Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'година'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 110 results

  1.   Учесници прославе били су и изасланици Патријарха Александријског Теодора Другога (Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим) и московског Кирила (Епископ городецки и ветлужски г. Августин) и Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил.   Учествовали су и представници Имераторског православног палестинског друштва, основаног под покровитељством руских царева у другој половини 19. вијека због православне мисије у Светој земљи.   Међу угледним гостима били су академик Олег Колобов, представник овог друштва из Нижњег Новгорода, прф. др Светлана Колоб ова и предсједник Словенске академије наука из Москве Сергеј Бабурин.   У суботу, 19. маја манифестација је отпочела Светом архијерејском литургијом и освећењем новоподигнутог спомен-обиљежја царским страстотерпцима:   http://www.mitropolija.com/u-manastiru-dajbabe-osvestano-spomen-obiljezje-carskim-strastoterpcima-romanovima   Истога дана увече у крипти подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења отворена је изложба фотографија „Црна Гора и Романови“ и уприличено предавање о њиховом животу, страдању и светости:   http://www.mitropolija.com/prof-dr-oleg-kolobov-ubistvo-romanovih-je-pokusaj-sprijecevanja-razvoja-ruskog-i-pravoslavnog-svijeta   Светом архијерејском литургијом у цркви Свете Петке и отварањем представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору, у Будви је у недјељу, 20. маја настављено четвородневно обиљежавање стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца:   http://www.mitropolija.com/sabornom-arhijerejskom-liturgijom-i-otvaranjem-predstavnistva-imperatorskog-palestinskog-pravoslavnog-drustva-u-budvi-nastavljena-duhovna-manifestacija-porodica-romanov-sto-godina-svetosti/   Архијереји гости манифестације су након тога посјетили Цетињски манастир, гдје је служена свечана доксологија:   http://www.mitropolija.com/arhijereji-gosti-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-posjetili-cetinjski-manastir   Трећи дан обиљежавања стоте годишњице страдања Царских страстотерпаца Романових почео је саборном Архијерејском литургијом у никшићком саборном храму Светог Василија Острошког, задужбини цара мученика Николаја Другог Романова:    http://www.mitropolija.com/treci-dan-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-saborna-arhijerejska-liturgija-u-niksicu   Истог дана увече, у Словенском културном центру у Никшићу је одржано предавање о царској породици:   http://www.eparhija.me/maj-2018-predavanje-u-niksicu   Манифестациуја је завршена у уторак, 22. маја Светом архијерејском литургијом у цркви Светог Николаја Мирликијског и освећењем новог парохијског дома при овоме храму у Бару:   http://www.mitropolija.com/cetvrti-dan-manifestacije-porodica-romanov-sto-goina-svetosti-arhijerejska-liturgija-i-osvecenje-parohijskog-doma-u-baru     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Од 19 – 23. маја у Митрополији црногорско-приморској и Епархији будимљанско-никшићкој одржана је духовна манифестација „Породица Романов – сто година светости“, којом је на торжествен начин обиљежено 100 година од мученичке кончине последњег руског цара Николаја Другог Романова, царице Александре и њихове дјеце – царевића Алексеја и принцеза Олге, Татјане, Марије и Анастасије. Учесници прославе били су и изасланици Патријарха Александријског Теодора Другога (Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим) и московског Кирила (Епископ городецки и ветлужски г. Августин) и Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил. Учествовали су и представници Имераторског православног палестинског друштва, основаног под покровитељством руских царева у другој половини 19. вијека због православне мисије у Светој земљи. Међу угледним гостима били су академик Олег Колобов, представник овог друштва из Нижњег Новгорода, прф. др Светлана Колоб ова и предсједник Словенске академије наука из Москве Сергеј Бабурин. У суботу, 19. маја манифестација је отпочела Светом архијерејском литургијом и освећењем новоподигнутог спомен-обиљежја царским страстотерпцима: http://www.mitropolija.com/u-manastiru-dajbabe-osvestano-spomen-obiljezje-carskim-strastoterpcima-romanovima Истога дана увече у крипти подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења отворена је изложба фотографија „Црна Гора и Романови“ и уприличено предавање о њиховом животу, страдању и светости: http://www.mitropolija.com/prof-dr-oleg-kolobov-ubistvo-romanovih-je-pokusaj-sprijecevanja-razvoja-ruskog-i-pravoslavnog-svijeta Светом архијерејском литургијом у цркви Свете Петке и отварањем представништва Императорског православног палестинског друштва за Црну Гору, у Будви је у недјељу, 20. маја настављено четвородневно обиљежавање стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца: http://www.mitropolija.com/sabornom-arhijerejskom-liturgijom-i-otvaranjem-predstavnistva-imperatorskog-palestinskog-pravoslavnog-drustva-u-budvi-nastavljena-duhovna-manifestacija-porodica-romanov-sto-godina-svetosti/ Архијереји гости манифестације су након тога посјетили Цетињски манастир, гдје је служена свечана доксологија: http://www.mitropolija.com/arhijereji-gosti-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-posjetili-cetinjski-manastir Трећи дан обиљежавања стоте годишњице страдања Царских страстотерпаца Романових почео је саборном Архијерејском литургијом у никшићком саборном храму Светог Василија Острошког, задужбини цара мученика Николаја Другог Романова: http://www.mitropolija.com/treci-dan-duhovne-manifestacije-porodica-romanov-sto-godina-svetosti-saborna-arhijerejska-liturgija-u-niksicu Истог дана увече, у Словенском културном центру у Никшићу је одржано предавање о царској породици: http://www.eparhija.me/maj-2018-predavanje-u-niksicu Манифестациуја је завршена у уторак, 22. маја Светом архијерејском литургијом у цркви Светог Николаја Мирликијског и освећењем новог парохијског дома при овоме храму у Бару: http://www.mitropolija.com/cetvrti-dan-manifestacije-porodica-romanov-sto-goina-svetosti-arhijerejska-liturgija-i-osvecenje-parohijskog-doma-u-baru Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3.   У току Литургије Владика је звањем протонамесника наградио старешину храма јереја Владу Вуковић за досадашњи труд и бригу о храму, поуком да и даље напредује и труди се заједно са својом парохијом. У  наставку Литургије Владика је крстио малог Данила, четврто дете оца Владе.     Владика је на крају Литургије одржао очинску беседу, протумачивши Св. јеванђење и похваливши труд и рад надлежног свештеника, рекавши да се парохијани угледају на свог свештеника, који је у овом тешком времену смогао снаге да одгаја тако велику породицу и улаже велики труд у старању око своје парохије. Одмах након литургијског сабрања у порти Цркве одржан је кратак културно – уметнички програм који је припремио КУД „Црнајка“. У наставку је уследио свечани ручак који је припремила Месна заједница Црнајка заједно са својим свештеником.     У току  трпезе љубави Преосвећени владика је на предлог надлежног пароха наградио институције, фирме и појединце који су највише помогли реновирање храма и захвалио се и осталима који су помогли да овај храм напокон доживи свој преображај.     Архијерејска грамата је додељена председнику општине Мајданпек господину Дејану Вагнеру, председнику МЗ Црнајка господину Ненаду Николићу, приватном предузећу „Мимел“ ДОО из Мајданпека, брачном пару Јели и Драгутину Диммитријевићу, Горану Димитријевићу, Зорану Димитријевићу, Зорану Илићу, Ивану Илићу, Звездану Новаковићу, Тихомиру Журкићу и Радиши Гавићу.     Посебно се Владика захвалио директору рудника Мајданпек на несебичној љубави према мајци Цркви и огромној подршци и помоћи како у обнови овог храма у Црнајки, тако и помоћи око свих храмова у општини Мајданпек, уручивши му икону крсне славе, Светог Јована Крститеља, да се пред њом моли, а она да штити и благослови и њега и његов дом и све који се пред њом помоле.   Историја Светоуспенског храма у Црнајки     Из извештаја, који је по наредби Кнеза Милоша 1832. године поднела комисија која је имала задатак да попише православне храмове у тадашњој Србији, у Црнајки је постојала црква која је подигнута 1819. године. Данас, у центру села, у непосредној близини школе, на месту на којем је била поменута црква, налази се храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године, а освећен годину дана касније од стране Епископа тимочког Мелентија. Храм је подигнут углавном од новчаних прилога или од доприноса мештана.     У порти храма, са јужне стране, налази се гроб свештеника Јована Павловића, који се упокојио 1918. године. После нестанка два немачка војника у лето 1943. године, немачки окупатор је 23. августа исте године стрељао четрдесет мештана и упалио храм. Теже последице су избегнуте брзом интервенцијом мештана који су пожар угасили. Трагови тог догађаја и данас су видљиви на делу иконостаса и на неким богослужбеним књигама.     Извор: Епархија тимочка
