Претражи Живе Речи Утехе

На Оданије Сретења, у петак 21. фебруара 2020. године, када наша Црква слави светог Теодора Стратилата и светог Саву II, Архиепископа Српског, Његово Преосвештенство Епиксоп шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић. За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, а чтецирао је г. Владан Степовић. Звучни запис беседе У току Литургије, након прочитаног Апостола и зачала из Јеванђеља, Епископ је верницима говорио о даровима које Бог даје човеку и потреби да човек те дарове користи на прави начин, а то је првенствено изграђивање заједнице - Цркве као Тела Христовог, и грађење спасења: “У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, свети апостол Павле више пута и на много места у својим посланицама говори да се сваком крштеном човеку даје пројава Духа Светога на корист, а Дух заиста и даје човеку оно што му је потребно. Једнима се даје реч мудрости, другима реч знања, трећима реч вере. На основу ових речи светог апостола Павла, заиста треба да се запитамо шта је то корисно и шта је најкорисније за човека што му Бог даје. Корисно је само оно што је човеку потребно у оба света, а то је Царство Небеско које се овде задобија, а у пуној мери остварује у Царству светих. Једино корисно је Јеванђеље Христово које се остварује у Христовој Цркви. Да бисмо задобили пројаву Духа Светог, потребна нам је духовна видовидост да би се дарови употребили на добро. Дарови Духа Светога користе се правилно само када сваки дар бива на изграђивање, на назидавање и поправљање. Ако човек види код себе да он себе изграђује за Царство Небеско, да себе уграђује у Цркву Христову, и ако све то бива на поправљање, онда човек бива испуњен Духом Светим који га води и руководи и који му не да да потоне, без обзира шта га у животу сналазило. Сваки духовни дар је дат да се њиме изграђује Црква, а то је заједница. Кад човек зна и осећа да поседује дар, и тај дар не чува себично за себе него даје за заједницу, онда човек осећа радост што је у тој заједници, што види људе око себе, што се поред њега изграђују и други. Онај који мисли само на своје спасење, то је као онај богаташ који мисли само на своје богатство. Све оно што човека одваја од Бога, није достојно човека Христовог. Духовни дарови су дати да служе спасењу, а не самохвалисавости. Благодат Духа Светога добија се као награда за нашу веру, наш подвиг, наш пост. Ми постављамо своје циљеве у животу, и то је добро, али наш први циљ би требало да буде наше спасење. Хришћанство се не стиче тако лако, у смислу да живимо брзо и желимо одмах све да остваримо, већ се све задобија постепено, а ми често немамо стрпљења. Благодатни дарови служе хришћанима да се спасавају од греха, али и од самих себе, од зла, а све то ћемо учинити ако желимо да живимо у јеванђељском добру. Кад човек има Јеванђеље у себи, он је тада у радости. Дакле, апостол Павле каже да сви ти дарови треба човеку да служе на изграђивање. Све је ово могуће само онда када сви који имају дарове Божије сарађују једни са другима у јеванђељској љубави и смирености. Духовни дарови који се употребљавају у смирењу воде богоодређеном циљу, ка миру Божијем, миру који превазилази сваки ум. Божији мир долази управо од тих дарова, али и од сусрета човека са Богом. Данас наша Црква служи Оданије Сретења, чиме нас подсећа да је најважније да се човек сретне са Господом. Кад се човек сретне са Господом, он тада задобија све дарове и радује се. Радост је бити са Господом”, закључио је Владика Јован у својој беседи у виноградском храму. Извор: Епархија шумадијска

Отишавши из Назарета, Господ Христос наставља Своју мисију у Капернауму, крајевима Завулоновим и Нефталимовим, како је пророк Исаија предсказао. Шта Његов долазак доноси тамошњем народу, али и нама данас, говори нам Свето јеванђеље по Матеју, зачало 8 (4, 12-17). У емисији „Сведочења“ овај одломак тумачио је свештеник Срећко Живановић, свештенослужитељ при Храму Светих лекара Козме и Дамјана и сабрат при Храму Васкрсења Христовог. Звучни запис емисије Извор: Радио Источник

