Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'двоброј'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Првојануарски двоброј Православља, новина Српске патријаршије почиње Божићном Посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ, коју потписују наши молитвеници пред Богомладенцем Исусом Христом – Првојерарх Српске Цркве, Његова Светост Патријарх Иринеј и сви архијереји наше Свете Цркве. У Православљу бр. 1267–1268, 1–15. јануар 2020. године читајте: Божићни разговор са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом, из кога издвајамо: „Без оваплоћења Сина Божјег човек остаје без правог смисла живота, сви његови циљеви и сав његов смисао завршава се у гробу!“ Са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије, о значају празника Рождества Господа нашег Исуса Христа, као и особеностима Божићног поста као благословене припреме за сусрет са Богомладенцем, разговарала је Слободанка Грдинић. „Може се без икаквог преувеличавања рећи да хришћани живе од празника до празника, као и да ти празници духовним смислом боје свеколико време, односно след годишњих доба: јесен, зиму, пролеће и лето“, рекао је чувени хришћански литургичар, протојереј Александар Шмеман. Следујући ове његове речи, а у празничној радости чији благослов опитујемо у овим данима, у колажном тексту под насловом Христе Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби, доносимо изводе из празничних омилија о Светом Јовану Крститељу, о Обрезању Господњем, о Богојављењу, о Светом првомученику и архиђакону Стефану, о Сабору Пресвете Богородице... Средње стране новина Српске патријаршије посвећене су немилим, актуелним збивањима у Црној Гори и тешкој борби Српске Православне Цркве за очување Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и њихових светиња. На више страна, под насловом, тачније реченицом, коју је изговорио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије: У имену Божјем је суд и правда, доносимо текстове који у низу говоре о потезима Владе Црне Горе која је 6. децембра ове године усвојила текст Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и проследила га Скупштини... Оваква одлука очекивано је изазвала револт, не само код верујуће већине у Црној Гори већ и код бројних политичара и јавних посленика у региону... Поводом наступајућег празника Светог Саве, првог архиепископа српског, у овом броју Православља читајте осврте Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија у тексту под насловом: Светионик Словенског југа – Свети Сава и Црна Гора, Владике стобијског Давида у тексту под насловом: Свети Сава нас је научио да је радост темељ хришћанског живота! Надаље, а поводом 8. векова аутокефалије СПЦ, Никола Лукић пише о богословљу и духовном животу Карловачке митрополије... У Рубрици Свет књиге доносимо приказ Монографије о историји Православне епархије нишке, књиге која је, према речима Владике нишког Арсенија, темељ за сва будућа научна истраживања, као и приказ књиге Владике Атанасија (Јевтића) Писма и апели за српско Косово и Метохију, који потписује Митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Василије Томић у Рубрици Из посебног угла пише о Божићу, и каже: „Угријте своја срца, отоплите своје душе. Помирите се с ким се год помирити можете. Окрените се једни другима: мужеви женама својим, жене мужевима; родитељи дјеци, дјеца родитељима; пријатељи пријатељима; сви свима, колико нас има. Волите се, јер нас Бог неизмјерно воли. Тако дочекајмо Бога, малог Божића, у наше окружење!“ У Српској академији наука и уметности, 13. децембра 2019. отворена је изложба о манастиру Студеница под називом „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице, древност, постојаност, савременост“, у поводом осам векова СПЦ о чему такође можете читати у овом двоброју Православља. До следећег броја новина Српске патријаршије свима читаоцима и сарадницима Православља, желимо благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ! РЕДАКЦИЈА Извор: Православље
