Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'док'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 20 results

  1. Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије предводио је синоћ, 16. јануара, са свештенством литију улицама Спужа од Цркве Светог Петра Цетињског, гдје је претходно служио молебан, до Зорске цркве и назад. Испред Цркве Светог Петра Цетињског поучним словом окупљенима се обратио Епископ диоклијски Методије који је казао да у овим нашим данима треба чезнути и вапити за истином јер се у овим временима зацарила лаж: „И сви људи који буду трагали и жедњели за том истином, они ће тај баласт лажи и гријеха са свога врата и плећи збацити и ослободити се, и постати слободни људи, јер је и Христос рекао спознајте истину и она ће вас ослободити.“ Нагласио је да као што су мудраци тражили и нашли Богомладенца у пећини, тако и дјеца траже у човјеку онога који се родио у Витлејему, те само они људи који имају одговорности и светости, на коју нас очи дјетиње позивају, трагају за истинском ослободом: „Ти људи ће се придружити оној најдивнијој ријеци Истинољупки или Православки, како је назавао један подгорички свештеник, која извире из кивота Светога Василија и Светога Петра Цетињскога, Светога Арсенија Ждребаоничког и Светога Стефана Пиперскога, и из црногорских крша, и која се у потоцима слива, и данас тече цијелом Црном Гором и омива лаж која се зацарила у овоме времену у цјелокупном нашем простору.“ Појаснио је да та ријека понајприје омива ону лаж, зло и мрак којима је запретена душа данашњег човјека на овом простору: „Та ријека Истинољупка која омива наше душе, неће стати док сваки од нас у њу не стане, омије се и прогледа. Она тихо шуми, пјевајући тропоре и црквене пјесме, и само понекад гласно узвикне: Не дамо светиње! И то тек толико да пробуди оне људе који данас могу нешто да учине, а кроз које се ово зло зацарило данас у нашем народу“, бесједио је владика Методије и додао да ти људи неће моћи да виде и чују ако божанске струје и у њима не заструје. Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије поручио је на крају да је наша главна обавеза и призив да се молимо Богу да прогледају и ти људи који данас могу нешто да учине и зауставе ово безумље и лудило: „А ријека Истинољупка неће стати док те божанске струје не заструје и у душама оних који могу да ово све окончају, онако како то хоће Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки. Ти људи кад прогледају, видјеће да нема бољега народа и памјетније дјеце и љепших храмова и бројнијих светих ћивота од ових, и видјеће и самога Бога.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Литије мира наставиће се сваке недјеље и четвртка, све док не добијемо неки сигнал из власти да желе дијалог, поручио је Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије за телевизију РТРС. – Овдје није у питању само српски народ, већ сви грађани православне вјероисповјести. Чак не и они, већ и атеисти, па и припадници других конфесија, који су из принципа стали у одбрану људских права уз Српску православну цркву. Питају нас када ће то стати? Немамо на видику. Власт је донијела дискиминаторски Закон, и немамо још никакав сигнал да ће доћи до промјене – поручио је Перовић. Он истиче да је актуелна власт у Црној Гори на челу са Милом Ђукановићем помијешала „бабе и жабе“. – Докле то све иде? Недавно је поручио да ми морамо да формирамо идентитет. И то такав, да не смије бити као у неким другим државама. Ајде нађите разлику у идентитету човјека из Плужина и Невесиња. То је немогуће! Пустите писцима, историчарима, музичарима, свештенцима, да његују идентитет државе, а политичари нека раде свој посао – нагласио је Перовић и додао: – На претходном Конгресу владајуће партије један од циљева био је стварање Црногорске православне цркве. Никада ни једну цркву није основала партија, па неће ни ову – поручио је Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије за нашу телевизију. Митрополија црногорско-проморска, као вјековна црква, каже Перовић, има велико материјално богатство којим је позвана да располаже онако како се то чинили и њени претходници. Напоменуо је да Црква има своју имовину, те да то није државна имовина. – Црква имовину користи на добро и није крива што је посједује, није митрополит Амфилохије опљачкао никога већ је дошао да сједи на столици претходних митрополита који су управљали црквом. Та црква није само клерикална институција, то је народ који је вјековима остављао најбоље што има да би користи од тога имали и њихови потомци – навео је Перовић. Говорећи о бунту у Црној Гори против спорног закона, Перовић је рекао да он није страначки нити да се ти захтјеви крећу у правцу политичких промјена, већ да ће бити све упорнији док закон не нестане из правног система Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. „Закони су они који братиме и обједињују народ, а не онај који га раздваја и који на темељима раскола претходних братоубистава граде будућност Црне Горе“, рекао је митрополит црногорско-приморски. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поново је позвао Владу да повуче Закон о слободи вјероисповијести и да донесе пропис у складу са европским стандардима, изражавајући очекивање да протести неће стати све док се то не деси. Он је поново критиковао предсједника државе Мила Ђукановића, тврдећи да је он “на челу цијеле приче око доношења закона”. „Нема ту никакве сумње, Ђукановић је на челу цијеле приче. Зато ја њега често пута и позивам да га крстим. Када се крсти, биће много мудрији, паметнији. Пјева о вјечној Црној Гори, а укида све оно што је вјечно у Црној Гори, на чему је Црна Гора саграђена. Ја се у Бога надам да је то пролазна болест, као и свака друга болест и да ће се људи вратити једни другима у Црној Гори. Закони су они који братиме и обједињују народ, а не онај који га раздваја и који на темељима раскола претходних, братоубистава граде будућност Црне Горе. Молим се Богу, да им Бог врати разум и да оздраве“, казао је „Вијестима“ митрополит Амфилохије, након литургије у паштровском манастиру Дуљево. Коментаришући оцјене да је Закон о слободи вјероисповијести погодан за Ђукановића и предсједника Србије Александра Вучића јер би подизањем тензија ријешили политичке проблеме унутар двије државе, Амфилохије је казао да “то са њима треба разговарати”. „Ја не знам, то се прича очевидно, да има ту некаквих договора међу њима, јер