Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'давида'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 14 results

  1. Ове године на празник Св. Јована Златоустог, у манастир Ватопед је дошао Митрополит Халкиде Хрисостом. Том приликом, Митрополит је донео Ватопеду на дар руку Преподобног Давида Евијског. Извор: Светогорске стазе
  2. ВУК БАЧАНОВИЋ – С КИМ СИ ОНАКАВ СИ: ДВОЈАЦ ЂУРОВИЋ-ПЕРОВИЋ Аутор: Вук Бачановић Некако се сматра за ствар лијепог васпитања да клирици једне епархије или епископа не би требало да се негативно изјашњавају о епископима или клирицима других епархија. То они не би требало да чине чак ни са знањем свог локалног епископа, а камоли без његовог знања. Ниједно ни друго није лијепо. Зар не? Ипак, за разлику од других православних црквених средина гдје се овај принцип лијепог понашања поштује, на српској црквеној сцени видимо оне који пате не само од одсуства пристојности, него и канонских норми. Када је с прољећа 2019. године црквена јавност (највише она која чита интернет форуме) наишла на низ клеветничких текстова свештеника Зорана Ђуровића уперених против појединих личности у Српској Православној Цркви (као и против Васељенске патријаршије и њеног поглавара), многи су се питали откуд таква острашћеност код једног служитеља Божијег олтара? Како неко ко приноси бескрвну жртву Јагњету Божијем може да бљује толики отров на рачун неистомишљеника? Одговор је лак: та личност пати од чудне спреге гордости, зависти и неваспитања. Неистомишљеници јереја Зорана Ђуровића су вјероватно многи, али је он „таргетирао“само неке. Десило се (случајно?) да су то искључиво они које не подноси бачки владика Иринеј, а међу њима се нашао и епископ Максим, иначе професор универзитета. Поклопила су се писања поменутог јереја са писањима (и поступцима) двојице српских епископа: бачког Иринеја и крушевачког Давида. Оно што је Ђуровић прикупљао као „радни материјал“ и објављивао на форумима, то су ови епископи преузимали и објављивали у својим текстовима. Кад год би овој двојици понестало„доказа“, ту се налазио јереј Ђуровић са својим исконструисаним и по интернету набацаним лажима и клеветама. Није уопште тешко пронаћи ту везу јер примера има на претек. Индикативно: Иринеј бачки креће у лични рат са Вартоломејем (преко Српске Цркве), а Ђуровић (са осталим „форумашима“) потпомаже оспоравањем сваког првенства и свих прерогатива. Но, довољно је видети шта је против Максима писао Ђуровић и како је то вјешто прикривено, али ипак препознатљиво, понављао бачки владика Иринеј. А онда, послије мајског Сабора ове године, писања Ђуровићева се у потпуности подударају са „писанијима“ крушевачког владике Давида. А мета њихових текстова су епископи Атанасије и Максим, као и неки професори Православног богословског факултета. Са великом дозом наслађивања двојац без кормилара по имену Перовић-Ђуровић измишљао је којекакве неправовјерности и тобожње пропусте у мисли и дјелу поменутих личности. Трајало је то и прије а и послије 9. августа. А зашто је тај датум необичан? Да ли због празника Св. Пантелејмона? Не баш. Постоји један разлог који повезује сва претходна и потоња писанија како Ђуровића тако и Перовића. Наиме, презвитер Зоран Ђуровић је 9. августа 2019. године добио канонски отпуст из Митрополије Италије и Мелите за Епископију крушевачку, на захтјев епископа крушевачког Давида од 2. августа 2019. године. Овај трансфер је услиједио као награда Ђуровићу за сав његов прљави посао. Прљав из два разлога: прво, због тога што је Ђуровић вулгарно клеветао Цркву која га је хранила, па онда је,када му је то више одговарало, напустио, а друго, зато што је владика Давид (који је, да ствар буде бизарнија, био професор хришћанске етике на теолошком факултету) постао пуна подршка и преносилац ове моралне прљавштине и вулгарности. Наиме, није само неетично подстицати своје клирике да се доказују бљувотинама, него је то и нехришћански, небратски и нељудски. Али каквог смисла има прелазак Ђуровића у епископију којом управља Перовић? Епископ Давид је годинама важио за ћутљивог монаха и повученог епископа који се трудио да својим теолошким списима вјерно изрази предање. Оно што он чини у посљедњих пола године спада у теолошки шунд увијен у логореју теолошких фраза. Осим што