Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'граду'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 26 results

  1. На Немањином граду у Подгорици јуче је игуман манастира Светог Симеона Мироточивог архимандрит Данило Трпчевски открио камени крст-розету, који датира из 6. вијека, из времена цара Јустинијана. Протојереј-ставрофор Драган Митровић, старјешина подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог, иначе академски вајар и добар познавалац ранохришћанског наслеђа на нашем простору казао је за наш портал да и ово откриће показује да Подгорица, а нарочито њено старо језгро има више слојева. Отац Драган, чијим трудом и љубављу су у архитектуру подгоричког саборног храма уграђени елементи читавог хришћанскох наслеђа наших простора, од апостолских времена до наших дана, подсјећа да је својевремено преко пута Немањиног града, на десној обали Мораче, на мјесту гдје се сада налазе хотел „Подгорица“ и спортски центар, откривена илирска некропола, највећа на простору екс Југославије. Она свакако указује на постојање значајног насеља на овом простору у том периоду. „То потврђује и овај крст-розета, као и још неки елементи архитектонске камене пластике које је својевремено открио и изучавао чувени архитекта Василије Вајо Кнежевић и уградио их у стијене и зидове на Немањином граду и на тај начин их сачувао од даљег пропадања. Иначе, сама розета-крст по својој врло раскошној каменој пластици указује на период цара Јустинијана, тј. на 6. вијек“, категоричан је отац Драган Митровић. Отац Драган објашњава да сличне розете постоје у епископској базилици из тог времена, која се налази на римској Дукљи, гдје се јасно виде слично украшене парапетне плоче. „Руски археолог Иван Новицки, белогардејац и професор подгоричке гимназије изучавао је својевремено римске водоводе који су ишли од Цијевне. Један крај је ишао према римској Дукљи, а други уз обалу Рибнице. Осим тога, и камени мост на саставцима на Рибници је из римског периода, иако су га Турци касније преуређивали. Све то указује да је у том периоду овдје постојало значајно насеље. И ово најновије откриће потврђује тај закључак Новицког“, каже отац Драган Митровић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У суботу 11-ог јануара 2020. године када прослављамо 14.000 мученика Витлејемских, у Мркоњић Граду је у послијеподневним часовима одржана литија подршке братском народу и Српској Православној Цркви у Црној Гори која страда од стране неразумних властодржаца који доносећи закон о „слободи вјероисповијести“ настоје да одузму од СПЦ управу над црквеном имовином. Звучни запис беседе Литија је образована испред Храма Рођења Пресвете Богородице у Мркоњић Граду (старог храма) и кретала се према храму светог Саве (новом храму). У литији су на рукама свештеника ношене мошти светих преподономученика Медљанских. По доласку у храм светог Саве извршен је чин Молебна са каноном Пресветој Богородици Заштитници и брзој Помоћници од свих искушења, којег је предводио Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије. Након Молебна Епископ Сергије поздравио је присутно свештенство и вијерни народ ријечима којима је изразио побједу Православља Васкрсењем Христовим и поручио свима са овога светога мјеста да се наоружамо оним јединим и истинским оружјем, Крстом Господњим којим је побиједио смрт и највећег непријатеља људског рода-ђавола и кога поготово никаква људска сила ни власт не може надвладати. Извор: Радио Светигора
  3. Темеље новоподигнутог храма, који је реплика цркве Светог Јована Канео на Охридском језеру, пре шест година је осветио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Црква се налази у манастирском комплексу Светог владике Николаја Охридског и Жичког у Соко Граду. Од ње се пружа поглед на цркву Светог владике Николаја, Дом владике Николаја и Дом патријарха Павла. Цркву је живописао академски сликар и вајар Владимир Спасојевић. Задужбинари велелепне цркве су угледни Шапчани: Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“, са супругом Весном, децом Слободаном, Јанком, Наташом, Александром и Јеленом, унучадима Стефаном, Игором, Ником, Ланом, Максимом, Страхињом и Луком, и пријатељима: др Милошем Ранковићем, анестезиологом, и његовом супругом др Зором и синовима др Немањом и др Стефаном - они су одлучили да саграде и дарују цркву Сабора српских светитеља Српској Православној Цркви и српском роду. Иначе, Охридска црква Светог Јована Канео била је мила и владици Николају, тадашњем Епископу охридском, тамошњем народу, као и његовом синовцу епископу Јовану (Велимировићу), који је пре епископа Лаврентија био на трону Епархије шабачке. Архитекта Предраг Ристић учествовао је у самом почетку градње храма. Чин освећења цркве обавио је у недељу 8. септембра 2019. године Епископ шабачки г. Лаврентије. У наставку је служена света Литургија. Саслуживали су архимандрити Нифонт (манастир Богородице Тројеручице у Богоштици) и Филимон (манастир Каона); протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, архијерејски заменик; др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; универзитетски др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке; Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; старешина цркве у Линцу протојереј-ставрофор Драган Мићић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић; протонамесник Никола Милошевић из Богатића, парох мајурски Александар