њих двојица су заинтересовани за ова земаљска добра, па онда и користе своју политику у том правцу. Ја се у Бога надам да је то пролазна болест и да ће поново Црна Гора, и црногорска власт, да се врати сама себи, памети својој, мудрости, оно на чему је све саграђено од Светог Јована Владимира до Светога Петра и Светог Василија“, казао је митрополит Амфилохије. Он је поновио да би Влади било “најпаметније да што прије схвати да након великог народног отпора да повуче закон”: „То није отпор политички диригован, него то проговара из бића народа. Ово ће се наставити, нема никакве сумње, све дотле док они тај безумни закон не повуку. То није никаква побједа. То је побједа правде, Божје истине, побједа изворне, исконске Црне Горе, Зете Дукље. Побједа онога што је најсвјетије у Црној Гори кроз вјекове. То није побједа моја против овога или његова против мене. Ми смо пролазни, фигуре овдје,“ рекао је владика Амфилохије. Митрополит је навео да Епископски савјет припрема иницијативу за оцјену уставности закона и подсјетио да су адвокати из Београда већ поднијели захтјев за оцијену уставности, на чему им се захвалио. “И наш Правни савјет, Епископски савјет припрема такав акт и он мислим ових дана треба да буде поднијет“, рекао је Митрополит Амфилохије. Упитан да ли иза народних скупова и шетње по црногорским градовима стоје политичке партије, као што то дио опозиције себи покушава да припише, владика Амфилохије је поновио да то апсолутно нема никакве везе са политиком. „Апсолутно није политичка прича. Ово је прича исконска, народна прича и они то треба да схвате и повуку безумни закон и донесу законе какви се доносе широм Европе. То је једини закон такве врсте у Европи какав је донијет“, закључио је Митрополит Амфилохије. Ако хоће да отму Цетињски и манастир Морачу, што не би Буљарицу. Митрополит Амфилохије рекао је да се новим законом стварају и услови за отимање земље у Буљарици. „То је у духу овога закона. Не само Буљарица, него и све друге светиње. Неко ко се интересује да се богати на туђ рачун, сигурно да и Буљарица долази у обзир. Ако долазе у обзир светиње Цетињски манастир, манастир Острог, манастир Морача, онда је ту и Буљарица. У име некаквог новог Цетиња, нека нова власт која насљеђује Светог Петра по световном дијелу, ја сам по духовном на његовој столици, сада сматра да то њима припада. Коме нијма, ко су ти они којима припада Буљарица и све остале светиње,” рекао је. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. У уторак, 31. децембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Вашариште. Епископу су саслуживали свештеници и ђакон овог светог храма. Верницима се, након прочитаног 36. зачала Светог Јеванђеља по Јовану, беседом обратио Владика Јован који је говорио o молитви и њеном есенцијалном значају за живот сваког хришћанина. Звучни запис беседе “У име Оца и Сина и Светога Духа. Непосредно пред своје страдање, Господ Исус Христос је саветовао своје ученике па им је рекао: “Молите се да не паднете у искушење”. Заиста, ништа тако не може да човека одбрани од нечастивих сила и свега онога што угрожава хришћански живот човеков као што је то молитва. Свети апостол Павле зато саветује хришћане: “У молитви будите истрајни”, и додаје, “бдите у њој са захвалношћу”. Ми се људи често залетимо, па чим наиђемо на прву препреку одустанемо, и човек каже: “Не могу даље”, и одустаје од молитве. Е баш тада треба бити истрајан. Сваки разуман човек треба да испланира време, да зна кад треба да ради, кад треба да се моли, кад треба да спава. Зашто каже апостол Павле да будемо истрајни у молитви? Зато што је молитва побожан разговор са Богом. Док се молимо, ми у ствари пребивамо у Богу, у љубави са Богом и са човеком. Човек који се моли нема времена да буде беспослен, а то значи да је будан и да стражари над собом. Молитва је стражар који нас чува. Док се молимо Богу и док се молимо једни за друге, ми тиме показујемо да смо хришћани. Човек треба да се моли и за непријатеље, а ако се човек моли само за себе онда то значи да не мисли на другога. Свети оци кажу: “Што су плућа телу то је молитва хришћанину”, јер хришћанин молитвом живи, молитвом дише и удише ваздух вечности, ваздух бесмртности, удише у себе све оно што је божанско. Ништа вечно не можемо доживети без молитве. Ако у овом Божићном посту нисмо себе приморали и приволели да се молимо, онда нећемо осетити неку корист од тога што смо само јели посну храну. Без молитве не можемо остварити ниједну јеванђељску заповест. Само човек који је смирен тражи помоћ од Бога. Свети оци су земљом ходили, а мислили на небо. Како су мислили? Молитвом. Молитва је моћна онда када иде из смирења нашег. Она целог човека усмерава ка Богу. Кад се ми молитвом уздигнемо ка Богу, онда нема те нечастиве силе која би нас могла зауставити. Ако хришћанин није молитвен, он онда није у Богу. Молитва смирује човека, а ако човек није у молитви, онда у њему све вене. Кад човек научи да се моли, или, боље речено, кад бива научен од Бога да се моли, његов ум стално ради, стално се моли и он је у благодатном дејству. Ко је ревностан у молитви, он је будан. Зато молитва крепи и поткрепљује човека. За светитеље је молитва била живот. Немаш ли јеванђељске љубави у срцу, бори се искрено и исправно и Бог ће ти је дати. Немаш ли милости, чини то исто. Ми себе морамо да приморавамо на молитву, а Бог ће нам дати молитву и молитвено расположење. Зато ми кад год малаксавамо на јеванђељском путу, знајмо да то долази од наше немолитвености, или слабе молитве. Без молитве не можемо ништа добро да учинимо, браћо и сестре, јер молитва прати веру, а вера прати молитву. Љубав прати молитву, а молитва прати љубав. Браћо и сестре, молитва је најхрабрији стражар људске душе. Зато да се помолимо Богу браћо и сестре, да се наоружамо молитвом, да би наоружани молитвом могли да схватимо духовни смисао празника Рођења Христовог којем идемо у сусрет. Да нам молитва помогне да нам се отворе духовне очи, да духовним очима сагледамо све оно што је Господ учинио за нас. Највеће чудо које је Господ учинио за нас јесте Његов долазак у овај свет, Његово Рођење, Оваплоћење, Страдање, Васкрсење, Вазнесење, то је највеће чудо, а тамо где је вера тамо су и чуда, а где је молитва онда се и чуда дешавају. Бог вас благословио.”, била је порука Епископа Јована. Извор: Епархија шумадијска