се удружио са оговарачима, сплеткарошима, клеветницима, ругачима, завидљивцима (све ово на трагично репрезентативан начин персонификује Ђуровић) владика Давид је несвјесно показао истинитост оне древне: „с ким си онакав си“. У историји Цркве постојали су такви завидљивци и клеветници: у 4. веку Јероним Стридонски је са Запада (а и на самом Истоку) клеветао и ружио своје неистомишљенике у Палестини, док против Св. Атанасија Великог многи „нису престајали да пишу (сплеткаре), и тако су против њега били упорни, да су клеветали и стање у његовој епископији, показујући се као непријатељи и мрзитељи овог мужа, и лагали су, само да би га лажима представили кварнога“ (Апологија против Аријанаца 6,2-4). Тешко, међутим да се овај примјер, у потпуности, може примијенити на тандем Перовић-Ђуровић, будући да су у прошлости и клеветници имали обзира барем утолико да буду клеветници са стилом. Дочим, су сви простаклуци и „искакања из шина“ поменутог двојца, у толикој мјери бахати да немају проблема да отворено признају како су и на који начин купљени. Па тако на Ђуровићевом фејзбук профилу који служи као главни полигон његове морбидне циркуске тачке дословно читамо: „Данас смо имали част да будемо угошћени код Владике Иринеја. Велики господин. Дођосмо празних руку, а вратисмо се са даровима да смо их једва могли носити. Да не помињемо част да разговарамо са њиме. А имамо и најновију максимијаду…“ Дакле, Ђуровић не само да није исто што и древни црквени оговарачи, већ се спушта на ниво „Парова“ и „Задруге“, чији учесници свјесно пристају да од себе праве идиоте за храну и нешто сиће. Међутим, оно што заиста повезује Ђуровића и Перовића са тужним историјским примјерима неправедног гоњења разних личности јесте управо то да су и они ангажовали сва расположива, паи недопустива средства – клевете, интриге, подметања моралних, канонских и политичких „кривица“, незаконите синодске осуде, подбуњивање народа путем медија, припрему прогона и изолације. Поменусмо интернет форуме. Један од њих је „Живе речи утехе“ (pouke.org) гдје се по правилу о неистомишљеницима владике Давида, владике Иринеја бачког и презвитера Ђуровића ријетко када може наћи лијепа реч. Ако узмете у обзир да је уредник овог сајта свештеник из крушевачке епархије, да на њему под псеудонимом наступају сарадници бачког и крушевачког владике, а да је овај форум у ствари „мисионарско одељење СПЦ“, тада ћете схватити о каквој злоупотреби Цркве се ради. Мисионарска установа СПЦ блати оне епископе који нису по вољи епископа бачког и епископа крушевачког. Питате се зашто на мети форумаша нису нашли, рецимо, професори литургике или пастирске психологије теолошког факултета? После ових увида, одговор вам се намеће сасвим јасно: зато што се на тим катедрама се налазе искључиво духовна деца владике бачкога. Ко год је читао Св. Јована Златоустог зна да су и у његово вријеме, слично нашем, изношене разне клевете на рачун свештеникâ. Међутим, овај отац Цркве који доживио интриге од једног дела клира ипак најоштрије осудио клеветање свештенства као „најкукавнију“ од свих страсти, и најоштрије укорава чак и оне који не се не труде да „побијају“ (данас речено: демантују) те клеветнике свештеникâ, „не само када је то што говоре лаж, него и када је истина“. Црквено гледано, лаицима није дозвољено да осуђују оне у свештеничком чину. Као што примјећујемо, Златоустове речи су значајне и актуелне и данас. Можда ћете се запитати да ли у Цркви постоји механизам који би онемогућио овакве појаве? Наравно да постоји: двијехиљадугодишње предање је изњедрило низ канона који то предупређују. Читаоци ће претпоставити да постоје канони, попут шестог канона Другог васељенског сабора, који се баве проблемом оних који желе „да смуте и сруше црквени благопоредак, злобно и клеветнички измишљају некакве оптужбе против православних епископа који управљају Црквама, покушавајући (тиме) ништа друго него да окаљају углед свештенства и да изазову нереде код мирољубивог народа“. У свим тим случајевима, постоји могућност да онај „који каже да му је нанета неправда, ма какве да је вјере, треба да нађе правду” (исти канон). Међутим, како тражити правду када и клеветник и епископ удруженим снагама, са дистанце интернета, ударају на своје противнике? Тако, Св. Василије