  4. -Епископ тимочки Иларион богослужио у Црнајки код Мајданпека- На дан када света Црква прославља сабор Светих отаца првог Васељенског сабора, 20. маја 2018 године, Свету архијерејску Литургију у храму Успенија Пресвете Богородице у селу Црнајка код Мајданпека, служио је Епископ тимочки г. Иларион са свештенством из намесништава борског, неготинског и кладовског. Пре почетка службе Владика је освештао обновљени храм у Црнајки. Ово је уједно прва архијерејска Литургија још од освећења храма 1897. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У току Литургије Владика је звањем протонамесника наградио старешину храма јереја Владу Вуковић за досадашњи труд и бригу о храму, поуком да и даље напредује и труди се заједно са својом парохијом. У наставку Литургије Владика је крстио малог Данила, четврто дете оца Владе. Владика је на крају Литургије одржао очинску беседу, протумачивши Св. јеванђење и похваливши труд и рад надлежног свештеника, рекавши да се парохијани угледају на свог свештеника, који је у овом тешком времену смогао снаге да одгаја тако велику породицу и улаже велики труд у старању око своје парохије. Одмах након литургијског сабрања у порти Цркве одржан је кратак културно – уметнички програм који је припремио КУД „Црнајка“. У наставку је уследио свечани ручак који је припремила Месна заједница Црнајка заједно са својим свештеником. У току трпезе љубави Преосвећени владика је на предлог надлежног пароха наградио институције, фирме и појединце који су највише помогли реновирање храма и захвалио се и осталима који су помогли да овај храм напокон доживи свој преображај. Архијерејска грамата је додељена председнику општине Мајданпек господину Дејану Вагнеру, председнику МЗ Црнајка господину Ненаду Николићу, приватном предузећу „Мимел“ ДОО из Мајданпека, брачном пару Јели и Драгутину Диммитријевићу, Горану Димитријевићу, Зорану Димитријевићу, Зорану Илићу, Ивану Илићу, Звездану Новаковићу, Тихомиру Журкићу и Радиши Гавићу. Посебно се Владика захвалио директору рудника Мајданпек на несебичној љубави према мајци Цркви и огромној подршци и помоћи како у обнови овог храма у Црнајки, тако и помоћи око свих храмова у општини Мајданпек, уручивши му икону крсне славе, Светог Јована Крститеља, да се пред њом моли, а она да штити и благослови и њега и његов дом и све који се пред њом помоле. Историја Светоуспенског храма у Црнајки Из извештаја, који је по наредби Кнеза Милоша 1832. године поднела комисија која је имала задатак да попише православне храмове у тадашњој Србији, у Црнајки је постојала црква која је подигнута 1819. године. Данас, у центру села, у непосредној близини школе, на месту на којем је била поменута црква, налази се храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут 1896. године, а освећен годину дана касније од стране Епископа тимочког Мелентија. Храм је подигнут углавном од новчаних прилога или од доприноса мештана. У порти храма, са јужне стране, налази се гроб свештеника Јована Павловића, који се упокојио 1918. године. После нестанка два немачка војника у лето 1943. године, немачки окупатор је 23. августа исте године стрељао четрдесет мештана и упалио храм. Теже последице су избегнуте брзом интервенцијом мештана који су пожар угасили. Трагови тог догађаја и данас су видљиви на делу иконостаса и на неким богослужбеним књигама. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  5. Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Патријарха Алексанријског Теодора Другог на обиљежавању стоте годишњице страдања царских страстотерпаца Романових, Епископ городецки и ветлужски г. Августин, изасланик Патријарха московског Кирила и Архиепископ медонски Руске заграничне цркве г. Михаил посјетили су данас Цетињски манастир. Након свечане доксологије Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије упознао је високе госте са историјом и духовним значајем Цетињског манастира. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Пред почетак Свете Литургије Епископ сремски г. Василије донео је кивот са честцом моштију Светог Арсенија Сремца и предао високопреподобној игуманији мастира Ждребаоник, мати Јустини, која је са архијерејима, свештенством и монаштвом наше Свете Цркве, кроз дугачак шпалир унела кивот у цркву Светог Николе која прославља 550 година постојања. Торжественом Литургијом началствовао је Епископ сремски г. Василије са Епископом Јованом (Пурићем) уз саслужење високопреподобног архимандрита Стефана игумана манастира Велике Ремете. На видео прилогу благодаримо Телевизији Храм. View full Странице
  7. У препуном амфитеатру „Слободан Јовановић“, присутнима, међу којима је највише било студената, обратили су се Арно Гујон, оснивач добротворне организације „Солидарност за Косово“ и носилац ордена Светог Саве првог степена, затим проф. др Даница Грујичић, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета у Београду
  8. На Правном факултету у Београду, у среду 16.маја, одржана је трибина под називом „НАТО агресија и њене последице 19 година касније“. У препуном амфитеатру „Слободан Јовановић“, присутнима, међу којима је највише било студената, обратили су се Арно Гујон, оснивач добротворне организације „Солидарност за Косово“ и носилац ордена Светог Саве првог степена, затим проф. др Даница Грујичић, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета у Београду View full Странице
  9. Битка на Сутјесци или Пета непријатељска офанзива, је назив који је у југословенској историографији одомаћен назив за операције „Шварц“ (нем. Schwarz, „црно“) немачких трупа у лето 1943. године. Циљ ове операције било је разбијање група отпора, како актуелног, тако и потенцијалног, и чврсто поседање јадранског залеђа, што је добило на важности наступањем Савезника у Средоземљу. Првобитно, у време прављења плана за етапно успостављање контроле у јадранском залеђу, као трећа фаза била је предвиђна операција ради разоружавања четника у италијанској окупационој зони, под кодним називом „Вајс III“ (нем. Weiss, „бело“). Након продора Главне оперативне групе НОВЈ у источну Херцеговину и Црну Гору, наметнула се потреба за појачањима и ревизијом планова. Нова испланирана операција имала је за циљ разоружање четника и уништење оперативне групе НОВЈ, и добила је кодни назив „Шварц“. Операција је имала две етапе - разоружање и распуштање четника (и ликвидацију Михаиловићевог штаба), и уништење оперативне групе НОВЈ. Деликатан проблем представљале су чврсте везе четника са италијанским снагама. И поред сагласности са највишег места, италијанске снаге на свим нивоима снажно су се супротстављале тој идеји. Пошто је отпор четника изостао, борбе су почеле 15. маја, концентричним наступањем против главнине снага НОВЈ на простору Санџака и северне Црне Горе, а завршиле се 15. јуна 1943. године пробојем обруча и пробојем главнине снага НОВЈ у Босну. Немачке трупе успеле су да опколе Главну оперативну групу Врховног штаба НОВ и ПОЈ на тешком планинском терену. Тиме су успеле да снагама НОВЈ наметну дуготрајне одсудне борбе, које су биле супротне тактици партизанског ратовања и, с обзиром на однос снага у људству и техници, биле крајње неповољне по НОВЈ. Снаге НОВЈ нашле су се затворене на малом простору, непрекидно тучене концентрисаним артиљеријским и ваздухопловним снагама. Оне су претрпеле велике губитке, али су доказале своју борбену чврстину и успеле да пробију обруч и пређу у противофанзиву у источној Босни. Ово је била несумњиво, и по обиму и по броју погинулих војника, највећа до тада предузета операција на простору Југославије. Овај низ операција („Вајс I“, „Вајс II“ и „Шварц“) представља прелаз између гоњења герилских група, што је био преовлађујући облик дејстава 1941. и 1942, и отвореног маневарског рата, који је наступио доласком Друге оклопне армије на територију Југославије августа 1943. године. Ову операцију карактерише крајње залагање војника обеју страна на изузетно тешком терену. У посебно тешкој ситуацији била је оперативна група НОВЈ, која је на слабо настањеном подручју остала без извора хране. И поред глади, врло тешких губитака, екстремних физичких напора и непрекидних оштрих борби снаге НОВЈ задржале су висок морал, дисциплину, борбену кохезију и убојитост, што им је признао и непријатељ.