  5. Док буде човека биће и уметности - разговор са Владимиром Коларићем. Разговор водила Јелена Марковић. Владимир Коларић је прозни и драмски писац, теоретичар уметности и културе у преводилац. Дипломирао је драматургију и докторирао теорију драмских уметности, медија и културе на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, са тезом „Филм и књижевност: Трансформација књижевног текста Ф. М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића“. Аутор је збирки приповедака „Луталице“ (2006) и „Рат љубави и друге приче“ (2007) и теоријских књига „Хришћанство и филм“ и „Cultural Policy of Yugoslav Self-Management“. Запослен је као организатор истраживања у Заводу за проучавање културног развитка и предаје на Високој школи за комуникације у Београду. Редовни је сарадник Драмског програма Радио Београда. Члан је Српског књижевног друштва и Удружења драмских уметника Србије. Са Владимиром Коларићем је разговарала филмска редитељка Јелена Марковић. Владо, већ првим текстом у овом броју „Нашег трага“ („Уметност и очи вере“) отвараш питање човекове слободне воље из перспективе православља и дајеш посебно место уметности као сведочанству о снази те воље. Зар те две ствари заједно не представљају терен који би данас скоро свако најрадије заобишао? Откуда ово твоје специфично интересовање? То интересовање и није тако специфично. Повратак религиозности као глобални тренд, са посебним облицима у пост-комунистичким земљама, природно је поставио питање социјализације и културације религије, односно њене улоге и деловања у култури и друштву. Верујући човек живи у друштву као и свако други, служи се и изражава важећим културним формама и језицима, а његова религиозност је важан сегмент његовог живота, заправо одређујући, јер се тиче основних питања смисла. А и уметност би требало да се тиче неког смисла. Хришћанство при томе има снажан нагласак на личности и личној слободи, која потиче из благодати а не из закона, и природно је да се уметник ту препознаје, јер уметност је пре свега лично стваралаштво, које донекле потврђује и уцеловљује личност ствараоца. Бог нас није створио по налогу и на основу или према пропозицијама неког закона, него као акт личне слободе и љубави, и тиме трајно обележио наше биће. Закон нам само помаже да се понегде оријентишемо, али оно како смо, због чега и за шта смо створени, то је слобода. Све ово је снажно посведочено и врло темељно и суптилно формулисано у православној теологији и предању. Да ли би данас у Србији било могуће да дође до проминентног јавног дијалога око питања слободне воље? Ако да, како би то изгледало, а ако не, онда из којих разлога? Јавни дијалог о слободи воље? Слобода воље је философско и религијско питање, и пре свега нешто до чега човек долази кроз лично искуство. Када се говори о јавном, дакле друштвеном дијалогу, обично се говори о питањима попут грађанских или медијских слобода, слободе говора и деловања. То су важна питања и она имају извор у онтологији и антропологији, односно одговору на питање шта је за нас човек, а шта друштво. Закон треба да штити слободу појединца, а људи би требало да буду смелији да јавно сведоче своја уверења и да им јавни дијалог не буде стран. Код нас је то повезано са механизмима контроле које људе чврсто, због елементарне егзистенцијалне сигурности, везују за државу или одређене транс-државне центре моћи. Ту се питање слободне воље, као личног избора и чина, радикализује, јер је често доведено у везу са могућношћу елементарне егзистенцијалне угрожености. Али питање слободе воље је увек радикално питање, само је негде, на пример у потрошачком друштву, то мање очигледно, у чему и јесте његова највећа опасност. Када пишеш да репресивни системи сматрају за опасну ону уметност која изражава да свет није само материјалистичка фаталност и да као људи имамо слободу да макар по нешто бирамо, може се разумети да имаш веома широк поглед на ту „опасну“ уметност. Да ли ти неко замера због тога што тај твој поглед не поставља ни тематске ни идеолошке границе? Код нас, како си већ напоменула, не постоји отворен и озбиљан дијалог о важним питањима, па је тешко очекивати озбиљне реакције на ваше ставове, који нису ни таблоидни нити су идеолошке пароле. Пре ће вас игнорисати и налазити разне успутне или формалне аргументе којима би покушали да вас „сузе“, ако сте, како си рекла, „прешироки“. Али ја не могу да се одрекнем љубави и интересовања за богатство људског стваралаштва и могућности. Да не буде забуне, шта би то били репресивни „овосветски“ системи, односно да ли се ови садашњи разликују од оних из прошлости и по чему? Да ли се унутар тих система мења позиција уметности, нарочито оне „опасне“? „Овај свет“ су речи које oписују онтолошку стварност палог света, која превазилази ову или ону идеологију или репресивни систем. Али сваки репресивни систем почива на логици „света овога“ и то се не мења. У нашем историјском и цивилизацијском циклусу „овај свет“ се испољава кроз првенство материјалног и материјалних вредности у свим видовима, у које спадају и идолотрија нације, расе, класе или родних одређења, на пример. Посебна околност је моћ технологије да утиче на свет, нашу перцепцију света па и на сам антрополошки идентитет људског бића. Уметност се мора ухватити у коштац са свим тим, по могућности не у служби механизама насиља и контроле, како год их именовали. Била сам сведок да је твоја књига „Хришћанство и филм“ изазвала велико интересовање претежно међу теолозима. Ти си теоретичар филма, али си и сам уметник. Постоји ли шире интересовање за ову твоју књигу међу филмским теоретичарима, публицистима и уметницима? Како то објашњаваш? Од многих теолога сам добио похвале, што ме радује. Нисам имао теолошке претензије, јер нисам теолог, али сам се трудио да све што пишем буде теолошки засновано. С тим што за сваког верујућег и нема разлике између теологије и живота; она је рефлектовање живота у вери, али и само искуство тог живота. Нарочито су добро реаговали млађи људи, чак средњошколци, који би волели да се мало другачије приступа питањима односа вере и културе, од оних нажалост уобичајених. А то вероватно имa везе и са тим да би волели да се другачије приступа питањима њихове личне слободе. А код нас је теорија филма у слабом стању, и ту генерално нема много заинтересованости за туђи рад, мада, ако ћемо право, и нема много особа који би могли да се сматрају теoретичарима филма, када узмемо у обзир образовање, научни ниво, континуитет и домете у раду. Али задовољан