Протосинђел др. Клеопа (Стефановић) настојатељ Саборног Храма у Сремским Карловцима и професор Богословије у Сремским Карловцима. Како се одлучио, још као дете да ступи на монашки пут? Зашто је у Цркви видео једину утеху и смисао живота? О својим родитељима без којих је веома рано остао и својој баки која га је веома рано, још као малог дечака усмеравала на пут вере! О свом писменом саставу о Патријарху Павлу у петом разреду основне школе, који није наишао на разумевање тадашње наставнице, гостујући на ТВ Храм, говорио нам је данашњи доктор теологије, професор карловачке Богословије и настојатељ Саборног Храма у Сремским Карловцима отац Клеопа (Стефановић). У другом делу емисије Личност и Заједница, протосинђел Клеопа осврнуо се на значај светлог празника Крштења Господа Исуса- Богојављење. О значају за савремену цивилизацију реченице Светога Јована Крститеља "Покајте се јер се приближило Царство Небеско". О томе шта значи покајање за човека у сваком времену историје људског рода и неопходности Свете Тајне Исповести за грехе свакога човека. На крају разговора у емисији Личност и Заједница, др.Клеопа је говорио о свом докторском раду, о његовом циљу и значају. Извор: Телевизија Храм

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, у понедјељак 20. јануара Свету архијерејску литургију у храму посвећеном Светом Јовану Крститељу и Претечи Господњем у Сутивану, чиме је прослављена храмовна слава ове светиње. Током светог богослужења, у којем је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије, Преосвећени Епископ Јоаникије у чин протојереја произвео је оца Милана Станишића, пароха сутиванског. „За ових петнаест и више година твоје свештеничке службе од Рожаја до Сутивана показао си се као добар свештеник. Нијесам чуо до сада да је било иједног проблема између тебе и народа. То је добар знак. Истина, ти си међу оним тишим свештеницима, нијеси много гласан, можда је то, понекад, и најбоље. Како каже народ – тиха вода бријег рони. Добро знам нашег о. Милана док је још био ђак у Богословији, а био је један од најбољих, увијек миран, мало по страни, међутим, хвала Богу, увијек, на правом путу“, истакао је владика Јоаникије. Додао је да доста се урадило у вријеме службе о. Милана Станишића у Рожају, гдје је подигнуто неколико цркава. Урађена је и црква Сутивану, а ускоро ће бити завршен и парохијски дом. „Надамо се да ће, после овог унапређења, твоја служба још више засвијетлити, јер таква је свештеничка служба, као добро вино, како пролази вријеме она је све боља и плодоноснија. Нека ти Бог да здравља, напретка, теби, твојој породици, твојим парохијанима и свима вјернима којима служиш на овој парохији“, казао је владика. На указаном повјерењу захвалио је новопроизведени протојереј Милан Станишић. „Благодарим, најприје, Господу што нас је сабрао све, заједно, у овом светом храму, посвећеном Светом Јовану Крститељу за кога Господ каже да је највећи између рођених од жене. Имамо благослов Божји и част да се сабирамо у овом храму њему посвећеном. Благодарим владико на овом дару којим сте ми указали повјерење да још ревносније обављам своју свештеничку службу и дужност са браћом свештеницима и Вама заједно. Желим да се захвалим и мојим парохијанима, јер су они веома заслужни за све оно што нас, као свештенике и као људе, чини бољима. Требало би да ми свештеници једни друге изграђујемо и допуњујемо, а онда, наравно, своје парохијане и они нас. Захвалан сам и својој породици, јер без породице човјек не би могао ништа да успије; то је оаза која даје снагу, мудрост, из ње црпимо све. Хвала и Вама Преосвећени владико. Да нас још дуго водите и руководите у здрављу, да нас кријепите, поготово, у овим временима искушења, која су се надвила над наш народ, али с Божјом помоћи, издржаћемо све, јер Господ не побјеђује у сили, него у правди и истини Божјој“, рекао је свештеник Милан Стаништић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је, у 28. недељу по Духовима, 29. децембра 2019. године, свету архијерејску Литургију у храму св. Василија Острошког на Бежанијској коси. Звучни запис беседе Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су протојереј – ставрофор Петар