  2. У новом августовском двоброју "Православља", новина Српске Патријаршије, читајте: У рубрици Актуелно, у тексту под насловом „Две деценије од масакра Срба у Старом Грацком“ сећамо се трагичних догађаја од 23. јула 1999. године у том селу код Липљана, када су, и поред присуства међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, припадници тзв. ОВК стрељали на пољу, а потом и масакрирали 14 српских жетелаца само зато што су били православни Срби. Протекло је 20 година од тог страшног злочина који је још увек некажњен. Још једну суморну годишњицу обележавамо - у тексту 24 године од „Олује“ др Срђа Трифковић подсећа на коначну фазу прогона Срба са територије данашње Хрватске, а ми исписујемо болне цифре: 280.000 протераних, 2.000 убијених (1.205 цивила, 522 жене, 12 деце), 40.000 објеката попаљено, опљачкано и уништено 78 срушених цркава, 920 уништених споменика... У августовском броју новина Српске Патријаршије подсећамо и на 45 година архијерејске службе Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и јубилеје отачаствених архијерејâ наше помесне Православне Цркве који су обележени у јулу лета Господњег 2019. У тексту под насловом „Православље јесте савремено, али није модерно“ Марина Марић је забележила разговор са Његовим Преосвештенством Епископом аустралијско-новозеландским г. Силуаном. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић пише о актуелним збивањима у Митрополији црногорско-приморској излажући историјски пресек односа Цркве и државе у Црној Гори. Благоје Пантелић се бави питањем односа према избеглицама и разрешавања проблема како обезбедити мирно сапостојање, како ускладити свој начин постојања са егзистенцијом странаца, а не угрозити ни себе ни њих, нарочито када долазе из средина у којима је култура живљења значајно различита. У Рубрици Из Старе Србије, др Радован Пилиповић износи на светло дана детаље духовног живота Старе Србије у периоду од 1766. до 1872. године. Лела Марковић за нови број Православља пише о положају хришћанки на просторима Косова и Метохије током османске владавине, истражујући животе неколико умних и храбрих жена са тога простора у првој половини 19. века. О руским монахињама у српским манастирима између два светска рата прича проф. др Ксенија Кончаревић... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље
  3. Пред читаоцима је нови двоброј (31-32) СОКОЛА, часописа за духовну и културну просвјету истоименог соколског друштва из Добруна код Вишеграда. Што због техничких разлога, а потом и због пожара у конаку манастира у Добрунској Ријеци гдје је, уз ДАБРОВУ, смјештена и редакција СОКОЛА, часопис оправдано касни, али су текстови у њему актуелни и непролазни. Гост Сокола је велики хуманитарац из Србије, Војкан Крстић, који је успјешно организовао хуманитарну акцију прикупљања средстава за санацију манастирских конака, у којима је смјештена и Издавачка кућа ДАБАР, Митрополије дабробосанске. У двоброју су и мудре поруке Митрополита дабробосанског Хризостома, а поднасловом „Велике су грешке чињене због слоге и јединства“ СОКО нуди занимљив разговор са Василијем Крестићем, у коме овај академик објашњава поруке свог капиталног дјела „Знаменити Срби о Хрватима“. Издвајамо и текст о дуго скриваној истини о трагичном страдању Драгића Јоксимовића, адвоката Драже Михајловића, те записе о Дражи Михаиловићу и ДеГолу у којима се објашњава зашто је замјериоТиту што није уважио његову молбу да помилује Дражу. Двоброј СОКОЛА најављује скору изградњу маузолеја Старобродским мученицима и наставља са објављивањем свједочења преживјелих из ратног Старобродског пакла с прољећа 1942. године. Ту су и и бесједе на овогодишњем помену у Старом Броду, које су казивали Митрополит Хризостом и Академик Матија Бећковић. Поред осталог СОКО објављује и интервју са једним од најистакнутијих фудбалских стратега, актуелним тренером ФК Црвена звезда из Београда, Владаном Милојевићем. Издвајамо и бројне текстове којима се овјековјечују значајне културне манифестације и догађаји по којима је препознатљив Вишеград и сусједни градови. Поред историјата о Соколском покрету у Палама, у посебној рубрици су разноврсни текстови посвећени Соколовим активнлостима у разним областима. У СОКОЛУ су и првонаграђене кратке приче које су током 2017. и 2018. године приспјеле на Соколов конкурс, на тему „Крсна слава у мом завичају“. Часопис „Соко“ посљедњих година прераста у годишњак у коме су сабрани и објављени занимљиви текстови који по својој документарности описују вријеме, људе и догађаје око нас. Извор: Часопис Соко
