Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'говори'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 24 results

  1. "Сричете моју беседу о правој вери, а храмови пусти. Говорите како сам школе зидао, а вама се школе затварају. Причате како сам увео медицину у Србији, а ви не дате лекарима да поштено раде и спашавају животе. Поменете и како сам сиротиште направио, а ви од деце правите сирочад, убијајући им родитеље послом, глобом и немаштином. Слушам вас, како ме се сетите једном годишње, на дан кад сам умро, пуна вам уста мог имена. Правите церемоније и сечете крупна слова која лепите на позоришне завесе. А шта ја имам од ваших представа кад је то представљање прошлости за коју не марите? И шта ће Богу ваши посољени хлебови кад сте ви обљутавили и не дајете плод? Но, ви помињете мене, мртвог Светог Саву, реликвију прошлости, радни ненаставни дан, симбол српства, а некима и изговор за мржњу. Шта ико има од мртвог Светог Саве? Кажете да сам жив? Ако сам за вас жив, онда чините моје дело! Испуните храмове молитвом! Пожурите ка свима који су у невољи, да им пружите руку и вратите наду! Поштујте знање више од имања! Цените доброту више него титулу! Највише се за децу борите! Њима се једино још радујем. Још је међу Србима деце која се Богу моле срдачно, искрено, чисто; има још одрасле и неодрасле деце коју свет није поколебао, желе да воле, уче и учине! Поштујте своје учитеље, јер вас воде ка истини и поштењу! Зидајте болнице и не отимајте од болесних, ни новац, ни време, јер су то Јудини сребрници и минути које ћете платити својом вечношћу! Младима дајте знање и прилику да помогну својим ближњима, свом народу, држави и цркви. Ако не дозволиш паметноме да говори и да учини, сигурно је да ће ти касније будале одлучивати о животу. Штитите и волите своје и туђе мајке, јер мајка је олтар светиње. Мајка је родила свет, мајка је родила Србију и ако је не заштитите ви и не заслужујете бољу судбину него да ишчезнете. И настаће мук. Неће нико певати „Ускликнимо с љубављу“, јер нико неће знати српски језик. Биће заборављен, као и српско поштење, пожртвованост и побожност. Кад нестане трудних српских мајки и кад нестане српске деце које у овој земљи одрастају, моје име биће попут слова уклесаних у надгробни споменик. Помињаће ме само историчари мртвих цивилизација или ће ме опојати неки свештеник у песми чије га превођење и значење замара. Већ сад сам за неке од вас скрнава идеја која вас заварава да сте као народ предодређени за рај. Али нећу вас штитити само зато што мрдате усне уз оне две строфе химне које знате. Ви нисте предодређени за рај. Нико није. Ви нисте небески народ. Нити је ико други. Ваша крв није ни чистија, ни прљавија од крви било којег другог народа, нити ће ореол да сија на међи земље коју сматрате светом. Запитајте се радије зашто се та међа стално помера. Али пре тога се запитајте колико сте се сами омеђили једни од других. Не може се цео један народ посветити, јер Бог не дарује светост групама и маси, већ личностима. Нити иза граница вечности постоје привилегије: у рају се све мери показаном љубављу и ничим другим. Како би требало и свуда. О, молим вас, не сводите ме на меланхоличну прошлост, јер вам садашњост и будућност измичу пред носем! А ви не следите мој пут! Не приказујте ме као паганску легенду, не хулите на Бога Свемоћнога придајући мени ишта Његово! Ја сам човек, попут вас, исте коже и меса, истих власи косе, истих жеља да помогнем и учиним... Ако још те жеље имате... Али морате схватити. Вама можда већ сад јесам обични мртви калуђер, али ја сам жив. Жив, због Христа Којем сам служио и Који ме је као брата препознао. И ја ћу остати жив, ма колико пута ме ви сахрањивали, држали посмртне говоре и помињали испразно у вестима и политичким говорима. Жив сам, ма колико желели да ме измените, оскрнавите, извештачите, испаганите, ма колико несвесно желели да ме убијете. Јер кад год газите и пљујете по ономе што сам вам у завет оставио – по мени газите и пљујете. И знајте, Господ вас гледа, ја сам сведок верни, Господ вас сваког од вас гледа: Кад год желите да се окористите туђим сиромаштвом и недаћом. Кад год се постављате као већи и силнији над било ким. Кад год свет мерите платом и престижем. Кад год продате себе због пролазног ужитка. Кад год гурнете пријатеља у амбис због себичних интереса. Кад год заборавите старе, болесне и потребите. Кад год штитите или прећуткујете неправду и злочин. Кад год се због вас растужи отац, јер свом детету није могао да пружи. Кад год се због вас уцвели мајка, јер је своје дете сахранила. Кад год се заплаче дете због вашег поступка или речи. Господ вас све гледа, сада, увек и заувек. А много је, сувише, уплакане деце у Србији. Ја сам жив, и још има деце, одрасле и неодрасле; деце која заиста кличу с љубављу; деце која заиста утроје свој труд, љубав и наду. Због њих вам говорим: Оставите се злог пута! Одмах! И молим вас, због вас самих: не сахрањујте ме више, јер ја сам жив. И остаћу жив. Ви сами себе закопавате и убијате."