Лукић, игуман манастира Тумане Димитрије (Плећевић), јереји Предраг Тимотијевић и Александар Митровић и ђакони Владимир Руменић, Мирослав Митровић и новорукоположени ђакон Драган Симикић. На почетку Свете Литургије Свјатјејши је рукопроизвео вероучитеља и председника Актива верске наставе за Земун Драгана Симикића у чин чтеца и ипођакона. Потом је Свјатјеши у току Литургије рукоположио ипођакона Драга у чин ђакона. После светог Причешћа Свјатјејши је свештенство и верни народ у својој беседи поучио о важности Причешћа истакавши да је то велики дар Господњи и да Причешћем примамо самога Господа у себе и постајемо једно са Њим. И управо је то смисао нашега живота и нашег постојања у овоме свету. Извор: Радио Слово љубве

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, у недељу, 27. октобра 2019. године, на празник Преподобне мати Параскеве. Владици су саслуживали свештеници при наведеном храму, као и новосадски ђакони. Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, Епископ бачки је рекао да је Света Петка веома поштована у нашем народу. Сваки наш сусрет у храму Божјем сусрет је са Самим Господом. Свету Параскеву сви православни славе, али је њено поштовање најзаступљеније међу словенским православним народима. Ова света угодница Божја није само нека, мање или више, бледа успомена из историје Цркве, него је и наш савременик. Она је са нама, као и сви свети – они су живи и заједно са нама учествују у служењу свете Литургије. Зато није бесмислено, као што неки мисле, призивати свете да се моле Богу за нас. Они имају – можемо тако нашим људским, ограниченим речником рећи – посебну смелост, храброст, слободу да се моле Богу за сав свет, навео је владика Иринеј, честитавши славу данашњим свечарима. Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој рукоположио је, у току свете Литургије, ђакона Ненада Вујасина у чин презвитера. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

„Лепотица тамнавске равнице“ Црква Преноса моштију Светог Оца Николаја у Врелу прославила је 6. септембра 2019. године 170 година трајања. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва епархија Ваљевске и Шумадијске. Свој печат богослужењу дао је Црквени хор „Хаџи Рувим“, под управом Милице Степановић – Бабамилкић. У току Литургије Епископ Милутин у чин свештеника рукоположио је досадашњег ђакона Ивана Јовановића, свештенослужитеља при Храму Вазнесења Господњег у Убу. Прослављеног српског фудбалера и великог добротвора Немању Матића, родом из Врела, Владика Милутин одликовао је Орденом Светог Владике Николаја. Пуних 170 година блиста и својом лепотом употпуњује лепоту питомих крајолика тамнавске равнице, дочекујући и испраћајући благочестиве домаћине кад чељад крштењу приносе, синове и кћери жене и удају, своје старе Господу испраћају. Дом молитве, радости и љубави за Господа, коме се увек радо притиче и у ком се гости радо дочекују. Тако је било и у част прославе јубилеја. Предвођени својим парохом, свештеником Небојшом Миливојевићем, врељански домаћини дочекали су бројни верни народ који је дошао из разних крајева да са њима прослави велики јубилеј њиховог храма, који носи име Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, по броју крсних слава најзаступљенијег светитеља у српском народу. Недеља је дан који Господу треба посветити. Шест дана имамо да обавимо све послове, а недеља је дан Васкрсења Христовог намењен одласку у храм на богослужење, посећивању болесних и свих сродника и пријатеља. Ако тако чинимо, биће благословено оно што стекнемо. И нама, и нашој деци, унуцима и целој српској земљи, беседио је Епископ Милутин на Светој Литургији у храму у Врелу. Ми смо данас у дому Божјем. Овде се чују само лепе речи. Овде смо сви блиски једни са другима, јер како би смели доћи у свети храм, ако мрзимо некога? Како бисмо смели доћи пред Сина Божјег, Који је на Голготи опростио грехе оних који су Га на крст подизали? Он је опростио, а ми за парче земље тужимо кума и пријатеља. Авај, каква је то туга у душама људским, констатовао је ваљевски архијереј. Као да не знамо да ћемо сутра отићи пред Бога живог, Који је рекао:“Љубите непријатеље своје!