Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'гроб'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Док сам био помоћник свештеника присуствовао сам многим, многим сахранама. Не бих умео рећи да ли је то добро или лоше. Једноставно је природно.Видео сам много мртвих људи и много уплаканих поред њиховог одра. Децу, унучад, браћу, сестре, мајке, пријатеље. Сећам се, један човек је исшколовао свог сина иако је био веома сиромашан. Борио се као лав. Син је постао светски цењен научник. Дошао је изиностранства, написао и прочитао посмртни говор свом оцу. Говор је био дирљив, диван, пун топлине и наде, пун неке радосне туге: сви су тужни што се опраштају од старца, али су радосни што је он био део њиховог живота. На крају, док су деду спуштали у раку, унука је узела виолину и засвирала. Свирала је и плакала, док је грумен по грумен земље падао на ковчег. Не би било уопште неумесно рећи да је ово била једна лепа сахрана. Старац се изборио, оставио диван траг у животима своје деце, унучади, пријатеља, дочекао дубоку старост и отишао тамо куд ћемо сви. А био сам и на страшним сахранама. Кад умре неко млад, или релативно млад. Изненада, ниоткуда, нису били спремни за опроштај ни покојник, ни његови најближи. Језа, какву никад и нигде нисам сретао. Потребна је велика храброст тим људима који се изненада опраштају. Верујем да прођу месеци док не схвате да те особе заиста нема. И свака част нашим свештеницима, да вам кажем. Треба тада певати и молити се. Треба тада имати срца. Имати вере. Могао бих много и о тим и таквим сахранама да кажем, али не желим. Не знам зашто млади умиру. Нико не зна, осим Бога. Поверење у Њега једино ме држи да не паднем у очај. Чврсто верујем да наши преминули оду на неко боље место. А то што нама остане та шупљина у грудима, то је некако део овог окрутног живота. Губимо и губићемо драге људе. И неко ће изгубити нас. Али сви ћемо се, на крају, пронаћи и схватити да нико никада и није био заиста изгубљен. Постоје још неке сахране на којима сам био, оне најужасније. Сахране на којима нико није плакао, на којима је било веома мало људи који испраћају особу за коју заиста и не маре. Никад на горем месту нисам био. Као да спуштају камен у раку. Као да то није био жив човек. Е, то је мера човекова. Не колико је живео, већ како је живео - какав је траг оставио за собом. Не какву је каријеру изградио, већ колико је љубави подарио другоме. Треба ценити време које смо имали и имамо са драгим људима, јер они су наш дар. И треба живети тако да тај дар преносимо даље. Ако сам нешто научио док сам гледао лица уплаканих људи на сахранама, то је да не треба штедети време које нам је поверено да проведемо са вољенима. Ако ме је нешто дотакло док сам гледао лица упокојених људи, то је свест да нико од нас не зна кад ће Добри Бог одлучити да намигне и нама, и одвоји нас, бар на неко време, од најдражих. Ако нешто знам, сасвим сигурно и извесно, то је да треба заиста живети и не одлагати живот за касније. Небо никога не чека. Али на небо не крећемо кад умремо. Небо је овде и данас. Живи и воли. Јер шта је друго, заиста, и важно? И не заборави никад да ће сви гробови овог света остати празни онима који су изабрали да следе Христову љубав.На крају, док су деду спуштали у раку, унука је узела виолину и засвирала. Свирала је и плакала, док је грумен по грумен земље падао на ковчег. Не би било уопште неумесно рећи да је ово била једна лепа сахрана. Старац се изборио, оставио диван траг у животима своје деце, унучади, пријатеља, дочекао дубоку старост и отишао тамо куд ћемо сви.А био сам и на страшним сахранама.Кад умре неко млад, или релативно млад. Изненада, ниоткуда, нису били спремни за опроштај ни покојник, ни његови најближи.