  2. Уочи дана волонтера, а поводом дешавања на Косову и Метохији и акције прикупљања помоћи за народне кухиње, колеге са Радија Светигоре разговарале су са председницом Милосрдног кола сестара „Краљица Милена“ са Цетиња, протиницом Оливером Балабан. Вашој пажњи препоручујемо овој разговор! Звучни запис разговора
  3. На дан Светог мученика Нестора, 9. новембра 2018. године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, извршено је ископавање Моштију Светог свештеномученика Вукосава Милановића. О овом догађају, светитељском лику свештеномученика Вукосава Милановића, кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Црке канонизовао маја 2003. године, а чији се спомен слави 22. јула, и животу у Епархији бихаћко-петровачкој разговарали смо са ђаконом преосвећеног Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, Немањом Рељићем. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  4. – Не разумијем откуд такав Марковићев негативан став према Митрополији, а који нијесам уочио приликом нашег првог незваничног сусрета. Не знам зашто он сада форсира нешто што је с оне стране логике, и државне и сваке друге. Откуд то њему? Он се досад није бавио тим питањима, али сада се изразио у духу антиправославне политике. Мислим да га је забољела изјава нашег патријарха Иринеја. која је без сумње била и јака. Но, ако завиримо мало дубље у оно што се сада дешава са Православном црквом у Црној Гори видјећемо да је она прогоњена, иако не у мјери у којој је то рађено у НДХ. Треба знати да је и Анте Павелић стварао хрватску православну цркву, али је био трезвенији него ови данас овдје код нас. Јер, Павелић је није стварао од ничега, као што овдје стварају такозвану ЦПЦ, од рашчињеног свештеника Васељенске патријаршије. Разлика је у томе што је Павелић био религиозан за разлику од ових овдје који стварају ЦПЦ. Они су чак и гори од Павелића, а религијски су тотално неписмени, без иједног часа вјеронауке, без знања ичега о цркви. За њих је Црква партија, без обзира како се звала. Та партијска свијест је завладала у Црној Гори насиљем, и са собом носи страх. И плод тога је њихово поимање њихове цркве. Партијским образом формирани људи, они који су обољели од опаке болести брозоморе, не могу да схвате да је Црква Божија, да не припада никоме до самоме Богу. И то је основно. Надам се да ће власт схватити да ово што сада раде борећи се против Цркве, која је створила ову Црну Гору, јесте ударање у темеље црногорске државности, изјавио је митрополит Амфилохије. Коментаришући недавну полемику око мишљења Венецијанске комисије на Нацрт закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, митрополит подсјећа да је Влада и повукла тај нацрт управо због отпора Венецијанске комисије и ОЕБС-а. – Но, да ли су они тај документ директно доставили Влади, не знам, али, неспорно је да је Влада знала за њега. Уосталом, како бисмо ми у Митрополији знали за њега да није био јавно публикован на њиховом сајту. Ипак, сада је много важнији однос државе према Митрополији црногорско-приморској, а који је потпуно несхватљив, не само за нас овдје, већ и за Европу. Они желе да ураде нешто што није урадио ни Јосип Броз, желе да одузму православној Митрополији имовину, храмове, и то оне настале до 1918. године. Притом, заборављају да, рецимо до 1918. године, Бока которска и стотине римокатоличких и православних храмова уопште нијесу били у Црној Гори. Па шта ће урадити са тим храмовима? Након ослобођења Косова и Метохије, Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија припадали су Црној Гори. А, садашња власт предала је то групи злочинаца Шиптара због својих интереса. Поред тога, ова власт се декларише као секуларна, што ће рећи одвојена од Цркве. А, имовина Цркве је само њена имовина, док је државна имовина само државна. Треба знати да је за вријеме Краљевине Црне Горе православље било државна вјера, и с те стране је однос државе према Митрополији и према Цркви био другачији. Но, и тада се раздвајала црквена