[3] Битка на Сутјесци постала је због тога симбол изузетног пожртвовања, храбрости и моралне чврстине у најтежим искушењима. Многе улице, школе, установе и спортска друштва у послератној Југославији назване су по овој бици. Припреме за операцију „Шварц“ На основу посете министра иностраних послова Италиje, грофа Галеаца Ћана, Хитлеровом главном стану у Виници на Источном фронту, као и из писма које је Хитлер упутио Бениту Мусолинију, видело се да немачки Вермахт дубоко верује да ће савезници извршити инвазију Балкана после победе код Ел Аламејна и поседање северне Африке. Операцијама „Вајс I“, „Вајс II“ и „Вајс III“ (нем. Weiss I, II и III, „бело“), тј. битке на Неретви, немачки Вермахт није постигао жељене циљеве и није уништио побуњену герилу на Балкану, па се приступило припремама за нови подухват. Операцијом „Шварц“, Вермахт је намеравао да рашчисти позадину јадранске обале уништавајући и четнички и партизански покрет, који су се и даље чврсто држали у Херцеговини и Црној Гори. Пошто је план „Вајс“ захтевао ангажовање додатних снага ради потпуног уништења снага НОВ и ПОЈ, Хитлер је замислио операцијски план „Шварц“ потпуно супротан од плана „Вајс“. Пошто су италијански команданти у Југославији били веома несклони разоружању четника, Хитлер је сагласност изборио преко Мусолинијеве владе и Генералштаба. Ипак, у првој фази по том питању дошло је до напетости и неспоразума између немачке и италијанске војске. За ову операцију командант Југоистока, генерал-пуковник Александар Лер, добио је као појачање на располагање 1. брдску дивизију са источног фронта. Лер је тактичку команду поверио немачком команданту трупа у Хрватској Рудолфу Литерсу. Борбена групација за ову операцију отуда је носила назив Корпус Хрватска. Ангажоване снаге у операцији „Шварц“ Осовинске снаге Немци су знали за велику важност целе операције па су за њу ангажовали чак 8 дивизија, 3 пука и једну целокупну бригаду. Око 120.000 војника. Осим Немаца, ангажовани су и делови италијанске армије, хрватског домобранства и бугарских пукова. За операцију „Шварц“, Немцима је било уступљено на располагање: Немачке снаге 1. немачка брдска дивизија — генерал-лајтнант Валтер Штетнер (нем. Generalleutnant Walter Stettner Ritter von Grabenhofen) 7. СС дивизија „Принц Еуген“ — СС-обергрупенфирер Артур Флепс (нем. SS-Obergruppenführer Artur Phleps) 118. ловачка дивизија — генерал-лајтнант Јозеф Киблер (нем. Generalleutnant Josef Kübler) 104. немачка ловачка дивизија (делови) — генерал пешадије Хартвиг фон Лудвигер (нем. General der Infanterie Hartwig von Ludwiger) 369. легионарска дивизија — генерал-лајтнант Фриц Најдхолд (нем. Generalleutnant Fritz Neidholdt) 4. пук Бранденбург самостални 659. инжињеријски батаљон 202. тенковски батаљон Снаге НДХ 4. Домобрански горски здруг Италијанске снаге Дивизија „Тауринензе“ — генерал-мајор Микеле Радело Дивизија „Ферара“ — пуковник Карло Магаљоти Дивизија „Венеција“ — пуковник Марко Лукио Бугарске снаге 61. ојачани бугарски пук из Тракије 63. комбиновани бугарски пук За операцију је интензивно ангажована и авијација. Осовинске снаге на терену подржавало је преко 300 авиона разних типова. Целокупном операцијом на немачкој страни је руководио генерал-пуковник Александар Лер, командант Армијске групе Е. Тактички командант био је генерал Рудолф Литерс, командант корпуса Хрватска. Четници Што се тиче распореда четничких снага, у Црној Гори су се тада једино налазили групе корпуса Црне Горе мајора Павла Ђуришића и то: Лимски корпус – мајор Милорад Јоксимовић Дурмиторски корпус – капетан Иван Ружић Невесињски корпус – поручник Милорад Поповић Шаховићки одред Мојковачки одред Пољски одред Дурмиторски одред НОВЈ Снаге НОВ и ПОЈ су бројале око 22.000 бораца (укључујући болницу): Прва пролетерска дивизија – генерал-мајор Коча Поповић Друга пролетерска дивизија – генерал-мајор Пеко Дапчевић Трећа ударна дивизија – пуковник Радован Вукановић, затим пуковник Сава Ковачевић, Седма банијска дивизија – пуковник Павле Јакшић Шеста источнобосанска бригада Петнаеста мајевичка бригада Немачки план операције У првој фази, Немци су планирали да препадима и користећи превару и изненађење, разоружају и интернирају четнике ослоњене на италијанске снаге. У другој фази предвиђено је концентрично наступање против снага НОВЈ. Немачка команда је оперативни план наступања против НОВЈ. прилагодила карактеристикама терена. Планирали су да концентричним наступањем Оперативну групу НОВЈ. сабију на природно изоловани и готово ненастањени простор између кањона Таре и Пиве, и планине Дурмитор, те да је тамо униште масовном употребом авијације, артиљерије и планинских трупа. 1. брдска дивизија својим северним крилом, италијанска дивизија „Венеција“, борбена група „Лудвигер" (724. немачки, 61. и 63. бугарски пук), 369. дивизија и 118. ловачка дивизија са 4. планинским здругом НДХ распоређене су полукружно са источне и северне стране. Ове снаге требало је да у првој фази овладају Санџаком и потисну снаге НОВЈ на леву страну Таре. Јужно крило 1. брдске, дивизија Ферара и 7. СС дивизија требало је да потисну снаге НОВЈ са југа и југоистока. Након тога, 118. дивизија имала је задатак да поседне леву обалу Пиве и тако затвори окружење тако да покушај пробоја ометају не само распоређене снаге него и дубоки речни кањони. Тиме би снаге НОВЈ биле доведене у безизлазну ситуацију и уништене. Први део операције „Шварц“ Разоружање четника Немачка 369. дивизија продрла је под борбом против јединица НОВЈ. до Фоче 6. маја, ослободивши батаљон Аоста италијанске дивизије Тауринензе и око 1.000 четника, које су снаге НОВЈ. 23 дана држале под опсадом. Четници су пуштени кућама. Приликом наступања 7. СС дивизије и 118. ловачке дивизије кроз источну Херцеговину, немачке снаге сусреле су се са извесним степеном италијанске опструкције и са чаркама са четницима. Притом је више стотина четника разоружано. Павле Ђуришић и његове снаге успоставиле су почетком маја контакт са наступајућим деловима 1. брдске дивизије. Немци су одлучили да прикрију своје стварне намере, па су прву групу разоружаних четника пустили кућама. Прихвативши комуникацију са четницима, постигли су да се велики број четника на челу са Ђуришићем концентрише у Колашину, где су већ биле распоређени и немачки борбени делови. Изненадним препадом 14. маја ујутро, Немци су похватали четнике на спавању, разоружали их, и око 1.600 интернирали у заробљеничке логоре у Грчкој и Пољској, а око 800 употребили за радне батаљоне. „Немачки удар на штаб Лимско-Санџачких четничких одреда десио се 14. маја... Претпостављао се удар Немаца, разоружање и интернација, али никако за 14. мај, па поготову што су Немци (при свом првом упаду на нашу територију) прву похватану и поведену партију четника (око њих 120) вратили натраг из Пећи и Митровице, вративши и оружје и што су нашег Начелника Штаба који је отишао за Андријевицу (пошто је Павле изврдао позив) ради студије плана за акцију протав комуниста, дочекали, примили и испратили невероватно "џентлменски" (како рече Рајо). А све ово под унапред даваном гаранцијом Италијана, којима се много вере поклањало... Сада почињем са излагањем догађаја ... 14. маја ујутру око 7 и по часова... ме је војник известио да су дошли у Колашин и око њега Немци са моторизацијом. У Павловом стану затекао сам само пола пратње... и када сам хтео и ја последњи да изађем, зачуо се сигнални пуцањ у вароши, и одмах заклапарале немачке чизме на степеницама стана... скочио сам са спрата стана у башту, угтедао у суседној башти Немце, јурнуо кроз ходник зграде поред другог... и на улици најашем на трећег који ме митраљетом натера у приземље код пратње Павлове која је већ слагала оружје на гомилу и одвођена. Држао сам се угла собе слажући оружје са последњим преосталим четником... спроводник је и нас повео.“ [4] Укупно је разоружано око 4.000 четника, од којих је већина депортована у заробљеничке логоре. Крајем 1943. већина четника враћена је из интернације. „1.)II. четници: При разоружању четника било је: 3.200 заробљених, мртвих нема.“ [5] „III. Транспортовано је:... 2.) Четника: 34 официра, 1588 војника, Неслагање ових бројева са цифром под тач. II објашњава се овако: 800 четника упућено је у носачки батаљон, евакуисани су болесни, изнемогли, људи преко 60 и испод 16 година, смртни случајеви услед исцрпљености итд.“ [5] Наступање са севера У утврђењима у Фочи још од 15. априла снаге НОВЈ држале су у блокади делове италијанске алпске дивизије „Тауринензе“ и око 1.100 четника. Последњих дана априла, делови 369. легионарске дивизије наступили су из правца Горажда према Фочи. Потискујући Шесту источнобосанску и Петнаесту мајевичку бригаду, у Фочу су продрли 3. маја и деблокирали Италијане. Четнике су разоружали, али их нису интернирали. Лево крило 369. легионарске дивизије наступило је из правца Прибоја према Пљевљима, и, не наишавши на отпор, спојило се са главнином дивизије „Тауринензе“. Наступање са истока Усиљени марш преко Пештера, 2. равногорског корпуса под командом капетана Предрага Раковића и Расинског корпуса под командом мајора Драгутина Кесеровића, хита у помоћ Врховној команди ЈВУО ка планини Јадовник, почетком маја 1943. Пре него што ће кренути по операцијском плану ка уништењу четничке гериле, Вермахт је понудио преговоре генералу Михаиловићу, нудећи му власт у Југославији уколико се савезници евентуално искрцају на Јадрану и мирну евакуацију својих и бугарских трупа. Михаиловић је све захтеве одбио и депешама у Лондону тражио да му се тачно каже датум савезничког искрцавања. У том циљу, четници су учврстили своје положаје широм целе Црне Горе и Херцеговине а на снази је и даље са Италијанима био договор о међусобном ненападању који су Енглези звали „accommodation“ (прилагођавање, компромис). Операција је са истока почела наступањем 1. брдске дивизије у Црну Гору из правца Пећ-Нови Пазар. Почетком маја Ђуришић је успоставио кантакте са деловима (претходницом Ремолд) 1. брдске дивизије и 4. пуком Бранденбург . Средином маја 1943. главнина снага ЈВуО се налазила око града Колашина којег су преотели од партизанских снага још половином 1942. У међувремену, Михаиловић је напустио село Липово у кренуо ка Бистрици, сместивши се у селу Затон, срез бјелопољски. Истог дана упркос успостављеним контактима и снажном противљењу команданта италијанског 14. корпуса генерала Ронкаље, Немци су након уласка у Колашин заробили мајора Павла Ђуришића са целим штабом и око 1.200 четника. У истој акцији су заробљени и мајор Никола Бојовић, начелник штаба Ђуришића. Упркос протесту Италијана да се мајор Ђуришић пусти, он је авионом пребачен у заробљенички логор Стриј у Пољској, док је већина официра депортована у заробљенички логор Оснабрик. У свом продору према Херцеговини, јединице 7. СС „Принц Еуген“ дивизије су заробиле око 500 херцеговачких четника и спровела их у Србију. О заробљавању мајора Ђуришића, Михаиловић је обавестио депешом Лондон. Коначно, након Михаиловићевог бекства из Црне Горе, а истовремено и из немачког обруча, немачка команда наређује да се у Сплиту штампа уцена за вођу четничке гериле. Чим је немачки план „Шварц“ окренуо своју активност против снага НОВ и ПОЈ која се врло брзо насукала у централаној Црној Гори, изашла је уцена и за Тита на истом плакату са Михаиловићем и са истом цифром од 200.000 златних немачких марака. Након заробљавања главнине четничких црногорских одреда код Колашина, Немци су наставили операцију „Шварц“. Претходне борбе Док су Немци вршили припреме за операцију „Шварц“, на територији Херцеговине и Црне Горе вођене су оштре борбе. Оперативна група НОВЈ-а је након претрпљене офанзиве „Вајс“ кренула свим снагама преко Херцеговине да се пробије у Црну Гору, уништи четнике и Италијане, и завлада тереном. На том простору би се исцрпљени борци одморили, рањеници лечили, а затим би се кренуло према Косову у јужну Србију. Жестоке борбе између партизана и италијанско-четничких снага вођене су на сектору Фоча-Калиновик-Гацко-Шавник. Невесиње које је прелазило из руке у руку чак осам пута. Снаге НОВЈ су 6. априла форсирале Дрину, разбиле делове дивизије Тауринензе и четнике код Ифсара, заузеле Чајниче и опколиле Фочу, у којој је опкољен један италијански батаљон и око 1000 четника. Гонећи четнике све дубље у Црну Гору, Врховни штаб НОВЈ се пребацио на планину Дурмитор. Након тешког пораза нанесеног Италијанима у пивском Јаворку 1. маја Прва и Друга пролетерска дивизија кренуле су у обухватно наступање ради ликвидирања италијанско-четничког гарнизона у Колашину, са намером да наставе продор према Беранама. У склопу опкољавања Колашина, ударна група батаљона (два батаљона Четврте и један батаљон Пете црногорске бригаде) разбили су 15. маја 383. италијански пук код Биоча. У области Колашина и Бијелог Поља се офанзива НОВЈ сударила са офанзивним наступањем Немаца. Први оштри сукоби избили су у Мојковцу и код Бродарева 15. Маја. Почетне борбе 15. маја 1943. отпочела је Битка на Сутјесци против Главне оперативне групе Врховног штаба НОВЈ-а. До првих оштрих сукоба дошло је на северу, између Чајнича и Фоче, са деловима 369. легионарске дивизије, и на истоку, код Бродарева и Мојковца, са 1. брдском дивизијом. Суочивши се са наступањем крупних немачких снага са истока, Врховни штаб НОВЈ-а одлучио је да заузимањем Фоче спречи затварање обруча и обезбеди комуникацију према источној Босни. Напад је од 21. до 25. маја изводила ојачана Прва пролетерска дивизија против главнине немачке 118. ловачке дивизије и 4. горског здруга НДХ. И поред одређених тактичких успеха (разбијања 7. горске пуковније 21. маја и 13. горске пуковније 24. маја), након бочног удара делова 369. дивизије код Градца 25. маја, овај напад показао се бесперспективним. Отуда је Врховни штаб 27. маја наредио пребацивање свих снага на леву обалу Таре. 118. ловачка дивизија имала је задатак да са запада избије на Пиву и блокира је. Њен 738. пук 22. маја без контакта са јединицама НОВЈ избио је на Вучево, висораван западно од Пиве. Међутим, на овој широкој и непроходној области нису могли да организују везе и снабдевање, па је командант пука, потпуковник Анакер, један батаљон упутио на југ, ради успостављања везе са 7. СС дивизијом, а један на запад, ради везе са штабом своје дивизије. Преостали, 2. батаљон у драматичној борби 29. маја два батаљона Друге пролетерске збацили су са доминантних позиција. Интервенцију делова дивизије са севера, преко Дрине, сузбиоле су снаге Прве пролетерске дивизије које су се пребациле преко Таре. Тиме су снаге НОВЈ чврсто запоселе Вучево и спречиле Немце да затворе обруч на Пиви. Следећа природна препрека на који+ој је 118. дивизија то могла учинити, била је долина Сутјеске. Од 18. маја почело се испољавати наступање 7. СС дивизије и италијанске дивизије Ферара са југа према Шавнику, Жабљаку и Мратињу. Успешна одбрана Прве далматинске и Пете црногорске које су сузбиле наступање десног крила 7. СС дивизије и Италијана, омогућила је организовање напада на лево крило 7. СС дивизије. Почев од 31. маја, па до 5. јуна, 4. црногорска, 7. крајишка и 10. херцеговачка водиле су оштре и исцрпљујуће борбе са Немцима на кршевитим странама планине Биоч и у горњем току Пиве. Постигнути успеси били су недовољни, с обзиром на резерве којима су Немци располагали. Установивши да је тај правац, преко изворишног дела Сутјеске и Гатачког поља, густо поседнут по дубини, Врховни штаб је организовао саветовање 3. јуна у Мратињу. Закључено је да је ситуација критична, и снаге су подељене на два дела. Прву групу сачињавале су Прва и Друга дивизија са врховниш штабом, а другу Трећа (у нешто измењеном саставу) и Седма дивизија, са Централном болницом и делом већника АВНОЈ-а. Другом групом руководили су Милован Ђилас, као делегат Врховног штаба, и Сава Ковачевић, који је именован за команданта Треће дивизије. Две групе требало је да се пробијају у дивергентним смеровима ради развлачења немачких снага. Прва група требало је да се пробија преко Сутјеске, док је другој дат задатак да се врати на десну обалу Таре, у Санџак. Савезничка војна мисија у партизанском Врховном штабу Обавештен о доласку британске војне мисије, Врховни штаб је 20. маја 1943. напустио Ђурђевића Тару и сместио се у шуму код Црног Језера, у подножју Дурмитора. У ноћи 27/28. маја је стигло је британско Одељење за везу, са шифрованим називом мисија „Типикал“. На челу ове мисије налазили су се капетан Бил Стјуарт, који је говорио српско-хрватски језик, јер је пре рата радио у британском конзулату у Загребу, и Вилијам Дикин, професор историје на Оксфорду. Поред њих двојице мисија је имала још 4 члана. Већ сутрадан Тито је примио Британце и захтевао је војну помоћ и тражио да британско ваздухопловство бомбардује немачке центре концентрације. Пошто на овом сектору није било ниједног четничког војника, Дикин је јављао команди да се једино снаге НОВЈ боре против Немаца. Нешто касније, након борбе на Сутјесци и упознавања са ситуацијом у Босни, те након заробљавања четничког команданта Зеничког одреда Голуба Митровића код којег су заплењени документи о сарадњи с НДХ и Немцима, капетан Дикин јавио је да четници сарађују са Немцима и Италијанима против партизана . У Михаиловићевом штабу се тада налазио британски пуковник Вилијам Бејли. Након пролећне кризе у односима, кад је известио о сарадњи четника са Италијанима, Бејли је известио команду у Каиру да је Дража Михаиловић на време избегао из Црне Горе, и да Немци разоружавају четнике. Савезнички командант Средоземља генерал Вилсон је 26. маја 1943. године издао запоовест Михаиловићу да своје трупе пребаце источно од Ибра, и да тамо воде борбу са Немцима, јер западно од Ибра „партизани представљају добру и ефикасну борбену снагу у свима рејонима где је генерал Михаиловић представљен једино квислинзима" . Врховни Штаб у обручу Врховни штаб је видео да се главна оперативна група може пробити једино долином Сутјеске јер су ту биле слабије снаге Немаца. Међутим, Немци су предвидели овакав развој догађаја, па су пожурили да утврде читаву долину Сутјеске. На местима: Тјентиште, Љубин Гроб, Вучево, Баре, Личке Колибе, Кошута, Попов Мост, Милинкладе, Суха, Врбница, Маглић и Волујак, која леже у долини реке Сутјеске скоро месец дана су се водиле тешке и крваве борбе у другој фази операције „Шварц“, па је битка због ових места која леже у долини реке Сутјеске и добила назив „Битка на Сутјесци“. Оперативна главнина НОВЈ је имала и централну болницу са око 3000 рањеника, од којих су 1000 били тифусари. У напад преко Пиве и Вучева у долину Сутјеске упућена је Прва пролетерска дивизија. Као доминирајућа тачка требало је посести брдо Вучево, направити коридор за слободни пролаз преко Сутјеске, правцем Зеленгоре и даље у Босну. И Немачка команда је предвидела такву могућност, па је послала претходницу да заузме Вучево. У борби прса у прса, снаге Прве пролетерске дивизије су успеле да збаце Немце и загосподаре овом доминирајућом тачком. Немци су затим почели запоседати читаву долину Сутјеске]], од Тјентишта до њеног ушћа у Дрину код Челебића. Тим правцем је продирала и 7. СС дивизија „Принц Еуген“ која је опкољавала главнину снага и централну болницу. Почетком јуна почела је права драма на Сутјесци. Пошто је покушај пробоја фронта преко Фоче пропао, Врховни штаб је морао да се врати на почетне положаје, што су Немци искористили да направе још чвршћи обруч. Тако се првих дана јуна читав Врховни штаб нашао у обручу, заједно са централном болницом у долини Сутјеске. Тито је 3. јуна са Врховним Штабом прешао Пиву код Мратинца. Истог дана на седници Врховног штаба се дискутовало о положају групације НОВЈ са болницом. Поред свакодневних борби, кањон Сутјеске су свакодневно засипали авиони бомбама и то у врло ниском лету. Нарочито су велики губици били у редовима Друге далматинске бригаде која се сукобљавала са јачим снагама 117. дивизије. У оперативном дневнику Немачке команде стоји да је у борби код Гацког за један дан погинуло 200 партизана и 50 Немаца. У тешкој ситуацији по Врховни штаб и читаву главнину, одлучено је да се читава оперативна група подели на два дела: Прву групу би чинило десет бригада Прве и Друге пролетерске дивизије, које су већ форсирале Пиву, а другу групу шест бригада Треће ударне и Седме банијске дивизије са централном болницом које су се налазиле источно од Пиве. Прва група је требала да се пробије преко Сутјеске на северозопад, а друга с централном болницом преко реке Таре натраг у Санџак. На простору око кањона Сутјеске и Сухе почеле су жестоке борбе за околне висове, који су наизменично падали у руке и једних и других. Направљен је простор од 5-6 km за пролаз главнине снага. Ту су требали кренути и рањеници. Прва пролетерска дивизија је кренула преко Милинклада и 8. јуна 1943. избила у рејон Лучких и Врбничких колиба на Зеленгори. Друга пролетерска дивизија је имала мање среће. На месту Баре, недалеко од Волујака било је поприште крвавих борби са јединицама 118. немачке дивизије. Нарочито је страдала Друга далматинска бригада. Само у једном дану погинуло је преко 600 бораца. Остао је мањи вод који је послао поруку Врховном штабу да ће се сви борци борити до последњег. Немачки удари на Барама и Кошути су били још жешћи. Нарочито тешка ситуација била је на сектору друге групе, која се са централном болницом пробијала неуспешно преко Таре у Санџак. Зато је Врховни штаб наредио да друга група крене са њом заједно преко Вучева и Сутјеске. То је изискивало неколико дана, па је обруч био још чвршће стегнут. И поред предлога команданта Прве пролетерске дивизије Коче Поповића да се све снаге пробију у правцу где се пробијала Прва пролетерска дивизија, Врховни штаб је остао да чека другу групу коју је предводио Сава Ковачевић. У великом обручу у коме се тада налазио Врховни штаб, јављено је да је 9. јуна 1943. године Тито рањен на брду Милинкладе на планини Озрен. Пуковник Саво Оровић је својим фото-апаратом овековечио овај догађај поред једне пећине, где се скривао Врховни штаб. У истом нападу, погинуо је капетан Бил Стјуарт, Ђуро Вујовић, титов лични патилац и још неколико партизана. Да би се спасла главнина снага и централна болница наређено је било да се поседну доминирајуће коте „Велика Кошута“ и "Љубин Гроб“, које су се још називале „коридори спаса“. За Кошуту је била одређана Седма бригада Друге пролетерске дивизије]], док је Четврта пролетерска црногорска НОУ бригада бранила Љубин Гроб. Ту је погинуо и командант Четврте црногорске бригаде Василије Ђуровић Вако. Пробој обруча Пре почетка главног боја наређено је да се закопа све тешко оружје, спали архива и сви коњи закољу за исхрану бораца. Први трачак наде за извлачење из обруча начињен је 10. јуна у раним јутарњим сатима. Тада су се делови Прве пролетерске бригаде код села Балиновац у јуришу пробила кроз два немачка батаљона и заједно са Трећом крајишком бригадом наставила да гони Немце према цести Фоча-Калиновик. О овом пробоју је јавио Берлину и генерал Лер, али га је назвао локалним пробојем. То је била велика грешка којом су Немци пропустили прилику да униште снаге НОВЈ у котлу Сутјеске. Остављајући по страни расцеп од 2 km у фронту, Немци су поново сконцентрисали обруч у долини Сутјеске, али ту није више била главнина снага НОВЈ. Кроз поцепани део фронта већ идућег дана ће се извући све јединице Прве и Друге пролетерске и Седме банијске дивизије с Врховним штабом. 10. јуна 1943. је стигао и део са централном болницом, али без Саве Ковачевића. 12. јуна заузето је село Ратај и тако још више проширена пукотина у немачком обручу. После новог пробоја, дефинитивно је направљен коридор спаса од 20 km према Јахорини. 14. јуна све бригаде Прве, Друге и Седме дивизије пробиле су се с Врховним штабом и делом рањеника правцем Зеленгоре. Такве среће није била Трећа ударна дивизија Саве Ковачевића с главнином централне болнице која је поново налетела на немачки обруч у долини Сутјеске]]. На Тјентишту је 12. јуна избројано 214 мртвих партизана, а 34 су заробљени. У немачком извештају се спомиње да је пронађена масовна гробница тифусара и да су сва околна села и насеља спаљена због заразе. У самој долини Сутјеске налазиле су се 7. СС, 118, и 1. брдска дивизија, италијанска дивизија „Ферара“. 13. јуна 1943. почео је одлучујући продор ове групе. Дивизија је подељена на неколико делова и пробијала се дуж реке Сутјеске самостално. У једном од таквих јуриша, надомак зидина спаљеног села Крекова погинуо је Сава Ковачевић. Уз велике губитке, Трећа дивизија се пробила у долини Сутјеске и ускоро прикључила осталим јединицама на Зеленгори. 13. јуна, Немци су пронашли у долини Сутјеске рањенике који су се одвојили од главнине и све их побили. У немачком извештају пише да су сви поубијани, јер је већина била заражена тифусом. 14. јуна продором према Зеленгори, главнина је успела изаћи из обруча и упутила се у Босну. 15. јуна окончана је операција „Шварц“. 118. дивизија је престала са нападима, а генерал Литерс је јављао Хитлер овом главном штабу да је главнина партизанских снага успела да побегне из Црне Горе у Босну. Последице Операција „Шварц“ је нанела велике губитке јединицама НОВЈ. Погинули су истакнути револуционари: Веселин Маслеша, Сава Ковачевић, Сима Милошевић, Василије Ђуровић Вако, Иван Горан Ковачић, Олга Поповић-Дедијер, Перо Ћетковић, Мома Станојловић и многи други, али је главнина НОВЈ-а била сачувана. Операција „Шварц“ се сматра једном од прекретница у Народноослободилачком рату у Југославији. Само неколико месеца касније, све западне силе су почеле да уздижу Народноослободилачки покрет, све до Техеранске конференције када је исти покрет признат као једини легитимни антифашистички покрет у Југославији. http://www.kp.rs/Bitka na Sutjesci.html
  10. Против учествовања на тој прослави гласало је осам бугарских владика, док су петорица била за то да се прихвати позив канонски непризнате Македонске православне цркве Скопље – Бугарска православна црква неће послати представнике у Македонију на прославу хиљаду година Охридске архиепископије, јавила је данас бугарска агенција БГНЕС. То је одлучио Синод Бугарске православне црква поводом позива поглавара Македонске православне цркве Стефана бугарском патријарху Неофиту да заједно прославе јубилеј Охридске архиепископије. На захтев митрополита Наума да Бугарска црква не учествује на прослави у Охриду 27. и 28. маја због „темељних разлика“, бугарски Синод је, како се наводи, већином гласова одлучио да „не да благослов“ представницима Бугарске цркве да учествују на прослави Охридске архиепископије. Против учествовања на тој прослави гласало је осам бугарских владика, док су петорица била за то да се прихвати позив Македонске православне цркве – Охридске архиепископије за заједничко празновање. (Бета)
  11. Против учествовања на тој прослави гласало је осам бугарских владика, док су петорица била за то да се прихвати позив канонски непризнате Македонске православне цркве Скопље – Бугарска православна црква неће послати представнике у Македонију на прославу хиљаду година Охридске архиепископије, јавила је данас бугарска агенција БГНЕС. То је одлучио Синод Бугарске православне црква поводом позива поглавара Македонске православне цркве Стефана бугарском патријарху Неофиту да заједно прославе јубилеј Охридске архиепископије. На захтев митрополита Наума да Бугарска црква не учествује на прослави у Охриду 27. и 28. маја због „темељних разлика“, бугарски Синод је, како се наводи, већином гласова одлучио да „не да благослов“ представницима Бугарске цркве да учествују на прослави Охридске архиепископије. Против учествовања на тој прослави гласало је осам бугарских владика, док су петорица била за то да се прихвати позив Македонске православне цркве – Охридске архиепископије за заједничко празновање. (Бета) View full Странице
  12. Изложбу, чију oкосницу чини слика Павла Симића Српска народна скупштина 1. маја 1848. године, отворио је председник Покрајинске владе г. Игор Мировић, који је нагласио да је обележавање 170. годишњице Мајске скупштине веома важан догаћај, јер подсећа на, како је рекао, једно велико време и велике људе који су одредили пут целог нашег народа. Српска Војводина која је на Мајској скупштини формирана постала је заветна идеја свих Срба у Хабзбуршкој монархији. Историјска искушења кроз која је та идеја пролазила била су огромна, али упркос њима, 70 година касније, на Великој народној скупштини у Новом Саду, та идеја је постала стварност присаједињењем војвођанских области Краљевини Србији, изјавио је г. Мировић. Према оцени председника Покрајинске владе, драгоцено, визуелно сведочанство те велике идеје је слика Павла Симића, која представља сведочанство рађања једне велике идеје и групни портрет не само њених најистакнутијих родоначелника, патријарха Јосифа Рајачића, епископа Никанора Грујића, Ђорђа Стратимировића, него и низа оних који ће ту идеју носити, чувати и сачувати. На отварању изложбе присутнима се обратио и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, истакавши да је слика Српска народна скупштина 1. маја 1848. године символ трајања и дуге борбе једног народа за слободу, те да приказује пад и успон једног народа. Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, захвалила је Покрајинској влади на сарадњи приликом реализације ове изложбе. Изложба ће бити отворена од 14. маја за публику и трајаће до 1. септембра. Детаљније о овој изложби можете послушати ОВДЕ Извор: Епархија бачка
  13. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је у недељу, 13. маја 2018. године, у Галерији Матице српске, отварању изложбе Мајска скупштина – 170 година касније. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Изложбу, чију oкосницу чини слика Павла Симића Српска народна скупштина 1. маја 1848. године, отворио је председник Покрајинске владе г. Игор Мировић, који је нагласио да је обележавање 170. годишњице Мајске скупштине веома важан догаћај, јер подсећа на, како је рекао, једно велико време и велике људе који су одредили пут целог нашег народа. Српска Војводина која је на Мајској скупштини формирана постала је заветна идеја свих Срба у Хабзбуршкој монархији. Историјска искушења кроз која је та идеја пролазила била су огромна, али упркос њима, 70 година касније, на Великој народној скупштини у Новом Саду, та идеја је постала стварност присаједињењем војвођанских области Краљевини Србији, изјавио је г. Мировић. Према оцени председника Покрајинске владе, драгоцено, визуелно сведочанство те велике идеје је слика Павла Симића, која представља сведочанство рађања једне велике идеје и групни портрет не само њених најистакнутијих родоначелника, патријарха Јосифа Рајачића, епископа Никанора Грујића, Ђорђа Стратимировића, него и низа оних који ће ту идеју носити, чувати и сачувати. На отварању изложбе присутнима се обратио и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, истакавши да је слика Српска народна скупштина 1. маја 1848. године символ трајања и дуге борбе једног народа за слободу, те да приказује пад и успон једног народа. Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, захвалила је Покрајинској влади на сарадњи приликом реализације ове изложбе. Изложба ће бити отворена од 14. маја за публику и трајаће до 1. септембра. Детаљније о овој изложби можете послушати ОВДЕ Извор: Епархија бачка View full Странице
  14. Митрополит Михаило је био ученик и професор ове Богословије, а у његово име тадашња Београдска богословија је добила име Богословија Светог Саве. У време управе митрополита Михаила, Српска Црква у Кнежевини Србији је 1879. године добила аутокефалност. Организатор изложбе је Богословија Светог Саве у сарадњи са Библиотеком Српске Патријаршије, Музејем Српске Православне Цркве, Управом Двора Његове Светости и Патријаршијском ризницом. Приређивачи, иницијатори и идејни творци изложбе су ученици петог разреда Богословије Светог Саве, богослов Немања Спасојевић и монах Игнатије Марковић. Отварање изложбе улепшао је својом песмом хор Богословије Светог Саве под управом диригента мр Бранка Тадића. О изложби су говорили ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве, у име приређивача Стефан Глигић и монах Игнатије Марковић. Отварању изложбе присуствовали су и ученици и професори Богословије Светог Саве на челу са ректором Богословије протојерејем-стврофором др Драганом Протићем, монаси, свештеници, верни народ. Изложба ће бити отворена до 2. јуна 2018. године. фото: ђакон Александар Секулић Извор: Српска Православна Црква
  15. Његова Светост Патријатх српски г. Иринеј, у пратњи архијереја учесника заседања Светог Сабора, отворио је 2. маја 2018. године у Музеју Српске Православне Цркве изложбу „Митрополит Михаило - 120 година од упокојења“ која је приређена поводом славе Богословије Светог Саве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Митрополит Михаило је био ученик и професор ове Богословије, а у његово име тадашња Београдска богословија је добила име Богословија Светог Саве. У време управе митрополита Михаила, Српска Црква у Кнежевини Србији је 1879. године добила аутокефалност. Организатор изложбе је Богословија Светог Саве у сарадњи са Библиотеком Српске Патријаршије, Музејем Српске Православне Цркве, Управом Двора Његове Светости и Патријаршијском ризницом. Приређивачи, иницијатори и идејни творци изложбе су ученици петог разреда Богословије Светог Саве, богослов Немања Спасојевић и монах Игнатије Марковић. Отварање изложбе улепшао је својом песмом хор Богословије Светог Саве под управом диригента мр Бранка Тадића. О изложби су говорили ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве, у име приређивача Стефан Глигић и монах Игнатије Марковић. Отварању изложбе присуствовали су и ученици и професори Богословије Светог Саве на челу са ректором Богословије протојерејем-стврофором др Драганом Протићем, монаси, свештеници, верни народ. Изложба ће бити отворена до 2. јуна 2018. године. фото: ђакон Александар Секулић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. Преносимо најаву изложбе поводом 120. година од упокојења знаменитог јерарха наше Свете Цркве Митрополита Михајла. View full Странице
  17. Протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког саборног храма казао је да је Бог оца Драгана на ову службу поставио у оно обезбожено вријеме када је већина подгоричких храмова, али и цијеле Црне Горе и читавог рода нашега била затворена. „Када је у појединим храмовима, у којима се одржала служба Божија, било свега по неколико људи, већином старијих. Господ је призвао оца Драгана на ово узвишено христоподобно служење. И заиста, за ових тридесет година његово служење је било благодатно и благословено, уродило је многобројним плодовима за чије набрајање би нам требало много времена и ријечи“, казао је он. Додао је да се, послије тридесет година његовог служења, види да Подгорица, и Црква Божија у њој, више није иста. „Наравно, то не припада само њему, али највећим дијелом у овоме граду припада управо оцу Драгану. Оно што је наш Митрополит Амфилохије за Црну Гору, то је отац Драган за Подгорицу“, рекао је отац Мирчета. Отац Мирчета је нагласио да је служење оца Драгана у ових тридесет година било скромно, смирено и молитвено. „Било је жртвено, тихо и ненаметљиво и зато благословено. Разапињао се отац Драган да обнови Цркву Божију, да својим часним и честитим животом смирено проповиједа Христа. И зато је то служење уродило плодом, првенствено то свештеничко служење, јер су многи преко њега принијели покајање Богу живоме и родили се за нови живот у Христу. Колико их је само крстио, вјенчао, утјешио… А онда, кроз то истинско свештенослужење, Бог је код њега умножио и умјетничке таленте. Тако се његово служење огледа и кроз овај величанствени храм. Он је један од главних људи у његовој изградњи, и његовом изгледу и љепоти“, рекао је он и додао да је оца Драгана Бог обдарио и благословеном породицом. „Дочекао је и унучад, и гледа их, и радује се дјеци своје дјеце“, казао је отац Мирчета. Казао је и да су преко служења оца Драгана многи од његове генерације свештеника завољели свештенство. „Зато, оче Драгане, нека вам буде срећно, да још много година заједнички са нама овако служите и да се заједно радујемо Христовом Васкрсењу“, казао је отац Мирчета Шљиванчанин. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. Данас се навршило 30 година свештеничке службе протојереја-ставрофора Драгана Митровића, старјешине подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења и архијерејског протопрезвитера подгоричко-даниловгардског. На крају јутрошње Свете литургије у храму свештеничко братство ове светиње оцу Драгану је овим поводом поклонило крст. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин о великом јубилеју оца Драгана Митровића:Што је Митрополит за Црну Гору то је о. Драган за Подгорицу! Протопрезвитер-ставрофор Слободан Зековић о значају лика о. Драгана Митровића за његово духовно и свештенослужитељско узрастање Протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког саборног храма казао је да је Бог оца Драгана на ову службу поставио у оно обезбожено вријеме када је већина подгоричких храмова, али и цијеле Црне Горе и читавог рода нашега била затворена. „Када је у појединим храмовима, у којима се одржала служба Божија, било свега по неколико људи, већином старијих. Господ је призвао оца Драгана на ово узвишено христоподобно служење. И заиста, за ових тридесет година његово служење је било благодатно и благословено, уродило је многобројним плодовима за чије набрајање би нам требало много времена и ријечи“, казао је он. Додао је да се, послије тридесет година његовог служења, види да Подгорица, и Црква Божија у њој, више није иста. „Наравно, то не припада само њему, али највећим дијелом у овоме граду припада управо оцу Драгану. Оно што је наш Митрополит Амфилохије за Црну Гору, то је отац Драган за Подгорицу“, рекао је отац Мирчета. Отац Мирчета је нагласио да је служење оца Драгана у ових тридесет година било скромно, смирено и молитвено. „Било је жртвено, тихо и ненаметљиво и зато благословено. Разапињао се отац Драган да обнови Цркву Божију, да својим часним и честитим животом смирено проповиједа Христа. И зато је то служење уродило плодом, првенствено то свештеничко служење, јер су многи преко њега принијели покајање Богу живоме и родили се за нови живот у Христу. Колико их је само крстио, вјенчао, утјешио… А онда, кроз то истинско свештенослужење, Бог је код њега умножио и умјетничке таленте. Тако се његово служење огледа и кроз овај величанствени храм. Он је један од главних људи у његовој изградњи, и његовом изгледу и љепоти“, рекао је он и додао да је оца Драгана Бог обдарио и благословеном породицом. „Дочекао је и унучад, и гледа их, и радује се дјеци своје дјеце“, казао је отац Мирчета. Казао је и да су преко служења оца Драгана многи од његове генерације свештеника завољели свештенство. „Зато, оче Драгане, нека вам буде срећно, да још много година заједнички са нама овако служите и да се заједно радујемо Христовом Васкрсењу“, казао је отац Мирчета Шљиванчанин. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  19. Скупу су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са сарадницима као и представници дипломатског кора, верског, поллитичког, културног и јавног живота, саопштено је из Министарства одбране Србије. У свечарском обраћању, на, како је рекао, смотри пријатељства, реис-ул-улема Сеад Насуфовић је истакао да Исламска заједница Србије, као неодвојиви део државе и друштва, још од свог настанка 1868. године није заборавила свој највећи аманет - да уноси радост у срце сваког човека и чини добра дела. "Те далеке године Кнежевина Србија је доказала свој европски идентитет, када је указом Државног савета признала ислам као закониту једнакоправну религију и муслимани су могли да уживају слободно исповедање своје вере", рекао је врховни поглавар Исламске заједнице Србије. Он је казао да је тиме Србија постала прва држава у Европи која је усвојила позитивни закон о другом и другачијем, о чему и данас само маштају неке земље Европске уније и додао да су све цркве у Србији заједно, раме уз раме, прошле све недаће претходних век и по. Насуфовић је поручио да прошлост треба да нам буде учитељ за бољу будућност и истакао да има част да обавести скуп да је Влада Србије Ријасету исламске заједнице Србије вратила на коришћење Бајракли џамију и то је, како је истакао, поклон муслиманима за овај велики јубилеј, на чему је срдачно захвалио, наводи се у саопштењу. Реис ул улема Сеад Насуфовић је посебну захвалност изразио Министарству одбране и Војсци Републике Србије. "Веома много су урадили да у Војсци постоји верска служба, а ових дана се очекује да добијемо и молитвени простор на Војномедицинској академији за све вернике муслимане, пацијенте те установе", рекао је Насуфовић. Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић рекао је да Влада Србије, односно Министарство правде преко Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, чини напоре да са свим верским заједницама успостави добру комуникацију и добре односе. "Желимо да припадници свих верских заједница и народа у Србији живе у миру, љубави и толеранцији. Влада Србије и у наредном периоду учиниће напор како би се следећи јубилеји славили са још бољим резултатима него што их имамо данас", истакао је Радојевић. фото: Вујичић Хаџи Марко
  20. Интонирањем химне "Боже правде" и читањем делова из Курана, у холу Народне скупштине обележено је 150 година Исламске заједнице Србије. Скупу су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са сарадницима као и представници дипломатског кора, верског, поллитичког, културног и јавног живота, саопштено је из Министарства одбране Србије. У свечарском обраћању, на, како је рекао, смотри пријатељства, реис-ул-улема Сеад Насуфовић је истакао да Исламска заједница Србије, као неодвојиви део државе и друштва, још од свог настанка 1868. године није заборавила свој највећи аманет - да уноси радост у срце сваког човека и чини добра дела. "Те далеке године Кнежевина Србија је доказала свој европски идентитет, када је указом Државног савета признала ислам као закониту једнакоправну религију и муслимани су могли да уживају слободно исповедање своје вере", рекао је врховни поглавар Исламске заједнице Србије. Он је казао да је тиме Србија постала прва држава у Европи која је усвојила позитивни закон о другом и другачијем, о чему и данас само маштају неке земље Европске уније и додао да су све цркве у Србији заједно, раме уз раме, прошле све недаће претходних век и по. Насуфовић је поручио да прошлост треба да нам буде учитељ за бољу будућност и истакао да има част да обавести скуп да је Влада Србије Ријасету исламске заједнице Србије вратила на коришћење Бајракли џамију и то је, како је истакао, поклон муслиманима за овај велики јубилеј, на чему је срдачно захвалио, наводи се у саопштењу. Реис ул улема Сеад Насуфовић је посебну захвалност изразио Министарству одбране и Војсци Републике Србије. "Веома много су урадили да у Војсци постоји верска служба, а ових дана се очекује да добијемо и молитвени простор на Војномедицинској академији за све вернике муслимане, пацијенте те установе", рекао је Насуфовић. Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић рекао је да Влада Србије, односно Министарство правде преко Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, чини напоре да са свим верским заједницама успостави добру комуникацију и добре односе. "Желимо да припадници свих верских заједница и народа у Србији живе у миру, љубави и толеранцији. Влада Србије и у наредном периоду учиниће напор како би се следећи јубилеји славили са још бољим резултатима него што их имамо данас", истакао је Радојевић. фото: Вујичић Хаџи Марко View full Странице
  21. Прослава је отпочела Светом Литургијом у Цетињском манастиру, а служили су је са јеромонахом Јустином Мреновићем свештеници из генерације. Началствовао је свештеник Милош Црепуља парох пљевско-мујџићки из епархије бихаћко-петровачке, саслуживали су свештеници Иван Илић парох плански из епархије крушевачке, Никола Скопљак парох бјелопољски из епархије будимљанско-никшићке, Спасоја Радовановић парох шпионочки из епархије зворничко-тузланске, Бојан Радуновић парох горњеполимски и гусињски и Стефан Миловановић парох јасиковачки из епархије будимљанско-никшићке. Из генерације на литургији су са Цетињским богословцима појали г. Стефан Сремац из Шида, г. Радан Шарић из Јајца и г. Горан Богдановић из Бјељине, а присутан је био и ђакон невесењски Ратко Зубац из епархије захумско-херцеговачке. После причешћа сабраним ученицима и свим присутним у име своје генерације обратио се свештеник Никола Скопљак, који је заблагодарио Господу и Светом Петру Цетињском на благослову да буду ђаци ове велике школе. На крају литургије одслужили су помен за упокојење свог брата из генерације Димитрија Митића из Зрењанина који се упокојио 26. децембра 2006. године. После цјеливања цетињских светиња и молитве Светом Петру Цетињском, обишли су зграду Цетињске богословије. Празновање је настављено свечаним ручком са ученицима и професорима богословије. У име ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и разредног старешине протојереја мр Арсенија Радовића и осталих професора, ученике XIII генерације поздравио је ђакон Павле Љешковић и извршио прозивку присутних, који су се представили где су на парохијама и на послушањима широм епархија наше помјесне Цркве. Ученицима XIII генерације обновљене Цетињске богословије, желимо благословену прославу десетогодишњице матуре и да их благослов Светог Петра Цетињског прати у све дане њихових живота. Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског Извор: Радио Светигора
  22. Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, ученици XIII генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског ‎(2004-2008), чији је разредни старешина био протојереј мр Арсеније Радовић, прославили су десетогодишњицу матуре на Цетињу у суботу 1./14. априла 2018. године. Прилог Радија Светигора Прослава је отпочела Светом Литургијом у Цетињском манастиру, а служили су је са јеромонахом Јустином Мреновићем свештеници из генерације. Началствовао је свештеник Милош Црепуља парох пљевско-мујџићки из епархије бихаћко-петровачке, саслуживали су свештеници Иван Илић парох плански из епархије крушевачке, Никола Скопљак парох бјелопољски из епархије будимљанско-никшићке, Спасоја Радовановић парох шпионочки из епархије зворничко-тузланске, Бојан Радуновић парох горњеполимски и гусињски и Стефан Миловановић парох јасиковачки из епархије будимљанско-никшићке. Из генерације на литургији су са Цетињским богословцима појали г. Стефан Сремац из Шида, г. Радан Шарић из Јајца и г. Горан Богдановић из Бјељине, а присутан је био и ђакон невесењски Ратко Зубац из епархије захумско-херцеговачке. После причешћа сабраним ученицима и свим присутним у име своје генерације обратио се свештеник Никола Скопљак, који је заблагодарио Господу и Светом Петру Цетињском на благослову да буду ђаци ове велике школе. На крају литургије одслужили су помен за упокојење свог брата из генерације Димитрија Митића из Зрењанина који се упокојио 26. децембра 2006. године. После цјеливања цетињских светиња и молитве Светом Петру Цетињском, обишли су зграду Цетињске богословије. Празновање је настављено свечаним ручком са ученицима и професорима богословије. У име ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и разредног старешине протојереја мр Арсенија Радовића и осталих професора, ученике XIII генерације поздравио је ђакон Павле Љешковић и извршио прозивку присутних, који су се представили где су на парохијама и на послушањима широм епархија наше помјесне Цркве. Ученицима XIII генерације обновљене Цетињске богословије, желимо благословену прославу десетогодишњице матуре и да их благослов Светог Петра Цетињског прати у све дане њихових живота. Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског Извор: Радио Светигора View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×