Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'господа'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 56 results

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2020. године, служиo je свету архијерејску Литургију у храму Светог Вазнесења Господњег у центру Београда. Звучни запис беседе Његовој Светости Патријарху Иринеју саслуживали су: јеромонах Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Кусадку код Младеновца (Епархија шумадијска), јереји: Славиша Поповић, Предраг Тимотијевић, Арсеније Арсенијевић и Ново Бојић, протођакон Ненад Михајловић, ђакони Бошко Савић и Никола Мићаковић и ипођакон Владимир Јелић. Првојерарх наше Свете цркве је у беседи рекао да је сваки наш дом – домаћа црква, благодарећи крсној слави коју је нашем народу установио Свети Сава. „Сви светитељи које славимо – велики су пред Богом. Када видимо људе који су остварили Јеванђеље у свом животу - то је прави, жив пример послушања. Показали су да је то заиста могуће у људском животу“, поручио је Патријарх Иринеј. И управо су света три Јерарха које данас прослављамо прославили Бога сваки на свој начин те су зато били: „велике облагодаћене личности“ навео је Патријарх Иринеј и закључио је да „ако су они могли славити Господа својим светим животима онда и ми то можемо да учинимо, угледајући се на њих“. Извор: Радио Слово љубве
  2. У недељу о Митару и фарисеју, дана 09.02.2020. године када се Света Црква почиње припремати за најузивишенији период у години, период Часног поста, Црква у Ратини је имала благослов да Свету Литургију служи Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Нашем Владици су саслуживали архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, старешина храма, протојереј Драган Туба, јереј Владимир Благојевић војни свештеник, као и протођакон Александар Грујовић. По предању, у Ратини је било седам црква у Средњем веку од којих је једна била метох Манастира Жиче, а мештани су од краља Стефана Дечанског добили титулу „чувара манастира“. О овоме нам сведоче места у Ратини која се називају црквине или црквишта. Касније је та црква уништена од времена и немарности, а током турског ропства заборавило се на њено постојање. Изградња нове цркве у Ратини започета је крајем 90-их година 20. века, да би темељи били освештани 2001. године. У изградњи цркве учествовали су становници Ратине својим новчаним средствима и прилозима. Храм је освештан 2002. године од стране тадашњег Епископа нишког данас Патријарха српског г. Иринеја. Црква је грађена у рашко-моравском стилу, као умањена копија Манастира Грачанице, са пет купола које величају цео храм. Њену унутрашњост краси доста светла, мноштво стубова, иконостас са богатим радом у белом мермеру. Живопис још није завршен и налази се у фази даљег осликавања. Владика Јустин је поучио присутне указавши на то да већ од данашњег дана ми хришћани почињемо молитвено да се припремамо за Васкрсење Христово. Велики пост је најстрожи пост, и дужни смо, сви ми верни, да га се придржавамо – сем оних који из здравствених разлога то не могу. Пост, наравно може да буде ублажен по благослову или по појединачној потреби, али наша света дужност је да овај пост издржимо до краја. У томе нам помажу ове песме и химне из Триода које певамо све до Велике суботе. Пост није ништа друго него послушање, а послушање нас поставља пред Господа Бога. Ево, данашње Свето Јеванђеље нам управо говори шта значи покајање, шта значи смирење. Када су у јеврејски храм дошли фарисеј и цариник, припадали су истој молитвеној заједници. Баш као што и ми данас припадамо овоме светом храму. И сви ми имамо свој однос са Богом. Фарисеј дошавши у синагогу почео је да се хвали Господу својим врлинама, а цариник који је свестан своје недостојности од свег срца је завапио ка Господу: „Милостив буди мени грешноме“. Прва припремна недеља Свете Четрдесетнице посвећена је подстицању верних на смирење, које се наглашава у еванђелској перикопи о митару (царинику) и фарисеју. Задобијање смирења као мајке свих врлина представља прву степеницу или први ниво у овој припреми за четрдесетодневни пост. Са друге стране, позвани смо на појачану пажњу да не скренемо са пута смирења и упаднемо на пут гордости, јер као што је смирење почетак свих врлина, тако је гордост почетак сваког греха и ништавила. Бројни верници су из руку нашег Владике примили Тело и Крв нашег Господа и Спаса Исуса Христа. Продужетак Свете Литургије је била трпеза љубави. Извор: Епархија жичка
  3. Порука новог броја образника Светигоре, који је тематски највише прилагођен Божићу и Савиндану, јесте порука из главе цијела народа Црне Горе: Не дамо светиње! То је глас оних који љубе своју отаџбину, међу њима оних од којих „нема ништа љепше и чудесније на земљи“ – дјеце, чији су литерарни радови и цртежи најбожићније украсили овај број. Kao и њихови осмијеси на фотографијама снимљеним ових дана на чудесним литијама. Вијенац фотографија, које су историјски свједок васкрснућа вјере и наде и љубави у људима, уплетен је у средиште часописа с мотом: О чудесно, животворно, Божанствено Православље! Ја видим свијетли образ твој! Бескрајна Божја љубав је предмет објављенe Божићне посланице Српске православне цркве и Божићне поруке митрополита Амфилохија 2019/2020. љета Господњег. Бескрајна се љубав Божја објавила рођењем Исуса Христа. О тој најрадоснијој објави у својим доживљајима Божића казују Свети Јован Дамаскин и протојереј др Александар Шмеман. „Пре свега је Бог“, изричит је епископ др Данило Крстић. Нас је с Богом упознао Свети Сава. А овај број је понајвише светосавски. Светосавље као философија живота српског народа јесте, поред осталог, и почетак права код Срба. „Правна свест у Срба има корен у Цркви“, каже проф. др Марко Павловић у истоименом тексту. Ако је прошли број највише залазио у науку, овај број додирује право, које „потврђује личност као највишу вредност цивилизације“, ријечима др Жарка Видовића из текста „Свети Сава и римско право“. У новом броју прочитаћете како је др Владета Јеротић видио хришћанство и хришћанина у XXI веку, како је Радован Биговић доживио политику нашег доба, како владика Атанасије Јевтић тумачи првенство Петрово и „примат” римског папе и његов пад у раскол. А ту је и интервју са владиком Атанасијем „Отвaрање прозора”, преузет из специјалног издања „Дуге” (април 1986), посвећеног религији и Цркви у Југославији. Како остати у завјету објашњавају Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић у тексту „Шћепан Мали и тајна безакоња“, а Павле Евдокимов у есеју „Слобода и ауторитет“ истиче да „социјална правда налази своје оправдање једино у Христу кроз кога сведочи о љубави Оца“. Само се љубављу пјева „Истинска песма“, рекао би Свети Порфирије Кавсокаливит у својим поукама које су чиста поезија. Засигурно су мисаона поезија и редови Беле Хамваша „Ко се прилагођава, он није злочинац, него подлац“. „Ко хоће да буде хришћанин, треба најприје да постане пјесник“ да свједочи љепоту пјевајући је, као што је, сликајући је, свједочи игуманија Ефимија Тополски. Њене репродукције икона заокружиле су овај колаж Светигоре. А ви, вјерни читаоци, ријечима Светог Дамаскина: „Ходите да светкујемо данас, о богољубиви саборе! Ходите да духом заиграмо (од радости)!“ Јер ово је вријеме Духа Светога. Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 20. јануара 2020. године, на Јовандан, свету Литургију у цркви Рођења Светог Јована Крститеља на Централном гробљу. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Павловић, старешина храма, Мирослав Попадић и др Радован Поповић, као и ђакони Драган Танасијевић, Немања Ристић и Саша Глишић. Певницом је руководила хоровођа и професор виолине гђа Сања Стевановић. Својим појањем чланови хора са теологом Младеном Тодоровићем увеличали су торжествено литургијско сабрање. Да је посебан час веронауке, час који се одржава у цркви Господњој на богослужењу где се верни сједињују са Господом, потврдили су полазници веронауке у Основној школи „Бранислав Нушић" са вероучитељом Владимиром Радовићем. Празничну проповед после торжествене Литургије произнео је патријарх Иринеј. Честитајући верном народу са свештенством празник Светог Јована Крститеља, Свјатјејши је казивао о том Божјем угоднику који стоји између Старог и Новог завета и подсетио да су Светом Јовану посвећене многобројне богомоље широм света. „Данас празнујемо и Десницу којом је Свети Јован указао на Господа Исуса Христа. Нека нас ова Десница која се данас чува у Цетињском манастиру благосиља да знамо ко смо, шта смо, нека одгони све невоље од нашег народа и читавог света," поручио је патријарх Иринеј. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. Трећег дана Божића, на дан Светог првомученика и архиђакона Стефана, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион служио је свету архијерејску Литургију у цркви Св. великомученика Георгија у Кладову уз саслужење протојереја-ставрофора Милана Благојевића, протојереја Драгана Ивановића, протонамесника Зорана Голубовића, протонамесника Дејана Пајића, протонамесника Душана Динића и архиђакона Илије (Јовановића). Свечани дочек Епископу су приредили најмлађи Кладовчани – основци али и бројни верници са свештенством храма. Захваљујући традиционално доброј и успешној сарадњи Црквене општине, вероучитеља и Управе Основне школе „Вук Караџић“ из Кладова, храм је, због благовремене организације вероучитеља Николине Србуловић и Дарка Јокића, био испуњен ученицима од првог до четвртог разреда. За овакав одзив деце веома је заслужна госпођа Гордана Јовановић, директорка школе и њена заменица Катарина Томић, затим учитељице разредне наставе, посебно учитељица Марија Будујкић. На крају Свете Литургије Епископ се обратио верном народу надахнутом беседом којом је похвалио ученике рекавши да је ово „добар пример када има више деце него старијих у храму“, онда је честитао славу и имендан свима који прослављају Светог Стефана истакавши његову веру и првомученичку жртву. Преневши верном народу поруку о искушењима и страдању у којем се налази народ, архијереји, свештенство и монаштво у Црној Гори, на Косову и Метохији и у Украјини, Епископ је нагласио: Црква није појединац већ заједница сабрана око Тела и Крви Господа Исуса Христа, где смо позвани на литургијско и молитвено сабрање и јединство у молитви Богомладенцу Христу зарад спасења васцелог Православља од искушења овога времена. Црква Св. великомученика Георгија у Кладову је по благослову владике тимочког Илариона ових дана дочекала икону Пресвете Богородице Колочке која се у време благоверног кнеза Андреја у месту Колочи у руској области Можајск 1413. године на дрвету јавила извесном земљораднику Луки. Ова чудотворна икона помаже до данашњега дана свима који од ње молитвено траже помоћ. Извор: Епархија тимочка
  6. Твојим Рођењем Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! (тропар празника) Архиепископ Јован у божићном интервјуу за „Православље“: Без оваплоћења Сина Божијег човек остаје без правог смисла живота, сви његови циљеви и сав његов смисао завршава се у гробу! (О Божићу 2019. Године) Катихета Бранислав Илић: О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа О Царским часовима у навечерје празника Рождества Христова Емисија о богослужбеним особеностима празника Рождества Христовог - Божића Свети Јован Златоуст: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927. године А кад се наврши вријеме... Слава Теби Господе што си се родио! Рождество Христово Проф. Јоанис Фундулис: Божић – возглављење све твари у Христу Христос се рађа Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани Даница Црногорчевић: Христос се роди! Сабор Пресвете Богородице Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на сабор Пресвете Богородице Све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је Христо Јанарас: Пресвета Богородица Катихета Бранислав Илић: Пресвета Богомајка – заштитница васцеле творевине Свети славни и добропобедни Апостол, Првомученик и Архиђакон Стефан Преподобни Јустин ћелијски: Беседа на празник светог Првомученика и Архиђакона Стефана Катихета Бранислав Илић: Радуј се Свети Стефане Првомучениче Христов! Дјева данас Натприродног рађа, а Земља пећину приноси Неприступном. Анђели с пастирима прослављају у песмама, а мудраци са звездом путују, јер се ради нас роди Дете мало, Превечни Бог. (кондак празника)
  7. Црквена општина оџачка приредила je духовно вече у току Божићног поста, у суботу, 21. децембра 2019. године, у оквиру којег је одржано предавање на тему „У сусрет Празнику Рођења Господа Исуса Христа – Божићу“. Звучни запис предавања Предавање у храму Спаљивања моштију Светога Саве у Оџацима одржао је протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  8. Владика Иларион: „Молите се Господу, волите Господа, трудите се у ономе што можете као људи да испуните, а Господ ће додавати оно што ми нисмо кадри да остваримо и онда ћемо видети славу Господњу.“ У недељу, 1. децембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки г Иларион служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Великомученика Георгија у Књажевцу. У својој беседи владика Иларион је свима пожелео срећан и благословен почетак поста и саопштио окупљеном верном народу да је на место старешине овога храма постављен протосинђел отац Захарија, донедавно сабрат манастира Буково и новопостављени старешина манастира Свете Тројице. Епископ је истакао да ове промене имају за циљ подизање духовности у овом крају, са надом да ће нови старешина свима бити на радост и да ће народ у цркви бити многобројнији. Током божићног поста у овом храму биће изложена икона Пресвете Богородице Колочке на поклоњење и целивање свим верницима. Ова икона је дар манастира Хиландар Епархији тимочкој. Извор: Епархија тимочка
  9. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи Његовог Преосвештенства викарног Епископа г. Стефана, посетио је, традиционално уочи почетка Божићног поста, Богословију Светога Саве у Београду. Свјатјејши је на овој, покладној вечери, ђацима и њиховим професорима упутио низ очинских савета. Звучни запис беседе Свјатјејши је изразио радост што се народ враћа цркви, што се недељом и празницима у црквама може видети доста млађег света, али је указао и да би требало да у храмовима буде више школске деце. Богословцима је Патријарх између осталог казао: "Припремате се за узвишену и часну дужност и апостолски позив да оно што проповедамо народу буде део наше природе, нашег живота. Морате се потрудити да оно што овде учите буде ваш - живот! Оно што читамо у Јеванђељу, то је Господ нама говорио - то мора бити наш живот!". Извор: Радио Слово љубве
  10. На дан када празнујемо велику светитељку и заштитницу, Свету Петку, 27.10.2019. године, Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургију у Кањанима. Поводом славе храма посвећеног овој дивној светитељки велики број верника окупио се данас како би јој узнели заједничку молитву у светом сабрању. Света преподобна мати Параскева родила се у граду Епивату од побожних и добрих родитеља и имала је брата који се звао Јефтимије, који је од њихових родитеља, пре него што су се упокојили, добио благослов да се замонаши, те је тако и учинио и постао епископ града Мадита, у данашњој Грчкој. Након смрти родитеља и Света Петка повукла се у јорданску пустињу, замонашила и подвизавала дуго година. Толики је био дар молитве који је имала, да јој се у једном тренутку јавио сам анђео Господњи и рекао јој: „Воља је Божија да се вратиш тамо одакле си дошла, да се вратиш у своју постојбину, да тамо наставиш да се подвизаваш и да се тамо упокојиш“. Прошавши кроз Цариград, где се поклонила икони Мајке Божије, вратила се у свој родни град у коме сви бејаху заборавили на њу и нико није знао ко је она. Како је тада важио закон да на месно гробље могу да се покопају само становници тога града, након што се упокојила верници су је сахранили ван града, близу мора и с временом се заборавило на место где лежи њено тело. Недалеко од тог места подвизавао се један столпник и ту се десио бродолом у коме је настрадао морнар. Столпник је замолио људе да сахране тога морнара и када су копали његов гроб наишли су на мошти Свете Параскеве и покрај ње су сахранили тога морнара. Ту исту ноћ Света Петка се јавила неким побожним људима и рекла је где лежи и да јој јако смета мирис кој се шири око тог упокојеног морнара. Они су сутрадан дошли, ископали њене мошти