од државне имовине. Данас, секуларна држава и једна власт која нема везе с Црквом нити са Краљевином Црном Гором позива се управо на њу. А, по тадашњем Уставу краљ је био господар Црне Горе и на том престолу могао је сјеђети само православни хришћанин. Ми ништа од тога данас немамо, већ имамо људе који сами за себе кажу да су атеисти. Зато је прича потпуно несхватљива за нормалног човјека, јер желе да се понашају као краљ Никола, а далеко су од једног крштеног и миропомазаног краља, каже митрополит Амфилохије. Он је упозорио да је сада Православна црква, Митрополија која овдје постоји 800 година без прекида, коју нико за тих осам вјекова правно није доводио у питање, дошла малтене ван закона. -Чак и оно што причају да је погрешно урадио краљ Александар, није тачно. Не, напротив, он је по закону тадашње државе, одпуке Синода и ондашњег митрополита Митрофана-бана и Митрополије карловачке, која је након укидања Пећке патријаршије, такође живјела самостално, као и свих осталих епископија некадашње Пећке патријаршије, а које су тада биле обједињене у једној држави, на основу тих одлука је као владар потврдио одлуке Цркве о обнови Пећке патријаршије. Митрополија није престала тада да постоји, напротив. И сви њени храмови и сва имовина и даље су остали њени, као и данас, оцијенио је митрополит. Нагласио је и да се једино Митрополија данас гони и прогони, и тражи се да се региструје, као да тек настаје. -Иако немају ни закон који тражи регистрацију, траже да се региструјемо, и то се дешава након осамостаљења Црне Горе. Ми смо се чак 2012. године пријавили, Иван Брајовић је тада био министар унутрашњих послова. Али, он је хтио да се ми пријавимо као да постојимо од недавно или од 1920. године, а то је апсолутна лаж и погпуна бесмислица. Зато они и форсирају ту секту, која нема везе никакве нити с Православном црквом нашег времена нити с Митрополијом црногорско-приморском из времена краља Николе. У нормалним државама гдје се поштују закони, такви се стављају под суд због злоупотребе имена. Та невладина организација коју они сада форсирају као неку своју цркву, та безбожна партија, они који не вјерују у Бога, желе ту да пронађу своју цркву. Чак и они који се изјашњавају као Црногорци припадају нормалној цркви, па зато и постоји Митрополија црногорска која није ни име своје промијенила, већ је само придодато оно приморска, а које је носила раније, и које је поново примила Уставом од 1931. године када је Епископија бококоторска присаједињена Митрополији црногорској наглашава, митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Одговарајући на питања око забрана богослужења на темељима старих хришћанских цркава у Улцињу, митрополит упозорава да је то продужетак онога што се догађало током Другог свјетског рата и онога што се догодило током стварања такозваног независног Косова. -Повампирује се идеја стварања велике Апбаније, која је на Косову постала сада већ опипљива реалност. То потврђују и ове границе до Косовске Митровице, јер тај сјеверни дио припојен је Косову тек негђе 1959. године за вријеме Стамболића, атогђе Александар Вучић сада жели поставити границе дотад није припадало Косову. То су границе велике Албаније која је покривала Рожаје, Плав, Гусиње, Улцињ, до Добрих Вода… Па и на Скупштини је вођен рат око рушења Цркве Свете Тројице на Румији, а који воде исти ти који сматрају да то припада Албанији. Не знам колико пута смо на тој цркви налазили натпис УЧК. И, чуцно је да садашња црногорска власт не види и не сматра да се тиме повампирује фашистичко поимање граница на овим просторима. А, то је очевидно, закључује митрополит Амфилохије. Ж. Јањушевић Група људи прогони православну цркву Коментаришући недавну забрану богослужења свештенику Митрополије црногорско-приморске у Улцињу, у Старом граду, на темељима древне хришћанске цркве, митрополит Амфилохије каже да тај, као и љетошњи догађај, када ни њему није дозвољено да служи на Свачу, није размимоилажење са свим становницима