“ Много мржње, нажалост, има у светосавској Србији. Зато често и страдамо више него они који немају веру, јер знамо заповести Божје да не смемо да мрзимо никог на овоме свету. Зато смо у цркви да се томе научимо. Овде смо поводом великог јубилеја. Браћо и сестре, 170 година је стар овај храм. За нас који меримо време, то је много. За вечност, то је секунд. Свети храм је нешто што је вама најдраже и најлепше. Овде је све благо и лепо. Овде све мирише на Христа. Ми смо хришћани, а често заборављамо откада бројимо године, а бројимо их од рођења Господа Христа. Велика револуција се догодила пре 2019 година. Време се рачуна од рођења Бога Логоса, Који је постао човек да човека уздигне до Бога и да човек постане Бог по благодати – беседио је Епископ Милутин. „Локомотива смрти ишла је ка вечној пропасти, вечном паклу… Дошао је кочничар, Човек и Бог, Који зауставља локомотиву смрти и прави велику револуцију“, речи су Светог Владике Николаја на које је подсетио Епископ Милутин. Господ нас учи да праштамо и делимо све што имамо са другима. То је највећа револуција, коју свет никада није доживео до Христа Бога, Који је глава Цркве. Браћо и сестре, треба да знамо да је Христос једина вредност и једина лепота, једина снага и бескрајна љубав. Његово име је љубав. Бог и човек – Исус Христос. Он се рађа да би умро на Голготи, а умире да се родимо ми. Нико из света то није урадио. То је та бескрајна љубав Његова. Богочовек је дошао у свет и укинуо смрт за све нас, да нам гроб не буде задња реч, него одмор телу које чека васкрсење, да се споји са душом, преобрази, и да уђемо у живот вечни. Тамо, где је бескрајна радост, где нема рата, мржње, имања, новца и свега за шта се свет бори, већ је само бескрајно Царство Христово – рекао је Владика Милутин. На земљи нема ничег лепшег ни тајанственијег од Цркве. Сва мудрост је у Цркви, у којој живи Дух Свети и излива благодат и чува истине вере. Црква је тело Христово и Он ће васкрснути у последњи дан сваког ко у њој живи. Преподобни Отац Јустин са сузама је говорио о страдању Господа Христа и опомињао народ да му не сме од Бога ништа бити важније, јер све што имамо дар нам је од Њега. Честитајући јубилеј верном народу Врела, Владика Милутин подсетио је на значај светиње у животу народа и да увек имамо на уму поруку мајке Јевросиме „Беж’у цркву, Краљевићу Марко“. Поруку, која нас упућује на вечно уточиште, место сусретања са Богом и ближњима, у коме се моли и радује. На Светој Литургији Епископ Милутин у чин свештеника рукоположио је досадашњег ђакона при Храму Вазнесења Господњег у Убу Ивана Јовановића. Исповедно писмо којим се утврђује достојност новорукоположеног прочитао је исповедник архимандрит Михаило (Биковић), игуман манастира Јовања a Отац Иван Јовановић положио је свештеничку заклетву. Света Литургија завршена је на изузетно узвишен и дирљив начин. Владика Милутин доделио је Орден Светог Владике Николаја прослављеном српском фудбалеру и првотимцу лондонског Манчестер јунајтеда Немањи Матићу, који је рођен и одрастао у Врелу, из кога срцем никада није отишао. Храм Преноса моштију Светог Оца Николаја за њега је најлепша грађевина на свету, с поносом истиче, носећи његову слику на својим штитницима. Помогао је обнову храма, школе и свега и све у завичају, као и којекуде где је помоћи требало. Међу зналцима фудбалске игре, важи за једног од најбољих на свету, а за доброту душе Немање Матића, сложиће се сви, тешко да има речи којима би се описати могла. Услед клупских обавеза, Немања Матић није био у могућности да данас буде у свом завичају и признање је примио његов отац Драган. За трпезом љубави Културно – уметничко друштво „Тамнава“ извело је сплет игара из Србије. Парох врељански Небојша Миливојевић упознао је Владику Милутина са свиме што је учињено на обнови храма. У знак благодарја, уручене су Архипастирске грамате парохијанима који су учествовали у овом богоугодном делу, а Црквени одбор Црквене општине Врело даривао је Владику Милутина штапом. Извор: Епархија ваљевска / Радио Источник