Арсеновић, јереј Михаило Рапајић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Никола и Јован Јанчић и чтец г. Ђорђе Мијајловић. Крупањски хор Света Три Јерарха, вођен диригентском руком Горана Андрића, допринео је својим велелепним пјенијем торжественој Литургији. После свете Литургије епископ Лаврентије је осветио и преломио славски колач, а потом се обратио верном народу: „На данашњи дан желим да се одужим мислима и молитвама, и срцем свима, онима који су целу протеклу годину били с нама у овој светој обитељи, решавали све њене проблеме, бдили над њом као над својом рођеном кућом и улагали у њу као у свој сопствени дом. Не зна се ко је више волео и ко више воли своју Цркву, али, међу нама су највише били и интересовање за ову светињу исказала два велика Србина: Мишко Ранковић и Раде Веселиновић. Црква их је више интересовала и више су живели о небу него о хлебу. Желим да истакнем њихов пример какав би требало да буде сваки Србин у очима своје Цркве." На предлог Епископа шабачког Лаврентија, Свети Архијерејски Синод је донео одлуку о додели ордена Светог краља Милутина задужбинарима нове цркве на Соко Граду господи Радету Веселиновићу и Милошу Ранковићу. Одлуку о високим одликовањима Српске Православне Цркве потписао је Патријарх српски г. Иринеј. После торжествене Литургије и ломљења славског колача обратио се протојереј-ставрофор Стојадин Павловић: „Ваше Преосвештенсво, имамо незаслужену част да Вам у име Његове Светости Патријарха г. Иринеја, који из оправданих разлога није данас физички с нама, али молитвено јесте, честитамо 30 година на трону Епархије шабачке. Радујемо се и што је данас стигла и ова честитка с неба које је своје парче спустило овде, у Соко Град, подно њега, у манастир који сте Ви створили као образац задужбинарства и показали свима нама како се у пракси постаје задужбинар. Сабор српских светитеља, коме је посвећен овај храм, издвојио је Вашом заслугом на нашим просторима Светог владику Николаја кога сте нам Ви донели из Америке. Претходно сте нам доносили штампана дела Светог владике Николаја које сте са својим блиским сарадницима учинили доступним најширој читалачкој публици, у време док сте били епископ у Немачкој. Овај новоподигнути и освећени храм је такође дошао са владиком Николајем из Охрида, својом архитектуром, Светог Јована Канеа, и зато је овде, Свети владика Николај приближен нама више него другима. Дугујемо Вам, Преосвећени Владико, неизмерну захвалност." Затим је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода о додели високог признања Српске Православне Цркве задужбинарима из Шапца за исказано добротољубље према Епархији шабачкој, нарочито показаном приликом изградње цркве Сабора српских светитеља. Епископ Лаврентије је уручио орден Светог краља Милутина господи Радославу Веселиновићу и Милошу Ранковићу, а верни народ са свештенством узвикивао је: Достојан!. Богомоља је предата на коришћење Епархији шабачкој, а текст повеље која се чува као сведочанство о времену и учесницима градње и дану освећења прочитао је протојереј-ставрофор Мирко Вилотић. После чина уручења високих црквених признања, своју захвалност у име обојице ктитора исказао је г. Веселиновић, који је недавно је започео изградњу цркве у родном селу Церовцу код Шапца, чије је темеље освештао владика Лаврентије. На предлог задужбинара, са благословом епископа Лаврентија, грамате су уручене господи Миливоју Пуцаревићу из Шапца, Драгољубу Милутиновићи из Варне, фрескописцу цркве Сабора српских светитеља г. Владимиру Спасојевићу и г. Ђукићу из Штитара. За трпезом љубави обратио се и др Милош Ранковић. Освећењу цркве Сабора српских светитеља присуствовали су верни из Републике Србије, као и из Републике Српске, српског расејања, свештенство и монаштво Епархије шабачке, представници локалних власти, историчар Сретен Цветојевић, директор Ризнице српске духовности Миле Пајић, уметник који је својим акварелима украсио Дом патријарха Павла, чланови Друштва пријатеља манастира Соко, многобројни сарадници, личности јавног и културног живота. О свему се старао архијерејски намесник азбуковачки протојереј-ставрофор Драган Секулић са братијом свештеницима, настојатељем манастира Светог Николаја Српског јерејем Немањом Станојевићем и архијерејским намесником посавско-тамнавским протојерејем Зораном Ристивојевићем. За чин освећења, недељу дана су манастир украшавале и цео комплекс уређивале вредне руке жена из Љубовије, као и запослени у компанији Галеб груп. Трпеза љубави је приређена за шест стотина званица у неколико манастирских сала. Извор: Инфо служба СПЦ
  4. У недељу 21. јула 2019. године, на дан када наша Црква прославља Светог великомученика Прокопија, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у Прокупљу, у храму који је посвећен овом Богоугодном светитељу и где по предању почивају његове мошти. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Епископу су саслуживали: протосинђел Мардарије (Ковачевић), јеромонах Гаврило (Божиновић), старешина манастира Ђурђеви Ступови, протојереји-ставрофори Слободан Петровић и Ђукан Оровић, протојереји Ненад Милосављевић, Миломир Павловић, Никола Илић и Драган Миленковић и ђакони Ђорђе Филиповић и Славко Обрадовић, уз предивно одговарање хора цркве Светог Прокопија. Преосвећени Владика је беседио након прочитаног Јеванђеља, у присуству градоначелника Прокупља г. Александра Симоновића и великог броја верника. Извор: Епархија нишка
  5. Терористи су напали православни градић у Сирији. 12. маја терористи су бомбардовали градић Ас-Сукајлабија. Он се налази близу Хаме, има око 14 хиљада становника, већином православних. Циљ напасника је био научни центар за децу. Погинуло је четири детета и једна одрасла жена, а шесторо деце је рањено. Сви су били православни. Још истог дана митрополит Хаме Никола (Баалбаки) предводио је сахрану погинулих – по арапском православном обичају сахрана се служи још истог или следећег дана од смрти, а кроз целу седмицу фамилија покојника прима саучешћа у цркви или близу ње. На основу sana.sy Извор слике View full Странице
  6. 12. маја терористи су бомбардовали градић Ас-Сукајлабија. Он се налази близу Хаме, има око 14 хиљада становника, већином православних. Циљ напасника је био научни центар за децу. Погинуло је четири детета и једна одрасла жена, а шесторо деце је рањено. Сви су били православни. Још истог дана митрополит Хаме Никола (Баалбаки) предводио је сахрану погинулих – по арапском православном обичају сахрана се служи још истог или следећег дана од смрти, а кроз целу седмицу фамилија покојника прима саучешћа у цркви или близу ње. На основу sana.sy Извор слике
  7. Патријарх Иринеј је рекао да је г. Младен Милановић, који је ктитор овог храма, скроман човек који попут српског краља Милутина, који је подигао више од 40 цркава у своје време, следи свети пут и пример. -Народ који има овакве ктиторе, који подижу свете храмове, никада неће пропасти. Потребни су нам овакви људи и дела у овом турбулентном времену. Храмовима које имамо дивимо се и ми и цели свет, изјавио је патријарх Иринеј. На позив Епископа бањалучког Јефрема, освећењу храма и светој архијерејској Литургији коју је предводио Патријарх српски Иринеј, присуствовао је велики број архијереја, као и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем рекао је да је освећење храма Светог Саве и Парохијског центра у Мркоњић Граду јединствен догађај у животу Српске Православне Цркве на овим просторима. Након свечаног чина освећења патријарх Иринеј свечано је предао кључеве храма ктитору г. Младену Милановићу. Прву Литургију у овом храну служио је 2015. године Епископ бањалучки Јефрем када су освештана и звона. Освећењу храма које је обављено у оквиру пославе Илиндана - крсне славе општине Мркоњић Град, присуствовали су председник Републике г. Српске Милорад Додик, председница Владе гђа Жељка Цвијановић, министар финансија Републике Српске г. Зоран Тегелтија, министар унутрашњих послова г. Драган Лукач и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ г. Никола Шпирић. Извор: Српска Православна Црква
  8. Повезана вест: Патријарх освештао храм Светог Саве у Мркоњић Граду View full Странице
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј предводио је 2. августа 2018. године чин освећења новоизграђеног храма Светог Саве у Мркоњић Граду након чега је уследила света архијерејска Литургија и освећење Парохијског центра. Ктитор храма је г. Младен Милановић, а чин освештања обављен је у оквиру обележавања празника Светог пророка Илије - крсне славе општине Мркоњић Град. Неколико хиљада верника присуствовало је светој архијерејској Литургији којој је претходило освештање храма. Патријарх Иринеј је рекао да је г. Младен Милановић, који је ктитор овог храма, скроман човек који попут српског краља Милутина, који је подигао више од 40 цркава у своје време, следи свети пут и пример. -Народ који има овакве ктиторе, који подижу свете храмове, никада неће пропасти. Потребни су нам овакви људи и дела у овом турбулентном времену. Храмовима које имамо дивимо се и ми и цели свет, изјавио је патријарх Иринеј. На позив Епископа бањалучког Јефрема, освећењу храма и светој архијерејској Литургији коју је предводио Патријарх српски Иринеј, присуствовао је велики број архијереја, као и игуман манастира Хиландара архимандрит Методије. Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем рекао је да је освећење храма Светог Саве и Парохијског центра у Мркоњић Граду јединствен догађај у животу Српске Православне Цркве на овим просторима. Након свечаног чина освећења патријарх Иринеј свечано је предао кључеве храма ктитору г. Младену Милановићу. Прву Литургију у овом храну служио је 2015. године Епископ бањалучки Јефрем када су освештана и звона. Освећењу храма које је обављено у оквиру пославе Илиндана - крсне славе општине Мркоњић Град, присуствовали су председник Републике г. Српске Милорад Додик, председница Владе гђа Жељка Цвијановић, министар финансија Републике Српске г. Зоран Тегелтија, министар унутрашњих послова г. Драган Лукач и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ г. Никола Шпирић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. Преко 150 деце из више земаља дошло је и ове године на традиционално летње саборовање у Манастир Светог Николаја у Соко Граду, у Епархији шабачкој, да на богослужењима, као и кроз рад, дружење и културно-образовне програме упознају културно историјско наслеђе земље и народа од кога потичу, рекао је отац Живорад и подсетио да је Моба акција СПЦ - Епархије шабачке - намењена српској средњошколској и студентској омладини из земље и дијаспоре, првенствено да боље упознају веру, језик и историју српског народа, те је овај догађај од великог значаја за очување верског, културног и националног идентитета и повезивање српског народа, пре свега његове омладине из читавог света. Моба се одржава до 3. августа 2018, са могућношћу да сва деца која буду желела да продуже боравак у Соко Граду, могу остати још месец дана, навео је отац Живорад. Извор: Радио Слово љубве