Улциња, већ са једном групом људи који прогоне вјековну Православну цркву. -Додуше, они су осјетили да то могу да раде с обзиром на то да се то ради на једном ширем, државном плану. Тако је било и у Свачу, гдје се човјек представио као муслиман, али на првом мјесту Албанац, па је слично било и у Улцињу, гдје су реаговали у складу са својим схватањима државе и државних права, каже митрополит Амфилохије. Подсјећа да је свештеник Божовић већ 20 година служио на том мјесту у Старом граду, а да се овако нешто догодило први пут. -Па и ја сам на том мјесту двапут служио до сада, као и на Свачу, и нико досад није постављао питање, каже митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Митрополија црногорско-приморска, која континуирано на овим просторима постоји осам вјекова, доживљава прогон, слично хришћанској Цркви у првим вјековима њеног постојања. Статус који Митрополија тренутно „ужива“ у Црној Гори могао би се окарактерисати ријечима „ван закона“,, оцијенио је у разговору за ,Дан“ митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је истакао да га посебно чуди негативан став премијера Душка Марковића према Митрополији и СПЦ. – Не разумијем откуд такав Марковићев негативан став према Митрополији, а који нијесам уочио приликом нашег првог незваничног сусрета. Не знам зашто он сада форсира нешто што је с оне стране логике, и државне и сваке друге. Откуд то њему? Он се досад није бавио тим питањима, али сада се изразио у духу антиправославне политике. Мислим да га је забољела изјава нашег патријарха Иринеја. која је без сумње била и јака. Но, ако завиримо мало дубље у оно што се сада дешава са Православном црквом у Црној Гори видјећемо да је она прогоњена, иако не у мјери у којој је то рађено у НДХ. Треба знати да је и Анте Павелић стварао хрватску православну цркву, али је био трезвенији него ови данас овдје код нас. Јер, Павелић је није стварао од ничега, као што овдје стварају такозвану ЦПЦ, од рашчињеног свештеника Васељенске патријаршије. Разлика је у томе што је Павелић био религиозан за разлику од ових овдје који стварају ЦПЦ. Они су чак и гори од Павелића, а религијски су тотално неписмени, без иједног часа вјеронауке, без знања ичега о цркви. За њих је Црква партија, без обзира како се звала. Та партијска свијест је завладала у Црној Гори насиљем, и са собом носи страх. И плод тога је њихово поимање њихове цркве. Партијским образом формирани људи, они који су обољели од опаке болести брозоморе, не могу да схвате да је Црква Божија, да не припада никоме до самоме Богу. И то је основно. Надам се да ће власт схватити да ово што сада раде борећи се против Цркве, која је створила ову Црну Гору, јесте ударање у темеље црногорске државности, изјавио је митрополит Амфилохије. Коментаришући недавну полемику око мишљења Венецијанске комисије на Нацрт закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, митрополит подсјећа да је Влада и повукла тај нацрт управо због отпора Венецијанске комисије и ОЕБС-а. – Но, да ли су они тај документ директно доставили Влади, не знам, али, неспорно је да је Влада знала за њега. Уосталом, како бисмо ми у Митрополији знали за њега да није био јавно публикован на њиховом сајту. Ипак, сада је много важнији однос државе према Митрополији црногорско-приморској, а који је потпуно несхватљив, не само за нас овдје, већ и за Европу. Они желе да ураде нешто што није урадио ни Јосип Броз, желе да одузму православној Митрополији имовину, храмове, и то оне настале до 1918. године. Притом, заборављају да, рецимо до 1918. године, Бока которска и стотине римокатоличких и православних храмова уопште нијесу били у Црној Гори. Па шта ће урадити са тим храмовима? Након ослобођења Косова и Метохије, Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија припадали су Црној Гори. А, садашња власт предала је то групи злочинаца Шиптара због својих интереса. Поред тога, ова власт се декларише као секуларна, што ће рећи одвојена од Цркве. А, имовина Цркве је само