Велики у канону 89 каже: „Стари обичај, који је владао (практикован) у Црквама Божијим, служитеље је Цркве, провјеравајући са сваком тачношћу, примао, и веома се разматрало њихово владање: да нису клеветници… како би могли остваривати освећење, без којега нико неће видети Господа (Јевр. 12,14). И то су испитивали презвитери и ђакони, који живе са њима, и о томе су извјештавали хороепископе, који би, добивши гласове поузданих свједока, о томе обавјестили епископа, те би тако убројали (дотичнога) црквенослужитеља у ред свештенства“. Међутим, да ли се може очекивати да је крушевачки владика – у духу наведеног канона – прије пријема једног проблематичног клирика претходно размотрио његово владање и, тек на основу мишљења и савјета свог свештенства, одлучио да позитивно одговори на молбу презвитера Ђуровића? Ако није, онда штета по крушевачку епархију. Ако јесте, онда су достојни жаљења. Мислите ли да је презвитер Зоран Ђуровић извјестио своје читаоце на разним форумима о своме трансферу од 9. августа? Одговор вам је познат (наравно да није!), а разлог томе није његова луда храброст, како он то дефинише, него још један у низу његових марифетлука. Зашто откривати своју епархијску припадност у тренутку када можете под плаштом Васељенске патријаршије да се хвалите како сте храбри јер, ето, можете Вартоломеју да у лице саспете све што имате против њега?! Или зашто откривати да сте клирик крушевачког владике у тренутку када удружено наступате против неистомишљеника? Врло смјело (зар не?!) за једног „пророка“ и „аву“ који сљедбенике опчињава својим јефтиним форама и вулгарним „открићима“. Оно што је Томислав Терзин у биологији то је Зоран Ђуровић у теологији. Осим тога, крушевачки владика г. Давид тренутно заузима положај члана Светог архијерејског синода Српске православне Цркве.Многи су били непријатно изненађени оглашавањима овог епископа који је својим писменим саставима злоупотријебио службени положај члана Синода тако што је јавно коментарисао одлуке и дописе који су повјерљиве природе и небратски и уврједљиво писао о другим личностима, посебно архијерејима. Његово сврставање уз једну овако компромитовану особу уноси до сада небивалу праксу неукусног доцирања и вријеђања других архијереја са чиме би се морало хитно престати, па и то тражи саборску расправу. Напустивши Васељенску патријаршију, пошто је исту оцрнио и оклеветао као можда ниједан клирик ове древне првопрјестолне Цркве, Ђуровић се обрео у крушевачкој епархији. Судећи по његовом претходном понашању, за неке би било природно да се крушевачки владика запита докле ће овај презвитер бити вјеран његовој„агенди“ и када ће се окренути против њега. А можда би и благочестиви клир ове епископије могао да се запита како је његов епископ у свезу свога клира могао да причисли театралног оговарача, сплеткароша, клеветника, ругача, завидљивца? Једном рјечју, вирутелног циркусанта? Да ли они имају неку одговорност у томе? Политикон ВУК БАЧАНОВИЋ – С ким си онакав си: двојац Ђуровић-Перовић – Политикон POLITIKON.RS
  3. Језик као огледало личности: писанија епископа Давида Затечени језиком непримјереним било каквој врсти цивилизоване комуникације, а камоли индиректном јавном обраћању једног епископа Српске православне цркве другом епископу, у овом случају владици Атанасију, имамо потребу да јавно изразимо своју невјерицу и запањеност. Овдје нарочито мислимо на лексику и остала лингвистичка средства којима се епископ Давид служи у својим реаговањима на писма владике Атанасија патријарху Српске православне цркве, а која учестало (поред осталих објава своје учености и хришћанског опредјељења или чега ли већ?!) објављује на званичном сајту своје епархије. Примјере из наведених реаговања нећемо овдје наводити (али ћемо се осврнути на неке од њих) како бисмо избјегли репродуковање идеологије коју језик епископа Давида експлицитно и имплицитно промовише у форми подразумијеване царске супериорности (која се, између осталог, манифестује у употреби трећег лица једнине из којег се аутор обраћа јавности) и са хришћанске тачке гледишта веома проблематичног односа према ‘другом’, ма ко тај други био. Скрећемо пажњу на општеприхваћен став савремене науке о језику да је употреба језика истовремено друштвено конституишућа (учествује у обликовању друштвене стварности) и друштвено конститутивна (дио је друштвене стварности) из чега произлази да језик има посљедице (нпр. ратовима увијек претходи нека језичка активност), па остајемо запитани и забринути стварношћу коју конституише језик којим се епископ Давид служи? Наше искуство употребе језика од стране владике Атанасија, стечено учешћем на архијерејским Литургијама, слушањем његових бесједа, предавања, разговора током послужења у гостопримници манастира Тврдош и из личних разговора са њим, свједочи о стварности коју тај језик обликује, у којој се сав свијет носи на властитим раменима, са властитом одговорношћу према свакоме и свему, у сваком тренутку, са хришћанском љубављу којом се и грди и милује. Његов наступ према другима, а то је важно рећи, никада није значио прогон или цензуру, нити је замаглио велику љубав према њему од стране оних у нашој средини који су били изложени критикама, па је епископ Атанасије у својој Херцеговини, вјероватно, највољенија личност. Управо стога овакав однос владике Давида вријеђа све који га као оца знају и поштују. Јавно и у личном обраћању, посебно у комуникацији са другим епископима, владика Атанасије се никад није спуштао на ниво епископа Давида, који карактеришу личне увреде и атмосфера презира, осим што је, можда, био оштар у критиковању неких политичара, па се питамо кога то епископ Давид брани од епископа Атанасија и због чега – Цркву и своју епархију сигурно не… Кулминација садржана у оптужби за издајство свога ‘вјерују’ коју епископ Давид износи је нешто што нико разуман не може повезати са именом епископа Атанасија. Овакво лаконско изношење најозбиљнијих оптужби видимо као аларм да се и епископ крушевачки и они који га евентуално подржавају и охрабрују, или му само ласкају, запитају какву стварност они подразумијевају под појмом вјере, када могу индивидуално, са осјећајем непогрешивости у процјени, инквизиторски судити и пресуђивати на овакав начин. И то коме?!?! Мада, руку на срце, није он једини који је оптужен и извријеђан и све ово више подсјећа на обрачуне међу комунистима и чистке у комунистичкој партији, у којима је неко увјерење или обично мишљење било само параван за личну мржњу и осигурање превласти и моћи. Ни не помишљајући да овим текстом заступамо непогрешивост епископа Атанасија, ипак нисмо могли остати нијеми на прозивке за кукавичлук човјека кога народ Херцеговине памти као онога који није презао ни пред чиме, да би за вријеме посљедњег несретног рата стигао до сваког гладног и потребитог, дјететета и старца. Да је епископ крушевачки некада у току рата, као врли монах, дошао да помогне херцеговачком епископу, видио би човјека, који је, за разлику од њега, године рата и страдања провео раме уз раме са страдалнима и потребитима и који је кроз кише граната увијек доносио помоћ и утјеху и не би, засигурно, помислио да у јавност изнесе срамоту оваквих тврдњи. И даље, пошто епископ Давид, у њему својственом маниру, алудира и на старост епископа Атанасија и блиски крај његовог живота, добро би било да себе подсјети да је епископ Атанасије у његовим годинама већ увелико био у добровољној пензији (чиме је једини од наших епископа у новијој историји, хтјели – не хтјели, све нас неодољиво подсјетио на Светог Саву), па би било добро да и он поразмисли о својој пензији. У сваком случају, имао би више времена за свој богословски рад који би био пажње вриједан кад би достигао барем дјелић богословског доприноса владике Атанасија (у овој години светосавског јубилеја ваља напоменути и да су генерације данашњих чланова наше Цркве богословски одрастале на, од владике Атанасија преведеној, Бесједи о правој вери – светог оца нашег Саве, а да на прославу осамстогодишњице наше помјесне Цркве он није ни позван од стране Светог Синода, чији је члан и епископ крушевачки). Увидјевши да је последњим текстом епископа Давида увријеђен не само наш први епископ од обнове ове епархије деведесетих година прошлог вијека, него посредно и читав народ и Црква Херцеговине, са горчином у срцу написасмо ове ријечи да одужимо дуг савјести. Канцеларија Епископа ЗХиП https://eparhija-zahumskohercegovacka.com