сам укупним пријемом моје књиге, који је знатно бољи од очекиваног. Чула сам и прочитала више пута да осредњост и баналност које одликују највећи део уметничке и културне продукције данас, односно кризу уметности, објашњаваш као последицу кризе стварности. Мада другачијим речима, кризу стварности смо и овде додирнули. Шта мислиш, да ли ће безначајна уметност нашег времена оставити дубље последице на будуће генерације него што ће дубок бити траг ретких релевантних дела? Или, може ли релевантна уметност данашњице померити нешто у перспективи стварности? Оставиће последице свакако, јер лоша уметност искривљује и мути нашу перцепцију стварности и себе самих. Не треба потценити моћ уметности у том смислу, па ни у временима кад се уметности по правилу не придаје велика моћ. Ипак, док буде човека биће и уметности, па и оне уметности потребне човеку, која прочишћава погледе. А човека ће свакако бити. * Интервју је објављен као сегмент темата посвећенпг Владимиру Коларићу у књижевном часопису „Наш траг“ (1–4/2019). Поред овог разговора, темат се састоји од три Коларићева текста раније објављена на сајту Теологија.нет и приказа књиге „Хришћанство и филм“, које су написали Милош Милојевић и Светозар Поштић. Извор: Теологија.нет
  6. Kада предстоjи да и сам свештеник приступи часној Трпези, а и да друге позове да приступе. Но, пошто није свима редом допуштено да се причесте Светим Тајнама, ни свештеник не позива све присутне; већ узевши у руке животворни Хлеб, подиже га високо и показује, те позива достојне да приђу и да се причесте. Говорећи: Светиње светима, као да каже: Ово што видите, то је Хлеб живота. Похитајте, дакле, да се причестите Њиме; али не сви, него само они који су свети. Јер, Светиње су доступне само светима. А светима овде сматра оне који су савршени у врлини, али и оне који се труде да доспеју до савршенства, чак и ако још увек нису у томе успели. Јер, ни њих ништа не спречава да се освете причешћујући се светим Тајнама и да, са те стране, и они буду свети; као што се и сва Црква назива светом, јер блажени апостол Павле, пишући свој хришћанској заједници, каже: „Браћо света, заједничари звања небескога“. Дакле, свети се тако називају због Светога у Коме заједничаре и због Његовога Тела и Крви којима се причешћују. Јер, удови смо онога Тела, месо од меса Његовог и кости од костију Његових; а док смо са Њим сједињени и док ту заједницу одржавамо, живимо црпећи кроз свете Тајне живот и освећење из оне Главе и онога Срца. Но, кад се раздвојимо и отуђимо од пресветога Тела, тада узалуд окушамо плодове светих Тајни јер до мртвих и одсечених удова живот не допире. 2. Шта је то што те удове одсеца од онога светога Тела? „Греси ваши, вели, поставише се између мене и вас“. 3. Па шта то значи? Зар сваки грех чини човека мртвим? Свакако да не, него само онај који води у смрт. Због тога се и каже на смрт; а има грех не на смрт, по учењу блаженог Јована. Због тога они који су крштени, уколико нису пали у смртна сагрешења, која их од Христа одвајају и која доносе смрт, ништа не спречава да се причешћују и да заједничаре у освећењу; јер, и у стварности и по томе какво име носе, они су још увек живи удови, сједињени са главом. 4. Због тога на свештеников возглас: Светиње светима, верници одговарају: Један је Свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Јер, нико сам од себе не поседује светост, нити је она плод човекове врлине, него је сви од Њега иза Њега задобијају. То је као када многа огледала поставиш на сунце, те свако од њих блиста и баца зраке, па ти се чини као да многа сунца видиш; а у ствари, једно је Сунце које у свима њима блиста. Тако се и Он, Који је једини свет и Који се кроз Причешће излива у вернике, види у многим душама и многе чини анђелима, а ипак је један, и једини Свет. Ово, свакако, бива у славу Бога Оца. Јер, Бога нико није прославио славом која Њему доликује (због тога је, корећи Јудеје, говорио: Ако сам ја Бог, где је слава моја?; само Га је Јединородни Син Његов прославио славом каква Му и приличи. Због тога је, нашавши се пред страдањем, говорио Оцу: „Ја те прославих на земљи“. Како Га је прославио? Не другачије него тако што је људима открио светост Очеву; а учинио је то показавши се светим као што је и Сам Отац свет. Јер, ако Бога схватимо као Оца овога Светога Сина, тада блистање Синово представља славу Очеву – а опет, ако Сина замислимо у Његовој човечанској природи као Бога, тада ће достојанство и ваљаност творевине свакако представљати славу Творца. Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије" Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  7. На Цвети ове године, наша сестра у Христу Оливера Радић, новинар приштинског "Јединства" и професор књижевности у Ораховцу, забележила је и разговор са протосинђелом Илијом (Бухом) игуманом манастира Тушимља. Чућете више о богатој историји ове светиње, како светиња данас живи, можемо ли помоћи да манастир више заживи? Отац Илија, рођени Призренац, говори и о свом животном путу, али и о историји родног града у коме је овај разговор и забележен. "Док се не помиримо са браћом нашом, не можемо ући у заједницу са Христом" каже између осталог отац Илија. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Радио Слово љубве
  8. Са фејсбука Да ли је неко видео у скорије време КОМУНАЛНЕ ПОЛИЦАЈЦЕ у граду пошто их нема тамо где би требали да буду. Наиме данас је група Цигана (малолетних) напала дете у Пионирском парку, а потом и једног човека раскрваривши му руку. У сред БЕЛА дана. И Комуналних полицајаца нигде. Пионирски парк врви од деце али и од цигана који свакодневно тероришу Крушевљане. Комуналних полицајаца НИГДЕ. Зато су били ажурни и ревносни на Видовдан прошле године и у порти Цркве Лазрице привели свештеника (sic!). Питам се ја коме су овде угрожена људска права? Прошле недеље испред Покровске цркве малолетни Циганин од 12 година песницом удара деку у потиљак јер му дека није дао “10 динара”. ЗВАЛИ СМО-НИСУ ДОШЛИ. Prosjačenje Član 12 Ko prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana ili narušava javni red i mir - kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Ko prekršaj iz stava 1. ovog člana, izvrši u grupi od tri i više lica - kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. Да ли Закон важи за СВЕ или су неки изузети одговорности? П.С. Не зовем их “Роми” него “цигани” јер од кад добише име “роми” на главу нам се попеше.