  11. Духовно-културно саборовање српске деце из целог света - МОБА - 18. по реду - почела је 19. јула у Соко Граду и трајаће до 3. августа, потврдио је за Слово љубве протојереј Живорад Селенић. Преко 150 деце из више земаља дошло је и ове године на традиционално летње саборовање у Манастир Светог Николаја у Соко Граду, у Епархији шабачкој, да на богослужењима, као и кроз рад, дружење и културно-образовне програме упознају културно историјско наслеђе земље и народа од кога потичу, рекао је отац Живорад и подсетио да је Моба акција СПЦ - Епархије шабачке - намењена српској средњошколској и студентској омладини из земље и дијаспоре, првенствено да боље упознају веру, језик и историју српског народа, те је овај догађај од великог значаја за очување верског, културног и националног идентитета и повезивање српског народа, пре свега његове омладине из читавог света. Моба се одржава до 3. августа 2018, са могућношћу да сва деца која буду желела да продуже боравак у Соко Граду, могу остати још месец дана, навео је отац Живорад. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  12. „Храм на крви“ у Јекатеринобургу je можда је најпоштованије место у главном граду на Уралу, где стално пристижу ходочасници из целе Русије и иностранства, такозвани. Храм је подигнут на месту где се налазила кућа Ипатјева, у којој се догодило убиство царске породице без суђења. У Русији је, од давних времена, постојала традиција подизања храмова-споменика посвећених како херојским тако и трагичним датумима. Када смо отишли у Санкт Петербург, одушевили смо се Храмом Христа Спаситеља такође подигнутом на месту убиства , који се налази на каналу Грибједова. Унутар цркве је очуван делић тротоара, где је пао цар Александар II, смртно разнесен бомбом коју је бацио Гринивецки, члан „Народне воље“. У Угличу, где је убијен царевић Димитрије , постоји сличан храм. Али трећи по реду храм подигнут на крви то јест месту убиства изграђен је у Јекатеринобургу. Да буде прецизно, његово пуно име гласи, на руском језику: Храм на крви у име Свих Светих просијавших у земљи Руској.
  13. Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. Свету Божанствену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење Епископа крушевачког Господина Давида са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принц Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, директор БИА господин Братислав Гашић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана и том приликом Његова Светост се обратио беседом поучивши верни народ. Након парастоса предвођени моштима светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је освештао новоподигнуту статуу свете кнегиње Милице недалеко од цркве Лазарице. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици и уз културно-уметнички програм. Испуњени небеском радошћу што нас је посетио и служио српски Првојерарх, најсветије госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. У повратку, Његова Светост је посетио манастир Светог Луке у селу Бошњане. Извор: Српска Православна Црква
  14. Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника светог великомученика кнеза Лазара, служено је свечано бденије, након кога је пререзан славски колач поводом крсне славе хора св. кнеза Лазара. Бденију, које је Епископ крушевачки Давид са свештенством Епархије крушевачке, присуствовало је мноштво верног народа и свештенства града Крушевца. Славећи победу вечнога живота, и задобијање Царства Небескога, сабрало нас је све и ове године на небоземни сабор у славну Лазарицу да прославимо свете мученике косовске са светим и честитим кнезом Лазаром на челу. Свету Божанствену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј уз саслужење Епископа крушевачког Господина Давида са свештенством из Епархије крушевачке. Светој Литургији присуствовали су и Њихова Краљевска Височанства Принц Александар Карађорђевић са принцезом Катарином, директор БИА господин Братислав Гашић и заменица градоначелника Крушевца госпођа Весна Лазаревић. По Светој Литургији служен је и парастос свим мученицима страдалим за веру и отачаство од Косовског боја до данашњих дана и том приликом Његова Светост се обратио беседом поучивши верни народ. Након парастоса предвођени моштима светог кнеза Лазара литијски смо кренули до централног градског трга – споменика Косовским јунацима, где је такође служен помен овим светим мученицима. По повратку у цркву Лазарицу, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је освештао новоподигнуту статуу свете кнегиње Милице недалеко од цркве Лазарице. Након овог програма славље је настављено уз Трпезу љубави припремљену у цркви Лазарици и уз културно-уметнички програм. Испуњени небеском радошћу што нас је посетио и служио српски Првојерарх, најсветије госте смо испратили са молитвеним жељама да долгоденствују на многаја љета, сећајући се речи које су и данас одјекивале Крушевцом да је земаљско за малена царство, а небеско увек и до века. У повратку, Његова Светост је посетио манастир Светог Луке у селу Бошњане. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Амиџа, Бора, Дејан и Сретан – залог професије и људскости Улица у Шапцу из које су Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић кренули на свој последњи радни задатак од данас ће носити њихово име. Четворица колега из шабачког дописништва убијена су на Банији 9. октобра 1991. године док су радили свој, новинарски, посао. Иницијативу шабачког дописништва РТС-а да једна градска улица добије име четворице колега убијених на радном задатку на Банији 1991. године подржали су новинари из свих шабачких редакција, а одборници Скупштине града једногласно су је усвојили на данашњој седници. У Улици Амиџа, Бора, Дејан и Сретан – улици из које су кренули на свој последњи радни задатак – налази се и тзв. медијска зграда "Глас Подриња", у којој су они радили, и у којој су уз недељник Глас Подриња, Телевизију и Радио Шабац и просторије Дописништва РТС-а. Симболика је утолико већа што ће на новој адреси бити само ова зграда у централном градском језгру у насељу Бенска бара. Улица носи име по Зорану Амиџићу, уреднику Дописништва РТС-а, Бори Петровићу, сниматељу, Дејану Милићевићу, асистенту сниматеља Дописништва, и Сретану Илићу, уреднику Радио Шапца. Њих четворица били су узор професије, људи који су новинарству подарили највредније – свој живот. Иницијативу нашег дописништва без двоумљења су подржали сви шабачки новинари, а нису се двоумили ни одборници. "Били су врхунски професионалци, а то је за професију најважније", наглашава Драган Ераковић, дописник листа Данас, и додаје да "та улица носи назив по личним именима, а друга ствар, тамо ће бити постављен споменик као трајно обележје за једну екипу која је свој посао радила на најбољи начин". "Коначно, да се никада не заборави оно што су они урадили и оно што се њима догодило", истиче Александра Делић, дописница Вечерње новости, али и наглашава да је "ово је велики дуг колегама и професији". Најмање што Град може да учини јесте да им посвети једну улицу, сматра Немања Пајић, председник Скупштине града Шапца: "Драго ми што је то учињено једногласно и то показује да град Шабац негује сећање на те људе." Управо у Улици Амиџа, Бора, Дејан и Сретан, испред зграде Гласа Подриња биће и споменик настрадалим колегама, који је након њихове погибије урадио Слободан Павловић, инвеститор Павловића моста на Дрини код Бадовинаца, у знак сећања на екипу шабачког дописништва која је прва извештавала о идеји а потом и градњи моста. Споменик који је са граничног прелаза у Републици Српској премештен у Универзитет "Слобомир" у Бјељини, Слободан Павловић поклониће граду Шапцу, а надлежни су подржали иницијативу Дописништва у Шапцу да спомен-обележје буде управо ту. У Дописништву РТС-а у Шапцу очекују да све административне и техничке процедуре буду завршене у наредних месец дана и да ће тада, у присуству породица убијених колега, и озваничити новинарски "Кварт сећања", 27 година након њиховог убиства које никада није разјашњено и за које нико није одговарао – као залог професије и људскости – за незаборав.
  16. УЗ ГОДИШЊИЦУ СМРТИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА Тајна вечера са господином Вробелом Патријарх Павле, који се упокојио на данашњи дан 2009. године, имао је велики разлог да се дође у Соко Град. Творац и власник јединственог Интернационалног музеја старих ветрењача и воденица из Немачке одлучио је да у име немачког народа, у знак покајања, манастиру дарује велики позлаћени крст Аутор: Александар Апостоловски Патријарх Павле на вечери у трпезарији манастирског конака у Соко Граду (Фото из личне архиве Сретена Цветојевића) Нога српског патријарха први пут је крочила у Азбуковицу 23. марта 2000. године. Патријарх Павле допутовао је у манастир испод Сокола с намером да наредног дана, на годишњицу НАТО агресије, уз саслужење многобројних архијереја, свештенства и монаштва, освешта монументални крст пре његовог постављања на цитаделу Соколске стене, непосредно изнад манастира, где се и сада, као кандило изнад иконе, налази и обасјава све несрећне душе које су оставиле своје кости у катакомбама старог Соко Града. Патријарх Павле, који се упокојио на данашњи дан 2009. године, имао је велики разлог да се тог дана нађе у Соко Граду. Немачки држављанин и пријатељ шабачког владике Лаврентија Хорст Вробел из Гихфорна, творац и власник јединственог Интернационалног музеја старих ветрењача и воденица, одлучио је да као знак покајања за све жртве и страдања Срба, у име немачког народа, манастиру и народу овог краја дарује велики позлаћени крст. Израђен у бродоградилишту „Сава” у Мачванској Митровици, челични крст висок је 13,5 метара и тежак 2,2 тоне, позлаћен по ивицама 24-каратним златом. Док се сећа како су пилоти тадашње РВО и ПВО из састава некадашње 890. мешовите хеликоптерске јединице закачили велики крст испод транспортног хеликоптера и преко суседних висова понели га према највишој тачки Соко Града, професор Сретен Цветојевић Цвеле из Љубовије памти за њега нешто још важније. То је био његов први сусрет са патријархом Павлом. Цветојевић је саветник шабачке епархије и заменик председника Друштва пријатеља манастира Светог Николаја Велимировића у Соко Граду. Препричавајући како је са неколико особа присуствовао заједничкој вечери, такозваној трпези љубави, приређеној у част патријарха и господина Вробела у трпезарији манастирског конака, Цветојевић ту вечеру описује као изузетно искуство. – Поред мноштва интересантних детаља са вечере, издвојио бих званичну церемонију размене поклона између Његове светости и господина Вробела. Знајући