Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'дани'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 31 results

  1. ризница богословља

    Севастијанови дани у Џексону

    И овог 2018. лета Господњег црква Светог Саве у Џексону, у Калифорнији, са посебном радошћу и љубављу прославила је славу свога оснивача, Светога Севастијана Џексонскогa, апостола Америке. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Радни дан, петак, а црква пуна верног народа из разних православних цркава и разних крајева Калифорније, жељног сусрета са великим угодником Божјим. Као и минуле године, свештеници неколицине суседних српских и других православних цркава сабрали су се на свету литургију, а посебну радост ове године донела су два госта издалека. Један је био свештеник Мирослав Андрић из Краљева, у чијој се близини налази манастир Жича, у којој је столовао Свети Сава и у којој се упокојио и на чијем гробљу је од 1940. До 2007. Године почивао Свети Севастијан. Други је био ђакон Симон Мења из Уганде, из Африке, који се на Богословској семинарији Светог Владимира у Њујорку припрема, попут Светог Саве и Светог Севастијана, за улогу мисионара у свом родном крају. Као прави Божји човек, Свети Севастијан призива и сабира у Господу све, не гледајући ко је ко, да сви буду једно у Њему. Само три године од уписивања његовог имена у диптихе светих, његову цркву су већ молитвено походили и његовим светим моштима се поклонили ходочасници не само из свих крајева Северне Америке него и са свих континената земљинога шара. Након само три године, породица џексонског заменика шерифа по други пут је прославила Светога Севастијана као своју породичну крсну славу, а ове године им се, по први пут након овогодишњег крштења и миропомазања, придружио и фотограф Лазар Лари Ангиер, уважен и омиљен не само овде, у свом родном крају, него и широм пуноте наше Цркве, због свог несебичног и посвећеничког рада на светлописима из Њеног живота. Међу највеселијим слављеницима био је и мали Севастијан, кога су родитељи, Молдавац и Американка, довели из сат времена вожње удаљеног Сакрамента да свој први имендан прослави уз свога светитеља заштитника. Парохијски ђакон, Драган Стојановић, је овом приликом обележио и четврту годишњицу свога рукоположења, које се одиграло управо у овој цркви. Једна од најстаријих и најугледнијих џексонских породица су Вуковићи, пореклом из Херцеговине, а обавештени смо да је управо један Вуковић, млади београдски адвокат, ове године почео да слави Светог Севастијана Џексонског као своју преславу. Рецимо и да је током минуле године џексонска светиња била благословена добијањем честица светих моштију Светога Мардарија Либертивилског, уз Светога Севастијана утемељивача и стуба наше Цркве у Северној Америци, као и Светога Севастијана Мученика, на чији празник је Свети Севастијан Џексонски замонашен и по коме је добио име. Празнична радост у Џексону се продужи и до прве недеље у децембру, када се свети отац Севастијан, већ годинама, благодарно помиње заједно са свим осталим оснивачима Цркве Светог Саве, у тзв. Недељу оснивача. Ове године посебно, у џексонској парохији је прослављена и слава епархијске издавачке куће Свети Севастијан Прес, коју је представљала протиница Радмила Бојовић из Лос Анђелеса, као и Епархијског Кола српских сестара (Ваведење Пресвете Богородице у Храм, која се обележава у најближу недељу), које је представљала председница Лора Бурџ из Лос Анђелеса и кума славе Даница Павлов из Џексона, уз бројне друге чланице из разних парохија. Светом литургијом је началаствовао епархијски архијереј, преосвештени Епископ Максим, уз саслужење игумана Дамаскина из манастира Светог Германа Аљаског у Платини и парохијског свештенства, умировљеног и активног. Након недељне свете литургије, послужен је ручак, у оквиру кога и већ традиционално спремљени бакалар по старом рецепту из Боке Которске, одакле су и родитељи Светог Севастијана и многи од оснивача парохије дошли у Америку. Игуман Дамаскин читао је одломке из до сада необјављених писама и извештаја Светог Севастијана, који ће бити део нове књиге коју припрема о џексонском светитељу, а попадија Биљана Бојовић извела је кратак колаж црквених песама на виолончелу. Владика Максим је донео на увид претфинално издање капиталног дела „Српско хришћанско наслеђе у Америци“, које почетком следеће године треба да угледа светлост дана у свом коначном облику, а поводом 800 година од добијања аутокефалности наше помесне Цркве. Тим поводом, ако Бог да, очекује се и велика прослава на епархијском нивоу крајем августа и почетком септембра следеће године у парохији Светог Саве у Лос Анђелесу, коју је такође основао Свети Севастијан Дабовић. Светосавска и светосавастијановска заједница у Џексону такође очекује значајан јубилеј следеће године – 125 година постојања. Нека би нас сви ови значајни дани пред нама приближили Дародавцу свих добара, који је диван у светима својим. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас! Извор: Српска Православна Црква
  2. Први дан пјесничке манифестације “Дани Његошеви”, која је отпочела јуче на Цетињу, завршен је синоћ у Књижари Матице српске у Подгорици промоцијом књиге Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија “Житије Митрополита Петра Другог – цетињског пустињака и ловћенског тајновидца“ и превода Његошевих дјела на руски, румунски и бугарски језик. Звучни запис промоције Високопреосвећени МитроплитАмфилохије је рекао, поздрављајући сабране, да је “Житије Његошево“ углавном засновано на његовој “Лучи микрокзма“ и да је Свети Петар други ловћенски Тајновидац савременији данас у овом него у свом времену, наглашавајући да нема никакве сумње да је он Светитељ. “Кроз Његоша ми се враћамо и њему и Богу“- поручио је Владика Амфилохије. Књига Митрополита Амфилохија ,,Свети Петар Други – цетињски пустињак и ловћенски тајновидац“ добитник је награде Марко Миљанов УКЦГ, подсјетила је модератор вечери Милица Бакрач. Будимир Дубак је рекао да је ово Митроплитово дјело заиста капитално, и да је сасвим сигурно да је после знамените књиге Светог владике Николаја Велимировића најзначајније, најсвеобухватиније и најдубље дјело које је написано о Његошу. Скупу је присуствовао и Преосвећени Владика буеносаиреско-јужноцентралноамерички Кирило. Госте су, испред организатора, поздравили Милутин Мићовић селектор овогодишњих “Дана Његошевих“ предсједник Књижевног друштва “Његош”, Радомир Уљаревић испред “Његошевих вечери поезије” и Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе. Поздрављајући присутне Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе је поручио да сви чланови удружења припадају Његошевој Црној Гори. Поздрављајући слуп Милутим Мићовић се запитаа какву вриједност за нас има животворна ,,Луча“ ако ми сами не можемо имати учешћа у њој. ,,Луча“ је бесмртна. Никад не може бити убијена мачем, нити прекривена земљом“- поручио је Мићовић. Илија Иља Числов који је превао ,,Лучу миккрокозма“ на руски језик казао је да је, приликом превођења, највише водио рачуна о језику, о Његошевом стиху, јер је сваки његов стих постао народни афоризам. Љубица Рајкић преводилац ,,Луче микрокозма“ на румунски језик каже да је преводити “Лучу“ са Његошевог ванвременског језика више него захтјевно. Андреј Романов који је превео ,,Горски вијенац на бугарски језик, казао је да му је то била животна мисија, и да је осам година радио на преводу. ,,Срби морају у свему да буду јединствени, како због њих самих тако и због душмана“ -рекао је, између осталог, Романов. Издавачи превода “Луче микрокозма“ су Епархија будимљњанко-никшићка, књижевно друштво “Његош“ и “Штампар Макарије“. Други дан “Дана Његошевић“одржава се данас у Бару. Како је најављено, у 18 часова у крипти храма Светог Јована Владимира у Бару тематску бесједу одржаће књижевник Будимир Дубак. Трећи дан манифестације, 14. новембра одржаће се сјутра у Никшићу, гдје ће домаћин учесницима бити преосвећени Владика Јоаникије. Извор: Радио Светигора
  3. ризница богословља

    Најава: Световрачевски дани у Футогу

    Са званичне интернет странице радија Беседе доносимо најаву Световрачевских дана који се по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја одржавају у организацији Српске Православне Црквене општине футошке. Плакат у ПДФ формату
  4. Са званичне интернет странице радија Беседе доносимо најаву Световрачевских дана који се по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја одржавају у организацији Српске Православне Црквене општине футошке. Плакат у ПДФ формату View full Странице
  5. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар
  6. У оквиру Дана Хиландара у Скопљу, 15. септембра је у организацији Српског културно информативног центра Спона, одржано предавање игумана Свете царске српске лавре на Атосу, архимандрита Методија на тему „Духовна искуства Свете Горе“. У крцатој сали Кинотеке Македоније није било довољно места за све заинтересоване већ је део народа жељног духовних поука беседу пратио и у препуном холу здања. Предавању су присуствовали и амбасадори Србије Душанка Дивјак Томоћ и Босне и Херцеговине Лепа Бабић, црквени великодостојници, монаси, монахиње и верници канонске Православне Охридске архиепископије Српске православне цркве, предствници дела локалне и државне власти Македоније, професори, студенти, спортисти, хуманитарци, љубитељи Хиландара … После духовних песама вокалне групе Косовски божури и уводних напомена о древној српској светињи, архимандрит Методије је поделио радост сусрета на Данима Хиландара у Скопљу, захваљујући на позиву организатора из Споне и пренео благослов Свете Горе Атонске. На почетку предавања, преносећи део надахнућа које је понео још на поласку са Свете Горе, на броду према копну, кренувши за Скопље, отац Методије је изнео утиске из разговора са грчким монасима о светим савременицима, као што је монах Амфилохије, који је управо проглашен светим. – Сви ми смо позвани и у данашње време да будемо свети. Зато се и на крају свете литургије пред причешће каже – светиње светима. Светиње су тело и крв Христова у виду хлеба и вина, а ти свети, то смо ми. Дакле, сви смо ми позвани да будемо свети. А баш проглашење некога за светог кога још памтимо, који је био наш савременик, јесте једна такође важна поука. А та порука неба гласи да време светих нису стари векови, нека стара времена, па да кажемо ето, то је некада било и ми сада неможемо више тако да живимо, не можемо да будемо свети. То није тако. Док се ми овде сусрећемо и разговарамо, ту у близини у једном храму у Грчкој прогласиће за светог неког ко је наш савременик, монах – Амфилохије. То се дешава и на другим крајевима и у другим православним црквама. И сваке године православна црква прогласи нове свете. Један велики руски старац, преподобни Серафим Саровски, једом приликом је упитан од неког свог ученика – баћушка Серафиме, зашто ми више не живимо онако како су живели древни оци и светитељи, него сада живимо другачије. А он му је одговорио – знаш, и у ово време је могуће да будемо свети. То само зависи од нас. Јер, Бог је исти, и какав је био некад такав је и сада, такав ће бити у векове. Бог се не мења, само је потребна наша жеља, наша ревност. И зато једна од највећих обмана, или боље рећи самоуобмана је то да кажемо да и у ово време не можемо да живимо духовним животом. Често ћемо чути, “е, сада је 21. век то више није оно време као што је некада било. Није тачно, ето, пример нам је баш отац Серафим који није живео у нека стара времена јер је нама близак, најбољи је доказ да је својим животом превазишао и многе светитеље из првих векова. И зато да не мислимо да ћемо имати неке изговоре и оправдања ако потпуно занемаримо духовни живот, рекао је игуман Методије. Ова времена су, како је додао, веома тешка. Свако покољење људи на земљи се сусреће са све тежим искушењима, са оним изазовима који одвлаче нас и цело човечанство, сваког од нас лично, од Бога. И наравно да ће Бог имати то виду. – Бог неће нама да суди исто као онима који су живели у стара времена када су око себе имали мноштва светих људи, и када су и они са малим трудом просто били вођени примером оних који су живели поред њих. У садашња времена тај истински хришћански живот ретко можемо да сретнемо. И због тога ће сигурно Бог бити блажи према нама у свом суду. Али, не смемо у потпуности да занемаримо духовни живот и духовно напредовање. Дакле, то је не само наш позив, не само да се морално усавршимо, да будемо бољи људи, већ и позив да будемо свети да се обожимо и сјединимо са Христом још овде на земљи. А то је потврдио и сам наш господ Исус Христос када је рекао – царство небеско није негде тамо далеко, неко је оно унутра у вама. Још на земљи можемо да будемо сведоци тог деловања царства небеског. Наравно у ограниченом виду, а онда после изласка душе из тела, осетићемо ту пуноту царства небеског, рекао је отац Методије. Свако време има неки свој најбољи начин за духовни живот за духовно напредовање. Тако и у наше време, како је рекао, савремени хришћани најбоље се спасавају трпљењем невоља. – То је вероватно због тога што смо ми као савремени људи, имајући на располагању многа достигнућа науке усавршавања технологије и свега осталог, некако изгубили то смирење, тај осећај да све што имамо, да је то од Бога. Онда су се сви некако погордили и мислимо да све што чинимо у свом животу и што сво човечанство остварује, јесу само дела људске способности. И због тога се такво духовно настројење преноси и на духовни живот. Па онда имамо пример да у садашње време неко ко се само мало више моли, почне да пости, онда се некако преузноси у односу на остале око себе. И онда оно што би требало да му буде на корист, сада му у ствари доноси духовну штету. Видевши то Бог нам је дао један други начин спасавања. А то је трпљење невоља. Ми као људи, као слаби, често, а можда у скоро у свим ситуацијама животним када нам се дешавају неке невоље, када дођу болести, када дође до неке несреће, сматрамо то као неку апсолутну штету за нас. Међутим духовни људи тако не размишљају. Једина права штета за човека јесте – грех. Дакле, оно што га одваја од Бога. А ако нам се деси нека невоља, нека болест, а то нас приведе Богу, на крају треба да посматрамо на исправан начин. Да кажемо, па то је у ствари за мене било добро. И што Бог више жели да људи напредују, видевши да је неко више привезан за Бога, и да има већу веру, он му шаље та животна искушења, много чешће да би га што више привео ка себи, рекао је отац Методије. Робовање страстима у ово време, како је рекао игуман, доводи до тога да се људи често нама предлажу као примери које треба следити. Свако од људи има савест, који је Божји глас у нама, који нам говори да то није тако. – Пошто смо свакодневно, бомбардовани тиме, у нама се тај систем вредности изокрене. Међутим, читајући Свето писмо, читајући духовне књиге, ми онда схватимо да то није тако. И онда исправимо тај систем вредности у нама, а то значи да ћемо оставити друге циљеве у животу. Да нећемо бити везани само за оно што је пролазно, а посебно нећемо дозволити себи да чинимо неправду другима због тога, него ћемо више да обратимо пажњу на оно што је духовно на оно што је Божје, поручио је отац Методије на предавању у Скопљу. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  7. Сутра почињу 53. Мокрањчеви дани, фестивал хорске музике који чува успомену на великана српске музике – Стевана Стојановића Мокрањца. У разговору са Смиљком Јурасовић представили смо програм ове манифестације, који обухвата традиционално хорско натпевавање, концерте, изложбе и наступе културно-уметничких друштва, потом предавања, семинаре и мноштво других догађаја. Након представљања фестивала, слушали смо Осму руковет Стевана Мокрањца. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  8. ризница богословља

    Дани Републике Српске у Београду

    Пројекат који је публици представљен састоји се из четири документарна филма и књиге аутора и новинарке Мире Лолић Мочевић Душу нису убили и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку аутора проф. др Драга Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Извор: Храм Светог Саве
  9. У оквиру Дана Републике Српске у Београду у крипти храма Светог Саве у Београду 5. септембра 2018. године одржана је промоција пројекта Душу нису убили под покровитељством Удружења Српско-руски мост из Бања Луке, Представништва Републике Српске у Србији, храма Светог Саве и VDH Групе. Пројекат који је публици представљен састоји се из четири документарна филма и књиге аутора и новинарке Мире Лолић Мочевић Душу нису убили и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку аутора проф. др Драга Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  10. ризница богословља

    Дани Успенија Пресвете Богородице у Хилместиру

    У суботу, 1. септембра 2018. године, служена је торжествена Литургија у славу и част Успења Пресвете Богородице у манастиру у Хилместиру, тако да су прослављању могли да присуствују и они који због радних обавеза нису стигли на сам дан празника када је началствовао Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, администратор Епархије франкфуртске и све Немачке. Светом Литургијом је началствовао отац Александар Перковић, парох каселски, док су саслуживали ђакони Горан Аврамовић из Падерборна и Илија Шлепегрел из Бремена. Молитве је у олтару узносио високопреподобни архимандрит Василије Гролимунд, светило наше вере и Цркве у Европи. За певницом је на српском језику појало сестринство манастира предвођено високопреподобном игуманијом мати Диодором. Службу Господу су узвеличали гласови наших мирјанки из Хановера и Диселдорфа. Високопреподобна игуманија мати Емилијана из манастира Свете Нине такође је узносила молитве Господу и појала песме славе и хвале Творцу свега света. Славски тропар је отпојан једним устима после ломљења славског колача који је припремила гђа Новка Ћеранић из оближњег Хилдесхајма. Отац Александар Перковић из Касела, чијој парохији припада и манастир у Хилместиру, подсетио је на четири деценије манастира, који окупља све под омофор Пресвете Богородице, честитао је свима празник и славу и изјавио радост што су се у толиком броју сабрали у овај суботњи дан. Верни су имали прилику да се поклоне честици моштију Светог Владике Николаја која се чува у манастиру Успења Пресвете Богородице. У манастирској порти су млади из културно-уметничког друштва из Хановера извели сплет српских игара, што је светковању дало још лепшу и свечанију слику. Др Ивана Ружић, која при цркви Светога Саве у Хановеру води фолклор, постарала се са неколико мајки да деца организовано колима дођу из Хановера и да на најлепши начин после литургијског сабрања покажу лепо лице наше вере, Цркве и српске културе и традиције. За трпезом се вернима обратила игуманија манастира Успења Пресвете Богородице мати Диодора, игуманија мати Емилијана из Америке и отац Александар Перковић. Празниковање је завршено вечерњим богослужењем. Извор: Српска Православна Црква
  11. У 2018. години велики јубилеј - 40 година манастира и 50 година Епархије. Архимандрит Василије Гролимунд на слави. У суботу, 1. септембра 2018. године, служена је торжествена Литургија у славу и част Успења Пресвете Богородице у манастиру у Хилместиру, тако да су прослављању могли да присуствују и они који због радних обавеза нису стигли на сам дан празника када је началствовао Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, администратор Епархије франкфуртске и све Немачке. Светом Литургијом је началствовао отац Александар Перковић, парох каселски, док су саслуживали ђакони Горан Аврамовић из Падерборна и Илија Шлепегрел из Бремена. Молитве је у олтару узносио високопреподобни архимандрит Василије Гролимунд, светило наше вере и Цркве у Европи. За певницом је на српском језику појало сестринство манастира предвођено високопреподобном игуманијом мати Диодором. Службу Господу су узвеличали гласови наших мирјанки из Хановера и Диселдорфа. Високопреподобна игуманија мати Емилијана из манастира Свете Нине такође је узносила молитве Господу и појала песме славе и хвале Творцу свега света. Славски тропар је отпојан једним устима после ломљења славског колача који је припремила гђа Новка Ћеранић из оближњег Хилдесхајма. Отац Александар Перковић из Касела, чијој парохији припада и манастир у Хилместиру, подсетио је на четири деценије манастира, који окупља све под омофор Пресвете Богородице, честитао је свима празник и славу и изјавио радост што су се у толиком броју сабрали у овај суботњи дан. Верни су имали прилику да се поклоне честици моштију Светог Владике Николаја која се чува у манастиру Успења Пресвете Богородице. У манастирској порти су млади из културно-уметничког друштва из Хановера извели сплет српских игара, што је светковању дало још лепшу и свечанију слику. Др Ивана Ружић, која при цркви Светога Саве у Хановеру води фолклор, постарала се са неколико мајки да деца организовано колима дођу из Хановера и да на најлепши начин после литургијског сабрања покажу лепо лице наше вере, Цркве и српске културе и традиције. За трпезом се вернима обратила игуманија манастира Успења Пресвете Богородице мати Диодора, игуманија мати Емилијана из Америке и отац Александар Перковић. Празниковање је завршено вечерњим богослужењем. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. ризница богословља

    Најава: Госпојински дани у Новом Саду

    Понедељак 27. августа 18:00 - Празнично бденије у Успенском храму. Уторак 28. августа 09:00 - Света Литургија са опходом око цркве и благосиљањем славских дарова – Слава храма. Среда 29. августа 09:00 – Помен оснивачима, свештенослужитељима, ктиторима и парохијанима светог храма. Субота 1. септембра 18:00 - Бденије у Успенском храму и у наставку округли сто на тему – Личност Пресвете Богородице у богослужбеној и духовној поезији наше Цркве. Учествују: протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, протојереј Владан Симић, а стихове чита ђакон Иван Васиљевић. Субота 8. септембра 04:00 – Полазак у Јасеновац на Сабор светих новомученика Јасеновачких. Недеља 9. септембра 09:00 - Света Литургија у Успенском храму. 20:00 – Историјски архив Градa Новог Сада – Представљање књиге Синише Михајловића Баладе о логорашима. О књизи ће говорити: - Епископ бачки г. др Иринеј Буловић - Петар Ђурђев директор Историјског архива Града Новог Сада - Вера Милосављевић приређивач књиге - Модератор протојереј Жељко Латиновић. Четвртак 13. Септембра Сабор Светих новомученика Јасеновачких. 07:00 – Јутрење и у наставку света Литургија у Успенској цркви. Постављање иконе Светих новомученика Јасеновачких у Успенској цркви. Субота 15. септембра 18:00 - Бденије у Успенском храму и у наставку предавање јеромонаха Рафаила Бољевића на тему – Личност Богородице у домостроју спасења. Недеља 16. септембра 09:00 - Света Литургија и после постављање плоче Александри Серђуковој на стасидију у Успенској цркви. 20:00 – Змај Јовина Гимназија – Представљање књиге Александре Серђукове Заветно служење руској култури. О књизи ће говорити: - Директор Гимназије г. др Радивоје Стојковић - Епископ бачки г. др Иринеј Буловић - Алексеј Арсењев - Професор Ненад Спасић - Вера Милосављевић приређивач књиге - Модератор протојереј Жељко Латиновић. Четвртак 20. септембра 18:00 - Празнично бденије, благосиљање славских дарова поводом славе Успенског хора Антифон и концерт хора Антифон. Петак 21. септембра 09:00 - Света Литургија – Слава хора Антифон. Братство Светоуспенског храма Извор: Радио Беседа
  13. Празником Успенија Пресвете Богородице – Великом Госпојином, храмовном славом Успенске цркве у Новом Саду отпочели су Госпојински дани 2018. године. У период до празника Рођења пресвете Богородице – Мале Госпојине биће уприличене различите активности у Успенском храму и у другим културним и просветним установама Града које имају везу са нашом Црквом. Позивамо све који су у могућности да дођу и да се укључе у дешавања која организујемо, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, у периоду Госпојинских дана 2018. Понедељак 27. августа 18:00 - Празнично бденије у Успенском храму. Уторак 28. августа 09:00 - Света Литургија са опходом око цркве и благосиљањем славских дарова – Слава храма. Среда 29. августа 09:00 – Помен оснивачима, свештенослужитељима, ктиторима и парохијанима светог храма. Субота 1. септембра 18:00 - Бденије у Успенском храму и у наставку округли сто на тему – Личност Пресвете Богородице у богослужбеној и духовној поезији наше Цркве. Учествују: протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, протојереј Владан Симић, а стихове чита ђакон Иван Васиљевић. Субота 8. септембра 04:00 – Полазак у Јасеновац на Сабор светих новомученика Јасеновачких. Недеља 9. септембра 09:00 - Света Литургија у Успенском храму. 20:00 – Историјски архив Градa Новог Сада – Представљање књиге Синише Михајловића Баладе о логорашима. О књизи ће говорити: - Епископ бачки г. др Иринеј Буловић - Петар Ђурђев директор Историјског архива Града Новог Сада - Вера Милосављевић приређивач књиге - Модератор протојереј Жељко Латиновић. Четвртак 13. Септембра Сабор Светих новомученика Јасеновачких. 07:00 – Јутрење и у наставку света Литургија у Успенској цркви. Постављање иконе Светих новомученика Јасеновачких у Успенској цркви. Субота 15. септембра 18:00 - Бденије у Успенском храму и у наставку предавање јеромонаха Рафаила Бољевића на тему – Личност Богородице у домостроју спасења. Недеља 16. септембра 09:00 - Света Литургија и после постављање плоче Александри Серђуковој на стасидију у Успенској цркви. 20:00 – Змај Јовина Гимназија – Представљање књиге Александре Серђукове Заветно служење руској култури. О књизи ће говорити: - Директор Гимназије г. др Радивоје Стојковић - Епископ бачки г. др Иринеј Буловић - Алексеј Арсењев - Професор Ненад Спасић - Вера Милосављевић приређивач књиге - Модератор протојереј Жељко Латиновић. Четвртак 20. септембра 18:00 - Празнично бденије, благосиљање славских дарова поводом славе Успенског хора Антифон и концерт хора Антифон. Петак 21. септембра 09:00 - Света Литургија – Слава хора Антифон. Братство Светоуспенског храма Извор: Радио Беседа View full Странице
  14. Драгана Милошевић

    Дани сабора Матере Божје у Шапцу

    Већ тринаест година се од доласка копије Иконе Богородице Портартурске она саборно и молитвено прославља у храму Светог Василија Острошког у Шапцу. Богородица Портартурска празнује се 16. (29.) августа. Иначе, пред њеном иконом читају се молитве за прогнање лукавих духова, избављење од гнева и против унинија - чамотиње. О данима Сабора Мати Божје и Богородице Портартурској, о њеном појављивању, настанку иконе и даљем чудесном путешествију, казивао је отац Иван Јанчић, старешина храма Светог Василија Острошког, током Литургије коју је служило свештенство овога храма у касарским Ливадама.  Верни народ из неколико градова Србије, али и Републике Српске, сабрао се у овоме храму, принети су колачи и жито у славу Матере Божје, а дивном литијом после Литургије христољубив народ је, носећи иконе Богородице и славске колаче, узнео молитве за васцели српски род.    У порти је припремљена трпеза за неколико стотина људи и приређен културно-уметнички програм.  О блаженопочившем патријарху Павлу казивао је Ђорђе Рандељ, аутор књиге "Патријарх Павле - светац којег смо познавали", која је по благослову патријарха српског Иринеја, преведена на енглески језик  (издавачи: Висока школа модерног бизниса и Патријаршијски управни одбор Српске Православне Цркве). Превод је урадила гђа Мери Томсон Поповић, док је супервизор превода протођакон Радомир Ракић. У књизи су коришћене фотографије ђакона Драгана С. Танасијевића и Музеја манастира Раковице. Прво издање књиге на српском језику објављено је 2014. године (издавач: Прометеј из Новог Сада); књига је у међувремену доживела неколико издања.  У програму су учествовали и група Милица Костић, народни гуслари Милутин Гвозденовић и Никола Влаховић.   Зорица Зец http://www.spc.rs/sr/dani_sabora_matere_bozhje_u_shapcu
  15. Драгана Милошевић

    Дани сабора Матере Божје у Шапцу

    Већ тринаест година се од доласка копије Иконе Богородице Портартурске она саборно и молитвено прославља у храму Светог Василија Острошког у Шапцу. Богородица Портартурска празнује се 16. (29.) августа. Иначе, пред њеном иконом читају се молитве за прогнање лукавих духова, избављење од гнева и против унинија - чамотиње. О данима Сабора Мати Божје и Богородице Портартурској, о њеном појављивању, настанку иконе и даљем чудесном путешествију, казивао је отац Иван Јанчић, старешина храма Светог Василија Острошког, током Литургије коју је служило свештенство овога храма у касарским Ливадама. Верни народ из неколико градова Србије, али и Републике Српске, сабрао се у овоме храму, принети су колачи и жито у славу Матере Божје, а дивном литијом после Литургије христољубив народ је, носећи иконе Богородице и славске колаче, узнео молитве за васцели српски род. У порти је припремљена трпеза за неколико стотина људи и приређен културно-уметнички програм. О блаженопочившем патријарху Павлу казивао је Ђорђе Рандељ, аутор књиге "Патријарх Павле - светац којег смо познавали", која је по благослову патријарха српског Иринеја, преведена на енглески језик (издавачи: Висока школа модерног бизниса и Патријаршијски управни одбор Српске Православне Цркве). Превод је урадила гђа Мери Томсон Поповић, док је супервизор превода протођакон Радомир Ракић. У књизи су коришћене фотографије ђакона Драгана С. Танасијевића и Музеја манастира Раковице. Прво издање књиге на српском језику објављено је 2014. године (издавач: Прометеј из Новог Сада); књига је у међувремену доживела неколико издања. У програму су учествовали и група Милица Костић, народни гуслари Милутин Гвозденовић и Никола Влаховић. Зорица Зец http://www.spc.rs/sr/dani_sabora_matere_bozhje_u_shapcu View full Странице
  16. Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе, тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих; сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем. Цркава Христова као брижна мајка молитвено прати сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу. Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот.По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божјег да бисмо чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34).ˮ Поред богослужења Цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на Светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. У седмичном богослужбеном кругу свака субота је посвећена спомену уснулих у Господу. Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих, усрдно се сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред Свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Св. Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Св. Великомученика Димитрија). Верни доносе у храм кувано жито – кољиво, које нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Поред тога, свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу. Из службе за упокојене: Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој, Господе, душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар) Са Светима упокој, Христе, душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. (кондак) Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. (трећа песма канона) Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, као што рече Свето Писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато, Христе Боже, упокој престављене слуге Твоје, као Човекољубац.(сједален) Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! (шеста песма канона) Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ куда сви ми људи одлазимо. Али си Ти исти, Спасе наш, рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос) Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови ангелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо. (девета песма канона) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква
  17. ризница богословља

    Фото вест: Дани страсне седмице у манастиру Буково

    Фотогалерија са Литургије Светог Василија Великог на Свети и Велики четвртак: Читање дванаест страсних Еванђеља - Велико бденије: Свети и Велики петак у манастиру: Света и Велика субота у буковској обитељи:
  18. Са званичне интернет презентације Манастира Буково преносимо фото вест са богослужења у овој свештеној обитељи. Фотогалерија са Литургије Светог Василија Великог на Свети и Велики четвртак: Читање дванаест страсних Еванђеља - Велико бденије: Свети и Велики петак у манастиру: Света и Велика субота у буковској обитељи: View full Странице
  19. Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је у петак треће седмице Часнога поста свету Литургију пређеосвећених дарова у Храму Св. Симеона Мироточивог на Новом Београду. Благодарећи Телевизији Храм доносимо видео запис патријархове беседе. Повезана вест: Исповест свештенства намесништва београдског првог View full Странице
  20. Драгана Милошевић

    Задушнице - дани усрдне молитве за упокојене

    Тропар и кондак Усопшима: Тропар, глас 8. Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. Кондак, глас 8. Са Светима упокој Христе душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. О задушницама Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се савршава на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлебова (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што преведено значи - Исус Христос побеђује. Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао. Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади. На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник служи мали помен и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен. На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига. Књига духовног садржаја се може, на спомен и за помињање у молитвама, дати неком ко не може да је купи, затим, такве књиге се могу поклањати библиотекама, где ће већи број људи моћи да дође до праве литературе, а то је право дело духовне милостиње, или духовну књигу поклонити црквеној библиотеци. Извор: Светигора; Патријарх српски Павле: О молитви за упокојене Беседа изговорена на Светој Литургији за Задушнице у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог. "А он рече: Пазите да вac не преваре јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам, А кад чујете за ратове и немире, немојте се уплашити: јер cвe то најпре треба да буде, али није одмах крај. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство; И земљотреси велики биће по местима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба". (Лука 21, 8-11; Зач. 105) "Заиста, заиста вам кажем: Кo моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни. и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот, Заиста, заиста вам кажем,, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути Глас Сина Божијег, и чувши Га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину уа има живот у себи: И даде му власт u да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе јер долази час у који ће cвu који су у гробовима чути Глас Сина Божијег, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда". (Јован 5,24-30; 3ач. 16) Ми смо у Христу једно, једна Црква којој је глава Христос, а ми смо сви мистички тело Цркве, тело Христово. У Цркву Христову спада и Господ као глава те Цркве, Света Богородица и сви свети Мученици и остали Свети у Цркви торжествујућој, а такође и ми живи који смо још у Цркви војинствујућој. У ту Цркву спадају, кажем, и сви упокојени у Господу. И наша је дужност, ако можемо рећи за љубав да она има дужност, да се сећамо својих упокојених јер смо заједница, остајемо то и по смрти њиховој и нашој кад дође, заједница остаје са Богом и њиховим и нашим, и са свима светима и са свима нашим упокојенима. Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божијег да би чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога, да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34). То да буде и данашња наша опомена и данашњи наш савет и себи и свима. Нека се Господ сети упокојених слугу Својих који су у вери и животу по вери и отишли са овога света и помогне и нама и да имамо у виду тај час изласка пред Њега, Судију Праведнога, да живимо и сада са том вером, животом по тој вери светој православној. Бог вас благословио! Извор: Православије. ру; Задушнице – молитвено сећање на покојне сроднике Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увијек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свијету и они који су већ у наручју Божијем. У току године више пута свенародно обављамо задушнице, а сваке суботе, поред осталих служби, служи се и служба за упокојене. Али није само субота дан посвећен молитвама за покојне, јер се у Цркви увијек молимо како за живе, тако и за упокојене. То је потпуно у сагласности са нашом вјером и са Јеванђељем, јер Господ наш Исус Христос је разапет на Велики петак, а на Велику суботу је почивао у гробу, и та субота је основа сваке суботе. У дан недјељни Господ је васкрсао и однио побједу над смрћу, даровавши свима нама нови живот, нову заједницу, ново заједништво са Богом и једних са другима. Православни хришћани, ако су у прилици, сваке суботе треба да дођу у цркву, запале свијећу и у молитвама се сјете својих покојних сродника. Веома је важно да се заједно помолимо Богу за све, да освештамо жито у спомен на оне који су преминули у благочестивој вјери православној. Важно је за оне који су отишли од нас. Њима су потребне наше молитве, а такође, њихове молитве су потребне нама. Треба да знамо да се и они моле пред лицем Божијим. Они су добили слободу да се моле Господу, а ми се надамо да ће за све оне који су крштени, који су са вјером живјели, који су живјели у страху Божијем, Господ наћи мјеста у Царству небеском. Њих неће бити мали број, већ много више од оних 365 имена које читамо за сваки дан у календару, али нам све то још није откривено. Гледано из божанске перспективе, они који су у наручју Божијем имају прави живот, а то су светитељи Божији, и према њима ми смо у смрти, а они су у животу. Од оних који су отишли из овог свијета у нови свијет ми не знамо колико их је светих, јер је Господ само поједине пројавио као светитеље још овдје у историји, али, у Царству небеском ће бити много више оних који ће се показати као свети, праведни и који су задобили живот вјечни, задобили близину Божију. Митровданске задушнице послије оних прољећних, задушница пред Васкршњи пост, имају највећи значај. Код нас се и на Видовдан врше посебни помени за наше претке, као и на михољске задушнице, и то је нешто што постоји само код српског народа. Митровданске и прољећне задушнице су свеопште, а не треба, свакако, да заборавимо ни оне које се у свим црквама врше у суботу уочи Тројичиндана. То је устројство које важи за све Цркве Православне, али знамо, да свака помјесна Црква има и нешто своје што није обавезујуће за остале Цркве, него чини једно богатство у тим различитостима. То су разлике које доприносе јединству, а не раздвајају, него нам је драго кад код других - наше браће православних хришћана са којима смо у јединству вјере, љубави и евхаристијског заједништва - видимо нешто посебно, као што многе задивљује наша крсна слава. Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије остатак текста:СПЦ
  21. ризница богословља

    Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани

    Исто тако, током године, поред овог седмичног ритма, који се годишње обрне педесетак пута имамо и велике црквене празнике, попут Божића кога ових дана прослављамо. По начину живота вјерника, као и по врсти богослужења у храмовима, очигледно је да су нам четрдесет дана уочи Божића (као и недјеље које претходе овом празнику…. Дјетињци, Материце и Оци ), закључно са Бадњим даном дани припреме за торжество које ће да услиједи у веселим, празничним данима Христовог Рођења. У народу је остао израз да су ови дани „благословени, „благи…. а тај израз као да сугерише њихову доминантност у односу на друге дане. Рекло би се да су ти дани „бољи и „љепши од других, те да је, некако, у њима, Бог више присутан, него у другима. Како сада ускладити такво схватање празника, с горе поменутим појмом Божије Свеприсутности? То ће нам најлакше бити ако ову тему упоредимо с нечим што нам је већ познато, а што личи или што нас подсјећа на ову нашу тему. Можемо да почнемо од угледања на свеприсутне природне појаве и основне елементе стварности: вода, ваздух или ватра. Одавно су научници установили да се ове појаве налазе готово свуда око нас и стално су ту, али да, под одређеним условима, мијењају своје појавне облике. Ето нпр. вода и њена, свима позната, агрегатна стања. Или, рецимо, ријека или море. Мирни ток, водопади, понирање испод земље и изван домашаја голог ока.. .плима, осјека, таласи, бонаца. Рекао би човјек, час их има, час их нема…а стално су ту. Неко ће рећи да за појаву ватре треба да се стекну посебни услови, али како је Његош давно примијетио, само један удар, може да „нађе у камену, мртвом и хпадном камену искру будуће ватре. Али опет, изузев сликовитости, ови примјери нас не доводе до суштине проблема. Из хришћанске перспективе, на Бога тешко можемо да гледамо као на неку стихију, налик горе наведенима. Он има та својства свеприсутности и карактер неопходне (насушне) потребе , коју за нас људе имају вода и ваздух, али је Божије биће много више од тога. Господ је, за вјерујуће људе, више налик учитељу, родитељу, добром старом пријатељу или некој вољеној особи. Свеприсутност ових личности у нашем животу, није физичка нити има ону заступљеност коју имају природне појаве, али за цјелокупан психофизички склоп човјеков важност близине таквих љуци, може да се пореди, па чак и да премаши важност дисања или топлоте! Ево, рецимо, да парафразирам поетичност Мака Диздара: „Од очињег вида, нема већег блага, Дража си ми, од очију драга…. А оваквих и сличних израза је препуна историја људског стваралаштва. Дакле, Господ Бог је више налик драгим личностима него природним појавама. А те личности имају својство да су присутне у нашим срцима, унутар нас упркос њиховом повременом физичком одсуству. Мислимо на њих, сјећамо их се и несгрпљиво очекујемо следећи сусрет с њима. Волимо их, и стално су нам у глави, а опет, једва чекамо да их видимо. Понекад их сретенемо случајно, некада о њима нешто чујемо од других.. .али, какваје то радост, када знамо да ћемо их ускоро срести, или да ће доћи негдје у неко заказано вријеме, или да им се враћамо, послије дужег одсусутва. Празник или Благи дан, јесте дан, када Онај који стално постоји, који је присутан за себе и по себи, који је присутан и у нама самима то је, дакле, дан, када нам Он долази. Па и ако је стално присутан, и непрестано је ту Он нам долази у госте. Сусрет то је суштина празничне радости. А Божић јесте управо такав празник, када у виду бадњака који символише Христа, Богомладенац улази у наше домове. На божићно јутро, у литургијском богослужењу, Господ улази и у наше душе, у цијело наше биће, у виду Светог причешћа. Односно, наши домови и наше душе, постају налик Витлејемској пећини, у којој се Бог рађа као човјек. Да, баш тако увијекпостојећи и свепостојећи Бог, силази међу нас, да буде један од људи, и да га сусрећемо као себи равног. Баш зато, Његош је ријечима, које се, попут Диздаревих, тичу важности „очињег вида испјевао мисао, како нема, правога славља људског, без тог и таквог Божића. Дана у коме се сусрећемо са самим Богом. (аутор је ректор Цетињске богословије)   Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×