Језа, какву никад и нигде нисам сретао.Потребна је велика храброст тим људима који се изненада опраштају. Верујем да прођу месеци док не схвате да те особе заиста нема.И свака част нашим свештеницима, да вам кажем. Треба тада певати и молити се. Треба тада имати срца. Имати вере. Могао бих много и о тим и таквим сахранама да кажем, али не желим.Не знам зашто млади умиру. Нико не зна, осим Бога. Поверење у Њега једино ме држи да не паднем у очај. Чврсто верујем да наши преминули оду на неко боље место.А то што нама остане та шупљина у грудима, то је некако део овог окрутног живота.Губимо и губићемо драге људе. И неко ће изгубити нас.Али сви ћемо се, на крају, пронаћи и схватити да нико никада и није био заиста изгубљен.Постоје још неке сахране на којима сам био, оне најужасније.Сахране на којима нико није плакао, на којима је било веома мало људи који испраћају особу за коју заиста и не маре.Никад на горем месту нисам био. Као да спуштају камен у раку. Као да то није био жив човек. Е, то је мера човекова. Не колико је живео, већ како је живео - какав је траг оставио за собом.Не какву је каријеру изградио, већ колико је љубави подарио другоме.Треба ценити време које смо имали и имамо са драгим људима, јер они су наш дар. И треба живети тако да тај дар преносимо даље.Ако сам нешто научио док сам гледао лица уплаканих људи на сахранама, то је да не треба штедети време које нам је поверено да проведемо са вољенима.Ако ме је нешто дотакло док сам гледао лица упокојених људи, то је свест да нико од нас не зна кад ће Добри Бог одлучити да намигне и нама, и одвоји нас, бар на неко време, од најдражих.Ако нешто знам, сасвим сигурно и извесно, то је да треба заиста живети и не одлагати живот за касније. Небо никога не чека. Али на небо не крећемо кад умремо.Небо је овде и данас. Живи и воли.Јер шта је друго, заиста, и важно?И не заборави никад да ће сви гробови овог света остати празни онима који су изабрали да следе Христову љубав. Извор: Авденаго
  2. .............

    Чека нас празан гроб

    Аудио запис из емисије "Боготражитељи" сомборског црквеног радија "Благовесник". Чека нас празан гроб
  3. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије посјетио је 25. новембра 2017. године манастир Раковицу у чијој порти почива патријарх српски Павле. Велики српски јерарх и велико свјетло наше Свете Цркве, велики теолог, канониста, литургичар, духовник и отац наше нације, патријарх Павле упокојио се 15. новембра 2009. године. Истог дана, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на Бежанијском гробљу у Београду, парастос поводом годишњице од упокојења свог брата Момчила Мићовића. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  4. http://www.kurir.rs/crna-hronika/2923991/giskino-telo-posle-26-godina-nije-istrulilo Posmrtni ostaci Đorđa Božovića Giške, nekadašnjeg komandanta Srpske garde, i njegovih roditelja, oca Gavre i majke Milene, juče su ekshumirani na Centralnom groblju u Beogradu. Kovčeg sa telom Božovića izvađen je u devet časova, a kada je otvoren, najuža rodbina i radnici koju su izneli sanduk zaprepastili su se onim što su videli - Giškino telo nije istrulilo. Ovo je za Kurir potvrdila Božovićeva sestra Slavica, koja je objasnila da u prvom trenutku niko nije mogao da poveruje svojim očima. - Radnici su ga prvi ugledali! Onda su me pozvali da vidim. Šokirala sam se! Moj Đorđe posle 26 godina nije istrulio. Odmah su mi na pamet pale reči monahinje koja je uz oca Tadeja bila do smrti. Ona je pre nekoliko dana pozvala moju ćerku kada je saznala za ekshumaciju i rekla joj je: „Nemojte, deco, da se iznenadite kada vidite telo“ - priča Slavica Božović.
  5. На трагу СЕНЗАЦИОНАЛНОГ ОТКРИЋА: Пронађен гроб МИЛОША ОБИЛИЋА у Манастиру Тумане 11. септембра 2017. у 11:25 Средњовековни манастир Тумане код Голупца, познат у народу због великих чудесних исцелења као ђердапски Острог, крије још једну велику тајну – гроб косовског јунака Милоша Обилића! Фото: www.manastirtumane.org На трагу овог могућег сензационалног открића упутили смо се у Тумане. Скривен у прелепом амбијенту недирнуте природе, овај манастир заиста одише несвакидашњим спокојем и миром, о којем се надалеко приповеда. Сви путописци и историчари из 19. и 20. века забележили су да је народно предање као оснивача манастира Тумана трајно убележило име Милоша Обилића. Ступивши у порту древнога манастира, осетили смо благодатни мир и спокој светиње. Kао да се време вратило у дубоку историју и оживело славне дане и историју нашег народа. Наишавши на монаха, за кога смо касније сазнали да је старешина манастира, упитали смо о гробу Милоша Обилића. Отац Димитрије започео је причу: Kада је братство дошло у манастир Тумане, с јесени 2014. године, знало се да у Туману почивају чудотворне мошти Светог Зосима, чудотворна икона Пресвете Богородице и гроб Светог оца Јакова, ученика Светог владике Николаја. Са благословом надлежног епископа Игњатија, откривене су мошти Светог Јакова и пренете у цркву. Од историчара који су посећивали манастир сазнали смо и за претпоставку да је у порти манастира сахрањен Завиша Црни, чувени пољски јунак. О могућности да се ту налази гроб Милоша Обилић тада није било ни спомена. Kасније, када смо се зближили са околним народом, од неколицине стараца чули смо предање које су њихови стари у тајности преносили са колена на колено по којем је ктитор Тумана, Милош Обилић, управо овде сахрањен. Наравно, немајући никакав аргумент за све то, причу седих стараца нисмо озбиљно схватили. Тих дана се управо пронела вест да је гроб славног Лазаревог витеза највероватније у манастиру Раваници. Тиме је та тема затворена. Међутим, истражујући доступне податке о манастиру Туману, наишли смо на спис свештеника С. Пајевића из 1912. године, који је бацио ново светло на тајанствено предање и отворио могућност да о питању везе Милоша Обилића и Тумана можда постоје нови докази. Поменути свештеников извештај тиче се почетка градње нове цркве манастира Тумана 1912. године. Kао очевидац догађаја, поменути свештеник је описао кратак историјат манастира и предања у вези са његовим оснивањем, као и саме догађаје са почетка градње. Између осталог, поменуо је откривање моштију Светог Зосима и проналажење древног гроба на средини старе цркве. Управо помен тог гроба отворио је нову причу и бацио нови зрак светлости на енигматичну историју туманске светиње – прича у даху отац Димитрије. Свештеник Пајевић поменуо је да на средини цркве постоји гроб са добро очуваним костима. – Ако је тај гроб и данас ту и ако је у стању у каквом су га затекли 1912. године, свакако га треба тражити на простору данашње солеје у близини иконостаса цркве – речи су оца Димитрија. Било како било, манастир Тумане чува у својој цркви велике светиње и по речима монаха „ако је ту и гроб Милоша Обилића, онда овај манастир може стати у ред великих и славних историјских манастира.“ Свакако, ова светиња нераскидиво је повезана са именом славног косовског јунака и свеца чудотворца Зосима и треба је посетити као редак духовни кутак. У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Мошти Светог Зосима Туманског/Фото: alo.rs *** Манастир Тумане основан је у другој половини XIV века, као задужбина косовског јунака Милоша Обилића. Ловећи у густим шумама, Милош нехотице рањава светог пустињака Зосима. Поневши га ка своме двору да му извида ране, на месту где се данас налази црква, витез чу последње речи пустињака: „Ту ме мани и пусти ме да умрем“. У знак покајања за ненамерно убиство светитеља, Милош Обилић поче да зида цркву. Дошавши до крова, примио је писмо од кнеза Лазара у коме га владар позива да ту докле је стигао мане задужбину и пође у бој на Kосово. По славној кнежевој и Милошевој смрти, побожан народ заврши манастир и даде му име Туманe. Манастир је био жив и у најтеже дане турскога ропства, као место на које је народ долазио тражећи лека својим болестима и недузима. У њему су чак и у касном средњем веку преписиване књиге. Страдао је са својим народом у Кочиној крајини, Првом и Другом устанку. Вољен и поштован увек је васкрсавао из рушевина, обнављан рукама вредних верника и ходочасника. Стару манастирску цркву до темеља је срушио 1910. године председник голубачког среза, јер је завидео развоју и напретку светиње. Минирао је цркву на празник Цвети. Сводови су се порушили на народ, но заштитом Светога Зосима нико од народа није повређен. У 1936. години у манастир долази 30 руских калуђера и са собом доносе знамениту светињу – Чудотворну икону Пресвете Богородице. Исте године откривају и мошти Светог Зосима. Због малобројног братства манастир је по први пут у својој историји постао женски 1966. године. Деведесетих година црква је комплетно живописана, по узору на старе немањићке задужбине. Због малобројних сестара, манастир је 2014. године поновно постао мушки. Данас у њему живи најбројније монашко братство у епархији браничевској. Преподобни Зосим Тумански – светац који лечи најтеже болести У манастиру Тумане се као највећа светиња, чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Свети Зосим је са многобројним монасима Синаитима, дошао половином 14. века у Србију, тражећи тихо место за подвиг и молитву, заштићен покровитељством монахољубивог кнеза Лазара. Строго се подвизавао у испосници – пећини каменици све до смрти. Мошти му вековима почивају у манастирској цркви у Туману. Народ им са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има многих…. сви примају утеху и благослов светитеља и из Тумана одлазе као нови људи. У манастирском летопису записани су многи случајеви чудесних исцелења, од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас јавља онима који га усрдо моле, дарујући мир, благослов и утеху. Преподобни Јаков Тумански, свети ученик светога учитеља На монашком гробљу у Туману у зиму 1946. године сахрањен је жички монах др Јаков Арсовић, некадашњи амбасадор Kраљевине Југославије у Француској. Реч је о изузетно образованом дипломати, доктору филозофије на Сорбони и права у Момпељеу. Родом из околине Ивањице, рано се отиснуо у свет. Достигао је висока звања и функције у дипломатији. Чудесно дотакнут руком Божјом, на једном богомољачком сабору у Врњачкој Бањи, преумио је своје погледе о животу и смислу постојања, слушајући беседе св. Владике Николаја и богомољаца из народа. У трену је оставио службу и звања, молећи владику Николаја да га прими у манастир. Kао искушеник и монах, строго се подвизавао и одликовао се многобројним духовним даровима. Посебно је од савременика упамћен његов дар прозорљивости. Чудесно је предсказао бомбардовања Београда и манастира Жиче током Другог светског рата. Истакао се као велики мисионар и проповедник. Жестоко мучен од комуниста, мученички се упокојио почетком 1946. у једном побожном дому у Раброву. Од тада све до 2014. године када су му обретене мошти, његов гроб је био стециште богомољаца, свештеника, монаштва, владика, многи су са гроба односили земљу и добијали исцелења. У октобру 2014. године, откривене су његове свете мошти. Пронађене су готово у целости сачуване. Народ из многих крајева свакодневно им притиче, молећи новога светитеља, Преподобног оца Јакова за помоћ и исцелење. Чудотворна икона Пресвете Богородице „Kурскаја“ Руски монаси са собом 1936. године, доносе и трајно у Туману остављају древну и неколико векова стару Чудотворну икону Пресвете Богородице. По месту налажења у рушевинама манастира у близини града Kурска названа је„Kурскаја“. Ова света икона два пута је чудесно избављена из пожара. Пројавила је многа и дивна знамења, током рата у БиХ и НАТО бомбардовања, на очиглед монахиња, свештенства и верника померала је руку, показујући на тај начин своје свето заступништво. До данас теши верне, који сведоче, да се од ње излива велики благослов и духовна сила. Испосница Светог Зосима Око километар далеко од манастира, дубоко у густој шуми, недирнута људском руком, векове броји испосница Светога Зосима. Испосницу чине две чудесно уклопљење пећине, у којима је живео и молио се Св. Зосим. Једна од њих, данас је преуређена у пећинску црквицу. Поред испоснице налази се предиван водопад. Манастирска гостопримница Преко пута манастирске цркве уз туманску реку налази се стара воденица. Доласком братства током 2015. и 2016. године адаптирана је у предивну гостопримницу, са пастрмским рибњаком. У гостопримници се може пробати манастирска храна и пиће. Јединствена је по томе што у њој нема цена. Гости могу уколико желе оставити прилог за обнову манастирског комплекса. Недалеко од гостопримнице, налази се мини зоо врт у коме шетају лама, магарац, пони, ему птица, гуске, патке, црноглаве овце и златокриле утве. Диван и несвакидашњи амбијент, оаза духовног мира и природних лепота, који заиста вреди посетити. Манастирска гостопримница/Фото: www.manastirtumane.org Извор: Ало/Стил.Курир
  6. Веродостојници хришћанске вероисповести учествовали су на церемонији код гроба чија мермерна конструција сада поново има оригиналну окер боју, преносе новинари. „To није само поклон Светој земљи, то је поклон целом свету“, истакао је јерусалимски православни патријарх Теофил Трећи обраћајући се присутнима, међу којима је био и грчки премијер Алексис Ципрас. Грчки тим за рестаурацију, сачињен од археолога и других стручњака, успешно је окончао радове на рестаурацији едикула – реч изведена из латинског термина „aedecule“, што значи „мала кућа“. Радови су почели у мају 2016. Христова гробница На градилишту се, у октобру, догодило нешто несвакидашње, када је мермерна плоча која покрива гроб била склоњена на три дана. Последњи пут пре тога људи су дошли до срца најсветијег места хришћанства – 1810, када је, после пожара, обављена рестаурација. Током шездесетих и деведесетих година 20. века друге обнове су изведене у разним деловима цркве која се налази у старом граду Јерусалиму, код највећих светилишта јудаизма и ислама – Зида плача и Брда храма, међутим, едикула није дирана. За девет месеци и за цену од 3,4 милиона евра практично све је демонтирано, очишћено и рестаурирано, укључујући и стубове и куполе изнад и унутар зграде. Прозор је отворен да би се дозволо ходочасницима да први пут виде голи камен старе пећине. Уклоњена је ружна гвоздена конструкција коју су британске власти направиле 1947. године као потпору за зидове. Очишћена је чађ која се накупила на зидовима камене фасаде пошто су ходочасници на том месту деценијама палили свеће. Више нема страха за стабилност старог храма који је последњи пут обновљен пре више од 200 година. Светски фонд за заштиту споменика, који је прикупио четири милиона долара за обнову, саопштио је да је интервенција била неопходна јер је постојала опасност од колапса. Радове су финансирале три водеће хришћанске вере у тој цркви: грчко-православна, фрањевачка и јерменска, као и од јавних и приватних донација. Конструкција на остацима из четвртог века Конструкција од мермера и кречњака стоји у Храму Христовог васкрсења из 12. века, на остацима из четвртог века. Била је потребна хитна обнова гробнице која је годинама била изложена факторима животне средине, као што су вода, влага и дим.
  7. Гроб где је по традицији сахрањен Исус Христос откривен је данас на церемонији у Цркви Светог гроба у Јерусалиму, после девет месеци рестаурације Откривен Христов гроб у Јерусалиму после рестаурације Веродостојници хришћанске вероисповести учествовали су на церемонији код гроба чија мермерна конструција сада поново има оригиналну окер боју, преносе новинари. „To није само поклон Светој земљи, то је поклон целом свету“, истакао је јерусалимски православни патријарх Теофил Трећи обраћајући се присутнима, међу којима је био и грчки премијер Алексис Ципрас. Грчки тим за рестаурацију, сачињен од археолога и других стручњака, успешно је окончао радове на рестаурацији едикула – реч изведена из латинског термина „aedecule“, што значи „мала кућа“. Радови су почели у мају 2016. Христова гробница На градилишту се, у октобру, догодило нешто несвакидашње, када је мермерна плоча која покрива гроб била склоњена на три дана. Последњи пут пре тога људи су дошли до срца најсветијег места хришћанства – 1810, када је, после пожара, обављена рестаурација. Током шездесетих и деведесетих година 20. века друге обнове су изведене у разним деловима цркве која се налази у старом граду Јерусалиму, код највећих светилишта јудаизма и ислама – Зида плача и Брда храма, међутим, едикула није дирана. За девет месеци и за цену од 3,4 милиона евра практично све је демонтирано, очишћено и рестаурирано, укључујући и стубове и куполе изнад и унутар зграде. Прозор је отворен да би се дозволо ходочасницима да први пут виде голи камен старе пећине. Уклоњена је ружна гвоздена конструкција коју су британске власти направиле 1947. године као потпору за зидове. Очишћена је чађ која се накупила на зидовима камене фасаде пошто су ходочасници на том месту деценијама палили свеће. Више нема страха за стабилност старог храма који је последњи пут обновљен пре више од 200 година. Светски фонд за заштиту споменика, који је прикупио четири милиона долара за обнову, саопштио је да је интервенција била неопходна јер је постојала опасност од колапса. Радове су финансирале три водеће хришћанске вере у тој цркви: грчко-православна, фрањевачка и јерменска, као и од јавних и приватних донација. Конструкција на остацима из четвртог века Конструкција од мермера и кречњака стоји у Храму Христовог васкрсења из 12. века, на остацима из четвртог века. Била је потребна хитна обнова гробнице која је годинама била изложена факторима животне средине, као што су вода, влага и дим. View full Странице
×
×
  • Create New...