Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'дај'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светих Кирила и Методија са свештенством Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима. У току Литургије Владика је у Свету тајну брака увео младенце Милована и Данијелу и Веселина и Александру. Владика је утакође одслужио помен упокојеној игуманији овог манастира Евлалији. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да су сви словенски народи преко Светих Кирила и Методија примили вјеру Христову. “И крстили се у име Оца и Сина и Духа Светога и постали просвећени народи захваљујући њима и њиховим ученицима Науму, Клименту, Сави, Ангеларију у Горазду. То је живо предање које траје вјековима на словенском језику и проповиједање благе вијести Христове на том језику Божјем”, рекао је Владика Амфилохије. Владика је подсјетио да римски папа није прихватио тада словенски превод Светог писма и да је то тако на Западу остало све до најновијих времена. “Али је на Истоку православном већ, ето, у то вријеме преведено на словенски језик. И благодарећи томе ми смо овдје постали православни хришћани везани за православни Исток, за Константинопољ, за свети град Јерусалим и за Свету гору. И до Светога Саве, али нарочито послије Светога Саве, који је сагласно том кирило-методијевском предању наставио то свето дјело”, рекао је он. Владика се помолио Богу да се данашњи властодршци, који газе завјештања крштених владара и у име државе покушавају да отму црквену имовину, врате памети и кирило-методијевском предању. “Да се врате, клименто-наумовском предању, предању Светога Саве, предању Црнојевића, предању светих Петровића. Да се врате том предању и том језику на коме је писан и ободски Октоих – томе језику и томе писму”, поручио је Митрополит Амфилохије. Након Литургије манастирски храм је опходила Литија. Владика је служио помен и братоножићком војводи Пеју Станојеву, а младенцима је поклонио по примјерак иконе Богородице Филеримске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију на Велики четвртак, 16. априла 2020. године, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду. Владици Иринеју су саслуживали: Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије, свештеници Саборног храма и новосадски ђакони. Звучни запис беседе Драга браћо и сестре, нека је свима на здравље и спасење ова света Литургија и свето Причешће! Дај Боже догодине у друкчијим околностима да прослављамо ове свете дане, и данашњи дан када је установљена света Литургија, када је Сâм Христос прву новозаветну Литургију на Тајној вечери, са ученицима својим, служио као Првосвештеник Цркве Своје, и сви ови други споменути догађаји: прање ногу ученицима, као пут смирења; наговештај Јудиног издајства и Спаситељевог страдања, али и после свега тога, дај Боже да у радости Васкрсења и ми – поред свега што се дешава око нас и са нама – прославимо и заблагодаримо Господу и молимо Му се за свако добро, истакао је владика Иринеј по завршетку Литургије. На Велики четвртак, директан пренос свете Литургије из Саборног храма у Новом Саду верни народ имао је могућност да слуша путем програма радио-станицâ Епархије бачке (Беседа, Славословље, Тавор и Благовесник), као и путем стриминга на интернет порталу Информативне службе Епархије бачке. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  3. У Недјељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, 9. јуна 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свештеномученика Терапонта епископа сардијског, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Велики број вјерника сабрао се око моштију Светог Василија Острошког Чудотворца из разних крајева васељене. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је сабрат острошке обитељи јеромонах Владимир, а саслуживали су му барски парох јереј Александар Орландић и јерођакон Атанасије, такође острошки сабрат. Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће, а на крају богослужења сабранима се обратио о. Владимир, који је између осталог казао да је данас велики спомен на 318 Отаца Првог васељенског сабора, који су бранили и одбранили православну вјеру од злог умишљаја и зловјерја страшне јереси коју је породио Арије. – Он је почео да проповједа да Господ Исус Христос није Син Господа Бога живога. А ми добро знамо из Јеванђеља шта су исповједили апостоли, шта је рекао Апостол Петар ”Ти си Христос Син Бога живога, не можемо од Тебе отићи, јер Ти имаш ријечи живота вјечнога”. Арије је нажалост думао нешто што је супротно Јеванђељу и светоотачком учењу. Свети Оци Првог васељенског сабора устали су ревносно и осудили ту јерес и установили никејски Симбол вјере, који ми исповједамо на свакој Литургији, гдје је главна ријеч да је Господ наш Исус Христос исте природе, једносуштан, са Оцем Небеским и Духом Светим животворним – казао је о. Владимир и подсјетио да је Аријево учење било сатанско, демонско учење, да Господ наш Исус Христос тобоже је просто човјек, а не савршени Бог. Нажалост, казао је о. Владимир, кроз разна времена појављују се људи који на врхунцу моћи, на врхунцу неке гордости ума покушавају да устану да се боре против Христовог учења, против Христове Цркве, као што је и у нашем времену. – Видимо да неки људи који су на власти мисле да они могу да уреде Цркву Христову, да је њима дато, а не светим оцима, не нашим светим архијерејима, а знамо да су некрштени, да не долазе код Светог Василија, а они би ето жељели да уреде устројство Цркве по њиховом неком науму. Бојим се да то умовање није од Бога, да није саборно умовање у духу светих отаца. Не дај Боже, да неко помисли да крене против Цркве Христове. Не дај Боже браћо и сестре, да неко крене да забија ексере у кивот Светог Василија – казао је о. Владимир и подсјетио на вријеме после Другог свјетског рата, када су људи мислили да могу да се обрачунају са Црквом и испричао да тада великим чудом Свети Василије није дозволио да његове свете мошти однесу из Острога у музеј. Нажалост, казао је о. Владимир, кроз разна времена појављују се људи који на врхунцу моћи, на врхунцу неке гордости ума покушавају да устану да се боре против Христовог учења, против Христове Цркве, као што је и у нашем времену. Дај Боже да Господ ове које су на власти уразуми молитвама Светог Василија, да престану с тим што су наумили и да се покају, закључио је о. Владимир. Извор: Манастир Острог
  4. «Може се слободно сматрати да je прва заповест психолошки здравог друштва да прихватимо себе онакве какви јесмо. Позвани смо на развијање веће самосвести, са предумишљајем да ће нам се свидети оно што ћемо пронаћи», каже Килпатрик. Међутим, као што смо у претходним поглављима могли видети, православна вера нас учи да сами пo себи нисмо добри, да постоји извесна грешка у нашој природи, која потиче од прародитељског греха. Између осталог, она нас позива да превазиђемо нашу огреховљеност и да ходимо путем савршенства. «Будите ви, дакле савршени, као што je савршен Отац ваш небески» (Мт. 5,48). С тим у вези православни свештеник и психотерапеут, др Стивен Мјуз каже: «Управо je недостатак осећања да смо вољени главни узрок патње, aпсихотерапија која не проистиче из контекста аутентичне вере у Бога лако постаје камен спотицања, (узрокован терапеутовим приступом), који доприноси проблему због којег нам се неко обрати за помоћ. Када то кажем мислим да je вера у Бога наша главна психотерапија, a да jeординација сам живот. Нема краткотрајне терапије. Постоји само терапија која траје читав живот и завршава се тајном коначног свођења рачуна душе у тренутку смрти. Ништа што je мање од тога не заслужује да се назове терапијом. Ми доживљавамо промену у загрљају љубави коју осећамо током читавог живота, a не, као што je то често случај, тако што целог живота тражимо начин да се променимо да бисмо доспели у загрљај љубави. Веома често смо сведоци чуда која се дешавају.» Према томе, иако je утицај наслеђа и првих година развоја детета неоспоран, карактер човека, према мишљењу данашњих психолога и психотерапеута, као и теолога, није споменутим утицајима нужно детерминисан. Људски карактер није статичко, већ динамичко својство човека, и процесно je усмерен ка трансформацији и самотрансценденцији. Људски карактер je представљен оним у шта човек верује, шта зна и хоће, оним чему се нада и оним што воли, обележјима која чине суштину човека отвореног према трансценденцији и егзистенцији. «Овакав стваралачки индивидуациони процес не може се замислити без препознавања својих погрешака и мана, хришћани би рекли - грехова, али онда ни без (по)кајања. У овоме су такође сложни и теолози и психијатри, односно психотерапеути, иако препознавање грешака у себи и њихово отклањање називају различитим именима. Духовник ове грешке у човеку назива гресима, aчишћење од њих (по)кајањем док психотерапеут говори о комплексима којих се ослобађамо освешћивањем путем катарсе или неког другог облика психотерапије,» закључује др Јеротић.
  5. Сва мора Од Никола Маловић -1 септембар, 2017 Наше море (Фото: Н.М.) Вјерујем да не постоји коначан списак свих мора на свијету. Није то отуд што можебити мора ничу и гасе се као државе – него зато што, као нпр. у Медитерану, свако жели да пред својом обалом има море за себе. Сам Бог зна којим се струјама граниче океани. У Хомеровој Одисеји све је море, нема других имена, а у Илијади се помињу само Трачко и Икарско. На савременим картама, у размјерама 1:85.000.000 виде се четири океана: Атлантски (24), Сјеверни ледени (7), Индијски (4) и Тихи (33). Бројке у заградама представљају мора која се могу ишчитати из размјера 1:30.000.000 и 1:3.000.000. Што детаљнија мапа – потенцијал за нова мора је већи. Почнимо од полова. Условно дакако речено – артичка мора су: Источносибирско, Гренландско, Бијело, Карско, Лептевско, Чукотско, Бофорово, Берингово, Охотско, Лабрадорско, Норвешко, Сјеверно, Балтичко, Баренцово, Ирско и Келтско море. Антарктичка мора су: Шкотско, Веделово, Амундсеново, Белингсхаузеново, Росово и Космонаутско море. Мора Индијског океана су: Арабијско, Црвено и Лакадивско море. Или их са морима између Филипина и Аустралије, око архипелага великих острва, Суматре, Јаве, Борнеа и Нове Гвинеје, ако их (не) сврстамо у пацифичка мора, има још и више: Натуна море, Андаманско, Филипинско, Сибујанско, Бохолско, Самарско, Лузонско, Јаванско, Флореско, Саву море, Бандско, Молучко, Халмареско, Церамско, Соломоново, Сулу море, Целебеско, Бизмарково, Сулавеси море, потом Јапанско, Источнокинеско, Жуто, Јужнокинеско, Арафурско, Тиморско, Коралско, Тасманово и Коро море. Мора Атлантског океана су Саргаско, Карипско и Аргентинско море. Али ту је и Медитеран – Средоземно море. За Грке је оно „наше море“, који ће назив Римљани потом латинизовати. У Маре нострум… Медитеран има мора за чак 10 одисеја! Ако и Црно море уврстимо у рукавац Атлантског океана, средоземна мора су ова: Црно море, Азовско, Средоземно, Јадранско, Тиренско, Лигурско, Јонско, Егејско, Критско, Карпатско, Трачанско, Мраморно и Миртоанско море. За колико мора од свих ових никад нисмо чули…? Немогуће је установити којим су од свих мора пловили Срби. Лакше је казати да су поморци из Боке навигавали свим океанима свијета. И свим морима на картама, укључујући и електронске, у размјерама 1:85.000.000 – 1:3.000.000. Зашто нека мора – нису мора? Зашто је Мексички залив – залив, за разлику од сусједног Карипског мора, које је – море? Зашто Балтичко море, баш као и Црно – није залив, као нпр. Хадсонов залив, који је (на граници Сјеверног леденог океана и Атлантика) – површином већи и од Црног и од Балтичког мора заједно, иако су географски гледано све ово заправо заливи?! Зашто се морем зове Црвено, дочим први сусједни залив није море него голф Персијски, иако је површином дупло већи од неких егзотичних пак мора? Зашто се за сличне плаво-бијеле површине с обје стране Индије не каже, рецимо, Бенгалско море а залив Арабијски, него се каже обратно: Арабијско море и Бенгалски залив? Овако је могуће широм свијета постављати пругастоплава питања до у бескрај. Број мора је бесконачан, као и број струја које су им, сем копнених препрека, вјероватно једине природне међе. Посебно Саргаском мору, које је једино море окружено морем! Ако и постоји човјек који је био у свим државама на свијету, вјероватно не постоји човјек који је опловио сва мора. Постоје Бокељи који тврде да је немогуће овладати свим ћудима мора чак унутар заливске коре од ораха! Шта ли се тек догађа поморцима када су им буре и таласи прве комшије. На свакој литургији, сви у црквеном броду моле се (и) за оне који плове морима. До те су мјере поморци на граници дефиниције – ни да су мртви, ни да су живи. Једна од најљепших пословица гласи: Дај ми срећу и баци ме у море.
  6. На Дан планете Земље, доносимо ову оду Мору, Лутајућег Бокеља и једног од најбољих савремених српских писаца, Николе Маловића. Извор: http://www.in4s.net/sva-mora/ Сва мора Од Никола Маловић -1 септембар, 2017 Наше море (Фото: Н.М.) Вјерујем да не постоји коначан списак свих мора на свијету. Није то отуд што можебити мора ничу и гасе се као државе – него зато што, као нпр. у Медитерану, свако жели да пред својом обалом има море за себе. Сам Бог зна којим се струјама граниче океани. У Хомеровој Одисеји све је море, нема других имена, а у Илијади се помињу само Трачко и Икарско. На савременим картама, у размјерама 1:85.000.000 виде се четири океана: Атлантски (24), Сјеверни ледени (7), Индијски (4) и Тихи (33). Бројке у заградама представљају мора која се могу ишчитати из размјера 1:30.000.000 и 1:3.000.000. Што детаљнија мапа – потенцијал за нова мора је већи. Почнимо од полова. Условно дакако речено – артичка мора су: Источносибирско, Гренландско, Бијело, Карско, Лептевско, Чукотско, Бофорово, Берингово, Охотско, Лабрадорско, Норвешко, Сјеверно, Балтичко, Баренцово, Ирско и Келтско море. Антарктичка мора су: Шкотско, Веделово, Амундсеново, Белингсхаузеново, Росово и Космонаутско море. Мора Индијског океана су: Арабијско, Црвено и Лакадивско море. Или их са морима између Филипина и Аустралије, око архипелага великих острва, Суматре, Јаве, Борнеа и Нове Гвинеје, ако их (не) сврстамо у пацифичка мора, има још и више: Натуна море, Андаманско, Филипинско, Сибујанско, Бохолско, Самарско, Лузонско, Јаванско, Флореско, Саву море, Бандско, Молучко, Халмареско, Церамско, Соломоново, Сулу море, Целебеско, Бизмарково, Сулавеси море, потом Јапанско, Источнокинеско, Жуто, Јужнокинеско, Арафурско, Тиморско, Коралско, Тасманово и Коро море. Мора Атлантског океана су Саргаско, Карипско и Аргентинско море. Али ту је и Медитеран – Средоземно море. За Грке је оно „наше море“, који ће назив Римљани потом латинизовати. У Маре нострум… Медитеран има мора за чак 10 одисеја! Ако и Црно море уврстимо у рукавац Атлантског океана, средоземна мора су ова: Црно море, Азовско, Средоземно, Јадранско, Тиренско, Лигурско, Јонско, Егејско, Критско, Карпатско, Трачанско, Мраморно и Миртоанско море. За колико мора од свих ових никад нисмо чули…? Немогуће је установити којим су од свих мора пловили Срби. Лакше је казати да су поморци из Боке навигавали свим океанима свијета. И свим морима на картама, укључујући и електронске, у размјерама 1:85.000.000 – 1:3.000.000. Зашто нека мора – нису мора? Зашто је Мексички залив – залив, за разлику од сусједног Карипског мора, које је – море? Зашто Балтичко море, баш као и Црно – није залив, као нпр. Хадсонов залив, који је (на граници Сјеверног леденог океана и Атлантика) – површином већи и од Црног и од Балтичког мора заједно, иако су географски гледано све ово заправо заливи?! Зашто се морем зове Црвено, дочим први сусједни залив није море него голф Персијски, иако је површином дупло већи од неких егзотичних пак мора? Зашто се за сличне плаво-бијеле површине с обје стране Индије не каже, рецимо, Бенгалско море а залив Арабијски, него се каже обратно: Арабијско море и Бенгалски залив? Овако је могуће широм свијета постављати пругастоплава питања до у бескрај. Број мора је бесконачан, као и број струја које су им, сем копнених препрека, вјероватно једине природне међе. Посебно Саргаском мору, које је једино море окружено морем! Ако и постоји човјек који је био у свим државама на свијету, вјероватно не постоји човјек који је опловио сва мора. Постоје Бокељи који тврде да је немогуће овладати свим ћудима мора чак унутар заливске коре од ораха! Шта ли се тек догађа поморцима када су им буре и таласи прве комшије. На свакој литургији, сви у црквеном броду моле се (и) за оне који плове морима. До те су мјере поморци на граници дефиниције – ни да су мртви, ни да су живи. Једна од најљепших пословица гласи: Дај ми срећу и баци ме у море. View full Странице