и видели су да је њено тело читаво, да је Господ због њеног подвига удостојио да се слава Његова пројави управо кроз њу. Данас њено тело лежи у граду Јашију, у Румунији и многи људи из разних крајева долазе да се поклоне пред њеним моштима и замоле Господа да путем ње искаже своју милост према онима који су у муци. „Из ове приче ја бих извукао нешто што је мени као човеку, Епископу и Далматинцу јако битно, а то је да поучени њеним примером, како јој је анђео Господњи наложио да се врати у своју постојбину, тако и ја вас могу да замолим да не заборављате овај наш крај, да се сећате само по добру и да се овде враћате што чешће, јер је управо ово наше место окупљања место на коме су се сабирали наши преци. Тако се и ми током године окупљамо при својој светој Цркви, у разним крајевима наше Далмације, виђамо се, сусрећемо и радујемо се једни другима. На тим нашим сабрањима и ви који сте у расејању и који овде долазите показујете управо то да нисте заборавили своју отаџбину, а то много значи нама који смо овде, јер је то знак да нас ни Господ није заборавио. Много је људи овде код нас који су потребити, којима треба неко да их обиђе и ако не можемо другачије да им помогнемо, онда да им макар олакшамо својим присуством, утешимо их и умањимо им њихову самоћу“, поручио је Епископ Никодим. Извор: Епархија далматинска
  11. Његово Преосвештенство Епископ г. Јован Пурић началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у недељу 29. септембра, на празник Свете великомученице Ефимије, у Храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. Поред братства Храма Васкрсења Христовог саслуживали су игумани епархијских манастира Плужац, Јовања и Лелић – архимандрити Данило и Михаило и отац Георгије. Молитвено је учествовао велики број верника, који је поред унутрашњости цркве испунио и порту. Један од повода за сабрање било је и обележавање дана рођења Светог Нектарија Егинског који Епархија ваљевска обележава првог октобра или у недељу пре тог дана, као што је ове године случај. Благодаран Господу и Преосвећеном Епископу ваљевском Милутину, са чијим је благословом служио Литургију, Епископ Јован је поручио верницима да Господ никад неће оставити човека, али да човек мора кроз молитву Богу да отвори свој ум, док је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа Милутина обнародовао да ће освећење Храма Светог Нектарија бити у првој половини наредне године – када ће се навршити 100 година од светитељеве земаљске кончине. Извор: Радио Источник
  12. Торжественим архијерејским литургијским сабрањем прослављена је храмовна слава Саборног храма Рођења Пресвете Богородице и слава града Зајечара. Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке, протојереја-ставрофора Јована Илића из Епархије нишке и војних свештеника јереја Ђорђа Димића и Ивана Ганића. Литургији су присуствовали градоначелник Зајечара г. Бошко Ничић са сарадницима, председник општине Мајданпек г. Драган Ппоповић, начелник зајечарског управног округа г. Владан Пауновић, представници Војске Србије, Полиције, Ватрогасне бригаде, градских институција. Мноштво верног народа окупљено на светом литургијском сабрању, прославило је празник Пресвете Богомајке, која се сматра заштитницом града Зајечара. Домаћин црквене славе био је г. Милан Станковић, помоћник градоначелника Зајечара. Владика Иларион је у надахнутој празничној беседи поздравио представнике града Зајечара и Мајданпека, часно свештенство и монаштво епархије, војне свештенике и све сабране, честитајући свима храмовну и градску славу. Владика је позвао на јединство у Господу, да заједничком молитвом изграђујемо себе у Цркви Божијој, да живимо и напредујемо у духовном и душевном, а потом и телесном здрављу, да јачамо у вери доласком у свете храмове, јер се само тако можемо одржати и опстати као народ Божији, народ Светосавски. Владика је подсетио на чудесно рођење Пресвете Богородице од тада бездетних родитеља светих Јоакима и Ане, чије је молитве Бог услишио, показавши да Он увек чује молитве чистог срца и оних који му се са вером обраћају. Пресвета Богомајка је омогућила да се нама људима јави Благовест о рођењу Господа Исуса Христа, и она је била то „прво-прото Јеванђеље“ објављено роду људском. Она нас својим животом учи многим врлинама, молитви, послушности, стрпљењу и неизмерној љубави према Господу, а то највише недостаје у данашње време, јер нашем народу недостаје управо те духовне хране. Нека би наше молитве биле уједињене у данашњем сабрању, да бисмо били пример, светионик осталима и тако као војска Христова издржимо сва искушења овога света. Проблем недостатка подмлатка, недостатка деце у нашем граду и нашој земљи је произашао управо из тога што се наш народ удаљио од цркава које су полупразне, од молитве и испуњавања Божијих заповести, а притом се много брине и говори о све мањем наталитету, нагласио је владика. Зато се данас молитвено обраћамо Господу и његовој светој Мајци за просвећење нашег народа, да би нам Господ услишио молитве заступништвом Пресвете Богородице, да нас она чува, води и руководи и упућује у ономе што је добро и корисно. Потом је владика још једном поздравио уважене госте, свештенство и све сабране, са молитвеном жељом да се још много година окупљамо и славимо у миру. Свечана славска литија са Епископом Иларионом и градоначелником на челу прошла је улицама града. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
  13. У недјељу 1. септембра 2019. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Драган Митровић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, затим протојереји: Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и протођакон овога храма Владимир Јарамаз. Звучни запис беседе Ове недјеље на Светој Литургији сабрао се велики број вјерног народа, као и мноштво омладине, студената и дјеце школског и предшколског узраста, будући да је данас такође у току Литургије служен и молебан за успјешну нову школску годину. Свештенсво Саборног храма се иштући благослов Божији, молило за добро здравље, стицање знања и умножавање љубави како ђака и студената који се спремају за наступајућу школску годину, тако и за сав присутни вјерни народ. Свима присутнима, а нарочито дјеци бесједом се обратио свештеник Саборног храма и координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске протојереј Мирчета Шљиванчанин, који је овом приликом говорио о величанственом одржаном јубиларном двадесетом дјечијем Православном сабору на којем су узела учешћа сва дјеца полазници школа вјеронауке широм Црне Горе, као и о Школи вјеронауке при Саборном храму у Подгорици, која почиње са радом за двије седмице, позвавши притом родитеље да упишу дјецу која још нису полазници ове Школе вјеронауке. ,,Кад год идемо на Литургију, ми у ствари драга дјецо идемо код Господа, да се са Њим сретнемо и да се са Њим сјединимо. Ево и данас смо пошто почиње нова школска година призвали Божији благослов на вас да будете добри ђаци да добро учите и да добро слушате своје родитеље." - истакао је отац Мирчета. ,,Ми смо јуче имали Дјечији сабор на Цетињу, на којем се окупило више од 1,500 дјеце, дакле ваших вршњака и другара који су се играли, пјевали, радовали сусрету, радујући се Богу и радујући се једни другима. Православни Дјечији Сабор у Црној Гори је најљепша манифестација Црне Горе и тамо на Сабору дјечијем је такође узео главног учешћа чувени Миња Субота, чувени Дјечији пјесник и стваралац који је рекао да у цијелој својој каријери у којој је организовао и узео учешћа на многим манифестацијама посвећеним дјеци није видио љепшу и бројнију манифестацију." - нагласио је он. ,,Овдје ће за двије недјеље почети часови вјеронауке у Школи вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења која броји преко 150 дјеце полазника и који су такође учествовали на овом великом Православном дјечијем сабору и који су освојили бројне награде на такмичењима. Зато позивамо сву ону дјецу која још не иду на веронауку, да се прикључе овдје својим вршњацима, да заједно учите овдје у овом нашем најљепшем Храму и о Богу и о светитељима и празницима, односно, да учите о свему ономе што је добро и благословено. Па да и ви дјецо која нисте ове године ишли на Дјечији Сабор, да идете ако Бог да догодине." - подсјетио је отац Мирчета. ,,Нека сте благословени, нека је благословен Бог наш, нека вам је срећан почетак школске године, да будете добри ђаци и да будете добри родитељима вашим!" - пожелио је на самом крају свог обраћања отац Мирчета. Након Свете Тајне Причешћа којој се велики број вјерног народа присајединио, свештенство дјецу, као и све вјерне покропило водицом за благословен и добар почетак школске године и за сваки напредак и добро у њиховом животу. Извор: Саборни храм Васкрсења Христова у Подгорици
