Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'документарни'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 17 results

  1. Битка на Паштрику је други део копнене офанзиве коју су из правца Републике Албаније ка Косову и Метохији покушали да изведу УЧК терористи у сарадњи са НАТО снагама и регуларним јединицама војске Албаније. Кад је постало јасно да офанзива на Кошарама није дала резултате и да у том рејону не могу да пробију одбрану Војске Југославије, почео је УЧК напад на планину Паштрик која се налази у околини Призрена. Циљ је, као и на Кошарама, био спајање УЧК снага из Албаније са УЧК снагама које су се налазиле на територији Косова и Метохије. Операција Стрела 2, како су је називали албански и НАТО планери, почела је 26. маја и трајала до 14. јуна када су се снаге Војске Југославије, после потписаног Кумановског споразума, повукле са територије Косова и Метохије. Непријатељ није успео да оствари свој циљ и да у борби пробије линију одбране 549. моторизоване бригаде. Војска Југославије на Паштрику је остала непобеђена. На основу сведочења више од 30 саговорника, официра, војника, резервиста и добровољаца припадника 549. моторизоване бригаде, испричани су догађаји о борби која је вођена у рејону планине Паштрик. Реконструкције и драматизације догађаја снимане су на планинским венцима око Димитровграда, Пирота и Ниша и на војном полигону Пасуљанске ливаде. Документарни филм хронолошки прати догађаје од напада на караулу Горожуп до повлачења наше војске после потписивања Кумановског споразума. Потресне приче преживелих бораца 549. моторизована бригада која је једина била изложена тепих бомбардовању стратегијеске НАТО авијације, илустроване су аутентичним архивским снимцима Асошијетед преса. Снимци су направљени са територије Албаније. Коришћени су и снимци нашег репортера настали после бомбардовања као и фотографије које су војници сами снимили. Иако је непријатељ интензивним нападима и бомбардовањем покушавао да порази наше јединице, материјални губици нису били велики. На првој линији фронта погинуло је 26 припадника 549. моторизоване бригаде, док су губици УЧК снага били готово 20 пута већи. Документарно-играни филм "Ратне приче са Паштрика" биће приказан на двадесетогодишњицу почетка битке, у недељу 26. маја на Првом програму РТС-а. Филм је урађен у копродукцији Радио-телевизије Србије и Војнофилмског центра "Застава филм". Аутор филма Слађана Зарић, директори фотографије Петар Вујанић и Жарко Пекез, монтажер Бојан Перишић, продуценти Снежана Родић Синђелић и потпуковник Горан Иконић, новинар Весна Илић, дизајнер звука Бојан Манговић и композитор Владимир Тошић. http://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/266/najnovije/3529287/ratne-price-sa-pastrika.html
  2. Jugoslavija u ratu 1941-1945. Epizoda 1 27.mart 1941. Epizoda otvara nekoliko važnih pitanja za razumevanje događaja koji će Jugoslaviju neposredno uvući u Drugi svetski rat. - Da li je vojni puč 27. marta 1941. bilo samoubistvo ili odbrana Jugoslavije? - Da li su i pre 27. marta 1941. Nemci pripremali plan o napadu i uništenju Jugoslavije? - Da li je politika kneza Pavla bila nepromišljena i vodila Jugoslaviju u katastrofu ili je hteo da je spasi od uvlačenja u rat? - Kakav je bio pritisak zainteresovanih zemalja, a pre svega, Velike Britanije i Nemačke, na Jugoslaviju - da se opredeli? - U kojoj meri su strane obaveštajne službe umešane u puč 27. marta? Epizoda je snimana u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Jugoslaviji. O kontroverzama, vezanim za 27. mart, govore: prof. dr Bogdan Krizman (Zagreb), prof. dr Branko Petranović (Beograd), dr Milan Ristović (Beograd), dr Holm Zundhauzen (Nemačka), prof. dr Dragoljub Živojinović (Beograd), Igor Buharkin (Rusija), publicist i ekspert arhiva ministarstva spoljnih poslova SSSR, Džulien Emeri, ataše za štampu u britanskom poslanstvu pred rat, major Nikola Kosić, pučist, Milovan Đilas, Mihajlo Švabić i princ Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla, Hajnc Šlarp, Radmila Radić, kapetan Klaus Fogel, Stanko Marjanović i Slobodan Nešović. http://rapidshare.com/files/288796601/Jugoslavija_u_ratu_1_-_27._mart_1941.part1.rar http://rapidshare.com/files/288925566/Jugoslavija_u_ratu_1_-_27._mart_1941.part2.rar http://rapidshare.com/files/288980633/Jugoslavija_u_ratu_1_-_27._mart_1941.part3.rar http://rapidshare.com/files/289048932/Jugoslavija_u_ratu_1_-_27._mart_1941.part4.rar http://rapidshare.com/files/289100360/Jugoslavija_u_ratu_1_-_27._mart_1941.part5.rar http://rapidshare.com/files/289146943/Jugoslavija_u_ratu_1_-_27._mart_1941.part6.rar http://rapidshare.com/files/289171884/Jugoslavija_u_ratu_1_-_27._mart_1941.part7.rar
  3. Документарни серијал о Косовском предању и његовом значају за идентитет и опстанак Српског народа, у продукцији ОПЕТ&ОПЕТ из Београда. Текст и режија: Ненад Илић и Владимир Петровић Наратор: Петар Божовић ПОВОДОМ ОВОГ СЕРИЈАЛА ДОШЛО ЈЕ ДО ОЗБИЉНОГ ЗАСТОЈА У КОМУНИКАЦИЈИ СА ЗВАНИЧНИМ МЕДИЈИМА. View full Странице
  4. Прошле године појавила су се два значајна документарна филма чија тема је геноцид над Јерменима који су спровеле турске власти у периоду од 1915. до 1923. године. У питању су наслови „Архитекте порицања“ (Arhitects of Denial) редитеља Дejвида Ли Џорџа (David Lee George) и „С намером да се уништи: смрт, порицање и приказивање“ (Intent to Destroy: Death, Denial & Depiction) искусног документаристе Џоа Берлингера (Joe Berlinger). Берлингеров филм приказан је у оквиру једанаестог по реду међународног фестивала документарног филма „Белдокс“ (Beldocs) који је одржан од 7. до 13. маја 2018. године у Београду. Редитељ своју причу везује за ток снимања првог високобуџетног филма о овој теми, „Обећање“ (The Promise, 2016), за које су припреме започеле на дан обележавања стогодишњице геноцида над Јерменима, 24. априла 2015. године. Он догађаје из периода када је спровођен геноцид гледаоцу приближава комбинујући сцене са снимања, документарне фотографије и филмске снимке, од којих се неки по први пут појављују пред широм јавношћу. Научна сазнања о процесу истребљивања Јермена представља путем интервјуа са најважнијим истраживачима, историчарима и писцима попут Танера Акчама (Taner Akçam), Фатме Муге Гочек (Fatma Müge Göçek), Питера Балакијана (Peter Balakian) и Ерика Богосијана (Eric Bogosian), али приказује и турске напоре не само да порекну шта се десило са јерменским становништвом, већ и сузбију информације о тој теми. Берлингер настоји да разоткрије механизам зашто је нешто што би требало да буде прихваћено као чињеница предмет преиспитивања. Он указује на сталне притиске турских власти према владама и појединцима и посебну пажњу посвећује улози Холивуда у „специјалном рату“ да се тамо не сними играни филм на ту тему. Редитељ предочава доказе о томе како је турска Влада вршила утицај на филмске студије и објашњава како је путем пропаганде, али и дипломатским средствима искоришћен значај геополитичког положаја Турске за САД. Притисци су вршени још од првих покушаја 1935. године да се сними филм по књизи Франца Верфела „40 дана Муса Дага“. О каквим поступцима је реч Берлингер показује врло упечатљивим сведочењем канадског редитеља Атома Егојана (Atom Egoyan) који је говорио о притисцима на њега како би одустао од рада на свом играном филму „Арарат“ из 2002. године. Егојану је турски званичник том приликом показао књигу издату у Турској у којој се указује да се он бави „културним тероризмом“. Друга важна илустрација је случај бившег америчког амбасадора у Јерменији Џона Маршала Еванса (John Marshall Evans), који је након