  4. МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „... Заиста, велика је тајна побожности: Бог се јави у телу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповеди се незнабошцима, верова се у свету, вазнесе се у слави“ (I Тим. 3,16). СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ ЖЕЛИМО БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ! РЕДАКЦИЈА Садржај: 2. Божићна посланица 4 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ 6. Богослужења, пријеми и посете Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја Славица Лазић 8. Божићни интервју Светислав Божић, композитор, дописни члан САНУ Творац нас је саздао за господство и моћ др Владислав Пузовић 13. Догађај др Владан Таталовић „Осам векова аутокефалије СПЦ (1219–2019): историјско, богословско и културно наслеђе“ 17. Дела светитељска протођакон Радомир Ракић „Охридски пролог“ на словачком језику разговор са протојерејем Петром Сороком 21. Из живота Цркве Хиљаду година Епархије призренске мр Биљана Цинцар-Костић 22. Поводи Савка Суботић – Народна мајка (1834–1918) протојереј др Братислав Кршић 24. Реч две са... Проф. Призренске богословије Дејан Ристић Борјан Митровић 29. Поводи Свечани концерт Српског пјевачког друштва „Слога“ у Сарајеву Јелена Јеж 31. Божић мог детињства Монахиња Теодора (Васић) Намесница манастира Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку Марина Марић 34. Српско гробље у Либертивилу Мајор Михајло Маџаревић (1894-1965) Војник светосавске идеје и ловац на живе језике проф. др Ксенија Кончаревић 38. Поводи Домети и перспективе српске славистике протојереј-ставрофор Василије Томић 42. Ходим и свједочим Божић – право славље протојереј-ставрофор Милорад Лончар 44. Духовне цртице Тајна је у смирењу Из овог броја издвајамо текст РЕЧ ДВЕ СА Дејаном Ристићем, професором Призренске богословије који можете преузети и прочитати путем интернет сајта ПРАВОСЛАВЉА, текст можете прочитати ОВДЕ Извор: Православље
  5. Иринеј Буловић: Не видим како протести у Београду помажу Дечанима и болници у Митровици Јованка Симић | 06. јануар 2019. Америка нам отима родну кућу, на нама је да Косово сачувамо, рекао је епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Иринеј Буловић НАША држава и Црква дужне су да учине све што до њих стоји како би српски народ преживео и ову невољу на Косову и Метохији и сачувао своје светиње, порука је коју у интервјуу за божићни двоброј "Новости" целокупном српском народу упућује Његово преосвештенство епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински др Иринеј Буловић. У данима уочи празника рођења Богомладенца Христа, празника љубави и мира, када је српски народ узнемирила одлука о формирању војске на Косову и Метохији, Његова светост патријарх српски Иринеј упутио је недвосмислену поруку да на "безакоње Албанци не би ни помислили да нису имали јасан подстицај САД и других западних сила, руковођених сопственим себичним интересима, који су у крајњој линији супротни интересима и Срба и Албанаца". - Јасно и тачно се изражавајући и дајући готово непогрешиву оцену узрока и последица догађаја који се тичу нашег народа, Његова светост није заправо рекао нешто што пажљивијем посматрачу наших прилика и неприлика није и раније било очевидно. Патријарх, да се нашалим горком шалом, није ни имао намеру да "открије Америку". Америка је ту, у нашој родној кући, на Косову и Метохији - каже епископ Иринеј. - У нашу кућу је уселила нове станаре, додуше наше суседе са оближњих планина или из Албаније. Они су одмах заложили ватру, кувају ручак, гаје децу и у нашим собама, често са нашим намештајем, живе као да су их стекли они, а не наши преци. Када се неко, ипак, осмели да само наиђе поред капије сопствене куће, деца нових станара дочекају га каменицама и псовкама, а буде срећан ако нови домаћин не испали куршум или га локална полиција не ухапси и припише му неки измишљени злочин. Америка, наравно, све то покровитељски посматра јер Косово, наводно независно, јесте, ни мање ни више, него "кључни партнер Вашингтона за очување мира и стабилности у Европи", како стоји у писму америчкога председника Трампа, упућеном човеку са псеудонимом и надимком Змија. Како величанствена похвала Европи! * Шта учинити у овој тешкој ситуацији да би наш народ и наше светиње преживели и опстали на КиМ? - Ни наша заветна косовско-метохијска земља, ни наш народ у целини, не постоје, надам се, ради тога да служе као полигон за размену оваквих комплимената између Европе и Америке, нити као "линија ватре" између Запада и Истока. Ми не знамо докле ће Америка бити у нашој кући и ту, реално, мало шта можемо да учинимо. Знамо, међутим, да су и наша држава и Црква дужне да учине све што до њих стоји како би народ преживео и ову невољу и сачувао своје светиње. У том циљу одговорни представници Цркве, државе и културе треба да закуцају на свака врата, а ниједна не смеју да залупе за собом. * Патријарх Иринеј апеловао је на подршку настојањима државе Србије да сачува мир и обезбеди опстанак народа на КиМ. Имамо ли, после свих страдања, вере и снаге за јединство? - Постоје интереси народа и државе који не дозвољавају политичким чиниоцима разлике у приступу конкретним изазовима и искушењима. Патријарх је свакако имао на уму велики притисак моћних странаца на државно руководство, у тренутку проглашења шиптарске војске на КиМ и још већи притисак на наш преостали тамошњи народ. Стога је и позвао на консензус политичких чинилаца, макар по питању опстанка и очувања народа и његових светиња. Ја сам не спадам, нити желим да спадам у политичке чиниоце, тако да је моја оцена о корисности или штетности страначких акција за народ и државу приватна и баш никога не обавезује. Не видим, ипак, како ће покретање демонстрација на улицама Београда помоћи безбедности Зочишта или Високих Дечана и снабдевању болнице у Митровици, дечјих вртића и школа, или како ће оснажити српску преговарачку позицију... * Шта је то што би у овом тренутку могло да нам донесе снагу и јединство? - Свестан трагичности хроничне неслоге, наш народ је грб византијске династије Палеолог - четири у крст уписана грчка слова вита или бета, што је био акроним слогана који указује на Христа Господа као "цара над царевима" - претворио у четири ћирилична "С" и тако срочио наш народни слоган "Само слога Србина спасава". Вера у Господа доноси снагу и јединство. За време свог робовања у логору Дахау, о овоме је размишљао и свети владика Николај Велимировић и записао: "Слога у добру, за којом Срби одвајкада теже, значи веру у једнога доброга Бога, који је само Добро и извор свакога добра. Који тако верују готови су да се сложе са свим осталим људима који такву слогу желе, то јест слогу у име Бога добра, који је извор свакога добра". * Можете ли да замислите ситуацију у којој би било који припадник српскога рода за посету манастиру Острог морао да тражи дозволу црногорских званичника? - Треба да будемо захвални првом човеку подгоричког режима на искреној изјави да ће се држава Црна Гора "темељно и са пуном одговорношћу" бавити "обновом аутокефалности Црногорске православне цркве". Сада сви, на Цетињу и у Београду, знају на чему су. Више нико не може да замера Његовој светости патријарху због поређења положаја српског народа у данашњој Црној Гори са оним у негдашњој НДХ. Ђукановићу се очигледно жури. Он трчећи спаљује мостове према српском народу и онемогућава одговорне личности из СПЦ да одиграју било какву конструктивну улогу, какву су, по његовој оцени, имали раније. * Шта је, по вашем мишљењу, главни узрок идентитетских поремећаја у Црној Гори? - Нисам надлежан да из Новог Сада дајем рецепте за тешке идентитетске поремећаје у Црној Гори. Неки тврде да су они последица чистог користољубља, а други мисле да се ради о мењању идентитетских маски. Као типичан пример и за једно и за друго виђење, наводе самог Ђукановића: он је најпре био комунистички омладински руководилац, па један од вођа "антибирократске револуције" и српски националиста, чак и вајни великосрбин, па хушкач на пљачку Конавала, најгрлатији пријатељ Русије и још штошта... А затим, не баш из чиста мира, црногорски суверениста и пропагатор НАТО, уз то анти-Србин и тлачитељ српског народа у Црној Гори, уводитељ санкција Русији, промотер независног Косова, савезник Тачија и Харадинаја... Додуше, и Едип је мењао разне идентитете и улоге све до тренутка када се суочио са истином. * Који пут представља излаз из агоније српског народа у Црној Гори? - Спас од агоније српског народа у Црној Гори могућ је искључиво у јединству Срба који ће, несумњиво, показати да су они и даље већински народ. Ђукановић је својим поступцима већ онемогућио било какву кохабитацију и забравио врата своје собе, у којој су се раније смењивали различити представници Срба. Истини за вољу, постоји код Ђукановића и неизмењива константа. То је атеизам. Бити атеиста је ствар свачије, па и његове, личне слободе и личног избора. Проблем је у томе што он, декларисани атеиста, жели да се бави унутрашњим питањима Цркве. * Све то упркос Уставу Црне Горе чији члан 14. гласи: "Верске заједнице су одвојене од државе"? - Одвојеност Цркве и државе, уставна категорија која постоји и у оваквој Црној Гори каква је данашња, њега, дабоме, не ограничава, а његов наум да буде некрштени врховни арбитар за црквена питања, не умањује му демократски потенцијал и рејтинг код његових покровитеља. Уосталом, зашто би они имали било какав проблем са његовом демократичношћу и поштовањем људских права, кад га немају ни кад је реч о саудијској, Порошенковој и другим демократијама? Још ако би му пошло за руком да свој безумни наум и оствари, могао би да добије и честитања од неког "дужносника" Стејт департмента. Баш као и Порошенко ових дана! Али, Црква није политичка партија коју по својим потребама оснива и трансформише неки надобудни политичар: она је вечни богочовечански организам, а њен једини оснивач је Христос. Оно што није успело римским царевима, турским султанима, Стаљиновим и Брозовим комесарима, неће успети ни овом човеку, достојном сажаљења, без обзира на све. * Случај са македонском црквом, чини се, показује колико смо као нација били слабовиди у време комунизма? - Није народ био слабовид. Народ је страдао. Страдала је образована елита, страдали су и домаћини сељаци, занатлије... Народ, обезглављен, није могао да се одупре злу. Режим је сурово спроводио давно зацртане антисрпске и антиправославне циљеве. Српски етнички, духовни и културни простор је у Титово доба плански распарчаван. Истовремено су вршене масовне егзекуције и хапшења, отимане територије, стваране нове нације и лажне цркве, отимана култура... * Идуће године обележићемо 800 година аутокефалности СПЦ. Имамо ли данас људе мудре и храбре попут Светог Саве? - Свети Сава је имао визију пута који води у живот. То је визија у којој српски народ, као органски део Једне, Свете и Саборне православне цркве, може бити са Богом и без посредника, али увек у васељенској заједници Цркве. Та визија и то дело Светог Саве, аутокефалност Српске цркве, коју са радошћу, захвалношћу и поносом прослављамо, трајно и заувек је определила дух српског народа као слободног и слободољубивог. Српски народ је покоран само Христу, Богу живоме. Та наша национална особина, стална и племенита тежња за слободом, у исто време је и наш крст, наше распеће, извор мучеништва и светитељства многих. Када погледамо у именослов светих Српске цркве, јасно је да је одговор на питање позитиван. Христос се роди! Срећна Нова година! СВЕШТЕНИЦИ НА РОБИЈИ * Много је примера страдања СПЦ и њених великодостојника у периоду комунизма... - Као примере терора и страдања наше Цркве под комунистима помињем архијереје страдале на различите начине: црногорске митрополите Арсенија Брадваревића и Јоаникија Липовца, дабробосанског митрополита Нектарија Круља, скопског митрополита Јосифа Цвијовића, владику бачког Иринеја Ћирића, жичког Василија Костића и хвостанског Светог Варнаву Настића. Од 1945. до 1985. године није било ни једног јединог дана, а да неки свештеник СПЦ није био на робији. Ту треба додати и монахе и монахиње, и стотине хиљада верника. ТРУД МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА * Шта би се, у случају да тзв. ЦПЦ издејствује аутокефалност, догодило са 650 цркава и манастира? - Уколико се верници наше цркве у Црној Гори одлучно и једнодушно одупру Ђукановићевој политици, чији прокламовани циљ јесте да Српске цркве и српског народа не буде у Црној Гори, стари и нови храмови ће слободно наставити своју мисију. Право је чудо Божје да је наша црква, суочена са толико недаћа у Црној Гори, смогла снаге и средстава и успела да обнови старе храмове и сазида нове, велелепне, у Подгорици и Бару. Такав труд митрополита Амфилохија је за сваку похвалу. http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:769965-Иринеј-Буловић-Не-видим-како-протести-у-Београду-помажу-Дечанима-и-болници-у-Митровици

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...