  9. Поводом почетка Петровског поста, отац Јован упутио нас је на правила поста као и на важност светих тајни Причешћа и исповијести, и појачања молитве у току овог поста и поста уопште. Отац Јован Радовић одговарао је затим на питања наших слушалаца. ,,Ако Хришћанин који живи у свијету побиједи неку страст да ли то значи да се заувијек изборио са том страшћу или то може бити замка“-било је једно од питања. Он је објаснио и појам православне мистике. Како да користимо интернет и друштвене мреже, како да изаберемо оно што ће нам бити на корист, објашњава отац Јован. Јер ако се не користи правилно све ово може прећи у другу крајност и изазвати болест зависности, у овом случају од интернета. Колики је гријех бити у вези са особом која је друге вјере и уопште живјети у вези која није крунисана црквеним браком. Како да одговоримо на поуке својих ближњих, који на наше редовне одласке у цркву, кажу ,,да није добро ништа претјерано па чак ни молити се Богу“-само су нека од питања на која ћете добити одговоре ако будете чули ову нашу емисију и духовне поуке оца Јована Радовића. Извор: Радио Светигора
  10. На почетку емисије отац Јован Радовић тумачио нам је Свето Јеванђеље на Недјељу свих Светих-недјељу прву по Педесетници, затим је говорио о празницима Светих цара Константина и царице Јелене и о предстојећем празнику Светог Јована Владимира. Звучни запис емисије Поводом почетка Петровског поста, отац Јован упутио нас је на правила поста као и на важност светих тајни Причешћа и исповијести, и појачања молитве у току овог поста и поста уопште. Отац Јован Радовић одговарао је затим на питања наших слушалаца. ,,Ако Хришћанин који живи у свијету побиједи неку страст да ли то значи да се заувијек изборио са том страшћу или то може бити замка“-било је једно од питања. Он је објаснио и појам православне мистике. Како да користимо интернет и друштвене мреже, како да изаберемо оно што ће нам бити на корист, објашњава отац Јован. Јер ако се не користи правилно све ово може прећи у другу крајност и изазвати болест зависности, у овом случају од интернета. Колики је гријех бити у вези са особом која је друге вјере и уопште живјети у вези која није крунисана црквеним браком. Како да одговоримо на поуке својих ближњих, који на наше редовне одласке у цркву, кажу ,,да није добро ништа претјерано па чак ни молити се Богу“-само су нека од питања на која ћете добити одговоре ако будете чули ову нашу емисију и духовне поуке оца Јована Радовића. Извор: Радио Светигора View full Странице
  11. Видео запис емисије "Док анђели спавају" у продукцији Телевизије Храм, у којој је гост био високопречасни протојереј Андреј Лемешонок. View full Странице
  12. петак, 29. сеп 2017, Извор: РТС/Sciencedaily На скупу америчких педијатријских академских друштава у Сан Франциску представљена је студија о дуготрајним позитивним ефектима читања у раном детињству. Деца којој су родитељи читали у првим годинама живота развила су богатији речник, бољу писменост и вештину читања, а резултати су се видели и четири године касније. Студија показује значај читања деци у најранијем периоду Ново истраживање показује да читање детету у раном детињству може утицати на обогаћивање његовог речника и способност читања и пре почетка основне школе. Др Каролин Кејтс, вођа пројекта и професорка педијатрије на Медицинском факултету у Њујорку, истиче да су та открића узбудљива, јер указују на то да читање млађој деци има трајни позитиван ефекат на језик, писменост и читање. „Оно што уче када им читате док су бебеˮ, рекла је др Кејтс, „има ефекта и четири године касније, када су на прагу основне школе. „У истраживању су учествовале мајке и бебе из државне градске болнице, више од 250 њих, а деца су праћена од шестог месеца до четири и по године старости. Резултати су упоређивани са бројем прочитаних књига и бројем дана у недељи проведених у читању. Квалитет „заједничког читања" био је праћен питањима да ли су родитељи разговарали са дететом о књизи док читају, да ли су именовали слике и емоције ликова у књизи и да ли су приче биле пригодне за дечји узраст. Истраживање је показало да су деца из тог програма са четири године умела да напишу своје име Имајући у виду социоекономске разлике, истраживачи су открили да квалитет и квантитет „заједничког читања" у раном детињству утичу на богатство дечјег речника до четири године касније, пре поласка у школу. Ако деци читамо док су још бебе, то посебно утиче на њихову способност читања касније, а читање у наредним годинама значајно развија писменост уопште. Приредила: Татјана Цвејић
  13. Пинк.рс-најбржи портал у Србији је током задњих минута кошаркашког полуфинала (и ТВ пинк на кајрону) објавили: PINK.RS SAZNAJE: UHAPŠEN ZORAN MARJANOVIĆ zbog UBISTVA SUPRUGE JELENE! Uhapšen Zoran Marjanović! Izvor: Pink.rs, Foto: Facebook, Pink.rs pre 40 minuta pre 33 minuta Više od godinu dana prošlo je otkako je na monstruozan način ubijena pevačica Jelena Marjanović, a kako Pink.rs ekskluzivno saznaje, osumnjičeni za njeno ubistvo jeste njen suprug Zoran Marjanović! Autor: Ivan Vučićević Kako smo uspeli da saznamo od izvora bliskog porodici Marjanović, Zoran je uhapšen zbog sumnje da je 2. aprila prošle godine na nasipu u Borči ubio suprugu Jelenu Marjanović. Autor: Facebook/Zoran Marjanović Uskoro opširnije... http://pink.rs/crna-hronika/39939/pink-rs-saznaje-uhapsen-zoran-marjanovic-zbog-ubistva-supruge-jelene Иначе: Zoran Marjanović je pre nekoliko dana ušao u rijaliti "Zadrugu" na iznenađenje mnogih, a kao glavni motiv za to navodio je da želi da ga publika upozna na pravi način. Isticao je da mu novac nije bitan, a tokom boravka u šou otkrio je da je veliki vernik, da bi uradio sve za religiju i porodicu, te da ga bole priče da je pripadnik sekti. Morao je da napusti "Zadrugu" zbog Socijalne službe, koja je tražila da odredi privremene staratelje, a ćerka Jana je tokom njegovog boravka u šou bila sa njegovim roditeljima. А само три сата пре тога пренета је индикација да је певачицин убица можда њен отац, чији је мобилни случајно нађен на насипу: http://pink.rs/hronika/39928/javnost-ce-zanemeti-na-mestu-ubistva-jelene-marjanovic-pronaen-mobilni-telefon-ovog-clana-porodice Ако је и због пиплметра - много је, сестре и браћо.
  14. ДОК САМ УПОЗНАВАО БОГА (духовна хорор прича) - Схватате, наравно, да сам овде грешком. Ово, наросто, није могуће. - Ја се слажем са Вама, сигурно је грешка. Ужасна, ужасна грешка! - Мислим, заиста, после свог мог напора и труда, па ја сам читав свој живот посветио томе да упознам Бога, а сада... ! Ма не, није могуће, све сам учинио како треба! - Дабоме да јесте! - Јесам. Ово је неко, неко чекање... Неки међупростор. Па не могу овде остати! - А зашто бисте!? Још као дете сте све жртвовали и подредили Вашој љубави према Богу! - Тачно! То је тачно! Задубио сам се у књиге, цео сам био у њима, и кад је трајала школска година и кад су трајали распусти, књиге су биле моји најбољи пријатељи! И црква, наравно! Из цркве нисам излазио! То су ми били најбољи пријатељи! - То је зато што нисте проналазили разумевања код својих вршњака...! - Па и нисам, да знате...! Они, они су живели за шалу, гласан смех! За испразне разговоре, за глупе проводе... Ја нисам био из те приче! Сељаци, ништа друго. - Само би Вас повукли на дно, драги мој, нисмо ми од овог света! - Знам, ја то знам! Давно сам ја разазнао шта је добро, а шта зло. Разлучио и јасно раздвојио. И тога се доследно држао. - Али ни Ваши родитељи нису то најбоље схватали, зар не!? - Не, нападали би ме да треба да излазим, дружим се, имам девојку! Упирали би прстом и мрмљали како цело село мисли да сам социопата и себичњак! - То је зато што нису имали духовне очи, ништа више. Ви сте само упознавали Бога. - Тачно. То је тачно. На теолошком факултету су макар професори умели да цене мој труд. - Па како и не би, кад сте били један од најбољих студената! Знали сте све, од библијске егзегезе и теологије, преко догматике и филозофије, све до словца у типику! - Хе, немојте ме толико хвалити, утичете на моју гордост... али, истина је, дабоме, све сам знао! - Знам, знам, другачије не бисте ни докторирали! А тек кад сте се рукоположили, колико сте само имали искушења, све због Ваше љубави према Христовој науци! - Свакако! Надао сам се да су људи у граду широког ума, отворенији, академски грађани, али ни моја паства није ме најбоље разумела! - О, они би створили златно теле, да им буде бог, да би могли да га виде и пипну! Такав им је бог требао, а не онај којег сте Ви проповедали! - Тачно! Тачно! Мислили су да сам неки хладан и горд свештеник, само зато што нисам делио њихово сентиментално и патетично доживљавање Бога! Да не помињемо њихово паганско доживљавање Христа и обреда! - А тек њихови испразни разговори и покушаји да се друже са Вама! Хоће народног свештеника, ха, али свештеник је Божији! Најтужније је што ни Ваша породица није схватала шта радите! Човек би помислио да ћете бар код своје супруге наћи разумевање, али не! - Не, не, наравно... Она је хтела мужића, човека који би је држао за руку док шетају, који сваки дан цупка децу на коленима и прича им бајке пред спавање. Који је води на вечере и купује ђинђуве за дан жена. - Није схватала да је Ваш позив много већи од тога! - Много! Много већи! Профанлук није за мене, ја сам свештеник Бога Живога, па ја живим за Јеванђеље! Десетине књига сам написао не би ли други схватили оно што је Христос говорио! То је било моје звање! Мој крст, ако ћете тако! - И децу сте усмерили ка строгим, али правилним хришћанским начелима! Сами су се касније одлучили на тако грешан и трагичан живот. Ви томе нисте допринели. Све сте чинило добро, пожртвовано до краја! - Јесам! Мислим... Јесам ли...? Какво је онда ово место, зашто сам онда овде, реците ми? - ..... - Не знате, или...? Свакако, ово нема смисла! Читав живот сам провео испитујући Свето Писмо, реч по реч, слово по слово, говорио људима о значају Евхаристије... А тек колико је Светих Тајни мојом руком извршено...! - Жудили сте за Царством небеским! - Јесам. Све сам продао за Царство небеско, као у јеванђељској причи! Све сам њему подредио! И Цркви служио пожртвовано, до краја! Црква пре свега! - Читав живот сте се трудили да упознате Бога. - Тачно. И то је тачно! Живот сам подредио томе да упознам Бога, не бих ли једног дана стао пред Њега! То... то је оно што је Господ тражи од нас, зар не? - Ваљда нисте у нечему погрешили? - Па... Не, нисам. Требао бих да сам у Царству небеском сад, зар не? Ово је рај, је ли тако? Мислим... Ако сам за живота упознао Бога, па онда бих Га требао сад, после смрти, срести... - Да ли сте срели оног кога сте читав живот упознавали, за кога сте се читав живот борили? - Ти... Ти ниси мој бог... Ти... Ти изгледаш као ја, размишљаш као ја, говориш као ја... Ти си ја. - Да ли сте срели оног кога сте читав живот упознавали, за кога сте се читав живот борили? - Али... Па, не... Нисам то чинио због себе... Нити сам самог себе упознавао. То не може бити тачно... Ти, ти лажеш! Ти си само једно митарство, да, то си ти! Ти не можеш бити моја вечност!! Обмана, демон, дух таме који жели да ме од Христа одвоји, то да... ! Али моја вечност... Не, никако...! - ...... - Зашто ћутиш?! Реци нешто! - ....... - Склони тај одвратни осмех са лица!! Реци нешто!! - Да ли сте срели оног кога сте читав живот упознавали, за кога сте се читав живот борили? Оног, коме сте све подредили, за кога сте све жртвовали? - Ја... Ја... Ово... ово је грешка... Ово... Оче наш који си на небес... - Да ли сте срели оног кога сте читав жи... - Умукни!! Умукни, зли слуго!! Зачепи, изроде таме!! Господ је са мном!! То није истина!! - ...... - Сав мој труд... У ветар... !? А шта је са онима који су живели за своје ситне, пролазне бриге; који су трошили дане и смејали се, они, са својим ситним и тричавим животима, где су они, а шта су све они радили док сам ја упознавао Бога!!? - Они су живели са Богом. - Мрзим те. Мрзим те. Убићу те. Убићу те. Прекини да се смешкаш, убићу те. Задавићу те голим рукама. Удараћу те док не цркнеш. Разбићу ти лобању. Просућу ти мозак. Обећавам ти, ко год ти био. Прекини да се смешкаш, убићу те!! - Да ли сте срели оног кога сте читав живот упознавали, за кога сте се читав живот борили? -Молим те, не!!! Не, нека прође... - Да ли сте срели оног кога сте читав живот упознавали, за кога сте се читав живот борили? "Рече змија. ...у онај дан, кад окусите с њега, отвориће вам се очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро, а шта зло." ( Пост. 3 - 4 ) Животије Утешановић https://www.facebook.com/zruportal Свиђа ми се Коментар
  15. Престављамо вам интервју са оперским певачем Оливером Његом, гостом Марине Рајевић-Савић у емисији "Док анђели спавају". Оливер Њего велики авантуриста, немирног духа, у сталном покрету желео је да постане војни пилот, али га је у томе спречио његов бурни темперамент. Три пута је бициклом ишао до Хиландара, где је желео и да остане. Међутим, како су га монаси саветовали да је боље да живи у свету где је много потребнији, Оливер је смисао живота пронашао у класицима музичке опере. Поред тога, у неформалним околностима, ужива у извођењу народне, староградске, руске, па све до афричке духовне музике. Оливер Њего - оперски певач, баритон, данас професор Универзитета уметности у Крагујевцу, породични човек, отац троје деце.