протеста Турске Стејт Департменту и интервенције бившег државног секретара Кондолизе Рајс (Condoleezza Rice) био приморан да се јавно извини због коришћења речи геноцид. Каква је ситуација у самој Турској редитељ је показао кроз пример убиства чувеног истанбулског новинара јерменског порекла Хранта Динка, али је уочљиво да сам редитељ није боравио у Турској, па је пропуштена прилика да се предочи и став обичних грађана и боље покаже колико то оптерећује савремену Турску. Ипак, он у филму пружа прилику и порицатељима геноцида, попут Џастина Мек Картија (Justin McCarthy) да искажу свој став, који у основи гласи да је у питању било узајамно уништавање, као и да изнесу тврдњу да су они који то називају геноцидом заправо „завидни према Холокаусту“. Критике на његов рачун да дајући простор порицатељима даје и легитимитет њиховим ставовима и уводи могућност „друге истине“ не стоје јер је потребно предочити шта је турска позиција. С обзиром на то да је фокусиран на америчку филмску индустрију редитељ се није бавио случајем филма „Рез“ (Cut, 2014), немачког редитеља Фатиха Акина. Он није имао проблеме да сними филм, па је пропуштена прилика да се бар помене први играни филм редитеља турског порекла на ову тему. Треба још уочити да се у делу филм у коме се говори о ратним дешавањима на простору бивше Југославије злочини у Сребреници безрезeрвно називају геноцидом, иако постоје опречна становишта по том питању. С друге стране, иако се на кратко појављује фотографија о злочинима над Србима у Првом светском рату у Мачви, редитељу je промакло да бар помене те догађаје који се хронолошки поклапају са страдањем Јермена. Ово заправо није критика самог редитеља, већ српске стране што се о тој теми на међународном плану више не говори и не предочава довољно снажно у научним и културним круговима. Редитељ је такође пропустио да прикаже и страдања Грка и Асираца у истом временском периоду у Турској, с обзиром на то да ти догађаји имају сличан, ако не и лошији третман на међународној политичкој сцени од јерменског случаја. Берлингер свој документарац везује, могло би се рећи, чак и превише за снимање филма „Обећање“. Овај филм био је изложен веома агресивној интернет кампањи (в. Православље, број 1202), те је остао непримећен код шире публике и доживеo је фијаско на благајнама. То је, уз друге поменуте, главни недостатак Берлингеровог филма, јер је он практично има судбину додатка филму „Обећање“, а мешајући архивске материјале са сценама са снимања овог филма губи на снази када треба да остави утисак на гледаоца. Филм je jeдноставно бољи када се одвоји од приче везане за „Обећање“ и уредсреди на историју. У сваком случају треба похвалити селекторе и организаторе фестивала због одважности што су овај, иако несавршен, али важан филм, уврстили у програм овогодишњег „Белдокс“ фестивала. Организатори су такође приредили и трибину „Геноцид над Јерменима – У потрази за истином или осветом“, на којој су говорили: Љубица Милетић (члан савеза писаца Јерменије и члан извршног одбора Јерменске заједнице), Аница Меликијан Шолаја (потомак жртава геноцида), Зоран Живковић (политичар). Разговарало се о томе колико геноцид утиче на колективно памћење народа и какве су последице историјског памћења тако важног и трауматичног догађаја. Највише пажње привукло је питање важности симболичког чина признања геноцида од стране других држава, поводом чега је у неколико последњих година неуспешно покушано да се донесе резолуција у Народној скупштини Србије. Ипак из публике се могло чути да је то 1993. године већ урађено у Скупштини Савезне републике Југославије. На крају указано да је потребно да држава Србија званично облежава дан сећања на жртве геноцида над Јерменима сваког 24. априла. Данко Страхинић Православље – новине Српске патријаршије, 1.6.2018.
  5. Прошле године појавила су се два значајна документарна филма чија тема је геноцид над Јерменима који су спровеле турске власти у периоду од 1915. до 1923. године. У питању су наслови „Архитекте порицања“ (Arhitects of Denial) редитеља Дejвида Ли Џорџа (David Lee George) и „С намером да се уништи: смрт, порицање и приказивање“ (Intent to Destroy: Death, Denial & Depiction) искусног документаристе Џоа Берлингера (Joe Berlinger). Берлингеров филм приказан је у оквиру једанаестог по реду међународног фестивала документарног филма „Белдокс“ (Beldocs) који је одржан од 7. до 13. маја 2018. године у Београду. Редитељ своју причу везује за ток снимања првог високобуџетног филма о овој теми, „Обећање“ (The Promise, 2016), за које су припреме започеле на дан обележавања стогодишњице геноцида над Јерменима, 24. априла 2015. године. Он догађаје из периода када је спровођен геноцид гледаоцу приближава комбинујући сцене са снимања, документарне фотографије и филмске снимке, од којих се неки по први пут појављују пред широм јавношћу. Научна сазнања о процесу истребљивања Јермена представља путем интервјуа са најважнијим истраживачима, историчарима и писцима попут Танера Акчама (Taner Akçam), Фатме Муге Гочек (Fatma Müge Göçek), Питера Балакијана (Peter Balakian) и Ерика Богосијана (Eric Bogosian), али приказује и турске напоре не само да порекну шта се десило са јерменским становништвом, већ и сузбију информације о тој теми. Берлингер настоји да разоткрије механизам зашто је нешто што би требало да буде прихваћено као чињеница предмет преиспитивања. Он указује на сталне притиске турских власти према владама и појединцима и посебну пажњу посвећује улози Холивуда у „специјалном рату“ да се тамо не сними играни филм на ту тему. Редитељ предочава доказе о томе како је турска Влада вршила утицај на филмске студије и објашњава како је путем пропаганде, али и дипломатским средствима искоришћен значај геополитичког положаја Турске за САД. Притисци су вршени још од првих покушаја 1935. године да се сними филм по књизи Франца Верфела „40 дана Муса Дага“. О каквим поступцима је реч Берлингер показује врло упечатљивим сведочењем канадског редитеља Атома Егојана (Atom Egoyan) који је говорио о притисцима на њега како би одустао од рада на свом играном филму „Арарат“ из 2002. године. Егојану је турски званичник том приликом показао књигу издату у Турској у којој се указује да се он бави „културним тероризмом“. Друга важна илустрација је случај бившег америчког амбасадора у Јерменији Џона Маршала Еванса (John Marshall Evans), који је након протеста Турске Стејт Департменту и интервенције бившег државног секретара Кондолизе Рајс (Condoleezza Rice) био приморан да се јавно извини због коришћења речи геноцид. Каква је ситуација у самој Турској редитељ је показао кроз пример убиства чувеног истанбулског новинара јерменског порекла Хранта Динка, али је уочљиво да сам редитељ није боравио у Турској, па је пропуштена прилика да се предочи и став обичних грађана и боље покаже колико то оптерећује савремену Турску. Ипак, он у филму пружа прилику и порицатељима геноцида, попут Џастина Мек Картија (Justin McCarthy) да искажу свој став, који у основи гласи да је у питању било узајамно уништавање, као и да изнесу тврдњу да су они који то називају геноцидом заправо „завидни према Холокаусту“. Критике на његов рачун да дајући простор порицатељима даје и легитимитет њиховим ставовима и уводи могућност „друге истине“ не стоје јер је потребно предочити шта је турска позиција. С обзиром на то да је фокусиран на америчку филмску индустрију редитељ се није бавио случајем филма „Рез“ (Cut, 2014), немачког редитеља Фатиха Акина. Он није имао проблеме да сними филм, па је пропуштена