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је данас 9. августа 2019. године, на дан св. великомученика Пантелејмона, свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом Божијем угоднику у беогрдаском насељу Миријево. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори Драган Станишић, Тоде Јефтенић, Недељко Божић, протојереји Миленко Каран, Милош Мићић, јеромонах Амвросије (Весић), јереј Арсен Миловановић, протођакони Стеван Рапајић, Радомир Перчевић, ђакони Драган Танасијевић и Никола Мићаковић уз присуство братства храма и старешине о. Зорана Радојевића, г. Милете Радојевића, директора Канцеларије за односе са Црквама и верским заједницама Републике Србије, гостију из општине Звездара и многобројних парохијана овог храма, бележи наш репортер Николај Сапсај. Пред крај Литургије Његова Светост је пререзао колач који су ове године принели породице Поповић, Радаковић и Јанковић, после чега се обратио верном народу. У својој беседи, Свјатјејши је подсетио на живот св. великомученика Пантелејмона и рекао да је благодаћу коју је носио у себи, св. Пантелејмон постао познат лекар, превео зи свог оца у веру а "за ту веру је морао много да пострада и много посведочи веру - и речима својим и делима својим, али и животом својим. На крају Литургијског сабрања Патријарх је уручио Орден Светог краља Милутина г. Горану Бабићу, председнику црквеног одбора овога храма, а архијерејске грамате је уричио Зорану Стошићу, Драгињи Тици, Небојши Перовићу и Бранци Љубичановић. Извор: Радио Слово љубве
  15. На дан када наша Света Црква прославља Свету Марију Магдалину, нешто пре осам часова у недељу, 4. августа 2019. године свештенство са верним народом дочекало је Патријарха српског г. Иринеја испред храма посвећеног св. Марији Магдалини у Белом Потоку. Свјатјејши патријарх Иринеј је началствовао светом Литургијом уз саслужење протојереја-ставрофора Милана Јакшића, протојереја Милана Лукића, јереја Растка Пузовића и Љубомира Петронијевића; протођакона Стевана Рапајића и ђакона Драгана С. Танасијевића. Певницом је руководио и апостол читао Радослав Благојевић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Ангелским гласовима данас су појали и најмлађи чланови хора који учествује на богослужењима у цркви у Белом Потоку. Да све протекне у најбољем реду старао се старешина храма, прота Владимир Вићентијевић. После свете Литургије и опхода око храма, Патријарх Иринеј је пререзао славски колач и жито прелио вином, а кум овогодишње славе је г. Дејан Булајић са породицом, извештава Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Честитајући славу парохијанима Белог Потока, Патријарх Иринеј је казивао житије Божје угоднице равноапостолне Марије Магдалине која је са љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу проповедала Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Између осталог Свјатјејши патријарх Иринеј је казао да треба да живимо, деламо и за веру ревнујемо, онако како је то чинила Света Марија Магдалина. Предстојатељ Српске Цркве је подсетио да се данас сећамо једног немилог догађаја када је српски народ прогнан са својих огњишта, 1995. године током акције Олуја у Хрватској, од стране хрватских војних снага. Давне 1975. године као викар блаженопочившег патријарха Германа, садашњи Патријарх Иринеј, је служио у овоме светоме храму. Сећајући се тог времена и упоређујући га са данашњим, Свјатјејши је казао да је некада било више људи и позвао је верне да се у што већем броју окупљају на богослужењима јер је сила и моћ у Господа и Његових угодника. * * * Црква Свете Марије Магдалине изграђена давне1883. године, налази се у селу Бели Поток, надомак Београда, у подножју планине Авале. Подигнута је захваљујући добровољним прилозима и раду становника села. Освећење цркве је извршио митрополит Михаило 1885. године. Црква је грађена у стилу рашке школе. На улазу у цркву са леве стране налази се спомен табла великом јунаку Васи Чарапићу који је у Првом српском устанку 1804. године био десна рука Вожда Карађорђа. Српски војвода Васа Чарапић рођен је у Белом Потоку. Са десне стране на улазу у цркву је спомен плоча пострадалима из Белог Потока, у време ратова 1912-1918. године. У порти цркве поред новог звоника налази се и игралиште за децу, као и оригинални крст са споменика Незнаном јунаку на Авали из 1924.године. Трпеза љубави припремљена је у парохијском дому који је изграђен 2010. године, захваљујући благочестивом г. Зорану Марчетићу уз свесрдну помоћ пројектаната браће Радована и Милована Ристивојевића као и Љубомира Коринћана и Јована Цветковића (сви из Белог Потока), пише Зорица Зец, сарадница Информативне службе СПЦ. Извор: Радио Слово љубве
  16. Снимак са бдења и литургије за празник Ваведења Пресвете Богородице 1999. године у Хиландару. За десном пјевницом пјевају монаси келиоти предвођени старцом Данилом Данилејцем, поред њега ту су старац Тома из келије Томеја, покојни монах Стефан Данилејац, старац Дамаскин из Новог Скита. За лијевом пјевницом монаси манастира Ковиља и Хиландара.
  17. Пут спасења и живота вјечнога је да љубимо Господа више него себе и ближње своје, поручио је Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије у Франкфурту, гдје је у Недјељу Свих светих са свештенством служио Свету архијерејску литургију у Храму Христовог Васкрсења. Тумачећи прочитано Свето јеванђеље Преосвећени владика Методије је казао да смо чули тајну како свих светих тако и тајну свих хришћана овога свијета: Ко љуби оца или мајку више него Мене није Мене достојан и ко љуби Сина или шћер није Мене достојан, и запитао се да ли се ико осим Христа Господа нашега, у историји људскога рода, и прије и послије Њега, усудио да то каже људима: „И ми се питамо откуда некоме право да захтијева од некога, да више љуби Њега него родитеље, браћу и сестре своје“, рекао је владика и појаснио да је гријех највећа болест кроз коју је дошла смрт у овај свијет, који није створен овакавим какав је данас, за муку и патњу. „Гријех је, као што каже Свети Јован Златоусти, највећа несрећа која је ушла у овај свијет кроз људски род и човјека, а не кроз дивље звијери. И само Онај који је узео на Себе лик те ругобе и обукао се у ту форму и исцјелио највећу несрећу која је задесила овај свијет и људски род, исцјелио човјека и свијет од гријеха, смрти и ђавола, и донио живот вјечни, има право да каже оно што смо чули у данашњем Јеванђељу.“ По његовим ријечима то је највећа тајна светитеља и свих светих просијавших у роду људскоме, као што је то и тајна нашега спасења: „Ко буде љубио Господа више него себе и више него ближње своје, то је пут спасења и живота вјечнога. Мајка Божија и сви свети да нам буду путеводитељи у овоме нашем животу и да нас доведу пред престолом просијавших из рода нашега и пред престолм Христа Бога нашега, који је једини истинити Бог и у овоме и у свим свјетовима. И Њему слава и хвала, у вјекове вјекова. Амин!“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. АКАТИСТ преславном ВАЗНЕСЕЊУ Господа нашега Исуса Христа празнује се о Вазнесењу Господа, о Спасовдану, четрдесет дана о Васкрсењу Господа Исуса Христа Кондак 1. Исусе најслађи, Војводо изабрани, Ти који си Својом смрћу разрушио царство смрти и Својим Вазнесењем отворио рајска врата онима који верују у Тебе. За толика добра Твоја, која си учинио роду људском, приносимо Ти ову захвалну песму: Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Икос 1. Када си завршио дело нашег искупљења на земљи, Христе Боже, тада си се од Горе Маслинске пред мноштвом верника вазнео у слави на Небо, нашу природу си посадио са десне стране Оца. Зато Ти ми захвално кличемо: Исусе, Творче наш и Искупитељу! Исусе, Обновитељу рода нашег који је пао у грех! Исусе, Који си измирење наше са Оцем милостиво остварио и нашу људску природу си му омилио! Исусе, рођењем Својим од Приснодјеве Марије, примио си нас у сродство Своје! Исусе, Ти који си нас научио Бога, Оца Твога, нашим оцем да називамо! Исусе, Ти Који си ради нас Себе на чудан начин унизио! Исусе, Који си нас убоге и сироте обогатио небеским даровима! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 2. Видевши апостоли дивно Христово Вазнесење на Небо поклонише се Њему, као Творцу и своме Богу. И ми грешни са њима се увек клањамо Њему, весело кличући: Алилуја! Икос 2. Војска разумних бестелесних Сила сретоше Те са љубављу, Христе Боже, на вратима небеским кличући и говорећи: „Отворите врата, кнежеви ваши, ево иде Цар славе!“ А ми подражавајући бестелесне Силе, овако Ти кличемо: Исусе, Царе наш Преславни! Исусе, Владико наш Премилостиви! Исусе, Који нас пале у беду не презиреш! Исусе, Који си ради нашег спасења на земљу сишао! Исусе, Који си као човек са нама људима живео! Исусе, Који си нам у Себи узор врлина показао! Исусе, Који си сва дела нашег спасења премудро извршио! Исусе, Који си Својим страдањем и смрћу на крсту нас од ропства демонскога избавио! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 3. Чувши Апостоли од Анђела, који су им се јавили, вест о другом славном доласку Христовом, вратише се са Горе Јелеонске у Јерусалим радосно певајући: Алилуја! Икос 3. Имајући свети апостоли наређење Христово да се од Јерусалима не одвајају, док се силом не обуку са Неба, беху сви скупа заједно у раду и молитви чекајући ово обећање, које после десет дана примише у виду огњених језика, и сви се испунише Духа Светога чију благодат и ми усрдно молимо од Христа вазнесенога говорећи: Исусе, Који си заповедио апостолима Својим да се не одвајају од Јерусалима, не одвоји и нас од Горњег Јерусалима! Исусе, Који си апостоле Своје обукао силом са Неба, обуци и нас Tвојом благодатном помоћи, ради победе над невидљивим непријатељем! Исусе, Који си ученике Своје научио тајнама Небеског царства, научи нас да схватимо да ово царство није ни јело ни пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме! Исусе, даруј нам да живо осетимо благодатно јединство с Тобом, Оцем Твојим и Духом Светим! Исусе, Који си послао апостоле Своје у целу васељену да Јеванђеље проповедају свакој твари, подари и нама веру нелицемерну! Исусе, помози нам да ову веру до краја нашег живота сачувамо чисту и непорочну, и да је оправдамо добрим делима! Исусе, научи нас да Ти разумно угађамо! Исусе, удостој нас у миру и покајању да живот наш завршимо! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 4. Разгонећи буру неверовања и умекшавајући окамењеност људских срдаца, тврд камен си као восак умекшао Спаситељу, оставивши трагове Својих стопа као истинито сведочанство Свога вазнесења на Небо. Зато верни свих времена на томе месту са љубављу Ти се клањају и говоре: Алилуја! Икос 4. Христе Боже, Ти Који си апостоле и Своју Богоматер неисказаном радошћу обрадовао, дај и нама радост и духовно весеље, које сваку тегобу греховну истребљују, да Ти се из дубине душа обратимо: Исусе, најслађи, Који сладост духовну у срца верних уливаш! Исусе, Који си истинска радост оних који те воле, и сваку тегобу која души шкоди истребљујеш! Исусе, Који си Пречисту Матер Својим вазнесењем обрадовао, и њу само си духом и телом на небо преселио! Исусе, молитвом Пречисте Матере и нама подари Твоју милост! Исусе, Њеним молитвама не лиши и нас вечних добара! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 5. Дивни пророк, Илија небоходац, предобразујући Твоје Вазнесење силом Божијом, на огњеним колима би узнет на висину. Ти, пак, Спаситељу као Владика свега и Бог најсилнији, вазнео си се на Небо, док су анђели ишли пред Тобом и за Тобом, и сви једногласно појали: Алилуја! Икос 5. Задивише се апостоли гледајући незаходиму светлост сакривену облацима. Анђели им се јавише и открише им: „Људи Галилејци! Што стојите и гледате на небо? Овај Исус, Који се од вас узноси поново ће тако доћи“! Зато и ми, чврсто верујући у други долазак Христов, смерно Ти кличемо: Исусе, Који си у свет дошао нас да спасеш! Исусе, Који си се на Небо узнео, где треба место вечитога покоја да нам припремиш! Исусе, Који треба поново са славом да дођеш, удостој нас да Те радосно сусретнемо! Исусе, не осуди нас тада по делима нашим! Исусе, помилуј нас по великој милости Твојој! Исусе, по мноштву добара Твојих, очисти безакоња наша! Исусе, удостој нас да чујемо тада Твој дугожељени глас, који изабране призива у Царство небеско! Исусе, удостој нас да станемо Теби са десне стране! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 6. Богоносни проповедници, Апостоли Твоји, Христе Боже, испуњавајући Твоју заповест: „Идите и научите све народе“, проповедаше Јеванђеље свима народима и племенима на земљи, крстећи верујуће у име Оца и Сина и Светог Духа. Зато и ми, следујући њиховој проповеди, кличемо Ти: Алилуја! Икос 6. По славном Вазнесењу Христовом, светлост Јеванђелске проповеди величанствено засија по свој весељени, и њоме се народи заблудели просветише. Зато сви великим гласом клицаху: Исусе, Светлости истинита, из Очевог бића засијао си пре свих векова! Исусе, на Таворској Гори показао си ученицима Својим славу Твога Божанства! Исусе, Сунце правде, доласком Својим дубоку ноћ незнања си разагнао! Исусе, сву васељену светлошћу Богопознања си просветлио! Исусе, од рода Израиљева одабрао си скуп апостола! Исусе, у Цркву Твоју сва племена и народе си позвао! Исусе, верном Авраму од неплоднога незнабожачког света децу си подигао! Исусе, одбачене незнабошце увео си у пуноћу цркве своје! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 7. Желећи хулника и гонитеља, Савла, да призовеш своме познању јавио си му се, Спаситељу на путу за Дамаск и речима: „Савле, Савле! Зашто ме гониш?“ и тада си га обратио познању истине. А он одмах изјави веру и великим гласом узвикну: Алилуја! Икос 7. Дивно је и несхватљиво, како наш Спаситељ, Који је Бог истинити, прима људску природу од Пресвете Марије, и како као плотоносац и на Небо уђе, сјединивши земаљско са небеским, и отвори слободан улазак у небеске обитељи свима онима који му кличу: Исусе, недостижни по природи Божанства! Исусе, са телом истинским као човек на земљи си поживео, и нерукотворену си нам икону оставио! Исусе, са Својим пречистим телом сада Те на Небу гледају свети анђели и праведници! Исусе, од гледања Твога обожаванога тела, све становнике Неба радошћу и весељем испуњаваш! Исусе, обећао си и наша тела по васкрсењу да прославиш непролазном славом! Исусе, не лиши нас ове славе за недостојност нашу! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 8. Чудо дивно, како природа људска, која је раније одбачена и удаљена грехом од Божанства славе, сада при Вазнесењу Христовом узлази у превиша Небеса, и више од Чинова анђелских венчава се са славом и чашћу. Зато се сви земнородни веселите и вазнесеноме Христу радосно запевајте: Алилуја! Икос 8. Извршио си сав подвиг нашега спасења Христе Боже, када си се са Јелеонске вазнео на Небеску Гору и сео на Престо са десне стране Оца, обећанога Утешитеља послао си Својим ученицима. Све сада јеванђелским гласом зовеш: „Дођите к мени, сви уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.“ Желећи да се удостојимо овог жељеног покоја, умилно Ти кличемо: Исусе, Који си Пресветога Твога Духа послао љубљеним Својим ученицима, пошаљи и нама овога Духа Утешитеља од Оца! Исусе, чисто срце у нама створи, у бићу нашем, Дух прави обнови! Исусе, просвети нас светлошћу Своје благодати, да увек о Божанским стварима размишљамо! Исусе, дај нам да вечно памтимо Твоје доброте велике, које си излио на нас остварујући наше искупљење! Исусе, Који призиваш у вечни покој све оне који се труде ради имена Твога, призови и нас оптерећене гресима! Исусе, одврати очи наше ос сујете света, дај нам увек да гледамо горе и небеска блага да желимо! Исусе, Коме се величанствено клањају све Силе небеске, удостоји и нас грешне да Ти увек приносимо славословље! Исусе, дај нам у све дане нашег живота да Ти служимо смиреномудрено! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 9. Све анђелске Силе непрестано славе Христа Бога, Који се вазнео на Небо и Који седи са десне стране Оца. Зато и ми, што смо искупљени Његовом часном крвљу од ропства демонскога, захвално Му кличемо: Алилуја! Икос 9. Никакве људске речи мудре и умне не могу да искажу, како Ти Спаситељу по Твоме вазнесењу на Небо пребиваш са Пречистим Твојим телом, а на земљи си увек са вернима, као што си обећао; а ми, дивећи се овом чуду, смиреномудрено Ти кличемо: Исусе, Боже истинити, Који Оцу седиш са десне стране! Исусе, Човече савршени, на земљи с вернима пребиваш! Исусе, Који себи стан припремаш у срцима оних који те воле! Исусе, са Оцем и Духом Твојим долазиш ка изабранима Твојим, тајанствено настањујеш у њима! Исусе, не гнушај се наших нечистих срдаца! Исусе, како си Закхеју дошао, дођи и нама и реци: „Данас дође спасење овоме дому!“ Исусе, Који сабираш оно што је раздвојено, све нас сједини са Тобом и Оцем Твојим! Исусе, Који све измирујеш, дај да будемо сви једномислени у вери и љубави к Теби! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 10. Спаситељу, Који желиш да се сви спасу, које немоћ тела савлађује, а зле жеље подстрекавају, пошаљи нам скоро Своју помоћ, да Теби, Који си се узнео на Небо, да припремиш место вечнога покоја онима који Те воле певамо: Алилуја! Икос 10. Исусе Христе, Царе превечни, Који си се са славом вазнео на Небо, и узносиш са Собом и изабране Своје, не лиши нас удела оних у дворовима небеским, да са вером и надом Теби кличемо: Исусе, Који си обећао: „Тамо где сам ја тамо ће и слуга мој бити!“ Исусе, Који си рекао: „У дому Оца мога многи су станови!“ Исусе, Који си припремио онима који Те воле неисказано благо, не лиши нас наслеђа ових небеских блага, дај нам да гледамо славу Твоју и да се просвећујемо светлошћу лица Твога! Исусе, удостој нас вечнога покоја у крилу Аврамовом! Исусе, дај нам да у светлости Твојој вечно пребивамо! Исусе, дај нам још сада блаженство рајско у срцима да предосетимо! Исусе, пошаљи нам помоћ с неба, овим блаженством срдачним да се наслађујемо! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 11. Захвалну песму приносимо Ти, Спаситељу, о Твоме преславном Вазнесењу. И сећајући се Твога славнога доласка и праведнога суда, молимо Ти се смирено да нас не пошаљеш тада са осуђеницима у огањ вечни, него да нас удостојиш са изабранима Твојим, да станемо са десне стране Твоје и захвално да Ти кличемо: Алилуја! Икос 11. Исусе Христе, Који светлост дајеш, Који си нас недостојне позивао у дивну светлост Јеванђељског учења, смирено Ти се молимо, Спаситељу: Јави Име Твоје незнабошцима који и до сада живе у тами заблуда, да Тебе истинитога Бога познају, Који си се нас ради оваплотио, пострадао и васкрсао, и са славом се вазнео на Небо, и научи их да Ти се заједно са нама обраћају: Исусе, Боже предвечни, Оцу и Духу истоветан по Божанству! Исусе, природу нашу од чисте Дјеве си примио и човек био! Исусе, Који си човека у почетку по слици Својој створио! Исусе, лик људски, грехом унакажен, у Себи си обновио! Исусе, Који си многе митаре и блуднице привео к Своме познању! Исусе, многе грешнике, који су се покајали, учинио си наследницима Царства Небескога! Исусе, Који си срце равноапостолнога Цара Константина к вери обратио и тиме учинио крај љутом гоњењу на Цркву Своју! Исусе, обрати и нас од злоба наших, и дај нам да Ти у обновљеном животу и нелицемерној љубави увек служимо! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 12. Пошаљи нам благодат Твоју с Неба, Христе Боже, да њом у љубав Твоју распаљени, одбацимо све мудрости које вуку доле, да тако узмогнемо мисаоно и срдачно да се узносимо к Теби у пренебеске обитељу, увек Ти певајући: Алилуја! Икос 12. Певајући Твоје свеславно Вазнесење на Небеса, славимо чудни силазак од Оца Јединобитнога, Духа Утешитеља, на Твоје свете ученике и апостоле, који обукавши се силом свише, проповедаше Јеванђеље целом свету и мноштво душа просветише светлошћу вере, научише их да се крсте у име Оца и Сина и Светога Духа. Зато Ти једнодушно, Спаситељу, кличемо: Исусе, Који си на Гори Јелеонској последњи благослов ученицима дао, благослови и нас који Те славимо! Исусе, Који си Вазнесењем Својим ваздух осветио, освети мисли и осећања наша! Исусе, Својим одласком у висину пут си нам на Небо припремио! Исусе, све препреке на томе путу за душе православних си уништио! Исусе, Који си нам свете Анђеле даровао као сапутике и руководитеље на Небо! Исусе, њиховом помоћи и заузимањем, заштићујеш нас од мучења митарства! Исусе, Који си нам отворио рајска врата, не забрани нам улаз у блажене обитељи праведних, које си нам даровао! Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско! Кондак 13. О, Премилостиви и Најчистији Исусе, Који си дело нашега искупљења на земљи извршио, Који си из мртвих васкрсао и са пречистим телом, кога си примио, и са славом на Небо узишао, прими ову захвалност коју Ти приносимо од сваке душе наше, и пошто поново треба у слави да дођеш, удостој нас тада да станемо са десне стране Твоје и са хоровима праведних да Ти запевамо: Алилуја! (овај Кондак се чита трипут, а затим поново Икос 1. и Кондак 1.) МОЛИТВА прва Спаситељу Христе, Који си се на Небо вазнео, молимо Ти се смирено: подигни ум наш од временских и сујетних жеља светских ка вечноме блаженству на Небу, које си припремио онима који воле свете Твоје заповести и који их чувају, да надањем на неисказана она блага и учвршћивањем силом Твоје благодати, узмогнемо да избегнемо страсти дела на славу Пресветога имена Твога. У другоме и славноме доласку Твоме, да радосно сретнемо Тебе Спаситеља и Судију нашега, и да чујемо најслађи Твој глас, који праведне призива на наслеђе Царства Небескога и да са свима онима који су Ти у векове угађали уђемо и ми у пресветлу дворану Твоју и да Те тамо прославимо са Оцем и Светим Духом у бесконачне векове векова. Амин. МОЛИТВА друга Захвална Благодаримо Ти Христе Боже, Спаситељу наш, што нас пале ниси оставио да изгинемо до краја, него ради неисказанога Твога човекољубља дошао и спасао си нас, и нас заблуделе поново си привео Оцу Твоме, и даровао си нам слободу да будемо деца Божија и наследници вечнога блаженства у Царству Небеском, и сада нам пошаљи Господе да се истрајно подвизавамо против ђаволских искушења, и да не паднемо поново у тешко ропство греха, коме смо и раније робовали. Да тако Твојом благодаћу утврђени, сви добијемо спасење и прославимо Тебе са Оцем и Светим Духом у бесконачном Царству Твоме у векове векова. Амин. МОЛИТВА трећа Јединородни Сине и Слове Божији, Који си ради нашега спасења примио тело и смрт претрпео, сада по преславном Твоме Вазнесењу на Небо, са пречистим телом на Престолу са Оцем седиш и целим светом управљаш, не заборави Твојим милосрђем нас, који смо на земљи и које кушају многе напасти и тегобе, ако смо и веома нечисти и недостојни, него у Тебе Господа нашега и верујемо и другога посредника и нада на спасење не знамо. Како си чак до ада са Крста сишао са пречистом душом Својом, да нас од власти и мучења адова ослободиш, сећајући се свега: да се чувамо од греха и страсти, који су узрок љутих страдања и смрти Твоје, да волимо правду и врлину више од свакога дара, што је Теби од нас најпријатније и најмилије, јер се у свему искушавамо. О, Свеблаги, Сам знаш како је велика немоћ тела и духа нашега, а непријатељ је као лав који риче и тражи некога да прогута. Не остави нас без Твоје свемоћне силе и помоћи, и буди с нама увек чувајући нас и покривајући, упућујући и храбрећи нас, радујући и веселећи дух наш. Наслањајући се на крила Твоје доброте и љубави сав живот наш временски и вечни Теби предајемо, нашем Владики, Исусу и Господу и Искупитељу, молећи из дубине душе да Ти који знаш свачију судбину учиниш да пређемо без опасности долину овог мрачног живота, и достигнемо боголепни Твој дворац који си обећао спремити свима онима који верују у Име Твоје и који следују Божанственим стопама Твојим. Јер си Ти наша нада и утеха и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом у све векове. Амин. Тропар, глас 4. Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. Кондак, глас 6. Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас.
  19. Издавачко-информативна установа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ синоћ је у Београду представила комплет Изабраних дјела Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија. На промоцији су говорили Његово високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, академик Матија Бећковић, проф. др Мило Ломпар и у име редакције Желидраг Никчевић. Светигора је свој темељни издавачки и духовни подухват Изабрана дијела Митрополита Амфилохија, 30 наслова у 36 књига, представила у препуној крипти Храма Светог Саве на Врачару, међу којима су били архијереји СПЦ, монаштво и свештенство из више епархија, академици, професори Богословије, Богословског и других факултета у Србији, књижевници, представници културног живота и многобројни вјерни народ. Основна идеја приређивача је, како је истакао Желидраг Никчевић, да се читаоцима вјерно предочи Митрополитово пастирско, духовно, интелектуално дјеловање: „Да се овим књигама истинито посвједочи колико је та служба била племенита, како су у његовим предавањима, текстовима, бесједама и у живом контакту са људима формулисана нека од најтежих питања не само наше вјере, него и наше стварности, савјести и људске одговорности.“ Ове књиге су припремане и штампане дуже од једне деценије, саборно као производ бриге и љубави, најприје пастира према својој духовној дјеци и љубави уздарију те духовне дјеце према свом родитељу, истакао је Никчевић и додао да су у њиховом настајању учествовали владике, свештеници, монаси и мирјани, преко тридесет Митрополитових духовних чеда са владиком Јоаникијем на челу. Овај издавачки подухват је заједничко дјело двају епархија Српске православне цркве: Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. „Прикупљајући књиге, текстове, предавања и бесједе, дискове и касете са звучним и видео-записима, схватили смо да је то огроман материјал искуства, вјере, богољубља и човјекољубља. Ово дјело, које је настало без директних литерарних претензија и можемо слободно рећи из скромног осјећања дужности према ближњему и своме народу, није само теологија, нити философија, нити поезија, ни бесједништво, већ је оно мирно у својој снази, озбиљно и достојанствено у изразу и доброј намјери, суштински збир свега тога.“ Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је нагласио да му је велика част што учествује у представљању монументалног, књижевног и теолошког, дјела Митрополита Амфилохија, истичући велики труд оца Радомира Никчевића који је формирао тим, управљао и осмишљава овај издавачки подухват. Владика Јоаникије је направио провизорну периодизацију Митрополитовог књижевнога рада и подсјетио да се, иако је почео да пише много раније, као теолог пројавио и објавио са својим докторатом о Светом Григорију Палами. „Говорило се, и то је тако, да је то најбољи докторат на теолошким наукама код Срба. Њему је свакако било од огромне користи изучавање Светих отаца, посебно Светог Григорија Паламе, чије дјело не само да је добро изучио и обрадио, него и усвојио, преточио у своје искуство.“ По ријечима владике Јоаникија види се, и кроз његово теолошко и књижевно дијело, да је он ослоњен на мисао и опит Светих отаца из Свете Горе Атонске. „Када је радио свој докторат и када се бавио науком најозбиљније, Митрополит Амфилохије се истовремено везивао за Свету Гору да се научи не само слову из књига, него да осјети слово Божије, ријеч Божију у тишини Светогорској. Та чежња да доживи ријеч Божију, да уђе у њен смисао, отворила му је неслућене видике.“ Након тог дјелања у Грчкој, књижевног, теолошког и проповједничког, како је рекао Преовећени владика, Митрополит је, као професор Богословског факултета, наставио да ствара у другачијим условима: „Нарочито се бавио тумачењем Светог писма, и Старог и Новог завјета, бавио се философијом хришћанског васпитања и о томе написао изваредну књигу која служи као уџбеник на богословском факултету. Тада је постао познат и као проповједник живе ријечи Божије која је заиста била и богонадахнута и стваралачка, што се види по препороду који је настао управо у Београду, око Теолошког факултета, као и око манастира Ваведења и Ћелија, гдје је предавао, проповједао и служио тадашњи јеромонах Амфилохије.“ Владика Амфилохије је наставио да се озбиљно бави богословљем, али свега је више привлачио пастирски рад. Пуних 35 година, Митрополит Амфилохије ствара као архијереј, прво у Банату у много лакшим условима, иако је и тамо било проблема разних, а затим у Црној Гори: „Ту можемо видјети какав је Митрополит стваралац. Просто није кабинетски човјек. За многе од нас стварати било шта ваљано у таквим условима у којима је он живио, у једном огњу и сталној борби, под сталним притисцима и оптужбама, не би било могуће. У његовом случају те тешкоће, препреке и проблеми били су изазов, то је још више пробудило и мотивисало њега као ствараоца. Посебно, дакле, у овом његовом књижевном дјелу треба истаћи проповиједи које имају пастирски и понекад пророчки карактер“, истакао је, између осталог, Преосвећени Епископ Јоаникије. Академик Матија Бећковић се присјетио дана Митрополитове хиротоније на Цетињу када му је рекао да ако пожели да буде светац нигдје зато неће имати бољих услова: „Нисам ни слутио колико сам погодио. Најмања држава, с најмање свога народа, земља с најмање земље, окамењена српска вјера, како је назвао Лазар Костић, све више личи на препилану колијевку. Власт се не устеже да насрће на васкрслу, већ једном распету и убијену Митрополију, чијим се мученикословом може похвалити мало која митрополија на свијету. “ Бећковић је казао да као што мрак чини да се звјезде виде, тако и црногорске прилике чине да Митрополит Амфилохије буде виднији: „Црногорско-приморска митрополија је једина вишенационална институција у Црној Гори чији су духовници исте вјере, али нису исте нације. Умјесто да се тиме дичи, режим пријети да ће им ускратити гостопримство, тако да је неким чудом жив игуман Стефан, имао би проблема са мјестом боравка.“ Свијету одлученом од истине својим примјером владика Амфилохије је показивао да без истине нема слободе, истакао је Бећковић и додао: „Своју Митрополију украсио је стотинама богомоља, разрастао је себе и вјером заштитио и постао не само тврђава Српске православне цркве, него један од стубова православља. Представљамо његова изабрана дјела у 35 књига, а његово право најзначајније ремек-дјело је његов 80 – годишњи живот и животни пут. Представљамо их у Храму Светог Саве на Врачару, а он је један од најзаслужнијих што је изборено право да се тај храм подигне. Молим се за још многаја љета Митрополита Амфилохија!“ Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије нагласио је да иза ових књига стоји један у правом смислу те ријечи духовни горостас. Владика је на почетку свог обраћања са присутнима подијелио сјећање да је као студент треће године Философског факултета посјећивао предавања широм Београда. Тада се код њега искристалисао став да би волио да се бави теологијом, а послије једног предавања Митрополита Амфилохија на Богословском факултету осјетио је лично унутарње просветљење – чуо глас да мора да упише Богословски факултет, што је и учинио. Била су то времена, по његовом казивању, када се наш народ будио с једне стране из летаргије богозаборава, а с друге стране превазилазио у себи богоборство гдје, поред неколико великих имена и отаца наше Цркве једно од најважнијих мјеста заузима управо Митрополит Амфилохије. „Наш Господ је рекао Идите и проповједајте Јеванђеље и крштавајте све народе у име Оца и Сина и Светога Духа. Дакле није рекао идите и пишите књиге, зато када стојимо пред оволиким хиљадама страница неко се може запитати гдје је ту послушност тој ријечи Божијој и да ли су ове књиге, исписане љубављу и вјером Митрополита Амфилохија, у супротности са том ријечју Христовом. Наравно да није у супротности са ријечју који је Господ упутио својим апостолима, јер поред тога стоји и она ријечи лете, оно што је записано остаје.“ Оно што је квинтесенција свих страница Изабраних дјела Митрополита Амфилохија је, по мишљењу владике Порфирија, управо у складу са том ријечју Христовом: „Иако је Митрополит Амфилохије ступио на српску сцену као доктор наука, дакле као научник, та његова прва књига, али и све потоње странице које су исписане, јесу у правом смислу те ријечи наука. Али не наука онако како смо често навикли да је разумјевамо у сколастичком смислу те ријечи, не наука која је сама себи циљ и нема везе са животом његовим прије свега, а онда и шире животом Цркве Христове. Ријечи све од прве до последње, које се налазе у ових 37 томова, имају нераскидиву везу са животом Цркве и нису ништа друго него управо у служби крштавање свих народа у име Оца и Сина и Светога Духа.“ Владика Порфирије је нагласио да ријеч записана у овим књигама, није ријеч Митрополита Амфилохија. То су ријечи Господа Исуса Христа Спаситеља нашег и само у том смислу су и ријечи Митрополита Амфилохија: „То значи да су то ријечи које нису проистекле из интелектуалних промишљања, гимнастика и акробација, него прије свега из његове живе, пламене, огњене, како је рекао владика Јоаникије, вјере. Сигуран сам да ће свако ко отвори било коју страницу ове књиге, чути глас Митрополита Амфилохија, али ће иза његовог гласа, још громогласније, чути ријеч Божију – ријеч Христову. Зато слободно могу да кажем да су ове књиге Јеванђеље Христово, или боље рећи продужено Јеванђеље Господа нашег Исуса Христа“, закључио је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије. Проф. др Мило Ломпар је казао да је у осветљавању разнородне и различите личности писца ових изабраних дјела, у дочаравању различитих активности којима је Митрополит испунио свој дуги и плодоносни живот, можемо узети у обзир различите чиниоце, али је он као професор књижевности ставио нагласак на чињенице које се у овим дијелима дотичу подручја књижевности. „Књижевност није неко случајно подручје у духовном искуству Митрополита Амфилохија, она је у извјесном смислу један специфични медијум кроз који се његова мисао пробија достижући различите аспекте његовога лика, па нам његови увиди у књижевно искуство веома често дочаравају унутрашње језгро тог лика, његову богословску, филозофску и активну пастирску улогу.“ Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је благословећи овај скуп, захвалио учесницима и организаторима, нагласивши да се, слушајући излагања ових умних људи, питао ко је тај о коме се говори, јер све што је речено говори не о ономе о коме се говори, него о онима који је су уградили своју вјеру и своју мисао у њега. Подсјетио је да су на промоцији поменути Свети Владика Николај и отац Јустин, као и да су обојица у вријеме кад је он био студент били забрањени. „Међутим, међу књигама у нашој Богословије, гдје сам био и библиотекар, пронашао сам списе владике Николаја, па чак и неке од оних који су штампани у иностранству, које је владика Лаврентије послије штампао и тајно уносио у нашу земљу. Тај сусрет са владиком Николајем је нешто што је просто за мене као младог човјека било откровење у тим временима великог притиска на Цркву, на вјеру.“ Такође је и сусрет са старцем Јустином Ћелијским 1959. година на сахрани госпође Барловец, његове духовне ћерке, на Новом гробљу утицао на Митрополита: „То виђење оца Јустина, тог огња који је избијао из њега, то је нешто што се мене дотакло тако дубоко. Онда су га свештеници питали колико ће трајати његова бесједа, бојећи се шта ће рећи јер је био под присмотром, а он каже кад говорим о вјечности заборављам на вријеме. Није дуго говорио, али је тако потресно говорио, са таквим огњем и дубоком вјером, до земље се клањајући пред госпођом Љубицом Барловец.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Отац Јован је најприје тумачио Свето Јеванђеље на Пету (Глувну) недјељу Часног поста, посвећену великој угодници Божијој Преподобној Марији Египћанки, чији празник славимо управо на овај дан (14. априла), дотичући се разних проблема који муче православног хришћанина, чије рјешење лежи управо у лијечењу наших страсти покајањем, постом и исповијешћу. Ово су само неке од тема којих се отац Јован дотакао у овој душекорисној емисији, коју топло препоручујемо за слушање. Звучни запис емисије Извор: Радио Светигора
  21. У другу недељу Часног поста, 24. марта 2019. године, у дворани Светосавског дома у порти Световрачевског храма у Футогу, протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду, одржао је предавање на тему: Васкрсење Христово и Други долазак Господа Исуса Христа. По завршеном излагању, отац Жељко је одговарао на питања присутних. Ово је друго предавање које је, у току Васкршњег поста, организовала Црквена општина футошка. Извор: Радио Беседа
  22. Испит није толико страшан ако је онај ко полаже спремао сва питања. А ако знате само како се испит зове, а не знате шта ће вас питати и у ком обиму, испит постаје права егзекуција. У случају с Великим даном Христовог Суда унапред нам је објављен садржај онога за шта ћемо одговарати, другим речима, која су испитна питања. Углавном ће бити страшно онима који студирају „традиционално“: изостају са предавања, не отварају уџбеник и тек дан пред испит узалудно покушавају да надокнаде све оно што су неоправдано пропустили у току семестра. Дакле, речено нам је да је Христос гладан, да нема одећу, да повремено лежи у болници или се налази иза решетака, да је Христос – туђиноватељ. А од нас се тражи да Му пружимо онолико љубави колико можемо како би нам узвратио позивом: „Дођите, благословени, наследите Царство које је за вас приправљено.“ Мислим да није ствар само у човекољубљу и да сад сви волонтери, сви доброчинитељи и сви филантропи могу да се опусте. Со није само добро које је учињено за ближњег. Со је пре свега виђење Христа пред собом. Не спасава добро које је учињено због родбинских односа, или добро које је учињено због нежних осећања која су одједном обузела душу. У ово не спада ни добро учињено по принципу: ти мени, ја теби. Човека пре свега спасава умеће да види Господа. У Свом Оваплоћењу Син Божији се умањио и понизио. Не треба сад да Га замишљамо како седи на престолу. Треба да Га видимо у човеку који се налази поред нас. Управо то је истински подвиг вере и за њега се добија награда. „Христос је поплавио од хладноће!“; „Христос пружа руку на твојој капији!“; „Христос није јео већ ко зна колико дана...“ Таквим изразима Златоуст обично буди савест својих слушалаца питајући: „Како можеш да мењаш коња и кочије, да препуњаваш кућу скупим посуђем и одећом?! Или не верујеш, или си заборавио шта ће те питати на Страшном суду?“ Тема је актуелна у све дане до свршетка света. Вера је способност виђења. Израиљ је „онај ко види Бога“. Црква је у потпуности достојна да се назива, а и назива се Новим Израиљем. И прво је потребна управо способност виђења коју дарује вера, а затим иду добра дела. Ако знаш Коме чиниш добро, ни чаша воде коју пружиш неће бити пропасти. Иначе људско добро лако пропада, као да га једу мишеви или разједа рђа, због сопствене хвале, приписивања себи наводних заслуга и због појачане активности услед узавреле крви. „А тело и крв не могу наследити Царство Божије.“ Тежња ка добру је уткана у човека. Али у случају да нема вере човек ће жар срца потрошити на чудне и сумњиве ствари. Зар смо, на пример, чули мало холивудских звезда које због сажаљења према дугодлаким животињама проповедају одрицање од крзнене одеће? Наизглед, и ово је добро, али тешко да ће се ово добро на Суду претворити у заштитни панцир. Борба против гојазности, борба за екологију, борба за разноразна измишљена права – управо то је грозничава делатност човечанства које има проблема с вером. Благо човеку који на Суду од Господа буде чуо: „Знам те.“ На пример, једном си, али управо Христа ради, извадио из ормара препуног крпица џемпер или капут и дао озеблом сиромаху. Можда ће се управо у овом џемперу или у овом капуту Христос појавити пред твојим очима у Последњи дан. „Посетио си Ме у тамници.“ „Заступио си се за Мене.“ И данас треба да се сетимо шта смо управо учинили за Христа и ради Христа, а не због других мотива. Могуће је да у стварности не постоје људи који нису учинили ниједно добро дело. Али крајње је мало људи који погледом ума виде оно о чему говори Јеванђеље. Мало је људи који су лично Спаситељу посветили сав свој труд. И да учињено не би одлетело у прах бар једном годишње чујемо подсећање на то да се мења вредност ствари, да расте њихов значај, да касније за нама иду управо у зависности од тога да ли смо их у себи посветили Господу. Узгред речено, закон важи и у супротном смеру. Неко је облачио и хранио Христа. Али неко Га је скидао. Варао, избацивао из стана. Неко је клеветао и плео мреже, био злурад и понашао се као змија на путу. И у овом случају ће морати да чује: „То сте Ми ви урадили.“ Од нас се не тражи ништа велико и компликовано. Ионако ћемо ићи у болнице и делити храну, примати госте и поклањати дарове. Само треба да испунимо реч: „Увек имај на уму Господа.“ И онда ће се оно што чинимо претворити у благо. Овде у Јеванђељу нема ни речи о посту или о другим облицима аскетизма. Ради се само о елементарној човечности у коју смо додали прстохват соли и која је постала заиста укусна. „Свака жртва ће се сољу осолити.“ „Имајте соли у себи.“ Ако со обљутави, суђено јој је да буде згажена. Јеванђеље је лако! Паметно је, али лако! Врло паметно и врло лако! На Суду ће бити добро онима који су паметни у Христу, а не онима који су померали горе. Ево, добро је познато да никоме не треба да судимо, па нећемо бити осуђени на Суду. Ово теоретски знају многи... Погледајте човека којем је туђе осуђивање, наравно, ако га има у вашој близини. Онај ко не осуђује улаже велики унутрашњи напор, а споља се наизглед ничим не бави. Исто је и са доброчинитељем. Поступајући с вером он чини најпростије ствари, а награда за њих је будући живот у Граду од злата с бисерним вратима. Сви трговци света, – каже Николај Српски, – теже ка томе да оно што је скупо купе што јефтиније, и да што скупље продају јефтино. Само Христос јефтино (живот Своје творевине) купује драгоценом Крвљу и продаје вечно блаженство по свима приступачној цени. Човек само због једног разлога може да не искористи ове живе и једноставне речи – због неверја. Неверје је име наше епохе. И оци су нам унапред рекли да ће хришћани из последњих времена по слави својих дела бити ништавни у поређењу са хришћанима из старих времена. Али је после тога речено да ће ако сачувају веру бити изнад старих. Све напоре треба да уложимо у то да вера Божија живи и да делује, и да никуд не нестане. У том случају ће чак и оскудни напори у добру покрити нашу наготу и обући ће нас у брачну одећу на онај Велики Дан кад ће се чак и Анђели уплашити. Извор: Православие.ру
  23. На почетку емисије отац Бенедикт је тумачио Свето Јеванђеље које се чита на недјељу о Митару и фарисеју, истичући посебно колико је гријех гордости ружан пред Господом. Отац Бенедикт је, одговарајући на питање наших слушалаца, објаснио и колико је битно читати Псалтир, као и колики је гријех абортус и како се спасити гријеха хомосексуализма. Емисију са оцем Бенедиктом топло препоручујемо за слушање. Звучни запис емисије Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...