  4. Истраживачи са Јеврејског јерусалимског универзитета, Израелског института за старине и једног универзитета у Сиднеју верују да су пронашли библијски град Сиклаг, филистејски град у који је млади Давид утекао бежећи од цара Саула. Првобитно филистејско насеље Сиклаг потиче из 12. века пре Христа. Откопавања су почела 2015. г. на локацији Хирбет ал-Раи између Киријат Гата и Лахиса, а радовима је руководио професор Јосиф Гарфинкел, директор Археолошког универзитета при Јеврејском универзитету. Откопано је око 1.000 квадратних метара, а пронађене су велике камене грађевине, међу којима и артефакти карактеристични за филистејску културу. Камени судови и метални судови пронађени на тој локацији подсећају на друге артефакте из овога периода, 12-11. века пре Христа, који су пронађени при претходним археолошким ископавањима у Азоту, Аскалону, Акрону и Гату – све древни филистејски градови. Према мишљењу стручњака, у свим овим локацијама не може се установити да су Филистејци били трајно насељени. Назив Сиклаг није локално семитски назив, него је филистејски, што би доказивало да Филистејци нису били стално насељени у тој области, него да су мигрирали у Израиљ из Европе. Сиклаг се помиње неколико пута у Библији, највише у књигама Самуиловим које наводе да је млади Давид (потоњи израиљски цар) бежећи од цара Саула, добио право уточишта од филистејског цара Ахиса из Гата. Давид је учинио Сиклаг вазалном државом, с тим да је остао под влашћу Ахиса, а користио га је као базу одакле је нападао Гесурце, Гизите и Амаличане. Према Самуиловој књизи, град су разорили Амаличани, а становништво је заробљено. После смрти цара Саула у бици с Филистејцима, Давид је напустио Сиклаг и отишао у Хеврон да буде помазан за израиљског цара. Извор: Српска Православна Црква
  5. Danas je uhapšen Davor Dragičević, nešto kasnije u policijsku stanicu privedena je i majka Suzana kao i drugi članovi grupe Pravde za Davida. U Banjaluci je na Trgu haotično stanje: Ovo su sve informacije: Pušten Stanivuković, vratio se na Trg Građani prave novo srce za Davida na Trgu Krajina Delegacija Evropske unije i Ured specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini su duboko zabrinuti povodom situacije u Banjaluci od jutros. Više informacija OVDJE. MUP RS: Novinar Šušak nije privođen u PU Banjaluka Policijska uprava Banja Luka nije u današnjim aktivnostima privela novinara Vladimira Šuška, kako su to pojedini mediji objavili, niti je bilo namjere da se ugrozi pravo na slobodu izražavanja i da se ometa bilo koji novinar u obavljanju svojih profesionalnih zadataka. Novinar Vladimir Šušak prilikom obavljanja svojih dužnosti ispred Policijske uprave Banja Luka nije imao jasno istaknutu novinarsku akreditaciju, što je jasno definisano Smjernicama OSCE-a za medije u ophođenju sa policijom. Uklonjeno SRCE, simbol PRAVDE ZA DAVIDA Saopštenje za medije o napadu na policijskog službenika PU Banjaluka Saopštenje Policije RS-a: Davor Dragičević je pregledan u bolnici i nema povreda Banjalučki aktivista Tihomir Dakić javlja da je na Trgu više od specijalaca. Pored toga, ima desetak inspektora, a jedan sve snima kamerom. Tu je i veliki broj obične policije i saobraćajaca Građani su najavili okupljanje u 18 časova. Ovo su sve informacije od jutros: PRAVDA ZA DAVIDA: Uhapšen Davor Dragičević Oglasili se iz Policije: Evo zašto su uhapsili Davora Dragičevića Haos na Trgu Krajine, policija ograničila prostor kretanja (FOTO) VANREDNO STANJE U BANJALUCI: Čitav Trg Krajine ograničen, demonstracija moći u Banjaluci Borenović: Hoće li pucati na narod? Neka prvo pucaju na mene Uhapšen Adam Šukalo Dramatične slike sa Trga Krajine Imena uhapšenih članova grupe "Pravda za Davida" Uhapšena i Davidova majka Suzana Hapšenje Stanivukovića u slikama Počelo "čišćenje" Trga Uhapšen Draško Stanivuković Komunalna policija ostavila rješenje, ubrzo počinje čišćenje Trga (FOTO) Saopštenje UKC RS o zdravstvenom stanju Davora Dragičevića http://www.6yka.com/novosti/buka-uzivo-sve-informacije-o-stanju-u-banjaluci-i-pravdi-za-davida-foto
  6. На други дан своје крсне славе - Никољдан, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид, у четвртак 20. децембра 2018. године, дочекао је драгог госта и брата у Христу Епископа далматинског Господина Никодима. Испред Саборног храма, Владику Никодима дочекали су свештеници града Крушевца, теолози и богословци, као и присутни Крушевљани. Одслужена је Доксологија и пригодним речима Епископ крушевачки Господин Давид поздравио је драгог госта пожелевши му топлу добродошлицу у Богом спасавану Епархију крушевачку и град Крушевац. Епископ Никодим је заблагодарио на свечаном дочеку и братској добродошлици и честитао је крсну славу свом домаћину Епископу Давиду. Извор: Епархија крушевачка
  7. http://www.eparhijakrusevacka.com/wp-content/uploads/2018/10/Pastirski-lik-i-delo-patrijarha-Pavla-vladika-David_Segment_0_001-1.mp3 Извор: Епархија крушевачка
  8. Диван празнични дан је започео светом Литургијом којом је началствовао наш Владика Давид, а уз саслужење секретара протојереја-ставрофора Драга Вешковца, свих Архијерејских намесникâ и великог броја свештенства. По благослову Владике, по прочитаном Јеванђељу се присутнима пригодном и лепом беседом на јеванђелску тему обратио Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Владица Столић. Велики број Каменараца је приступило Светој Тајни Причешћа, а на крају службе се свима присутнима обратио и Владика, лепим и бираним речима. По служби је одржан пригодан уметнички програм уз народне игре, а потом је вредни свештеник Мирољуб Симеуновић са својим парохијанима припремио богату трпезу за све присутне на овом великом и радосном догађају за нашу Епархију. У току трпезе, Владику Давиду је у име свег свештенства, монаштва и верног народа Епархије крушевачке поздравио је прота Драги Вешковац, евоцирајући успомене на прве дане у Епархији крушевачкој, на хиротонију Епископа Давида, те је у име свих замолио нашег Преосвештеног Владику да се моли за све нас и да нам долгоденствује на многе и благе године. Владика се захвалио на лепим речим и жељама, а потом је, сећајући се свог духовног оца и учитеља блаженопочившег Патријарха српског Павла, прочитао је неколике мисли о светом патријарху, његовим поукама свештенству и верним хришћанима док су сви присутни са великом пажњом слушали. ДОЛГОДЕНСТВУЈ НАМ ПРЕОСВЕШТЕНИ ВЛАДИКО, НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА. ДОСТОЈАН! Извор: Епархија крушевачка
  9. У уторак, 24. јула 2018. године, када наша Света Саборна и Апостолска Црква слави свету великомученицу Емифију, свету кнегињу Јелену и преподобномученика Нектарија, литургијски је прослављена седмогодишњица архијерејске службе нашег Преосвештеног Епископа Давида. Свештенство Епархије крушевачке се сабрало у цркве свете Петке у селу Каменаре надомак Крушевца, парохија беловодска. Животопис Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида (Перовића) Звучни запис беседе Епископа Давида на крају Свете Литургије Звучни запис беседе протопрезвитера-ставрофора Владице Столића после прочитаног Светог Еванђеља Диван празнични дан је започео светом Литургијом којом је началствовао наш Владика Давид, а уз саслужење секретара протојереја-ставрофора Драга Вешковца, свих Архијерејских намесникâ и великог броја свештенства. По благослову Владике, по прочитаном Јеванђељу се присутнима пригодном и лепом беседом на јеванђелску тему обратио Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Владица Столић. Велики број Каменараца је приступило Светој Тајни Причешћа, а на крају службе се свима присутнима обратио и Владика, лепим и бираним речима. По служби је одржан пригодан уметнички програм уз народне игре, а потом је вредни свештеник Мирољуб Симеуновић са својим парохијанима припремио богату трпезу за све присутне на овом великом и радосном догађају за нашу Епархију. У току трпезе, Владику Давиду је у име свег свештенства, монаштва и верног народа Епархије крушевачке поздравио је прота Драги Вешковац, евоцирајући успомене на прве дане у Епархији крушевачкој, на хиротонију Епископа Давида, те је у име свих замолио нашег Преосвештеног Владику да се моли за све нас и да нам долгоденствује на многе и благе године. Владика се захвалио на лепим речим и жељама, а потом је, сећајући се свог духовног оца и учитеља блаженопочившег Патријарха српског Павла, прочитао је неколике мисли о светом патријарху, његовим поукама свештенству и верним хришћанима док су сви присутни са великом пажњом слушали. ДОЛГОДЕНСТВУЈ НАМ ПРЕОСВЕШТЕНИ ВЛАДИКО, НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА. ДОСТОЈАН! Извор: Епархија крушевачка View full Странице
  10. Сусрет је организован од стране Министарства спољних послова Републике Србије, односно амбасадора др Љиљане Никшић. Поред потомака др Давида Албале: проф. Роуз Стивенсон и проф. др Џона Стивенсона, сусрету су присуствовали и др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова, шеф Кабинета Његове Светости ђакон др Александар Прашчевић и др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије. Током пријема, поменуте су заслуге др Давида Албале који је учествовао у Балканским ратовима и у Првом Светском рату у којима је био лекар Српске војске, а и сам рањаван током борби. Такође, истакнут је његов дипломатски рад и допринос на том пољу, посебно у периоду пред Други светски рат, када је заједно са намесником Павлом покушао да оружано ојача војску Краљевине Југославије. Извор: Српска Православна Црква
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 13. априла 2019. године у Патријаршији српској у Београду потомке др Давида Албала (1886-1942), који је обављао службу специјалног делегата Краљевине Југославије у Вашингтону (1939-1942). Сусрет је организован од стране Министарства спољних послова Републике Србије, односно амбасадора др Љиљане Никшић. Поред потомака др Давида Албале: проф. Роуз Стивенсон и проф. др Џона Стивенсона, сусрету су присуствовали и др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, др Љиљана Никшић из Министарства спољних послова, шеф Кабинета Његове Светости ђакон др Александар Прашчевић и др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије. Током пријема, поменуте су заслуге др Давида Албале који је учествовао у Балканским ратовима и у Првом Светском рату у којима је био лекар Српске војске, а и сам рањаван током борби. Такође, истакнут је његов дипломатски рад и допринос на том пољу, посебно у периоду пред Други светски рат, када је заједно са намесником Павлом покушао да оружано ојача војску Краљевине Југославије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. Тим поводом светом Архијерејском Литургијом у манастиру „Успење Пресвете Богородице“, у близини Скопља, началствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, уз саслужење Њихових Преосвештенстава, Епископа брегалничког и Местобљуститеља битолског г. Марка и Епископа стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида, као и више свештенослужитеља. Након прочитаног јеванђелског зачала, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, надахнутом беседом обратио се сабраном народу, уједно честитајући 10- то годишњицу хиротоније Епископу стобијском г. Давиду. На крају Литургије, Архиепископ охридски г.г. Јован даровао је Епископу стобијском г. Давиду енколпио, а пригодно обраћање поводом годишњице изрекао је и Епископ стобијски г. Давид, благодарећи Архиепископу и свима присутнима, који су дошли да му честитају јубилеј. У продужетку је била припремљена трпеза за све присутне, а даљи програм је био испуњен извођењем изворних песама на кавалима.
  13. Његово Преосвештенство Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички г. Давид (који је рукоположен у архијерејски чин 17. јуна 2007 год.), 18. јуна 2017 год., прославио је десетогодишњицу хиротоније. Тим поводом светом Архијерејском Литургијом у манастиру „Успење Пресвете Богородице“, у близини Скопља, началствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, уз саслужење Њихових Преосвештенстава, Епископа брегалничког и Местобљуститеља битолског г. Марка и Епископа стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида, као и више свештенослужитеља. Након прочитаног јеванђелског зачала, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, надахнутом беседом обратио се сабраном народу, уједно честитајући 10- то годишњицу хиротоније Епископу стобијском г. Давиду. На крају Литургије, Архиепископ охридски г.г. Јован даровао је Епископу стобијском г. Давиду енколпио, а пригодно обраћање поводом годишњице изрекао је и Епископ стобијски г. Давид, благодарећи Архиепископу и свима присутнима, који су дошли да му честитају јубилеј. У продужетку је била припремљена трпеза за све присутне, а даљи програм је био испуњен извођењем изворних песама на кавалима. View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...