из прича епископа Лаврентија да патријарх Павле у слободно време, не само из хобија, већ због свог поимања живота, сам обавља многе занатске послове, попут поправљања своје обуће, столарије или струје у Патријаршији и по манастирима, Вробел му је на поклон уручио универзални комплет алата, „мини киштру”, у којој се налазе различите минијатурне алатке, попут шрафцигера, бургија, кључева, шила, сечива… Његова светост је захвалио и рекао, благо се насмешивши: „Мислим да ће се вашем поклону много више обрадовати мој наследник. Ја бих много више волео да сте ми донели само једну тестерицу!” Потом је Павле замолио свог ђакона Стевицу Рапајића да то преведе. Патријарх је, заузврат, Вробелу уручио књигу на немачком језику „Српске светиње на Косову и Метохији” – напомиње професор Цветојевић. Са те вечере он се сећа још једног интересантног разговора. Патријарх Павле причао је о посети манастиру Девич после НАТО агресије и непријатности које је имао са тројицом, како их је тада назвао – „арнаута”. Били су наоружани аутоматским оружјем, или „машингеверима”, причао је патријарх. – Један од тројице косовских Албанаца, који је знао српски, казао му је: „Знам те, ти си онај поп што стално говори да је Косово света српска земља. Могло би теби овде нешто гадно да се деси. Уосталом, ово више није ваша земља и ваш манастир.” Патријарх Павле му је одговорио: „Не бринем се ја и нема мени шта гадно да се деси, а чија је земља и чији је манастир, то није уопште битно, јер смо сви деца Божија и Богу се увек и на сваком месту можемо и требамо молити”. Потом је затражио да га пусте да прође до манастира, јер жели да се лично увери шта је са монахињама. И пропустили су га да прође. Али док ми је патријарх Павле то причао, владика Лаврентије се благо нагао према мени и тихо ми шапнуо: „Нема њему шта да се деси, он је једном ногом већ на небу” – препричава професор детаље са вечере. Шабачки владика Лаврентије је и први заговорник да се у манастирском комплексу испод Соко Града, поред већ постојећег храма посвећеног Светом Николају Велимировићу, подигне још један храм који би подсећао на време које је сада светац, а тада епископ Николај Велимировић провео на трону охридско-битољске епископије, од 1920. до 1935. године. После смрти патријарха Павла родила се идеја да буде подигнута копија Цркве Светог Јована Канеа са Охридског језера, један од најлепших примера византијске архитектуре. Кад храм буде завршен, највероватније следеће године, биће посвећен блаженопочившем патријарху Павлу. Добротвори и ктитори будућег храма су председник Друштва пријатеља манастира Светог Николаја Велимировића у Соко Граду доктор Милош Ранковић са супругом и двојицом синова, који су такође лекари, као и Радослав Веселиновић са својом породицом, власник „Галеб групе” из Шапца. Од 1989. године до данас, поред првобитно саграђеног храма и звоника, испод Соко Града никао је читав манастирски комплекс са три велика конака, библиотеком и више функционалних сала, изложбеним просторима, летњим амфитеатром, спортским теренима. Патријарх Павле, познат по својој скромности и духовитости, сигурно би пронашао начин да се нашали због чињенице да се храм посвећен њему налази недалеко од отвореног базена.
  17. Поводом годишњице упокојења Свјатејшег патријарха Павла, новинар Политике, Александар Апостоловски, објавио је интересантну репортажу о посетама Блаженопочившег патријарха Манастиру Соко Град у коме се сада гради црква посвећена њему, реплика охридске Цркве Свети Јован Канео. У репортажи се на интересантан начин описује патријархова потреба за једном тестерицом, његово суочавање са терористима ОВК када је без пратње обилазио манастир Девич и његове монахиње у Дреници и употпуњује лик овог великог Христовог светила нашег времена. УЗ ГОДИШЊИЦУ СМРТИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА Тајна вечера са господином Вробелом Патријарх Павле, који се упокојио на данашњи дан 2009. године, имао је велики разлог да се дође у Соко Град. Творац и власник јединственог Интернационалног музеја старих ветрењача и воденица из Немачке одлучио је да у име немачког народа, у знак покајања, манастиру дарује велики позлаћени крст Аутор: Александар Апостоловски Патријарх Павле на вечери у трпезарији манастирског конака у Соко Граду (Фото из личне архиве Сретена Цветојевића) Нога српског патријарха први пут је крочила у Азбуковицу 23. марта 2000. године. Патријарх Павле допутовао је у манастир испод Сокола с намером да наредног дана, на годишњицу НАТО агресије, уз саслужење многобројних архијереја, свештенства и монаштва, освешта монументални крст пре његовог постављања на цитаделу Соколске стене, непосредно изнад манастира, где се и сада, као кандило изнад иконе, налази и обасјава све несрећне душе које су оставиле своје кости у катакомбама старог Соко Града. Патријарх Павле, који се упокојио на данашњи дан 2009. године, имао је велики разлог да се тог дана нађе у Соко Граду. Немачки држављанин и пријатељ шабачког владике Лаврентија Хорст Вробел из Гихфорна, творац и власник јединственог Интернационалног музеја старих ветрењача и воденица, одлучио је да као знак покајања за све жртве и страдања Срба, у име немачког народа, манастиру и народу овог краја дарује велики позлаћени крст. Израђен у бродоградилишту „Сава” у Мачванској Митровици, челични крст висок је 13,5 метара и тежак 2,2 тоне, позлаћен по ивицама 24-каратним златом. Док се сећа како су пилоти тадашње РВО и ПВО из састава некадашње 890. мешовите хеликоптерске јединице закачили велики крст испод транспортног хеликоптера и преко суседних висова понели га према највишој тачки Соко Града, професор Сретен Цветојевић Цвеле из Љубовије памти за њега нешто још важније. То је био његов први сусрет са патријархом Павлом. Цветојевић је саветник шабачке епархије и заменик председника Друштва пријатеља манастира Светог Николаја Велимировића у Соко Граду. Препричавајући како је са неколико особа присуствовао заједничкој вечери, такозваној трпези љубави, приређеној у част патријарха и господина Вробела у трпезарији манастирског конака, Цветојевић ту вечеру описује као изузетно искуство. – Поред мноштва интересантних детаља са вечере, издвојио бих званичну церемонију размене поклона између Његове светости и господина Вробела. Знајући из прича епископа Лаврентија да патријарх Павле у слободно време, не само из хобија, већ због свог поимања живота, сам обавља многе занатске послове, попут поправљања своје обуће, столарије или струје у Патријаршији и по манастирима, Вробел му је на поклон уручио универзални комплет алата, „мини киштру”, у којој се налазе различите минијатурне алатке, попут шрафцигера, бургија, кључева, шила, сечива… Његова светост је захвалио и рекао, благо се насмешивши: „Мислим да ће се вашем поклону много више обрадовати мој наследник. Ја бих много више волео да сте ми донели само једну тестерицу!” Потом је Павле замолио свог ђакона Стевицу Рапајића да то преведе. Патријарх је, заузврат, Вробелу уручио књигу на немачком језику „Српске светиње на Косову и Метохији” – напомиње професор Цветојевић. Са те вечере он се сећа још једног интересантног разговора. Патријарх Павле причао је о посети манастиру Девич после НАТО агресије и непријатности које је имао са тројицом, како их је тада назвао – „арнаута”. Били су наоружани аутоматским оружјем, или „машингеверима”, причао је патријарх. – Један од тројице косовских Албанаца, који је знао српски, казао му је: „Знам те, ти си онај поп што стално говори да је Косово света српска земља. Могло би теби овде нешто гадно да се деси. Уосталом, ово више није ваша земља и ваш манастир.” Патријарх Павле му је одговорио: „Не бринем се ја и нема мени шта гадно да се деси, а чија је земља и чији је манастир, то није уопште битно, јер смо сви деца Божија и Богу се увек и на сваком месту можемо и требамо молити”. Потом је затражио да га пусте да прође до манастира, јер жели да се лично увери шта је са монахињама. И пропустили су га да прође. Али док ми је патријарх Павле то причао, владика Лаврентије се благо нагао према мени и тихо ми шапнуо: „Нема њему шта да се деси, он је једном ногом већ на небу” – препричава професор детаље са вечере. Шабачки владика Лаврентије је и први заговорник да се у манастирском комплексу испод Соко Града, поред већ постојећег храма посвећеног Светом Николају Велимировићу, подигне још један храм који би подсећао на време које је сада светац, а тада епископ Николај Велимировић провео на трону охридско-битољске епископије, од 1920. до 1935. године. После смрти патријарха Павла родила се идеја да буде подигнута копија Цркве Светог Јована Канеа са Охридског језера, један од најлепших примера византијске архитектуре. Кад храм буде завршен, највероватније следеће године, биће посвећен блаженопочившем патријарху Павлу. Добротвори и ктитори будућег храма су председник Друштва пријатеља манастира Светог Николаја Велимировића у Соко Граду доктор Милош Ранковић са супругом и двојицом синова, који су такође лекари, као и Радослав Веселиновић са својом породицом, власник „Галеб групе” из Шапца. Од 1989. године до данас, поред првобитно саграђеног храма и звоника, испод Соко Града никао је читав манастирски комплекс са три велика конака, библиотеком и више функционалних сала, изложбеним просторима, летњим амфитеатром, спортским теренима. Патријарх Павле, познат по својој скромности и духовитости, сигурно би пронашао начин да се нашали због чињенице да се храм посвећен њему налази недалеко од отвореног базена. View full Странице
  18. Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву. У Призрену се прошлост и садашњост прожимају. Град музеј, сведок бурне прошлости, сведок владавине Цара Душана и српска средњовековна престоница. Српски Јерусалим у народној поезији опеван је бијелим Призреном, убавим и питомим местом - српским Цариградом. Прошлост и садашњост чине складност која зрачи из сваког дела овог древног града. Последњих година Призрен је поново град у коме се иствовремено могу чути звоно са Православне Цркве и Езан са минарета, али у коме се Срби лако преброје. Срби у Призрену су људи хероји који готово две деценије живе као сенке у сопственом граду. Живе тешко вођени мотивом да док је и последњег Србина у Призрену ће бити српства и опстаће српство. Осамдесетогодишња Бака Јефка, најстарија српкиња у Призрену, 78-огодишњи Ненад Трифуновић, јереј Ђорђе Стефановић и Радмила Кнежевић у првој епизоди емисије "Призренске приче" говоре о српском царском Призрену и свом животу у њему:
  19. Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву. У Призрену се прошлост и садашњост прожимају. Град музеј, сведок бурне прошлости, сведок владавине Цара Душана и српска средњовековна престоница. Српски Јерусалим у народној поезији опеван је бијелим Призреном, убавим и питомим местом - српским Цариградом. Прошлост и садашњост чине складност која зрачи из сваког дела овог древног града. Последњих година Призрен је поново град у коме се иствовремено могу чути звоно са Православне Цркве и Езан са минарета, али у коме се Срби лако преброје. Срби у Призрену су људи хероји који готово две деценије живе као сенке у сопственом граду. Живе тешко вођени мотивом да док је и последњег Србина у Призрену ће бити српства и опстаће српство. Осамдесетогодишња Бака Јефка, најстарија српкиња у Призрену, 78-огодишњи Ненад Трифуновић, јереј Ђорђе Стефановић и Радмила Кнежевић у првој епизоди емисије "Призренске приче" говоре о српском царском Призрену и свом животу у њему: This post has been promoted to an article
  20. У цркви Ружици на Калемегдану у недељу, 5. новембра 2017. године, у 17 часова, као и сваке наредне недеље у 17 часова, биће служен молебан Пресветој Богородици пред иконом која је урађена по узору на чудотворну икону Богородице Београдске, најавио је протојереј-ставрофор др Саво Јовић, секретар Светог Архијерејског Синода и духовник у цркви Ружици. Чудотворна икона Богородице Београдске однета је заједно са моштима Свете Петке у Цариград и нестала, те је ова сада урађена по њеној фотографији коју је даривао Његова Свесветост Патријарх цариградски, подсетио је прота Саво Јовић. приолог Радија Слово љубве Најаве
  21. Црква Ружица: Молебан пред иконом Богородице Београдске У цркви Ружици на Калемегдану у недељу, 5. новембра 2017. године, у 17 часова, као и сваке наредне недеље у 17 часова, биће служен молебан Пресветој Богородици пред иконом која је урађена по узору на чудотворну икону Богородице Београдске, најавио је протојереј-ставрофор др Саво Јовић, секретар Светог Архијерејског Синода и духовник у цркви Ружици. Чудотворна икона Богородице Београдске однета је заједно са моштима Свете Петке у Цариград и нестала, те је ова сада урађена по њеној фотографији коју је даривао Његова Свесветост Патријарх цариградски, подсетио је прота Саво Јовић. приолог Радија Слово љубве Најаве View full Странице
  22. Поводом нових открића Друштво конзерватора Србије организује радионицу и симпосион од 28. августа до 2. септембра ове године, на коме ће бити више значајних личности на пољу истраживања Царичиног града. Учесници ће бити еминентне личности из Завода, Музеја, као и они који се самостално баве непокретним културним наслеђем. За излагаче предвиђене су такође њихове колеге из ових и других институција, као и са Рударско-геолошког, Биолошког факултета и Факултета примењених уметности. Овом приликом ће у крстионици бити изложени један капител, један стуб – база стуба и четири стопе. ''Архитекте такође раде на пројекту настрешнице која ће бити од лаких материјала и постављена над крстионицом'', рекао је за намесништво г. Десимир Тановић, рестауратор и конзерватор, виши стручни сарадник Завода. ''Црква је и раније узимала учешћа у оваквим активностима у којима је, најпре као носилац духовног наслеђа, потврдила своје место у управљачким структурама активности на локалитету.'' Дивно је ових дана видети ранохришћанску крстионицу у виду крста са степеништем које се са свих страна у круг спушта до њеног дна, велике и очуване мозаике из тог периода, какви се, верујемо, ретко где могу срести, као и опеку на којој се виде знакови извођача њене израде, из оног времена. Извор текста и фотографија: http://eparhijaniska.rs/parohije/а-н-јабланичко/6509-nove-aktivnosti-caričin-grad
  23. Царичин град (Justiniana Prima), археолошки локалитет на подручју Архијерејског намесништва јабланичког, ових дана ће бити место окупљања многих. Како је локалитет препознат као културно историјски споменик од изузетног значаја са жељом да се уврсти на прелиминарну листу светске културне и природне баштине - Unesco, Министарство културе Републике Србије определило је средства за извођење радова на рестаурацији и конзервацији камена и мозаика у крстионици. Радове изводи Републички завод за заштиту споменика културе. Поводом нових открића Друштво конзерватора Србије организује радионицу и симпосион од 28. августа до 2. септембра ове године, на коме ће бити више значајних личности на пољу истраживања Царичиног града. Учесници ће бити еминентне личности из Завода, Музеја, као и они који се самостално баве непокретним културним наслеђем. За излагаче предвиђене су такође њихове колеге из ових и других институција, као и са Рударско-геолошког, Биолошког факултета и Факултета примењених уметности. Овом приликом ће у крстионици бити изложени један капител, један стуб – база стуба и четири стопе. ''Архитекте такође раде на пројекту настрешнице која ће бити од лаких материјала и постављена над крстионицом'', рекао је за намесништво г. Десимир Тановић, рестауратор и конзерватор, виши стручни сарадник Завода. ''Црква је и раније узимала учешћа у оваквим активностима у којима је, најпре као носилац духовног наслеђа, потврдила своје место у управљачким структурама активности на локалитету.'' Дивно је ових дана видети ранохришћанску крстионицу у виду крста са степеништем које се са свих страна у круг спушта до њеног дна, велике и очуване мозаике из тог периода, какви се, верујемо, ретко где могу срести, као и опеку на којој се виде знакови извођача њене израде, из оног времена. Извор текста и фотографија: http://eparhijaniska.rs/parohije/а-н-јабланичко/6509-nove-aktivnosti-caričin-grad View full Странице
×
×
  • Креирај ново...