров Дјамин. Добитници медаље Преподобних Петра и Февроније: Др Радојевић Милета и Зорка; Аврамовић Зоран и Милка; Кокорин Олег и Елена; Савић Душан и Марина; Корнејнков Владимир и Олга, Лукић Љубомир и Љубица; Кононеков Олег и Елена; Давинић Првослав и Марија; Степанишћев Александар и Олга; Веселиновић Петар и Наташа; Герасименко Николај и Елена; Антошин Константин и Невена; Горбунов Михаил и Светлана; Самарџија Миливој и Смиљана; Зубков Сергеј и Валентина; Матић Милош и Татјана; Осипкин Александар и Берченко Зинаида; Кампе Леонид и Сања; Јовановић Дејан и Мартина; Цветковић Небојша и Слађана; Шепитковски Владимир и Мирјана; Станковић Драгољуб и Валентина; Цветковић Срећко и Раиса; Марковлев Душан и Љиљана; Оташевич Љубиша и Елена; Дубајић Мирко и Едита; Красојевић Константин и Анђелка; Лазић Лазар и Светлана; Цвијовић Милутин и Елена и Новаковић Душан и Мирјана. Извор: Српска Православна Црква
  6. У четвртак, 6. јуна 2019. године, када наша Света Црква прославља празник Вазнесења Господњег, царска лавра Манастир Жича прославила је своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију служили су епископ жички Г. Г. Јустин и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, уз саслуживање: архимандритȃ Јакова (Лазовића) и Саве (Илића), протојереја-ставрофорȃ Љубинка Костића, Ненада Илића, Лазара Васиљевића, Мирослава Поповића (умировљеног пароха мелбурншког), Мирољуба Маринковића (умировљеног пароха краљевачког), као и бројних свештенослужитеља из Краљева и околине. Након прочитаног Јеванђеља, сабраном монаштву и верном народу беседом се обратио Епископ Атанасије. Своју беседу је започео речима да је света Жича названа општим домом Спасовим, одакле је овај дух пренет у Пећку патријаршију чији саборни храм такође слави Спасовдан, а потом је дом Спасов пренет и у друге српске манастире и цркве – нагласивши да нас у свима њима окупља и благосиља Господ. Подсетио је и поучио сабране речима које је сам Господ изговорио: „Ја одлазим, али не одступам од вас, не одвајам се; са вама ћу бити и нико неће моћи на вас.“ Дух Свети потврђује Његово стално присуство, ставља Га у дејство, Он довршава и завршава дело Свете Тројице. У својој беседи Епископ Атанасије је истакао и да су Свети Атанасије Велики, заточеник у Ахену, и Свети Николај Жички, страдалник у логору Дахау, утемељивачи православља на Западу. Као посебно важно нагласио је да све што се савршава у Цркви савршава се силом и дејством Духа Светога, Кога су на Западу потиснули. Овом приликом, Епископ је споменуо и да је у Жичи на Спасовдан 1221. године Свети Сава изговорио своју чувену Беседу о правој вери, када је крунисао свога брата Стефана и рукоположио епископе. Са великом радошћу истакао је своје задовољство што је данас, благословом Архипастира Епархије жичке г. г. Јустина, присутан у великој, седмовратој Жичи, и завршио своју беседу благосиљањем Спасовог дома у Жичи и сваког православног дома и честиткама славе игуманији обитељи вазнесењске у Жичи, монахињи Јелени и њеним у Христу сестрама. Након Свете Литургије и ломљења славског колача, Њихова Преосвештенства г. г. Јустин и г. г. Атанасије су се са свештенством, монаштвом и великим бројем верника сабрали у народној трпезарији Светог Владике Николаја на заједничкој трпези. Сестринство Манастира Жиче Извор: Епархија жичка
  7. Прослављајући Васкрсење Христово ‒ „у Коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), руковођени пастирском бригом Цркве, по већ устаљеној благословеној пракси, а у духу пасхалне радости над радостима и славља над слављима, у Светли уторак, 30. априла 2019. лета Господњег, након Литургије служене у храму преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, пастирска брига Цркве Божје и љубав делатно су показани посетом ветерничког Дома за децу, омладину и старе ометене у развоју. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ову значајну установу посетило је свештенство Светосимеоновског храма: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, ђакон Мирослав Стојановић, као и катихета Бранислав Илић. Након појања пасхалног тропара са стиховима и сугубе јектеније, отац Бранислав, настојатељ ветерничког храма и надлежни парох ове установе, честитао је Празник над празницима запосленима и свим корисницима Дома, нагласивши да радост Васкрсења Христовог увек треба да греје наше срце, како бисмо у тој небоземној радости угодили Васкрслом Господу и постали живи и делатни сведоци Васкрсења. На крају, корисницима Дома су, уз васкршњи поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа
  8. У Руском дому у уторак 02. априла 2019. г. у Београду са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Епископа ваљевског г. Милутина одржано је Духовно вече у част Светог Нектарија Егинског и представљање књиге Исцелитељ свети Нектарије аутора оца Ненада Андрића из Ваљева. Организатор овог духовног догађаја јесте Међународни фонда јединства православних народа (основан под покровитељством Московске патријаршије) и Руски дом. Промоцији овог дела су присуствовали бројни гости, који су се и обратили присутнима у великој свечаној сали Руског дома у центру Београда. Поред драмске уметнице Иване Жигон и госпође Радмиле Мишев, главне и одговорне уреднице часописа "Светосавско звонце", гости су имали прилику да чују и тренутног тренера фудбалског клуба "Црвена звезда", господина Владана Милојевића, који је своје импресије о овом великом православном Светитељу пренео присутнима путем видео бима, будући да није могао лично да присуствује догађајима из професионалних разлога. Представника Грка у Србији господин Василиос Провелегиос поздравио је организаторе једноверну браћу Русе и Србе у име Грка док је аутор књиге и ове духовне вечери отац Ненад одржао беседу о животу светог Нектарија и личном искуству са сусретима са Старцем Нектаријем приликом ходочашаћ на Егину и Камризу. На почетку, али и на крају ове духовне вечери у част Светом Нектарију Егинском појали су свештеници прота Гојко Терзић и протонамесник Владимир Терзић. Група Нектарија улепшала је ово духовно вече својим као и малишани из Културно - уметничког друштва Горња Топлица својом раскошном игром. Водитељ програма била је драмска уметница Маријана Андрић.
  9. У другу припремну седмицу пред Часни Пост, у Недјељу блудног сина, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литругија. Свету Литургију служио је Архимандри Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, саслуживали су му: Протојереј-ставрофор: Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић, јереј Лека Вујисић, као и протођакон овога Храма - Владимир Јарамаз. Звучни запис беседе За пјевницом је појала мјешовита пјевница, коју предводи диригентица Ратка Вујачић. Након прочитаних зачала из Апостола и Јеванђеља, свима сабранима, свом вјерном народу, бесједио је началствујући архимандрит Сава. Отац Сава се у свом пастирском обраћању дотакао дубље суштине и поуке прочитане јвенђелске приле о блудном сину. Будући да нас она поучно подучава о тајниу гријеха, али и тајни покајања и праштања: "Ова нас јеванђелска прича поучно учи, о тајни греха, тајни праштања и о томе како да поново успоставимо изгубљену заједницу са Богом, јер, заправо грех и није ништа друго, дп одвајање од Бога. Одвајање је када тежимо да живимо у греху, а стање пребивања у греху је животни промашај, промашај оног живота који је усмерен ка испуњавању сопствених страсти и сласти." - Подсјетио је он. Отац Сава је нагласио да је назначење човјека у заједници, а да гријех дезинтегрише човјека: "Грех је потпуна дезинтеграција човека као бића које је створено да живи заједно, да у тој заједници позна Бога и да позна оне око себе." У даљем свом обраћању архимандрит Сава се осврнуо на суштину покајања, која по његовим ријечима није садржана у самој свијести о томе да смо нешто погријешили, већ је садржана у дубокој спремности и ријешености о промјени свога живота, прије свега што ћемо на тај начин себе и отворити за Божију благодат која истински обнавња и преумљује човјека: "Није покајање само кајање и свест о томе да смо нешто погрешили. Већ је то дубока унутрашња промена и свест и спремност да променимо свој живот и отворимо себе за Божију благодат, за љубав Божију, да би се Божијом помоћу и променили. Међутим, то не значи да постанемо нешто за што нас Бог и није створио, него управо да постанемо оно за шта нас је Бог наменио и намерио по својој великој љубави да будемо." "И Бог као овај отац из јеванђелске приче, који је чекао блудног сина да му се врати - чека наш повратак Њему, чека наше отрежњење, освешћење. Господу није потребна наша патња, Господ није судија, као судије овога света који морају све да казне. Једноставно, највећа казна коју можемо добити јесте одвојеност од Бога, одвојеност од љубави, то је неспособност да све око себе видимо као неизрециви, чудесни, јединствени дар Божије љубави и доброте." - Подсјетио је све присутне архимандрит Сава. Он је у другом дијелу свог пастирског слова подвукао да у духовној традицији цркве нема добрих и лоших људи: "Ова нас прича јеванђелска такође подсећа колико требамо да се радујемо покајању, обраћењу свакога грешника. Човек који је у греху, он није свој и није присебан. Зато се тамо у јеванђелској причи и говори за блудног сина да он дође к себи. Јер, пребивајући у греху, блуду, он није био свој. Зато у нашој цркви, у њеној духовној традицији нема добрих и лоших људи. Има људи који живе у потпуном слепилу и незнању и чине неразумна и бедна дела и каљају лик Господњи који им је утиснут љубављу Божијом. Има оних који су у процесу оздрављења, који постају све више свесни својих слабости и полако отварају срце за Бога, подвигом, трудом, молитвом, постом, добрим делима и пре свега милосрђем и праштањем другима. И они бивају исцењени и светлост Божија улази полако у њих, у њихове душе. А имамо оних који су већ примили исцељење, а то су светитељи који су сами засијали, као дрво које се стави у огањ, па ако је пуно влаге, оно прво испушта ону пару и чврчи и не може да се запали, због тога што тс влага није још увек изашла. Међутим, када се дрво осуши у ватри, оно само гори и добија својство ватре, онда и смао делује јао огањ и преноси ту топлоту на све што се са њим нађе у контакту. Тако и Бог нас сједињује са Собом и ми постајемо синови Божији по благодати, не губећи у том сједињавању наш идентитет кони нам је Бог дао, али са друге стране ми тако постајемо Христови, постајемо Божији." "Чудесна је тајна Божије љубави, па нас Бог позива да се припремајући за светле дане Часнога Поста и за све радосни празник васкрсења Христовог духовно обновимо, да се вратимо Богу и да се вратимо самим тим себи. Дакле, Бог нас позива да радимо на исправљању својох слабости полако и постепено и да лоше навике које су се урезале у нашем срцу огреховљеном променимо и да отварамо наше срце за деловање Божије, јер срце је центар човековог, нешег бића." - закључио је архимандрит Сава. Напослијетку, протојереј Мирчета Шљиванчанин је у име свештеног братства Саборног храма и у име вјерног народа и дјеце, заблагодарио Архимандриту Сави на молитви и поуци, али, прије свега заблагодарио је на благослову Светога краља Великомученика Стефана Дечанског, посебно благодарећи на свједочењу Крста (распећа) и Васкрсења Господњег на распетоме Косову и Метохији од стране Преовећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, као и свештенства и монаштва и цијеле Богом спасаване Епархије рашко-призренске. Отац Мирчета је пожелио да уз Божију помоћ, Бог да снаге свима да и даље хришћански и људски чине и свједоче крст и васкрсење као и до сада, поручивши да је и заједница хришћанска у Црној Гори са њима и да смо једно у Христу и да ћемо увијек тако остати једно, а и опстати. Архимандрит Сава је изразио дубоку захвалност на бризи, подршци и радости коју у сваком смислу коју Црква и заједница црквена са ових простора пружа распетој Епархији рашко-призренској, поручивши да ће се све буре, олује и искушења пребродити заједницом у Христу, те да нам тако и ваља ходити ка дому очинском, ка Царству Оца, Сина и Светога Духа. Извор: Храм Васкрсења Господњег у Подгорици
  10. Христољубиво војинство Прве бригаде Копнене војске новосадског гарнизона по пети пут, у Дому војске, 25. јануара 2019. године, исплело је венац славе Светом Сави у виду свечане Светосавске академије. Певања државне химне Боже правде, означило је почетак програма којем је уследило надахнуто слово команданта бригаде, пуковника г. Зорана Насковића. Надовезујући се на домаћинову реч програм су својим унутарњим жаром изнели: хор градског Светосавског храма, певачки састав КОВИЉЕ из Ковиља и тамбурашки ансамбл СКУД-а ВИЛА, из Новог Сада; троје потпоручника, шесторо деце нижег основношколског и двоје предшколског узраста и јереј Ђорђе Стојисављевић, надлежни војни свештеник који је изговорио Светосавску беседу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Иако је свечана академија првенствено намењена официрима, подофицирима, професионалним војницима и цивилним упосленицима у војсци, улаз је био слободан и за све оне којима значе овакве свечаности. Прва места у свечаној дворани Дома Војске, припала су уваженим званицама и пријатељима Команде бригаде. Покрајинска и градска власт била је представљена у лицу начелника јужнобачког управног округа г. Милана Новаковића, и иних уважених представника науке, образовања, културе, полиције, Министарства одбране и Војске Србије. Православна Епархија бачка била је заступљена високопречасним оцима Бором Видовићем и Миланом Малинићем, док је званичну месну Исламску заједницу представљао је Мухамед еф. Греку, изасланик муфтије војвођанског. Богати текстуални и уметнички садржаји Академије, учинили су да присутни, очигледно орадошћени, пођу својим домовима славећи бесмртно име и дело Светог и богоносног оца нашег Саве, првог архиепископа и просветитеља српског. Извор: Радио Беседа
  11. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја, Команда Прве бригаде копнене војске Србије организује Светосавску академију поводом празника Светог Саве. Светосавска академија биће уприличена 25. јануара у 19 часова у Дому војске Србије. Тим поводом, у Јутарњем програму разговарали смо са војним свештеником Ђорђем Стојисављевићем, који нам је представио овогодишњи програм Светосавске академије. Извор: Радио Беседа
  12. Изасланик председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић приредили су 10. јануара 2019. године у Дому Гарде на Топчидеру пријем поводом новогодишњих и божићних празника. Министар Вулин честитао је присутнима у име председника Републике и врховног команданта Александра Вучића новогодишње и божићне празнике и истакао да је година пред нама она у којој ћемо оно што је започето 2012. године – процес јачања и обнављања Војске Србије наставити – а многе ствари успешно привести крају. – 2019. године ова земља ће бити снажнија за нове борбене и неборбене хеликоптере, за нове тенкове и за нове БРДМ-ове. Очекујемо да ћемо склопити споразуме о куповини беспилотних летелица, да ћемо наставити да се развијамо и опремамо по Пројекту 1500, да ће сваки наш војник бити опремљен и бољим и новијим наоружањем и новим униформама – рекао је министар Вулин и додао да ће у 2019. години Војска Србије наставити да јача и да се развија. Према његовим речима, Војска Србије ће и у новој години, као и у ранијим, али и у оним годинама које тек долазе, бити ослонац своје државе, земље и народа. – Војска Србије, јака, сигурна и задовољна, јесте војска која је у стању да чува мир. Само када имате моћну, организовану војску, можете бити сигурни да ће мало ко или нико и помислити да се према вама понаша и говори језиком силе. Моћна Војска Србије може да гарантује и мир и стабилност и сигурност, све оно што Србија јесте – истакао је министар одбране, нагласивши да је сваки припадник Војске Србије оно најважније и најдрагоценије што Војска Србије има. Премда смо, додао је, срећни због нових хеликоптера, мигова, тенкова, БРДМ-ова, пушака и униформи, најсрећнијим нас чини кад је припадник Војске Србије сигуран и задовољан. – Највећа снага Војске Србије кроз историју било је што никада нисте са сигурношћу могли да кажете где почиње војска, а где престаје народ. Војска и народ увек су били једно и као такви сигурни и непобедиви. Тако ће бити и у години која је пред нама – рекао је министар Вулин, додавши да је пред нама тешка година пуна изазова у којој се формирају паравојске, говори се о стварању велике Албаније. Он је подсетио да је много оних који би волели да виде Србију малу, понижену и поражену, те да је 2019. година у којој ћемо јачати, чувати мир, чувати Србе где год да они живе. – Српско национално питање није решено, и у 2019. години као и у свакој години пре и свакој години после, радићемо све да српско национално питање буде решено у миру, како треба и како заслужује један велики и храбри народ, који је довољно глава дао у бескрајним и безбројним ратовима које су започињали и тражили други, а он у њима учествовао зато што је живео на овом парчету земље – рекао је министар Вулин. Он је нагласио да ће 2019. година бити година јединства и слоге за све Србе, где год они живели, као и схватања и разумевања да ћемо српско национално питање решити и решавати само јединствени, сложни, не стидећи се свог Београда и не стидећи се чињенице да нико Србе не може да воли, чува и поштује као њихов Београд и као њихова Србија. – Свим припадницима Војске Србије, свим грађанима Србије, желим успешну и изнад свега мирну годину, годину у којој ћемо радити, годину у којој ћемо стварати, годину у којој ћемо побеђивати. Живела Војска Србије, живела Србија! – поручио је министар Вулин. Свечаности у Дому Гарде присуствовали су министри у Влади, високи државни функционери, представници верских заједница, чланови војно-дипломатског кора, припадници Министарства одбране и Војске Србије и бројне личности из јавног живота. Вечерашњу свечаност употпунили су својим наступима Мешовити хор Министарства одбране и Војске Србије и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“. Приказан је и филм, у продукцији Војнофилмског центра „Застава филм“, који укратко представља најзначајније резултате Министарства одбране и Војске Србије у години за нама. Извор: Епархија милешевска
  13. Тим поводом у параклису Светог краља Милутина у београдском Дому Војске Србије војни свештеник, потпоручник Славко Папић, служио је парастос косовским јунацима, али и свим светим ратницима и мученицима пострадалим у одбрани земље. У свом инспиративном обраћању након помена, директор Медија центра "Одбрана", пуковник Стевица Карапанџин је рекао да се молитве на помену не уздижу ка небу ради људског сећања на српске јунаке, већ да би они завредили место у Божијем сећању, у вечности. Он је подсетио да је приликом освештавања параклиса Светог краља Милутина, патријарх Српске православне цркве, Иринеј одлучио да у свети престо положи мошти Светог кнеза Лазара, уз образложење да им је место управо у Ратничком дому. Директор Медија центра "Одбрана" је истакао да је свети Кнез Лазар, као највећи витез српског рода, свима заштита али и судија. - Данас смо се помолили за све јунаке који су учинили ту жртву коју народ препознаје вековима и зато воли свог војника. Она не подразумева само спремност да се изгуби овоземаљски живот него и ризик да се изгуби онај важнији, живот у вечности, а управо на ту жртву су били спремни сви они за које смо се данас помолили - рекао је он. Цитирајући речи Митрополита Амфилохија, "Видовдане, мој очињи виде, тобом видим што други не виде", Карапанџин је потврдио да их се увек сети на данашњи дан. - Те речи су уствари срж "косовског завета" који вековима представља духовну и војничку вертикалу око које су се сви велики јунаци, због којих смо данас овде, а за које верујемо да су данас на таквом месту одакле могу да узнесу достојне молитве за нас, како бисмо на Видовдан и ми прогледали духовним видом - рекао је пуковник Стевица Карапанџин. На помену у Дому Војске прочитана су сва имена припадника Војске и Полиције који су положили живот за отаџбину током 1998. и 1999. године и узнете молитве за њихово спасење.
  14. Српска православна црква и верници данас обележавају Видовдан, празник на који се вековима уназад служи помен српским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову Пољу 1389. године. Тим поводом у параклису Светог краља Милутина у београдском Дому Војске Србије војни свештеник, потпоручник Славко Папић, служио је парастос косовским јунацима, али и свим светим ратницима и мученицима пострадалим у одбрани земље. У свом инспиративном обраћању након помена, директор Медија центра "Одбрана", пуковник Стевица Карапанџин је рекао да се молитве на помену не уздижу ка небу ради људског сећања на српске јунаке, већ да би они завредили место у Божијем сећању, у вечности. Он је подсетио да је приликом освештавања параклиса Светог краља Милутина, патријарх Српске православне цркве, Иринеј одлучио да у свети престо положи мошти Светог кнеза Лазара, уз образложење да им је место управо у Ратничком дому. Директор Медија центра "Одбрана" је истакао да је свети Кнез Лазар, као највећи витез српског рода, свима заштита али и судија. - Данас смо се помолили за све јунаке који су учинили ту жртву коју народ препознаје вековима и зато воли свог војника. Она не подразумева само спремност да се изгуби овоземаљски живот него и ризик да се изгуби онај важнији, живот у вечности, а управо на ту жртву су били спремни сви они за које смо се данас помолили - рекао је он. Цитирајући речи Митрополита Амфилохија, "Видовдане, мој очињи виде, тобом видим што други не виде", Карапанџин је потврдио да их се увек сети на данашњи дан. - Те речи су уствари срж "косовског завета" који вековима представља духовну и војничку вертикалу око које су се сви велики јунаци, због којих смо данас овде, а за које верујемо да су данас на таквом месту одакле могу да узнесу достојне молитве за нас, како бисмо на Видовдан и ми прогледали духовним видом - рекао је пуковник Стевица Карапанџин. На помену у Дому Војске прочитана су сва имена припадника Војске и Полиције који су положили живот за отаџбину током 1998. и 1999. године и узнете молитве за њихово спасење. View full Странице
  15. Отворена изложба "Страдање и Васкрсење" Мала галерија Дома Војске данас је својим посетиоцима представила изложбу „Страдање и Васкрсење“ ђакона Срђана Радојковића која је симболично отворена управо у последњој недељи Великог поста која симболизује врхунац страдања Господа Исуса Христа. Изложба се састоји од две целине, од којих прва монохромна, приказује детаље патњи Сина божјег и његово распеће на Голготи. Други део изложбе чине колоритне иконе с темом Васкрсења и радости које је оно донело човечаству.– До васкрсења једино можемо доћи страдањем. То би била порука ове изложбе, порука која је садржана у свим јеванђељима наше Цркве – рекао је аутор Срђан Радојковић истичући управо околност да се изложба догађа у данима Страсне седмице, што јој даје посебан значај. Он је захвалио Министарству одбране и Медија центру на препознавању важности уметности и културе и пожелео организаторима још много квалитетних догађаја. Начелница Одељења за опште и заједничке послове Медија центра „Одбрана“ потпуковник Биљана Пашић, потсетила је да је изложбена делатност у 2018. години започета догађајима који су привукли велику пажњу јавности, што говори о говори о разноврсности програма, али и успешној сарадњи са установама и фондацијама које се на релавантан начин баве промовисањем и неговањем уметности и културе. Она је истакла да се у згради Дома војске налази и православни параклис посвећен светом краљу Милутину и да се у њему редовно организују богослужења у време Великог поста, те да изложба „Страдања и Васкрсење“ употпуњује дух предстојећег најрадоснијег празника у Хришћанству. Срђан Радојковић је рођен 1951. године у Панчеву, где је завршио гимназију. Правни факултет, као и Факултет ликовних уметности, у класи професора Зорана Петровића, завршио је у Београду. Последипломске студије завршио је на Факултету ликовне уметности, у класи проф. Милице Стевановић. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Рукоположен је за ђакона Православне цркве у Пожаревцу 1995. године. Три године касније изабран је за професора сликања и цртања на Академији за уметност и консервацију Православне цркве у Београду. Уметник у свом портфолију има десет самосталих изложби и добитник је више награда у области ликовне уметности. Посетиоци Мале галерије Дома Војске моћи ће да погледају радове ђакона Срђана Радојковића до 14. априла. http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=1498 ЗВУЧНИ ЗАПИС „До васкрсења једино можемо доћи страдањем.То би била порука ове изложбе, порука која је садржана у свим јеванђељима наше Цркве“, рекао је аутор изложбе "Страдање и Васкрсење“ ђакон проф. Срђан Радојковић у Малој галерији Дома Војске Србије, истичући управо околност да се изложба догађа у данима Страсне седмице, што јој даје посебан значај. Изложба се састоји из два дела: покрова који су осликани тушем на лану и икона које су сликане темперама на дрвету са мотивима Великих Господњих празника. На отварању је говорила и потпуковник Биљана Пашић, начелик Одељења за заједничке послове Медија центра "Одбрана", а за наш Радио о радовима оца Срђана говорили су посетиоци изложбе. Прилог приредила Ранка Маџаревић. Извор: Радио Слово љубве Преузимање
  16. Отворена изложба "Страдање и Васкрсење" Мала галерија Дома Војске данас је својим посетиоцима представила изложбу „Страдање и Васкрсење“ ђакона Срђана Радојковића која је симболично отворена управо у последњој недељи Великог поста која симболизује врхунац страдања Господа Исуса Христа. Изложба се састоји од две целине, од којих прва монохромна, приказује детаље патњи Сина божјег и његово распеће на Голготи. Други део изложбе чине колоритне иконе с темом Васкрсења и радости које је оно донело човечаству.– До васкрсења једино можемо доћи страдањем. То би била порука ове изложбе, порука која је садржана у свим јеванђељима наше Цркве – рекао је аутор Срђан Радојковић истичући управо околност да се изложба догађа у данима Страсне седмице, што јој даје посебан значај. Он је захвалио Министарству одбране и Медија центру на препознавању важности уметности и културе и пожелео организаторима још много квалитетних догађаја. Начелница Одељења за опште и заједничке послове Медија центра „Одбрана“ потпуковник Биљана Пашић, потсетила је да је изложбена делатност у 2018. години започета догађајима који су привукли велику пажњу јавности, што говори о говори о разноврсности програма, али и успешној сарадњи са установама и фондацијама које се на релавантан начин баве промовисањем и неговањем уметности и културе. Она је истакла да се у згради Дома војске налази и православни параклис посвећен светом краљу Милутину и да се у њему редовно организују богослужења у време Великог поста, те да изложба „Страдања и Васкрсење“ употпуњује дух предстојећег најрадоснијег празника у Хришћанству. Срђан Радојковић је рођен 1951. године у Панчеву, где је завршио гимназију. Правни факултет, као и Факултет ликовних уметности, у класи професора Зорана Петровића, завршио је у Београду. Последипломске студије завршио је на Факултету ликовне уметности, у класи проф. Милице Стевановић. Члан је Удружења ликовних уметника Србије. Рукоположен је за ђакона Православне цркве у Пожаревцу 1995. године. Три године касније изабран је за професора сликања и цртања на Академији за уметност и консервацију Православне цркве у Београду. Уметник у свом портфолију има десет самосталих изложби и добитник је више награда у области ликовне уметности. Посетиоци Мале галерије Дома Војске моћи ће да погледају радове ђакона Срђана Радојковића до 14. априла. http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=1498 ЗВУЧНИ ЗАПИС „До васкрсења једино можемо доћи страдањем.То би била порука ове изложбе, порука која је садржана у свим јеванђељима наше Цркве“, рекао је аутор изложбе "Страдање и Васкрсење“ ђакон проф. Срђан Радојковић у Малој галерији Дома Војске Србије, истичући управо околност да се изложба догађа у данима Страсне седмице, што јој даје посебан значај. Изложба се састоји из два дела: покрова који су осликани тушем на лану и икона које су сликане темперама на дрвету са мотивима Великих Господњих празника. На отварању је говорила и потпуковник Биљана Пашић, начелик Одељења за заједничке послове Медија центра "Одбрана", а за наш Радио о радовима оца Срђана говорили су посетиоци изложбе. Прилог приредила Ранка Маџаревић. Извор: Радио Слово љубве Преузимање View full Странице
  17. Ову значајну установу посетили су ветернички пароси: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, као и катихета Бранислав Илић. Након отпојаног тропара Васкрса са стиховима, корисницима Дома су, уз васкрсни поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа
  18. По већ устаљеној благословеној пракси, а у духу Пасхалног славља и радости, у Светли понедељак, 9. априла 2018. године, након Литургије служене у храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику, пастирска брига Цркве и љубав делатно је показана посетом ветерничког Дома за децу, омладину и старе ометене у развоју. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ову значајну установу посетили су ветернички пароси: протопрезвитер Предраг Билић, презвитери Бранислав Ђурагић и Игор Игњатов, као и катихета Бранислав Илић. Након отпојаног тропара Васкрса са стиховима, корисницима Дома су, уз васкрсни поздрав и благослов, подељена васкршња јаја. Посета је окончана пријатним гостопримством и разговором са запосленима ове установе. Извор: Радио Беседа View full Странице
  19. Након читања Јеванђеља које најављује страшно Христово страдање, отац Слађан је беседио о великој жртви Богочовека и потреби да да и сами, сходно својим могућностима, чинимо жртве ради својих ближњих. Он је позвао све присутне да у данима васкршње радости што више времена проведу у храмовима, а по завршетку богослужења сви присутни су добили на благослов црвена васкршња јаја.
  20. Данас на велики четвртак, главни војни свештеник, мајор Слађан Влајић, служио је литургију у капели Светог Краља Милутина у Београдском Дому Војске. Након читања Јеванђеља које најављује страшно Христово страдање, отац Слађан је беседио о великој жртви Богочовека и потреби да да и сами, сходно својим могућностима, чинимо жртве ради својих ближњих. Он је позвао све присутне да у данима васкршње радости што више времена проведу у храмовима, а по завршетку богослужења сви присутни су добили на благослов црвена васкршња јаја. View full Странице
  21. Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” одржаће концерт „Вече Моцарта“, у понедељак 26. марта у 20 часова, у Дому Војске Србије у Београду. Солисти су сопрани Биљана Стефансон и Љиљана Јовановић и пијаниста Лука Милосављевић, а оркестром ће дириговати маестро Павле Медаковић. У програму концерта, који припада циклусу „Одабрали смо за вас“, је увертира из Моцартове опере „Отмица из Сараја”, његове чувене арије и дуети за колоратурне сопране, као и Клавирски концерт у Бе дуру. Улазнице, по цени од 200 динара, можете купити на благајни Ансамбла „Станислав Бинички” у Дому Војске Србије.
  22. У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске Србије данас је одржано богослужење поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије. Молитве за покој душе, на помену, који је служио војни свештеник, отац Славко Папић , осим припадника Медија центра „Одбрана“ принели су и многобројни гости, док је имена преминулих припадника Војске током НАТО агресије, из књиге „Хероји отаџбине“, читао Немања, син погинулог пилота Миленка Павловића. – Данас смо се састали да бисмо се молитвено сетили оних који су дали животе за отаџбину и истину, и који су следили јеванђелско начело да нема веће љубави него кад да човек свој живот за пријатеље своје – рекао је након помена отац Славко Папић, и додао да такво дело треба нам буде путоказ јер је у Светом писму речено – носите бремена једни другима, „а то ми данас чинимо овим поменом“. Он је упутио и поруку свим сународницима да имамо хришћанску обавезу да се свакодневно у својим молитвама сећамо хероја који су изгубили животе у кампањи названој „Милосрдни анђео“, „која је била све само не то“. Директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин подвукао је да нема веће жртве од приношења живота за своје ближње. – Данас смо прочитали имена свих хероја одбране, из књиге „Хероји отаџбине“, а ја сам имао част да то учиним први пут, у униформи, у Хиландару 2008. године. Књига је важна нама, како бисмо се сетили јунака, али њихова имена су уписана у једну другу књигу, књигу вечног живота, пред Богом живим, у којој су и имена Косанчића, Обилића, Синђелића и Карађорђа, као и Миленка Павловића и Горана Радосављевића и осталих бесмртних хероја који су остали на светосавском путу – рекао је директор Медија центра „Одбрана“ и додао да су својим херојством они завредили да нам буду вечни светионици. Помен постарадалим припадницима војске у НАТО агресији је у богослужбеном протору Генерелштаба Војске Србије служио главни војни свештеник, протојереј Слађан Влајић Напади НАТО започети 24. марта 1999., трајали су 11 недеља и у њима је погинуло око 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе. Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. ФБ Саша Милутиновић
  23. У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске Србије, као и у Генералштабу данас је одржано богослужење поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије. У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске Србије данас је одржано богослужење поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије. Молитве за покој душе, на помену, који је служио војни свештеник, отац Славко Папић , осим припадника Медија центра „Одбрана“ принели су и многобројни гости, док је имена преминулих припадника Војске током НАТО агресије, из књиге „Хероји отаџбине“, читао Немања, син погинулог пилота Миленка Павловића. – Данас смо се састали да бисмо се молитвено сетили оних који су дали животе за отаџбину и истину, и који су следили јеванђелско начело да нема веће љубави него кад да човек свој живот за пријатеље своје – рекао је након помена отац Славко Папић, и додао да такво дело треба нам буде путоказ јер је у Светом писму речено – носите бремена једни другима, „а то ми данас чинимо овим поменом“. Он је упутио и поруку свим сународницима да имамо хришћанску обавезу да се свакодневно у својим молитвама сећамо хероја који су изгубили животе у кампањи названој „Милосрдни анђео“, „која је била све само не то“. Директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин подвукао је да нема веће жртве од приношења живота за своје ближње. – Данас смо прочитали имена свих хероја одбране, из књиге „Хероји отаџбине“, а ја сам имао част да то учиним први пут, у униформи, у Хиландару 2008. године. Књига је важна нама, како бисмо се сетили јунака, али њихова имена су уписана у једну другу књигу, књигу вечног живота, пред Богом живим, у којој су и имена Косанчића, Обилића, Синђелића и Карађорђа, као и Миленка Павловића и Горана Радосављевића и осталих бесмртних хероја који су остали на светосавском путу – рекао је директор Медија центра „Одбрана“ и додао да су својим херојством они завредили да нам буду вечни светионици. Помен постарадалим припадницима војске у НАТО агресији је у богослужбеном протору Генерелштаба Војске Србије служио главни војни свештеник, протојереј Слађан Влајић Напади НАТО започети 24. марта 1999., трајали су 11 недеља и у њима је погинуло око 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе. Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. ФБ Саша Милутиновић View full Странице
  24. Посета је била најављена и испред трпезарије је била припремљена мала добротворна изложба радова корисника Дома, махом пензионера чију израду су личним ангажовањем помогле управница Дома гђа Марија Илић и радница терапеут гђа Данијела Васић Ђукановић. Изложбу је представила корисница гђа Персида која је посебно желела да истакне ангажовање управнице госпође Марије и терапеута госпође Данијеле. Поред је био и пано с ручним радовима госпође Данице Павловић. Њихова лепота, разноврсност и склад шара говоре о вештини госпође Данице а њу подсећају на време кад се бавила ручним радом. Она је волела да хекла и да поред свих других бројних обавеза направи нешто лепо за своју кућу и породицу. У току посете волонтери су поделили воће, мале молитвенике и „Православље“ и поред дружења у трпезарији обишли кориснике по собама. Наши најстарији суграђани нас већ добро познају и воле што долазимо испред Српске православне цркве. Многи желе да се причесте а неки су се већ у току Часног поста причестили доласком свештеника у Дом. Сваки разговор је био и животна прича у малом и прилика да се са неким поделе сећања на лепе и тешке тренутке у животу. Било је питања о вери и присутна жеља да се боље разуме Свето Писмо. Разговарали смо и о ношењу животног крста, смирењу, помоћи Божијој и праштању онима који су нас заборавили или оставили. Наша стара познаница песникиња Љиљана је била пуна приче о њеним унуцима који су је недавно у току распуста посетили. Сусрет са јеромонахом Серафимом у његовој соби био је на обострану радост и прилика да Тамара и Тања из Милосрдне секције отпевају Васкршњи тропар. По лепом времену разговарало се и у дворишту. Време дружења је прошло брзо а срдачан пријем особља и корисника Стационара који су упућени једни на друге и живе као у једној великој породици причињава и волонтерима Милосрдне секције велику радост. Смирење са којим наши саговорници носе крст телесне немоћи, старости и болести је увек велика поука да се треба ослободити сувишних овоземаљских брига и док је време пажљиво живети и ревновати за Славу Божију и своје спасење. Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка
  25. У духовном надахнућу Крстопоклоне недеље волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства после свете Литургије дошли су у посету Дому Стационару у Диљској. Као и увек врло љубазно су дочекани од особља и од корисника Стационара који делимично или потпуно зависе од туђе бриге и неге. Посета је била најављена и испред трпезарије је била припремљена мала добротворна изложба радова корисника Дома, махом пензионера чију израду су личним ангажовањем помогле управница Дома гђа Марија Илић и радница терапеут гђа Данијела Васић Ђукановић. Изложбу је представила корисница гђа Персида која је посебно желела да истакне ангажовање управнице госпође Марије и терапеута госпође Данијеле. Поред је био и пано с ручним радовима госпође Данице Павловић. Њихова лепота, разноврсност и склад шара говоре о вештини госпође Данице а њу подсећају на време кад се бавила ручним радом. Она је волела да хекла и да поред свих других бројних обавеза направи нешто лепо за своју кућу и породицу. У току посете волонтери су поделили воће, мале молитвенике и „Православље“ и поред дружења у трпезарији обишли кориснике по собама. Наши најстарији суграђани нас већ добро познају и воле што долазимо испред Српске православне цркве. Многи желе да се причесте а неки су се већ у току Часног поста причестили доласком свештеника у Дом. Сваки разговор је био и животна прича у малом и прилика да се са неким поделе сећања на лепе и тешке тренутке у животу. Било је питања о вери и присутна жеља да се боље разуме Свето Писмо. Разговарали смо и о ношењу животног крста, смирењу, помоћи Божијој и праштању онима који су нас заборавили или оставили. Наша стара познаница песникиња Љиљана је била пуна приче о њеним унуцима који су је недавно у току распуста посетили. Сусрет са јеромонахом Серафимом у његовој соби био је на обострану радост и прилика да Тамара и Тања из Милосрдне секције отпевају Васкршњи тропар. По лепом времену разговарало се и у дворишту. Време дружења је прошло брзо а срдачан пријем особља и корисника Стационара који су упућени једни на друге и живе као у једној великој породици причињава и волонтерима Милосрдне секције велику радост. Смирење са којим наши саговорници носе крст телесне немоћи, старости и болести је увек велика поука да се треба ослободити сувишних овоземаљских брига и док је време пажљиво живети и ревновати за Славу Божију и своје спасење. Извор: ВДС Архиепископија београдско-карловачка View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...