прилика да се бар помене први играни филм редитеља турског порекла на ову тему. Треба још уочити да се у делу филм у коме се говори о ратним дешавањима на простору бивше Југославије злочини у Сребреници безрезeрвно називају геноцидом, иако постоје опречна становишта по том питању. С друге стране, иако се на кратко појављује фотографија о злочинима над Србима у Првом светском рату у Мачви, редитељу je промакло да бар помене те догађаје који се хронолошки поклапају са страдањем Јермена. Ово заправо није критика самог редитеља, већ српске стране што се о тој теми на међународном плану више не говори и не предочава довољно снажно у научним и културним круговима. Редитељ је такође пропустио да прикаже и страдања Грка и Асираца у истом временском периоду у Турској, с обзиром на то да ти догађаји имају сличан, ако не и лошији третман на међународној политичкој сцени од јерменског случаја. Берлингер свој документарац везује, могло би се рећи, чак и превише за снимање филма „Обећање“. Овај филм био је изложен веома агресивној интернет кампањи (в. Православље, број 1202), те је остао непримећен код шире публике и доживеo је фијаско на благајнама. То је, уз друге поменуте, главни недостатак Берлингеровог филма, јер је он практично има судбину додатка филму „Обећање“, а мешајући архивске материјале са сценама са снимања овог филма губи на снази када треба да остави утисак на гледаоца. Филм je jeдноставно бољи када се одвоји од приче везане за „Обећање“ и уредсреди на историју. У сваком случају треба похвалити селекторе и организаторе фестивала због одважности што су овај, иако несавршен, али важан филм, уврстили у програм овогодишњег „Белдокс“ фестивала. Организатори су такође приредили и трибину „Геноцид над Јерменима – У потрази за истином или осветом“, на којој су говорили: Љубица Милетић (члан савеза писаца Јерменије и члан извршног одбора Јерменске заједнице), Аница Меликијан Шолаја (потомак жртава геноцида), Зоран Живковић (политичар). Разговарало се о томе колико геноцид утиче на колективно памћење народа и какве су последице историјског памћења тако важног и трауматичног догађаја. Највише пажње привукло је питање важности симболичког чина признања геноцида од стране других држава, поводом чега је у неколико последњих година неуспешно покушано да се донесе резолуција у Народној скупштини Србије. Ипак из публике се могло чути да је то 1993. године већ урађено у Скупштини Савезне републике Југославије. На крају указано да је потребно да држава Србија званично облежава дан сећања на жртве геноцида над Јерменима сваког 24. априла. Данко Страхинић Православље – новине Српске патријаршије, 1.6.2018. View full Странице
  6. Од аутора Александра Диклића, чији смо претходни телевизијски серијал "испратили" и на нашем Форуму, стиже нови телевизијски документарни пројекат под називом "Рајх у Београду". Кроз полусатних 12 епизода водиће нас: - аутор Александар Диклић, - др доцент Алексеј Тимофејев, - историчар Јован Мирковић, и новинар Божидар Николић. "РАЈХ У БЕОГРАДУ“, појасниће нам мало познате податке о прагерманској религији, о настанку „светог немачког римског царства“, као и трагичне последице нацизма и монструозног трећег РАЈХА. "Рајх у Београду" ће бити емитован на ТВ Студију Б, матичној кући Александра Диклића од јесени 2017. године. РАЈХ у БЕОГРАДУ, је телевизијски серијал од 12 епизода, а до марта 2018. године, аутор планира и издавање истоимене књиге. http://www.skordisk.rs/rajh_serija.html Свакако ћемо и овај серијал пратити на Поукама
  7. У недељу 18. фебруара 2018. године у 11 сати, на другом програму РТС, у оквиру емисије "Верски мозаик Србије", биће емитован документарни филм о Манастиру Тумане, под називом ''Тајна Туманске Светиње''.
  8. Документарац о Туману на РТС 2! У недељу 18. фебруара 2018. године у 11 сати, на другом програму РТС, у оквиру емисије "Верски мозаик Србије", биће емитован документарни филм о Манастиру Тумане, под називом ''Тајна Туманске Светиње''. View full Странице
  9. У животу помоћници, у болестима исцелитељи, у мукама и тугама утешитељи, то су свети и преподобни чудотворци тумански, Зосим и Јаков. Њихове целебне и чудотворне мошти, као живе иконе васкрслог Христа, привлаче себи хиљаде поклоника који свакодневно притичу манастиру Туману. Народ Божији ово парче Царства Небеског на земљи, с правом, назива још и Ђердапски Острог. Продукција: Пријатељ Божји View full Странице
  10. У Грчкој је снимљен кратак документарни филм о светогорској богословској школи Атонијади. На Међународном фестивалу документарног филма у Атини, између 287 поднетих кратких филмова, овај филм је добио специјалну награду фестивала. Филм је излагање једног свештеника који је својевремено студирао у Атонијади. Његов живот у Богу је представљен као нека врста пењања на врх Свете Горе, на Атос. Јединствени снимци атонског живота и учења у Атонијади, прекрасан поглед на природу Свете Горе, у комбинацији са побожним размишљањем и цитатима из Светога Писма, дају гледаоцима прилику да осете дух молитве који прожима студенте Атонијаде. Филм је изложен на грчком и румунском језику, али је однедавно омогућено праћење и на руском језику. Атонијада - богословска школа за дечаке основана је 1748. године на иницијативу Патријарха цариградског Кирила II. Први ректор ове школе био је Евгеније Вулгарис, професор философије, а касније Архиепископ херсонски и словенски. Такође, у школи су учили монаси Косма Етолијски и Атанасије Пароски. У склопу овог општежића са 170 соба и трпезаријом, била је црква, библиотека и сала. Након 1809. године школа је затворена, а 1844. године организована је нова Атонијада у Кареји, у келији Сакеларија која је припадала манастиру Кутлумуш. Средином двадесетог века Атонијада је пресељена на садашњу локацију у јужном крилу манастира Светог Андреја, у којем су раније обитавали монаси из Русије. Поред предмета које предвиђа школски програм Грчке, у Атонијади се предају богословски предмети, а и црквено певање и иконографија. Дипломци ове школе имају право да без испита упишу Богословски факултет на грчким универзитетима. Важно је напоменути да ученици ове јединствене школе могу бити не само младићи из Грчке или са Кипра, него и из Русије, Србије, Албаније, Румуније и других земаља. Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава Филм
  11. У Грчкој је снимљен кратак документарни филм о светогорској богословској школи Атонијади. На Међународном фестивалу документарног филма у Атини, између 287 поднетих кратких филмова, овај филм је добио специјалну награду фестивала. Филм је излагање једног свештеника који је својевремено студирао у Атонијади. Његов живот у Богу је представљен као нека врста пењања на врх Свете Горе, на Атос. Јединствени снимци атонског живота и учења у Атонијади, прекрасан поглед на природу Свете Горе, у комбинацији са побожним размишљањем и цитатима из Светога Писма, дају гледаоцима прилику да осете дух молитве који прожима студенте Атонијаде. Филм је изложен на грчком и румунском језику, али је однедавно омогућено праћење и на руском језику. Атонијада - богословска школа за дечаке основана је 1748. године на иницијативу Патријарха цариградског Кирила II. Први ректор ове школе био је Евгеније Вулгарис, професор философије, а касније Архиепископ херсонски и словенски. Такође, у школи су учили монаси Косма Етолијски и Атанасије Пароски. У склопу овог општежића са 170 соба и трпезаријом, била је црква, библиотека и сала. Након 1809. године школа је затворена, а 1844. године организована је нова Атонијада у Кареји, у келији Сакеларија која је припадала манастиру Кутлумуш. Средином двадесетог века Атонијада је пресељена на садашњу локацију у јужном крилу манастира Светог Андреја, у којем су раније обитавали монаси из Русије. Поред предмета које предвиђа школски програм Грчке, у Атонијади се предају богословски предмети, а и црквено певање и иконографија. Дипломци ове школе имају право да без испита упишу Богословски факултет на грчким универзитетима. Важно је напоменути да ученици ове јединствене школе могу бити не само младићи из Грчке или са Кипра, него и из Русије, Србије, Албаније, Румуније и других земаља. Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава Филм View full Странице
  12. Документарни филм режисера Крстe Шканате (Dunavfilm) о рушењу завјетне капеле Петра II Петровића Његоша на Ловћену 1974. године.Филм је био забрањен од стране тадашњег комунистичког режима. Захваљујући новинару Драгану Барјактаревићу филм је пронађен у складишту РТВ Београда.
×
×
  • Create New...