  16. Миротић након уручивања Ордена Светог Саве: Ово ћу чувати у срцу док сам жив Од ИН4С -29 маја, 2017 Прослављени кошаркаш Никола Миротић добио је највеће одликовање које додјељује Српска православна црква – Орден Светог Саве првог степена – за доброчинства и посвећности вјери. Миротићу је признање уручено на церемонији организованој у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Одлуку да се Миротићу додијели највеће одликовање Српске православне цркве донио је Свети архијерејски синод СПЦ, на челу са патријархом Иринејом, а додијелио му га је митрополит црногорско приморски Амфилохије. „Ово је дан који ћу чувати у свом срцу док сам жив„, изјавио је Миротић након уручења ордена. „Веома сам срећан и ово је посебан дан за мене и моју породицу. Орден Светог Саве је нешто посебно и Богу хвала на свему . Хвала митрополиту Амфилохију на овом дивном програму и свим људима који су овдје“, казао је Миротић. Ово одликовање раније су добили Новак Ђоковић, Владе Дивац, Дејан Бодирога… „Поносан сам да ми, Црногорци, будемо међу онима који су добили велико признање. Ово је нешто чиме могу да се поносим. Као спортиста сањаш медаље, успјехе које желиш да достигнеш, али ово је нешто што нисам ни сањао да ће да ми се догоди“, казао је Миротић.
  17. Прослављени црногорско-шпански и НБА кошаркаш Никола Миротић удостојен је од Српске Цркве Орденом Светог Саве I реда. Миротић након уручивања Ордена Светог Саве: Ово ћу чувати у срцу док сам жив Од ИН4С -29 маја, 2017 Прослављени кошаркаш Никола Миротић добио је највеће одликовање које додјељује Српска православна црква – Орден Светог Саве првог степена – за доброчинства и посвећности вјери. Миротићу је признање уручено на церемонији организованој у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Одлуку да се Миротићу додијели највеће одликовање Српске православне цркве донио је Свети архијерејски синод СПЦ, на челу са патријархом Иринејом, а додијелио му га је митрополит црногорско приморски Амфилохије. „Ово је дан који ћу чувати у свом срцу док сам жив„, изјавио је Миротић након уручења ордена. „Веома сам срећан и ово је посебан дан за мене и моју породицу. Орден Светог Саве је нешто посебно и Богу хвала на свему . Хвала митрополиту Амфилохију на овом дивном програму и свим људима који су овдје“, казао је Миротић. Ово одликовање раније су добили Новак Ђоковић, Владе Дивац, Дејан Бодирога… „Поносан сам да ми, Црногорци, будемо међу онима који су добили велико признање. Ово је нешто чиме могу да се поносим. Као спортиста сањаш медаље, успјехе које желиш да достигнеш, али ово је нешто што нисам ни сањао да ће да ми се догоди“, казао је Миротић. View full Странице
  18. Зачуђен сам овим пројектом, док је нешто раније саопштено да Министарство културе нема новца за рестаурацију Студенице, која се успорено врши средствима самог манастира. -А.Ж Спомен-комплекс Стефану Немањи у центру Београда петак, 28. апр 2017, 09:43 -> 11:22 Извор: Танјуг Председник Владе Републике Србије Александар Вучић председавао је седници Одбора за подизање споменичког комплекса Стефану Немањи. Одлучено је да ће тај комплекс бити подигнут на углу улица Кнеза Милоша и Немањине. Реч је о месту где се некада налазио део зграде Министарства одбране који је срушен у бомбардовању 1999. године, саопштила је Канцеларија Владе за сарадњу са медијима. Седница Одбора за подизање споменичког комплекса Стефану Немањи Одбор је донео одлуку и о расписивању међународног конкурса за споменички комплекс Стефану Немањи. Одлуком је одређена и висина новчаних награда за учеснике конкурса. Прва награда ће износити шест милиона динара, друга три милиона динара, трећа два милиона динара, док ће сви остали учесници за своје радове добити сто хиљада динара. Учесницима конкурса биће омогућено да предложе решења која ће предвидети да у новом споменичком комплексу буде сачуван део старе зграде Министарства одбране, дело архитекте Николе Добровића. На седници Одбора формирана је конкурсна комисија чији је задатак да припреми међународни конкурс, који ће Влада Републике Србије објавити током маја ове године. На челу комисије се налази Никола Селаковић, а чланови су академици Љубомир Максимовић и Светомир Арсић Басара.