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 5. априла 2019. године Литургију пређеосвећених дарова у храму Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежеви, протојереј Небојша Тополић, јереји Владимир Левићанин и Лука Верић, протођакон Зоран Николић и ђакон Александар Танацковић. Свештенике и ђаконе архијерејског намесништва земунско-новобеоградског исповедали су протојереји-ставрофор Стеван Мрђа и протојереј Лазар Манигода. Уследио је братски састанак у новообновљеном Парохијском дому. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Српска Православна Црква

Подсетивши на догађаје који су се одиграли на данашњи дан у јерусалимском храму, а које Православна Црква прославља као Сретење Господње, јереј Арсеније Арсенијевић напоменуо је да је ово "размеђе Старог и Новог Завета у ствари сусрет са бесконачношћу". "Ми живимо за правду Божију а умиремо за задовољства овога света" каже о. Арсеније. Зашто нам је данас толико тешко да будемо послушни наслеђу предака, да се сретнемо са Господом и да ли имамо бар мало храбрости да устанемо против зла као наши светли преци, нека су од питања на која је одговорио о. Арсеније Арсенијевић. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/15.02.19 - Rec Pastira - o Arsenije Arsenijevic - 1.05.00.mp3 Извор: Радио Слово љубве

У среду, 19. децембра 2018. године, на празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, свечано је прослављен празник у манастиру, посвећеном овом великом Божијем угоднику, у етно селу ''Станишићи'' у Бијељини. Тим поводом евхаристијским сабрањем началствовао је Преосвећени Епископ Фотије, уз саслужење протојереја-ставрофора Љубе Богдановића, архијерејског намјесника бијељинског, протојереја-ставрофора Сретена Митровића, свештеника у пензији и протођакона Славољуба Милошевића. Епископ Фотије је честитао празник ктитору манастира г. Борису Станишићу и његовој породици, и поучио сабрани вјерни народ о животу, подвизима и чудима Светог Николаја Мирликијског Чудотворца и његовом молитвеном заступништву и помоћи свима вјернима који му се обраћају. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У недјељу 27. по Духовима, 2.12.2018, када наша света православна црква литургијски прославља Преподобног старца Порфирија Кавсокаливита, Светог пророка Авдију, Светог мученика Варлама и Преподобне Варлаама и Јоасафа, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког, у једном од избјегличких насеља, у општини Вукосавље поред Модриче. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Јово Лакић, архијерејски намјесник модричко-градачачки, протонамјесник Недељко Горановић и протођакон Богдан Стјепановић. Након свете Литургије Епископ Фотије се обратио вјерном народу пригодном бесједом на Јеванђелску причу о згрченом тијелу и згрченим душама. 'Дар исцељења до наших дана постоји у Цркви. Можда не у том броју као некада, али и данас постоје свети људи међу нама чијим молитвама Господ исцељује болесне и немоћне. Такав пример је старац Порфирије Светогорац кога данас прослављамо.'' На крају, Епископ је посебно истакао – Било би добро да се што чешће причешћујемо, као што сте се данас сви овде причестили. Наравно, током поста а и после, јер пост није само у одрицању од мрсне хране. Шта ми вреди што једем посну храну ако мрзим некога. По завршетку литургијског сабрања Епископ је разгледао свети храм који је у изградњи поред привремене капеле у којој је данас служена Литургија. Ово је била прва архипастирска посјета Епископа Фотија овој парохији, која поред Вукосавља обухвата и села Гнионица и Јошава, као и село Нови Град у Федерацији БиХ. У спомен на тај догађај, надлежни свештеник, протонамјесник Ненад Тојић је даривао дикирије и трикирије Епископу Фотију. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У недјељу 26. по Духовима, 25.11.2018, када наша света православна црква прославља светог Јована Милостивог и преподобног Нила Синајског, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Обудовцу. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Ћирковић, архијерејски намјесник брчански, протојереј-ставрофор Зоран Илић, парох први обудовачки, протојереј-ставрофор Драган Тодоровић, парох други обудовачки, протојереј-ставрофор Михаило Гачић, пензионисан парох обудовачки и протођакон Славољуб Милошевић. Након свете Литургије Епископ Фотије се обратио вјерном народу пригодном бесједом на Јеванђелску причу о безумном богаташу. Овоземаљски пут је широк, а Царство небеско се стиче муком и идући уским путем. Наша омладина често бира да иде широким путем, и на тај начин заборавља пут светосавски – рекао је Епископ у бесједи. Преосвећени је још истакао – Било би веома мудро да се што чешће причешћујемо светим Тајнама Христовим, и да се не плашимо Христа, јер је благ Господ. По завршетку литургијског сабрања Епископ је разгледао овај свети храм, који је грађен у српско-византијском и барокном стилу, и који је највећа сеоска црква наше епархије. Ово је била прва архипастирска посјета Епископа Фотија овој парохији и овом знаменитом храму, који својом грандиозношћу плијени погледе свих оних који прођу кроз Обудовац. Извор: Епархија зворничко-тузланска

„Сав живот у ствари је труд да вјеру задобијемо, да се сусретнемо са живим Господом, да Њега примимо у себе и крштавамо се у име Његово и тиме добијемо тај дар живота вјечнога, задобијајући Оца и Сина и Духа Светога. Сав живот у ствари је усмјерен да би ту вјеру задобили и да би на њој градили свој живот, наслонивши се на раме Господње ходећу са Њим и на Христолики начин живјећи овдје на земљи“, истакао је Митрополит и подсјетио да је Литургија управо хођење за Господом кроз благосиљање Царство Оца и Сина и Духа Светога, Царства небескога и кроз осликавање у свом животу Његовог лика и Богочовјечанског дјела. Високопреосвећени је рекао да се током Литургије сјећамо свега онога што се ради нас догодила, Христовог распећа и упокојења, Његове смрти и Васкрсења, Његовог Узласка на небеса и седења са десне стране Бога Оца. „Његова слава остаје са нама и међу нама силом Духа Његова Светога, којег призивамо на овој Светој служби Божијој да дође на нас, да освети нас и наше дарове и сиђе на наше дарове и да хљеб претвори у Тијело Своје а вино у Крв Своју и да се ми онда причешћујемо исповједајући Оца и Сина и Духа Светога“, истакао је владика и и додао да је Божанска сила најприсутнија у Тајни Светог причешћа оним Тијелом и Крвљу које се вазнело на небесима а које је са нама и међу нама силом Духа Светога животворног. „Дух Божији је темељ Цркве Божије, темељ нашега живота, на коме градимо грађевину свога бића ослобађајући се од свега онога што нас одваја, удаљује од Господа“ нагласио је Високопреосвећени владика подсјећајући да се Царство Божије које започиње овдје на земљи и које у нама и међу нама, задобија покајањем, промјеном ума и срца и душе, узношењем себе Господу. „Овдје се причешћујемо према својим моћима и немоћима и молимо се Њему да нас удостоји да се још присније Њега причешћујемо, у вјечном Царству Његовом да будемо носиоци тога Царства и Његови свједоци јер је то Царство Божије, Царство Бога љубави“, истакао је Архиепископ цетињски и појаснио да је Божја љубави она која се јавила и открила кроз Господа, љубав која не тражи своје која се дарује и жртвује, љубав која не тражи да јој служе него да служи, и да себе приноси Богу на дар и кроз Христа Господа и на Његов начин и ближњима својима на дар. Говорећи о великој Светој тајни богочовјечанске љубави која се излила на нас, на којој се темељи Црква и свеукупна Божија творевина Митрополит је рекао да на њој треба да се темељи сав наш земаљски живот усмјерен према невечерњем Царству небеском. „Дакле вјера, труд и подвиг непрекидни за добијање те вјере, за добијање живога присуства Божјега и сретање са Њим. Тајна сретења је тајна људскога живота, сретања са живим Господом и кроз Њега и у Њему сретања једних са другима, и то не само овдје на овој земљи него у вјечном Царству Божјем. Нека би нам Господ подарио ту вјеру и то осјећање живога присуства Божјега у свукупном нашем живљењу, у Светој тајни причешћа и у нашем живљењу по заповјестима Божијим у све дане нашега живота“ закључио је у архипастирској бесједи у манастиру Бешка Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска