Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'дар'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 19 results

  1. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас Литургију пређеосвећених дарова којом је почело великопосно сабрање женског монаштва Митрополије црногорско-приморске у манастиру Ждребаоник. У литургијској бесједи Високопреосвећени је казао да је Тијело Христово Црква Христова и да ми причешћујући се Тијела Христовога постајемо једно и заједно, и са живим Богом, и једни са другима. Господ Бог наш, када је дошла пуноћа времена, примио је људску природу и постао један од нас, преко Пресвете Дјеве и Духа Светога, да би Собом обновио људску природу и да би човјеку смртноме, због гријеха, подарио бесмртност. Додао је владика да је Свето причешће залог бесмртног и вјечног живота. Такође је истакао да смо призвани да се преко Светога великога поста очишћујемо, уздржавамо од свега што нас удаљава од лица Божјега и да тако сараспињући се Њему прославимо Његово Васкрсење постајући садионици Његовога распећа, страдања и смрти, у исто вријеме задобијајући кроз Њега дар вјечнога живота. „То је оно што је Црква Божија, Црква Христова, која је Божији дар овдје на земљи, света Божија заједница не само људи, као што су друге и остале заједнице, него заједница људи прво са Богом а онда кроз Њега и преко Њега заједница међу људима.“ Нагласио је да је најчудеснији дар небеса земљи управо тај дар Христа Бога нашега, искупитеља и спаситеља, дародавца и овога земнога, али и вјечнога и непролазнога живота. „Црква Божија је, као сабор око имена Божјег, као сабор око Христа у Христу и заједно са Христом, сабор који је вјечан и то је оно нашта нас је призвао Господ. Благодаримо Господу и благосиљамо свето име Његово, заједно са свима светима, што нас је удостојио тог вјечнога дара заједништва, сабрања непролазнога и учинио нас причасницима вјечнога, божанственога, христоликога и христоподобнога живота.“ Појашњавајући да су људи, који се Христу не поклањају и не примају Га као хљеб живота, поклоници смрти, а не живота, владика је казао да на земљи постоје двије врсте људи: они који су поклоници вјечнога живота у Христу и они који су поклоници смрти, који не вјерују у Христа Бога: „Нема треће врсте људи овдје на земљи. Само они који се Богу живоме клањају, Њему служе и за Њим ходе, они ходе правим истинским путем и знају зашто се рађају, живе и умиру, јер знају да су призвани на вјечни и непролазни живот. Зато је и почетак проповиједи Христове био покајте се јер се приближило Царство небеско. Покајте се значи промијените ум, срце, душу, очистите се од свега што вас загађује да би могли да осјетите и понесете у себи Царство небеско, Царство вјечно, Оца и Сина и Духа Светога Бога нашега“, поручио је на крају проповједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије Након Литургије настављено је сабрање женског монаштва Митрополије црногорско-приморске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У предграђу Шапца, у Kасарским ливадама, гради се духовно спортско-рекреативни комплекс намењен, пре свега, младима. Епархија шабачка поклонила је своје земљиште за градњу овог комплекса, а према урбанистичком пројекту, на пет хектара земљишта приводи се крају градња верских садржаја, спортских објекта и атлетске стазе, садржаја за образовање младих, а предвиђена је и градња базена и балон сале. Град Шабац је дао средства за изградњу дечјег игралишта. Црква ће бити посвећена Светом Сави, јер је жеља да будући комплекс буде пре свега место на којем ће се млади скупљати због образовања. Имање је у власништву епархије од 1840. године када га је владика Максим откупио од Турака, који су напуштали Шабац. Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић посетио је градилиште и у разговору са владиком Лаврентијем прецизирана је динамика даљих радова. Иначе, владика Лаврентије на чело Шабачке епархије дошао је пре три деценије и за то време изграђен је манастир Светог Николаја на Соко граду, највећи после Хиландара, у Шапцу је изграђен Храм Светог Василија Острошког, а на Летњиковцу црква Свете Тројице, која је по габаритима већа од Саборне цркве, Светих апостола Петра и Павла. Значајан део својих активности владика Лаврентије посветио је младима, а од 2.000. године организује се „Моба“ где се окупља омладина из дијаспоре. Извор: Данас
  3. На данашњи дан 1919. године рођен је један од најзначајнијих српских интелектуалаца, светски познати класични филолог Мирослав Марковић. Поводом стогодишњице његовог рођења преносимо један раније објављени текст проф. Богољуба Шијаковића. (Ускоро ћемо објавити и превод текста Јарослава Пеликана о проф. Марковићу.) 1. Мирослав Марковић је рођен у Београду 18. марта 1919. Завршио је 1942. класичну филологију на Философском факултету Универзитета у Београду, гдје је био асистент од 1946. до 1954. Након боравка у Индији (1954-1955) на Универзитету Visva-Bharati у својству гостујућег истраживача, постаје професор на Универзитету Лос Андес у Мериди, Венецуела (1955-1969), одакле иде на Универзитет Илиноиса у Урбани (САД) за професора класичних наука (1969-1989), гдје је емеритовао, добио почасни докторат (15. маја 1994) и остао дјелатан до краја живота. Умро је у Урбани 14. јуна 2001. Мирослав Марковић је предавао на многим свјетским универзитетима (од Београда преко Индије, Венецуеле, Њемачке, Ирске до Америке и Канаде), добитник је великог броја научних признања и одликовања у разним државама (Венецуела, Грчка, Израел, САД), члан је многих престижних научних друштава, оснивач (Founding Editor) угледног часописа Illinois Classical Studies (излази од 1976), аутор неких 30 научних књига и монографија и преко 300 чланака[1] на српском, енглеском, њемачком, француском, италијанском и шпанском из области грчке, латинске и староиндијске књижевности и философије, грчке и латинске палеографије, историје религије и фолклористике, патристике и византологије, међу којима су незаобилазно критичко издање и коментар Хераклитових фрагмената (1967, 2001)[2] и дуго очекивано издање Диогена Лаерћанина (1999)[3], читав низ издања патристичких текстова код Берлинске академије (Иполит[4] 1986, Атинагора[5] 1990, Јустин[6] 1994. и 1997, Татијан[7] 1995, Теофил Антиохијски[8] 1995) и код Брила из Лајдена (Климент Александријски[9] 1995. и 2002, Атинагора[10] 2000, Ориген[11] 2001), као и сабрани радови из грчко-римске религије и гностицизма (1988)[12], грчког пјесништва (1991)[13] и патристичке текстуалне критике (1994)[14]. 2. Нека кратак приказ двију монографских публикација Мирослава Марковића послужи као илустрација његовог скрупулозног и минуциозног рада на пољу класичне филологије и историје идеја. У 200 година модерних издања Хераклитових фрагмената, од Шлајермахера (1807) до данас, посебно мјесто међу свега неколико подухвата незаобилазних за изучавање Ефежанинове загонетне мисли припада поменутој књизи професора Марковића, која се након првог издања из 1967, адаптираног италијанског издања из 1978. и популарног српског издања из 1983. појавила у репринту са додацима и исправкама: Miroslav Marcovich, Heraclitus, Greek text with a short commentary, second edition, Including fresh Addenda, Corrigenda and a Select Bibliography (1967-2000), Sankt Augustin: Academia 2001, XXVIII+681 стр. Прво издање је наишло на добар одзив заједнице истраживача[15]; друго издање долази у години ауторовог упокојења као његов не једини трајан споменик у науци о старини. За разлику од Дилса, који је одустао од успостављања смисаоног редослиједа Хераклитових сачуваних фрагмената, Мирослав Марковић их је сврстао у 25 група које су тематски организоване у три дијела: учење о логосу (фрг. 1-50), учење о ватри (фрг. 51-93), етика, политика и остало (фрг. 94-125). Овај поредак фрагмената захтијевао је нумерацију (дата је и конкорданција) која фрагментарне и афористичне мисли Ефежанинове лоцира унутар једне замишљене мисаоне цјелине. Сваки фрагмент је текстуално критички преиспитан, са многим добро образложеним емендацијама, дат је енглески превод Хераклитових исказа и кратак коментар који обилује паралелама из античких извора и упућивањима на најважнију критичку литературу. Након пописа литературе (стр. 605-620) и неколика индекса (стр. 621-663), друго издање доноси додатке и исправке уз фрагменте (стр. 667-669) и одабрану библиографију за период 1967-2000 (стр. 670-677). Њемачком издавачу Academia треба одати признање што је другим издањем учинио поново доступном књигу која остаје мјеродаван едиторски рад и трајно вриједан прилог изучавању загонетне мисли Хераклитове. За реномирану библиотеку патристичких текстова и студија, коју уређује Патристичка комисија берлинске Академије наука, Мирослав Марковић је између осталог припремио и критичко издање Апологијâ за хришћане Јустина Философа и Мученика: Iustini Martyris Apologiae pro Christianis, edited by Miroslav Marcovich [Patristische Texte und Studien 38], Berlin, New York: Walter de Gruyter 1994, XII+211 стр. Јустин је након философског образовања у духу платонизма примио хришћанство и потом дјеловао као хришћански философ највећма у Риму, гдје је мученички пострадао око 165. г. по Христу. Упркос високом поштовању у старој Цркви многи од његових апологетских, антијеретичких и теолошких списа су изгубљени. Сачувани списи (двије Апологије и Дијалог с Јеврејином Трифоном), који пате од језичке неспретности, представљају га као заступника свјесне синтезе грчке философије и хришћанства. Он је најпознатији представник ране апологетике II стољећа, значајан за историју теологије и догматике, као и ране литургике, а његово учење о Логосу повезује стоичку философију и теологију Климента Александријског. И поред значаја Јустиновог дјела није постојало критичко издање његових Апологија, које су сачуване у једном једином грчком рукопису (кодекс Parisinus Graecus 450, преписан 1364. г.) с разним оштећењима. Након компликованог истраживачког рада у библиотекама Париза, Оксфорда, Кембриџа и Ватикана Мирослав Марковић је рестаурисао изворни текст Јустинов и припремио ову изванредну публикацију која доноси опсежан увод (стр. 1-30), критичко издање Велике и Мале апологије са изобилним упућивањем на Јустинове изворе и паралеле и критичким апаратом (стр. 31-168), а на крају индексе библијских и других мјеста, свих имена и ријечи (стр. 169-211). – У уводу је најприје ријеч о трансмисији текста двију Апологија и о претходним издањима, затим се расправља питање да ли се ради о двије апологије или о једној, утврђује се вријеме настанка текста, а онда је дат веома користан аналитички преглед садржаја Апологија са могућним изворима Јустинових ставова, да би на крају био укратко размотрен Јустинов однос према Светом Писму. – Што се тиче саме поставке грчког текста, њу карактеришу многе емендације и испуњене лакуне, јасноћа критичког апарата, драгоцјене лексикографске напомене, богато испостављени библијски цитати и алузије, као и паралеле хришћанских и профаних аутора. Као и остала критичка издања ауторова, и ово је узорно дјело које служи на част овом нашем интернационално признатом великом ерудити. 3. Огромна научна ерудиција и продукција Мирослава Марковића управо контрастно чине очигледном опору истину да нико није пророк у своме селу: у отаџбини није хтјело да се зна за њега, а они који су били принуђени да за њега знају приговарали су како је његов приступ класичним текстовима класичнофилолошки (sic!), па дакле научни. Он заиста јесте био посвећеник у науку о старини; да је о томе имао пуну свијест говори и ова његова меморабилна анегдота: „Приликом једне вечерње шетње (чика-Брана Петронијевић, Гарашанин и ја) од ‗Руског Цара’ до Калемегдана и натраг запита ме Αὐτός: ‗Платон или Аристотел?’ – ‗Аристотел’, одговорих ја. – ‗Е, онда од Вас никада филозоф неће постати’, одврати чика-Брана.“ (писмо од 17. 1. 2001)[16] Мирослав Марковић је знао за дуг роду и језику, о чему свједоче не само његови преводи са грчког, латинског, санскртског, руског на српски и његови радови закључно с последњом књигом писаном управо на српском[17], него и његово чувствовање народног страдања у последњој деценији XX вијека: „Иначе, због ситуације у Страдији једва да налазим снаге за стварање. Inter arma silent Musae. Бог помогао Црну Гору, кад већ неће Страдију!“ (писмо од 8. 6. 1992). 4. Књига Студије о религији антике отета је од смрти. – Има скоро десет година како сам професору Мирославу Марковићу замолбено саопштио жељу да на српском језику приредимо један тематски избор из његових радова објављених на свјетским језицима у многим угледним иностраним стручним часописима. Спремно и радо је прихватио, одајући тако да је то и његова жеља, да испоручи „у скорој будућности једну књигу било о Пресократовцима било о теми Грчка филозофија и црквени оци [црквени, не црвени!]“. (писмо од 24. 3. 1992) Међутим: тих година Мирослав Марковић је херкуловски радио на критичким издањима десетак великих дјела познохеленске и ранохришћанске баштине. Исто тако се подвижнички хрвао с неизљечивом болешћу: „Иначе живим ‗на Божју вересију’. Лекари су констатовали да ме је задесила Amyloidosis cordis (једна веома ретка и неизлечива болест), и дају ми не више од годину дана живота. Sapienti sat. … Жао ми је што Вам не могу послати обећани рукопис: Ultra posse nemo tenetur.“ (писмо од 1. 10. 2000) Али снажна воља понекад надмаши опрезну мудрост и учини немогуће: „хитам да Вам понудим скромну збирку мојих Студија о религији и филозофији антике: 20 студија, 200 страна“. (писмо од 17. 1. 2001) Коначно: „Као што сам Вам обећао, шаљем Вам рукопис књиге Студије о религији антике. Смрт ме је изненадила и спречила да Вам испоручим camera-ready copy књиге: дијагноза Amyloidosis, прогноза још 1 месец живота. Једва сам успео да завршим књигу. Надам се да нећете имати тешкоћа око издавања књиге, која мора бити процесована у Никшићу. … Ваш одани у Христу дијак-Мирослав.“ (писмо од 1. 5. 2001) Ова књига је завјетни дар; отета од смрти, она је удио покојног професора Мирослава Марковића у живом српском наслеђу из класичних наука. Објављивањем Студија о религији антике Српско друштво за хеленску философију и културу одужује се скромно и с пијететом свом почасном члану, свјетски славном класичару, који је дрхтавом руком своју последњу књигу журно исписивао баш на српском („приврженост родној груди“) управо док је другом руком заустављао смрт. Заупокојена литургија за почившег Мирослава одржана је 24. јуна 2001. у грчкој православној цркви Три Јерарха (Champaing, IL), чији је био парохијан. Господе, помени и помилуј слугу Свога – дијака Мирослава. Извор: Теологија.нет
  4. На Крстовдан, 18. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је свету Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Кормињану. На крају свете Литургије, владика Теодосије је осветио воду коју су сабрани захватали и односили у своје домове за благослов и укрепљење душа и тела. Владика је, затим, поделио малишанима поклоне који су дар Црквене општине Келн из Епархије диселдорфске и немачке. Српско село Кормињане налази се на истоку Косова и Метохије, у Косовском Поморављу. У селу има око 230 српских кућа са око две хиљаде становника. У самом селу налази се црква Успења Пресвете Богородице из 18. века, саграђена на темељима старије цркве. У близини села сачувани су остаци древног манастира Светог Ђорђа. У селу се налази и четворогодишња школа. Извор: Српска Православна Црква
  5. Иако је своје дугоочекиване дневнике, писане између 1970. и 1986. године, како сам каже претенциозно, назвао „Мартирологијум“ (Академска књига, Нови сад, 2017, превод Милица и Ненад Спасић), Андреј Тарковски апелује да га не сматрају светитељем, него неким ко просто жели да ради. Главна мука великог редитеља се и у овим записима открива као смањена продуктивност у условима идеолошко-бирократске контроле и репресије, мада открива и немалу свест о томе да му ни у другим срединама, конкретно на капиталистичком Западу, не би било много лакше. У том смислу, наслов би, поред пројектовања личне ситуације ствараоца и грађанина тоталитарне државе, требало читати најпре у смислу разумевања уметности као врсте мучеништва, личног жртвовања и одбацивању благодати „света овога“ ради стваралачког учешћа у истини. Генијалан уметник, за каквог Тарковски себе очито сматра, нема заправо чиме да се поноси, јер он не даје ништа своје, него само преноси оно што му је дато; он стога није власник свог талента па у крајњој линији ни својих дела, већ све то припада народу. С друге стране, уметник мора да сачува сопствену личност, јер само је тако могуће стварати. Ово двојство је, за Тарковског још једна дубоко проживљена „мартирска“ особеност уметничке судбине. Уметник би, такође, требало да буде што је могуће слободнији, независнији од света, па и од обавезе да тај свет пројектује у затеченом стању, нити пак да пројектује једном заувек назначене идеале. Уметност не би смела да буде у служби апстрактних идеја, али ни да буде песимистичка, сматрајући дато стање света као једино могуће. Као некоме дубоко ураслом у традицију „златног“ и „сребрног“ века руске уметности и руске мисли (посебно руске религијска философија и симболизам), за Тарковског је смисао уметности у основи религијски. а уметност је, пред философије и религије, најузвишенија људска делатност. Основни проблем савременог света, и на (тадашњем, блоковски подељеном) Истоку и на Западу је недостатак духовности, а не овај или онај идеолошки систем. Уметност, стога не би смела на раскида своју везу са духовношћу, нити стваралачко и спознајно јединство са осталим великим иступима људског духа какви су философија и религија. Она по свом позвању мора бити усредсређена на оно невидљиво што све постојеће држи заједно, и у складу са тим искуством учествовати у преображавању света из његовог садашњег стања ка нечему то нипошто не бисмо смели да пројетујемо као довршен идеал. Изузетност Тарковског у свом времену и простору, „светитељска“ позиција који је изградио код дела не само совјетске публике, било је управо његово живо сведочење о непрекинутом континуитету руске културе, снага да се не само очува свест о пуноћи њених највећих вредности него и да се она оваплоти у од центара моћи толико контролисаном медију какав је филм. Као и о могућности да и данашњи уметник буде усредсређен на највиша питања смисла колико и његови велики претходници из било које од епоха људске историје, а зашто да не и оних које нам тек предстоје. Дневници Тарковског, у распону од брига свакодневнице, преко описа стваралачког процеса и планова до читавих огледа о уметничким, философским и религијским питањима, сведоче о једном јединственом старалачком искуству, конкретности покушаја да се живи једна неспорно узвишена визија уметности, али и живота. Тиме што сваком искреном и отвореном читаоцу онемогућава било какву идеализацију „лика и дела“, нарочито су суочавању о другим доступним сведочењима о истим, она подвиг великог уметника чини тим стварнијим, уверљивијим и упечатљивим. То што је уметник ипак само човек, са свим својим врлинама и манама, нимало не унижава уметника, али би итекако могло да узвиси човека, не неку његову идеалну пројекцију, која нам често служи за оправдавање наших властитих слабости, него конкретног „историчног“ човека, попут свих нас, који није поштеђен ни једне бране и искушења на путу да осмисли и оствари свој један и једни живот на овом и свим световима који постоје и који ће постојати. Генијалност Тарковског коју смо поменули, а коју је сам неспорно веровао, стога није било толико повезана са његовим уметничким остварењима колико са његовом вером у „мисију“ и смисао сопственог стваралаштва, стваралачком усредсређеношћу и усмереношћу као вероватно највећем дару духа не само уметнику, него и сваком појединачном човеку. Не гасимо зато ватру, немамо оправдања. Извор: Теологија.нет
  6. На празник Светог пророка Данила и преподобномученика игумана Пајсија и ђакона Авакума 1990. године, блаженопочивши патријарх Српски Павле увео је у трон древне Зетске и Црногорске Митрополије дотадашњег епископа Банатског Амфилохија. Био је то почетак велике духовне обновне у Црној Гори која још увијек траје. На овај дивни празник ове године Митрополит Амфилохије је служио у манастиру Ћелија Пиперска. За 28 година свог архипастирског служења митрополит Амфилохије је добио на дар дјелић моштију светог Амфилохија Патмоског од игуманије Јелене чиме се „одријешила“ за празник материце. Сестринство манастира је направило и видео запис у коме Митрополит говори о поукама које је добио у своје вријеме од светог Амфилохија. Благодаримо сестринству манастира Ћелија Пиперска на овом драгоцјеном видеу и топло га препоручујемо. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Трудом и љубављу свештенства СПЦ из Њемачке и великог броја добротвора из тамошњих парохија, почетком новембра 2018. г, Цетињска богословија је добила на поклон минибус од седамнаест путничких мјеста (марке Фолксваген – крафтер, 2008. годиште). Новчани износ овог прилога, укључујући и трошкове транспорта, износи око 17.000 евра. Покретач и вођа овог човјекољубивог подухвата је свештеник Миленко Марковић, парох у Филинген–Швенингену, који је, уз благослов својих надлежних архијереја и несебичну помоћ приложника Цркве, успио да сакупи сва потребна средства, и да се до краја ангажује око транспорта овог возила из Њемачке па све до Цетиња. Овај минибус је на Цетиње стигао на Митровдан, 8. новембра ове године, а заједно са оцем Миленком, том приликом су Цетињску богословију посјетили и свештеници протојереј Слободан Тијанић из Фридрихсхафена и протонамјесник Јован Гатарић из Фрајбурга. Ово је велика помоћ животу и раду наше богословске школе, јер се не може описати колика је потреба да се, у склопу редовних и празничних служби, широм Црне Горе, цетињски богословци нађу на сваком мјесту. А то подразумијева њихово учешће у богослужењима, градским литијама и свечаним академијама. Често су наши ђаци у прилици да помажу у бројним пословима уређења и изградње на манастирским и црквеним имањима која се налазе ван Цетиња. А ако овоме додамо и бројне педагошко-просветне екскурзије које се одвијају у склопу наставног плана и програма, и које су обавезне, онда је јасно да је без посједовања једног оваквог возила живот школе готово незамислив – свака тваква потреба се остварује тако што се ангажују други превозници, што повећава материјалне трошкове живота Богословије. Захваљујући прије свега оцу Миленку овај је проблем иза нас, и убудуће ћемо моћи да сасвим слободно и без оптерећења организујемо сва школска путовања. Још једном благодаримо од срца оцу Миленку и свим братољубивим људима који су у овом подухвату учествовали. Нека им Господ узврати сваким добром молитвама Светога Петра Цетињског Чудотворца. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Његово преосбештенство Епископ буеносаирескојужноцентралноамерички Г. Кирило, служио је јутрос Свету архијерејску Литургију у манастиру Савина у Херцег Новом уз саслужење игумана ове Светиње јеромонаха Макарија и свештенства. У литургијској бесједи, којом се окупњенима обратио на крају Светог богослужења преосвећени Владика Кирило је казао да је све што добијамо дар Божји и да никаква наша дјела не могу да купе благодат помоливши се да Свети Козма и Дамјан облагодате наше болнице и љекаре. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора
  9. На Светој служби Божијој одговарали су и пјевали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови храмовног хора “Свети Апостол и Јеванђелиста Марко” под дирингетском палицом мр Људмиле Радовић. Говорећи о прочитаној јеванђелској причи, началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин је указао на оно што је њена суштинска поука, подвлачећи важност рада на себи, на својим дарованим талентима: „То нас данашња јеванђелска прича опомиње. Опомиње нас да морамо и да смо дужни да много радимо на себи, јер тако смо створени. Управо то и кажемо у црквеном учењу о човјеку – у учењу теолошком, човјек је створен по слици Божијој, а треба да узрасте у подобије Божије. Дакле, човјек је створен као динамично биће које треба стално да се усавршава, да иде напријед. Дато нам је то нешто, али што је још важније много нам је и задато. Треба много у томе да се трудимо, свако по мјери својим могућности, свако по мјери својих талената, а сви их имамо. Имамо разне и различите таленте, неко има мање или више, али нема оног човјека који нема дарова.” Отац Мирчета се такође осврнуо и на то да није довољно само добијати дарове, није довољно констатовати таленте, већ да је од велике важности и то да их умножавамо, будући да управо то и значи труд усавршавања у добру : “Но како смо чули у овој јеванђелској причи, није довољно само да добијамо дарове, већ треба да их и умножимо. Јер ако сачувамо само оно што смо добили – нисмо онда много учинили. Него, дужни смо да оно што нам је Господ дао умножимо – да се трудимо и усавршавамо у добру.“ Отац Мирчета је у свом пастирском обраћању подсјетио вјерни народ да је управо највећи дар који смо примили од Господа – дар љубави, дар спасења, те да не смијемо никада тај најважнији бесцен дар запоставити и изгубити из вида. “Дакле, нема човјека који нема неког дара и који није обдарен и неким талентом. Често зна да нам изгледа да неки од нас и немају неке дарове, но, заправо најважнији дар од свих дарова имамо сви ! А то је браћо и сестре, дар љубави. Кад смо читали одјељак из апостолских посланица могли смо између осталог чути и ријечи ‘Као они који ништа немају, а све имају.’ А како то протумачити ? Како то да човјек ништа нема а све има? Е то да све имамо, значи да имамо све оно што нам је потребно за спасење – што нам је у бити и најважније, ма колико некад немамо ни материјалних добара, ни интелектуалних способности, ни могућности овоземаљских. Али, дакле имамо оно што је највредније, најважније од свега, а то има сваки човјек – свако од нас, то је дар и могућност да се спасемо – то је дар љубави!“ – закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове се присајединио већи број вјерног народа. У наставку је протојереј Мирчета Шљиванчанин обавијестио и позвао родитеље и дјецу која се још нису уписала у школе вјеронауке, а то желе и намјеравају – да сада то и могу учинити, будући да су школе вјеронауке започеле своју нову школску годину. Пприсутнима је представљен и подијељен осми број часописа „Црква је живот„ који уређују вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић са полазницима старије групе Школе вјеронауке при Саборном храму. Извор: Митрополија црногорско-шриморска
  10. У Шеснаесту недјељу по Педесетници, 16. септембра, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија. Светом литургијом началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин, а саслуживали су му протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић и Бранко Вујачић. Звучни запис беседе На Светој служби Божијој одговарали су и пјевали чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, као и чланови храмовног хора “Свети Апостол и Јеванђелиста Марко” под дирингетском палицом мр Људмиле Радовић. Говорећи о прочитаној јеванђелској причи, началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин је указао на оно што је њена суштинска поука, подвлачећи важност рада на себи, на својим дарованим талентима: „То нас данашња јеванђелска прича опомиње. Опомиње нас да морамо и да смо дужни да много радимо на себи, јер тако смо створени. Управо то и кажемо у црквеном учењу о човјеку – у учењу теолошком, човјек је створен по слици Божијој, а треба да узрасте у подобије Божије. Дакле, човјек је створен као динамично биће које треба стално да се усавршава, да иде напријед. Дато нам је то нешто, али што је још важније много нам је и задато. Треба много у томе да се трудимо, свако по мјери својим могућности, свако по мјери својих талената, а сви их имамо. Имамо разне и различите таленте, неко има мање или више, али нема оног човјека који нема дарова.” Отац Мирчета се такође осврнуо и на то да није довољно само добијати дарове, није довољно констатовати таленте, већ да је од велике важности и то да их умножавамо, будући да управо то и значи труд усавршавања у добру : “Но како смо чули у овој јеванђелској причи, није довољно само да добијамо дарове, већ треба да их и умножимо. Јер ако сачувамо само оно што смо добили – нисмо онда много учинили. Него, дужни смо да оно што нам је Господ дао умножимо – да се трудимо и усавршавамо у добру.“ Отац Мирчета је у свом пастирском обраћању подсјетио вјерни народ да је управо највећи дар који смо примили од Господа – дар љубави, дар спасења, те да не смијемо никада тај најважнији бесцен дар запоставити и изгубити из вида. “Дакле, нема човјека који нема неког дара и који није обдарен и неким талентом. Често зна да нам изгледа да неки од нас и немају неке дарове, но, заправо најважнији дар од свих дарова имамо сви ! А то је браћо и сестре, дар љубави. Кад смо читали одјељак из апостолских посланица могли смо између осталог чути и ријечи ‘Као они који ништа немају, а све имају.’ А како то протумачити ? Како то да човјек ништа нема а све има? Е то да све имамо, значи да имамо све оно што нам је потребно за спасење – што нам је у бити и најважније, ма колико некад немамо ни материјалних добара, ни интелектуалних способности, ни могућности овоземаљских. Али, дакле имамо оно што је највредније, најважније од свега, а то има сваки човјек – свако од нас, то је дар и могућност да се спасемо – то је дар љубави!“ – закључио је протојереј Мирчета Шљиванчанин. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове се присајединио већи број вјерног народа. У наставку је протојереј Мирчета Шљиванчанин обавијестио и позвао родитеље и дјецу која се још нису уписала у школе вјеронауке, а то желе и намјеравају – да сада то и могу учинити, будући да су школе вјеронауке започеле своју нову школску годину. Пприсутнима је представљен и подијељен осми број часописа „Црква је живот„ који уређују вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић са полазницима старије групе Школе вјеронауке при Саборном храму. Извор: Митрополија црногорско-шриморска View full Странице
  11. У посети Швајцарској ће од 23. августа до 3. септембра боравити високопреподобна игуманија манастира Ћелије, мати Гликерија и том приликом ће подарити светим храмовима у Цириху делић моштију Св. оца Јустина Ћелијског на благослов и заштиту верном народу, најављено је из Црквене општине Цирих у Епархији аустријско-швајцарској. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  12. Папа Фрања је поводом међународног симпозијума на тему „За зеленију Атику. Очување наше Земље и заштита њеног народа“, који се ових дана одржава у Атини, упутио поруку васељенском патријарху Вартоломеју. У њој је изразио жаљење што је Средоземно море постало гробље за мушкарце, жене и децу, који су углавном хтели побећи од нехуманих услова који су владали у њиховим земљама. Веза између климатских промена и миграција Упућујући на везу између климатских промена и миграција, Папа је изразио забринутост због све већег егзодуса тзв. климатских миграната и избеглица. Усмеравајући затим пажњу на своју енциклику „Laudato Si“, напоменуо је како друштво треба питати какав свет жели да остави будућим нараштајима. Имајући на уму еколошку кризу с којом се суочавамо, позвао је на озбиљан испит савести. Творевина је дар, а не приватни посед Брига о творевини, посматрано као заједнички дар, а не као приватни посед, увек подразумева признавање и поштовање правā сваке личности и сваког народа, упозорио је папа Фрања и додао: Еколошка криза која сада погађа човечанство на крају крајева је укорењена у људском срцу које настоји да контролише и искоришћава ограничене ресурсе наше планете, док игнорише рањиве чланове људске породице. Светски дан старања о творевини Папа се потом позвао на прошлогодишњу поруку за Светски дан старања о творевини, коју су потписали он и патријарх Вартоломеј, а у којој су истакли да хитни позив и изазов старања о творевини представља подстицај читавом човечанству да ради на одрживом и целовитом развоју. Дужност старања о човековој средини изазива све људе добре воље и позива хришћане да признају духовне корене еколошке кризе, те да сарађују како би понудили истоветан одговор, написао је предстопјатељ Римокатоличке Цркве и наставио: Светски дан старања о творевини представља корак у том смеру, јер изражава нашу заједничку бригу и тежњу да сарађујемо како бисмо се суочили с тим осетљивим питањем. Папа Фрања је на крају изразио наду да ће католици и православни, заједно с верницима других хришћанских заједница и свима људима добре воље, активно сарађивати у контекстима на локалном плану како би се бринули о творевини и заједно радили на одрживом и целовитом развоју. Извор: Српска Православна Црква
  13. Папа Фрања је упутио поруку васељенском патријарху Вартоломеју поводом симпозијума о човековој средини истичући, између осталог, да је еколошка криза која погађа човечанство на крају крајева укорењена у људском срцу које тежи да контролише и искоришћава ограничене ресурсе наше планете, док игнорише рањиве чланове наше људске породице. Папа Фрања је поводом међународног симпозијума на тему „За зеленију Атику. Очување наше Земље и заштита њеног народа“, који се ових дана одржава у Атини, упутио поруку васељенском патријарху Вартоломеју. У њој је изразио жаљење што је Средоземно море постало гробље за мушкарце, жене и децу, који су углавном хтели побећи од нехуманих услова који су владали у њиховим земљама. Веза између климатских промена и миграција Упућујући на везу између климатских промена и миграција, Папа је изразио забринутост због све већег егзодуса тзв. климатских миграната и избеглица. Усмеравајући затим пажњу на своју енциклику „Laudato Si“, напоменуо је како друштво треба питати какав свет жели да остави будућим нараштајима. Имајући на уму еколошку кризу с којом се суочавамо, позвао је на озбиљан испит савести. Творевина је дар, а не приватни посед Брига о творевини, посматрано као заједнички дар, а не као приватни посед, увек подразумева признавање и поштовање правā сваке личности и сваког народа, упозорио је папа Фрања и додао: Еколошка криза која сада погађа човечанство на крају крајева је укорењена у људском срцу које настоји да контролише и искоришћава ограничене ресурсе наше планете, док игнорише рањиве чланове људске породице. Светски дан старања о творевини Папа се потом позвао на прошлогодишњу поруку за Светски дан старања о творевини, коју су потписали он и патријарх Вартоломеј, а у којој су истакли да хитни позив и изазов старања о творевини представља подстицај читавом човечанству да ради на одрживом и целовитом развоју. Дужност старања о човековој средини изазива све људе добре воље и позива хришћане да признају духовне корене еколошке кризе, те да сарађују како би понудили истоветан одговор, написао је предстопјатељ Римокатоличке Цркве и наставио: Светски дан старања о творевини представља корак у том смеру, јер изражава нашу заједничку бригу и тежњу да сарађујемо како бисмо се суочили с тим осетљивим питањем. Папа Фрања је на крају изразио наду да ће католици и православни, заједно с верницима других хришћанских заједница и свима људима добре воље, активно сарађивати у контекстима на локалном плану како би се бринули о творевини и заједно радили на одрживом и целовитом развоју. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. – Нема никакве сумње да је Свети Јован Крститељ Богом послан и као Пророк и као Претеча и Крститељ и да је на њему нарочита благодат Божија била којом је он чинио све што је чинио Богом вођен и руковођен. Свети Јован Крститељ и сви свети Божији су дар свима нама, а без њих не бисмо ни ми могли јасно познати и ићи путем спасења као што можему имајући свете Божији међу којима је и највећи од жене рођен Свети Јован Крститељ – казао је о. Сергије. Цијело Јеванђеље и све оно што је потребно човјеку за спасење, казао је о. Сергије, садржало се у реченици Светог Јована ”Покајте се, јер се приближило Царство Небеско”. – Божанска ријеч у устима светог Божијег угодника заиста дјелује као сјекира која одсијеца коријене гријеха сваког човјека који је отвореног срца, здравог разума, чисте вјере кренуо да се спасава и себе остварује на Јеванђељу, на Господу, на живој стијени која је Христос да сагради вјечни живот свој – казао је он и подсјетио на ријечи Светог Јована Крститеља током Крштења Господњег на Јордану ”Гле јагње Божије које узима на себе гријехе свијета”. О. Сергије је подјсетио да наш народ има велики благослов да се управо на цетињу данас налази Десница Светог Јована Крститеља, која је једно вријеме била и у острошкој светињи. View full Странице
  15. Свето-Тројицка Сергијева лавра примила је, 24. септембра 2017. године, делић моштију Преподобног Јустина Ћелијског, истакнутог богослова и проповедника, светитеља Српске Православне Цркве, који се прославио у 20. веку. После завршетка Божествене Литургије у Успенском саборном храму Свето-Тројицке Сергијеве лавре монаси ове обитељи су са страхопоштовањем примили на дар светињу. Честица моштију овог посебно поштованог православног свеца послата је по благослову епископа Ваљевског Милутина и духовне кћери Светитеља Јустина мати Гликерије, игуманије манастира Ћелије, где је Преподобни Јустин провео последње три деценије свог живота, непрестано прогоњен од комунистичких власти, док се није преставио у Господу 1979. године. Игуманија Гликерија је допутовала у Тројице-Сергијеву лавру ради учешћа у конференцији «Континуитет монашке традиције у савременим манастирима», која ће се одржати 23-24 септембра 2017. године у Московској духовној академији. У одељку конференције «Практични аспекти духовног руковођења: континуитет традиције» мати Гликерија представила је окупљеним игуманима и игуманијама свој рад под називом «Ватрени монах и богослов: о Преподобном Јустину (Поповићу)». Извор: Православије.ру
  16. Свето-Тројицка Сергијева лавра примила је, 24. септембра 2017. године, делић моштију Преподобног Јустина Ћелијског, истакнутог богослова и проповедника, светитеља Српске Православне Цркве, који се прославио у 20. веку. После завршетка Божествене Литургије у Успенском саборном храму Свето-Тројицке Сергијеве лавре монаси ове обитељи су са страхопоштовањем примили на дар светињу. Честица моштију овог посебно поштованог православног свеца послата је по благослову епископа Ваљевског Милутина и духовне кћери Светитеља Јустина мати Гликерије, игуманије манастира Ћелије, где је Преподобни Јустин провео последње три деценије свог живота, непрестано прогоњен од комунистичких власти, док се није преставио у Господу 1979. године. Игуманија Гликерија је допутовала у Тројице-Сергијеву лавру ради учешћа у конференцији «Континуитет монашке традиције у савременим манастирима», која ће се одржати 23-24 септембра 2017. године у Московској духовној академији. У одељку конференције «Практични аспекти духовног руковођења: континуитет традиције» мати Гликерија представила је окупљеним игуманима и игуманијама свој рад под називом «Ватрени монах и богослов: о Преподобном Јустину (Поповићу)». Извор: Православије.ру View full Странице
  17. Дечје село у краљевачком насељу Берановац опстаје захваљујући и донаторима. Поред СОС мама у породицама ускоро и тате Краљево – Познати хуманиста Миломир Главчић из Канаде упутио је, крајем протекле недеље, дечјем селу у краљевачком насељу Берановац око 370.000 динара. Чинио је он то и раније, даривао је децу без родитељског старања од самог почетка рада овог села, основаног пре једне деценије. – Мој стриц добро зна шта значи одрастати без родитељске бриге и у немаштини, јер је и сам тако провео детињство па је посебно болећив према деци такве судбине. Зато је њима увек спреман да помогне – објаснио је Радоје Главчић, предајући поменути поклон Борки Лукић, директорки СОС дечјег села на Берановцу.
×
×
  • Create New...