  19. Кампања против вакцинације траје одавно, већ 15-20 година. Измисли су је Американци, каже за Спутњик наш искусни епидемиолог др Радмило Петровић, један од учесника „борбе“ против епидемије великих богиња у Југославији 1972. године. „Захваљујући“ деловању антивакционог лобија у Србији последњих година је проценат вакцинисане деце, поготово ММР вакцином, комбинованим цепивом против малих богиња, рубеола и заушака, пао далеко испод 90 одсто. А све испод 95 одсто вакцинисаних је корак до епидемије. Питање је да ли би и знали докле смо догурали да није било епидемије малих богиња у Румунији, где је од септембра прошле године заражено 3.446 грађана, а седамнаесторо деце у међувремену умрло. По речима тамошњег министра здравља Флоријана Бодога, деца нису била вакцинисана. Све је већ речено о случају Румунија и да се епидемија већ прелила у Мађарску, а да није искључено да пређе и српску границу. Како смо, међутим, дошли дотле да се наругамо вакцинисању деце, оном што је као мало шта у свету било ефикасно. Дотле да болест, такорећи искорењену, опет вратимо у живот. Сада можемо само да сабирамо поразне бројке. Епидемиолог др Предраг Кон за Спутњик каже да ММР вакцином у последњих десет година није обухваћено жељених 95 одсто деце. Напомињући да је реч о подацима за Београд, он наводи да је смањивање ишло из године у годину, али да је у последњих четири-пет година, откако и траје антивакциона кампања на друштвеним мрежама и медијима, то већ пад који није прихватљив. Посебно прошле, 2016. године, када је ММР вакцинацијом у Београду обухваћено само 65 одсто деце, истиче Кон. О значају вакцинације он указује управо на примеру Румуније, где чак 96 одсто оболелих није било вакцинисано. А највећи број оболелих била су деца од једне до четири године. Због свега се тренд на друштвеним мрежама преокоренуо, па се појављују потпуно супротни наслови од оних ранијих, и то у прилог потреби за вакцинацијом. Управо због огромног утицаја друштвених мрежа на стварање јавног мњења, Кон сматра да и институције система треба да их користе. Још се није пробудила свест да је комуникација путем друштвених мрежа нешто што нам намеће развој друштва, напомиње он. Указује да, посебно када је о здрављу реч, на мрежама може свашта да се прочита, од чињеница до неистина. Уосталом, испитивање још с краја 2014. показало је да је на јасно постављено питање да ли би на друштвеним мрежама тражили одговор у вези са имунизацијом своје деце, 93 одсто родитеља одговорило потврдно. Очигледно је да су на доминирајуће поруке против вакцинације лекари који се баве превентивом прилично инертно реаговали. Све је сада почело да стиже на наплату. На питање шта држава и здравствени систем треба да учине како жељена цифра од 95 одсто вакцинисане деце не би зависила од кампање на друштвеним мрежама, наш познати епидемиолог каже да је основна ствар, ипак, закон. Битно је да постоје неке врсте ограничења, а то је да колектив када се формира мора да има вакцинисане особе, друга ствар је да невакцинисани морају да сносе додатно допунско осигурање и трећа ствар је едукација, објашњава Кон. Деца и данас не могу да се упишу у основну школу без потврде да су вакцинисана, али упркос чињеници да је вакцинација деце законска обавеза, по неким подацима, сваке године око две хиљаде предшколске деце у Србији не прими вакцине против десет заразних болести. Иначе, за одбијање вакцинације детета родитељ мора да плати казну од 150.000 динара. „Закон је обавезујући за све, за родитеље, лекаре, за правни систем, читаво друштво, за власт и сваког грађанина у земљи“, каже Кон, али и сматра да је од кажњавања далеко значајније да родитељи буду едуковани. На сваком кораку, трудница приликом одласка код лекара и мајка по изласку из породилишта до поласка детета у школу треба да се среће са позивом на вакцинацију детета, да јој је при руци упутство за вакцинацију. То није лако достићи, то су високи стандарди, али томе морамо да тежимо, рекао је Кон. Кампања против вакцинације траје одавно, већ 15-20 година. Измисли су је Американци, каже за Спутњик наш искусни епидемиолог др Радмило Петровић, један од учесника „борбе“ против епидемије великих богиња у Југославији 1972. године. Тада је, према званичним подацима, вариола вера однела 35 живота од 175 оболелих. Прва погрешна претпоставка била је да имамо више од 85 одсто вакцинисаног становништва, а било га је далеко мање, рекао је познати имунолог. Он каже да не уме себи да објасни зашто се води та кампања када је проналазак вакцина допринео да многе тешке заразне болести у последњих сто и више година оду у историју. „Вакцине су једна од епохалних открића човечанства, мало је таквих открића у нашој историји. Вакцинама је до сада ликвидирана вариола вера 1979. Светска здравствена организација прогласила је тада прву и до сада једину ерадикацију, што значи да се вирус великих богиња не налази у слободној природи и да не може да изазове никакву епидемију“, објаснио је Петровић. Управо захваљујући вакцинацији, каже он, успели смо да сузбијемо епидемију великих богиња код нас, последњу у Европи и једну од последњих у свету. Он сматра да антивакцинални лоби чине људи који су недовољно упознати, а неки и злонамерни. „Савремене вакцине које се сада користе су толико усавршене, толико специфичне да оне не изазивају никакве реакције, никаква лоша дејства“, каже он, одбацујући тврдње заговорника невакцинисања да вакцина против малих богиња може да изазове аутизам. Нема научних, стручних озбиљних студија ни доказа за то, тврди Петровић и додаје за осталих девет вакцина које се дају деци у првој години живота се не може „ни помислити на то“. „Само 65 одсто деце у Београду је вакцинисамо ММР вакцином, а нешто преко 70 одсто у Србији. То не може“, категоричан је наш искусни имунолог, подвлачећи да је неопходна вакцинација 95 одсто деце да се болест малих богиња не би ширила. Он напомиње да су мале богиње на списку Светске здравствене организације за ерадикацију, односно искорењивање, и каже да му није јасно зашто је тај антивакциони лоби успео да добије превагу у односу на лекаре и стручњаке. Можда нешто више о томе зна др Дарко Рихтер, спец. педијатрије и педијатријске алергологије и клиничке имунологије на КБЦ-у Загреб. „Изгледа да трубљење у антивакцинашке трубе уопште није непрофитабилно. Путује се од Јамајке до Белгије. Мени није јасно да се на нивоу (лекарске) Коморе не преиспита стручна одговорност тих лекара, а још мање ми је јасно да се антивакциналистима, лекарима и нелекарима отвара тако много простора у медијима“, пренела је ових дана „Слободна Далмација“ оцену Рихтера. Дакле, и у комшилуку слични проблеми, али и слично реаговање струке. „Ми случајно знамо ко финансира антивакциналну кампању глобално, па ћемо рећи да ту има много новца тзв. отворених друштава која су, упркос називу, прилично нетранспарентних намера“, закључио је загребачки лекар. Мира Канкараш Тркља, СПУТНИК
×
×
  • Креирај ново...