  7. Зоран Костић Цане, фронтмен састава „Партибрејкерс“, пронашао је нови почетак, ново узбуђење, у бенду „Шкртице“ који је управо објавио први албум за „Lampshade media“. У разговору за „Блиц“ прича о свом, како каже, силаску са рокенрол Олимпа, о односу са Антоном и о томе хоће ли „Брејкерси“ отићи у легенду, док са новим бендом већ има материјал за нови албум. Нови почетак за тебе. Је ли исти осећај као када си почињао са „Партибрејкерсима“? – Сваки почетак је леп, зато се и изгуби касније, па сви траже тај почетак, те неке постулате искрености, лепоте и доброте међу члановима. Али не може то да се врати, мора да се негује… и ако се изгуби, тешко се налази. Да ли се то изгубило у твом матичном бенду? – Мало смо се уморили. Ипак, то је 35 година, нарочито смо последњих година много радили. Волео бих да Антон сними соло плочу јер што смо бољи у овим бендовима, наши матични бендови „Велики презир“, „Јарболи“ и „Straight Mickey“, и „Брејкерси“ ће имати користи од тога, показаћемо да може и нешто друго да се ради. Да је нешто друго могуће. Чини ми се да о „Брејкерсима“ дуго ниси причао са оваквим жаром и узбуђењем како причаш о „Шкртицама“? – Зато што морам многе ствари да кријем (смех)… Само не бих волео да само ја причам о „Шкртицама“, то ме мало смара, волео бих да су сви укључени. Овај бенд је састављен од бар две генерације музичара. Како се слажете? Како функционишете? – Од три генерације, пошто Боца има 29 година, ја имам 53, Коле 46, Борис 41, Данијел 37 и то је то. Али ми волиму ту музику, клиберимо се, зезамо и све то… и само уђемо у процес. Ево сад смо пробали нешто два дана и направили смо три нове ствари. Ми већ имамо материјал за другу плочу. Немамо проблем. Доста песама које свирате на концертима нису завршиле на албуму? – Албум траје 53 минута и то је то. Проћи ће још неко време да и њих снимимо. Не можемо ништа да планирамо, ми живимо у хаосу, а хаос ред прави. „Шкртице“ у песмама преносе тај хаос, а онда га доводе у ред… толико различитих аранжмана никад није било у „Брејкерсима“. – Није било зато што смо само изгубили време једно с другим. Мислим, ово причам само о мени и Антону. Мало смо се, знаш… 35 година… много је. Публици сте занимљиви и зато што сте сви познати из других бендова, а овде остављате другачији утисак, зато су вас и прозвали супергрупа. – Више су суперствари, а то да ли смо супергрупа, то ћемо видети још… Све је ОК, само треба људски фактор да се нађе ту, да буде ОК, да профункционишемо као људи, да се не пецамо на слабости. Како се осећаш као ћале који има млађи бенд од свог сина? – (смех)… Па није… негов бенд „Дегенеза“ је млађи од нас. Они сад снимају плочу… Да нису добри, џаба му што је мој син. После толико година искуства на сцени, шта ти сад ствара поново то неко узбуђење? – Ствара ми узбуђење што су нове ствари у питању, што није излапело, није коска… Капираш? Са „Брејкерсима“ је другачије. „Брејкерси“ су као мит већ и знаш онда кад си сје…ан, а Антон само удари риф и одмах се излечиш, идеш и затворених очију, причаш своју причу по стоти пут… А треба ти више енергије да уђеш у ту причу која је већ испричана. Али су то феноменалне ствари које ти увек рашире руке и приме те. Сад је све онако… другачије. Сад ја нисам ту „Брејкерси“, па да гледам са рокенрол Олимпа. Песме које пишеш за „Шкртице“ делују личније од оних у „Партибрејкерсима“. Имаш ли проблем да раздвојиш које песме пишеш за један, а које за други бенд? – Да, другачији је мој исказ овде и у „Брејкерсима”. Много је личније. Али немам тај проблем, ја чак имам сад написане песме за „Брејкерсе“, али ту мора да прође неко време. Сад размишљам о другој плочи са „Шкртицама“ која ће бити лудило. Хоће ли други албум бити још енергичнији, бржи…? – Па… средњи темпо. Средње године, средњи темпо. Која би била порука „Шкртица“? – Не дај свој живот ономе ко не зна ни шта би са својим животом, ако га уопште има. Зоран Костић Цане оформио је 2014. бенд “Шкртице” са још четири музичара: Владимиром Коларићем Колетом (Велики презир), Борисом Младеновићем (Јарболи), Бошком Мијушковићем и Данилом Луковићем (Straight Mickey and the boyz) Невен ЏОДАН, БЛИЦ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...