њена имовина, док је државна имовина само државна. Треба знати да је за вријеме Краљевине Црне Горе православље било државна вјера, и с те стране је однос државе према Митрополији и према Цркви био другачији. Но, и тада се раздвајала црквена од државне имовине. Данас, секуларна држава и једна власт која нема везе с Црквом нити са Краљевином Црном Гором позива се управо на њу. А, по тадашњем Уставу краљ је био господар Црне Горе и на том престолу могао је сјеђети само православни хришћанин. Ми ништа од тога данас немамо, већ имамо људе који сами за себе кажу да су атеисти. Зато је прича потпуно несхватљива за нормалног човјека, јер желе да се понашају као краљ Никола, а далеко су од једног крштеног и миропомазаног краља, каже митрополит Амфилохије. Он је упозорио да је сада Православна црква, Митрополија која овдје постоји 800 година без прекида, коју нико за тих осам вјекова правно није доводио у питање, дошла малтене ван закона. -Чак и оно што причају да је погрешно урадио краљ Александар, није тачно. Не, напротив, он је по закону тадашње државе, одпуке Синода и ондашњег митрополита Митрофана-бана и Митрополије карловачке, која је након укидања Пећке патријаршије, такође живјела самостално, као и свих осталих епископија некадашње Пећке патријаршије, а које су тада биле обједињене у једној држави, на основу тих одлука је као владар потврдио одлуке Цркве о обнови Пећке патријаршије. Митрополија није престала тада да постоји, напротив. И сви њени храмови и сва имовина и даље су остали њени, као и данас, оцијенио је митрополит. Нагласио је и да се једино Митрополија данас гони и прогони, и тражи се да се региструје, као да тек настаје. -Иако немају ни закон који тражи регистрацију, траже да се региструјемо, и то се дешава након осамостаљења Црне Горе. Ми смо се чак 2012. године пријавили, Иван Брајовић је тада био министар унутрашњих послова. Али, он је хтио да се ми пријавимо као да постојимо од недавно или од 1920. године, а то је апсолутна лаж и погпуна бесмислица. Зато они и форсирају ту секту, која нема везе никакве нити с Православном црквом нашег времена нити с Митрополијом црногорско-приморском из времена краља Николе. У нормалним државама гдје се поштују закони, такви се стављају под суд због злоупотребе имена. Та невладина организација коју они сада форсирају као неку своју цркву, та безбожна партија, они који не вјерују у Бога, желе ту да пронађу своју цркву. Чак и они који се изјашњавају као Црногорци припадају нормалној цркви, па зато и постоји Митрополија црногорска која није ни име своје промијенила, већ је само придодато оно приморска, а које је носила раније, и које је поново примила Уставом од 1931. године када је Епископија бококоторска присаједињена Митрополији црногорској наглашава, митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Одговарајући на питања око забрана богослужења на темељима старих хришћанских цркава у Улцињу, митрополит упозорава да је то продужетак онога што се догађало током Другог свјетског рата и онога што се догодило током стварања такозваног независног Косова. -Повампирује се идеја стварања велике Апбаније, која је на Косову постала сада већ опипљива реалност. То потврђују и ове границе до Косовске Митровице, јер тај сјеверни дио припојен је Косову тек негђе 1959. године за вријеме Стамболића, атогђе Александар Вучић сада жели поставити границе дотад није припадало Косову. То су границе велике Албаније која је покривала Рожаје, Плав, Гусиње, Улцињ, до Добрих Вода… Па и на Скупштини је вођен рат око рушења Цркве Свете Тројице на Румији, а који воде исти ти који сматрају да то припада Албанији. Не знам колико пута смо на тој цркви налазили натпис УЧК. И, чуцно је да садашња црногорска власт не види и не сматра да се тиме повампирује фашистичко поимање граница на овим просторима. А, то је очевидно, закључује митрополит Амфилохије. Ж. Јањушевић Група људи прогони православну цркву Коментаришући недавну забрану богослужења свештенику Митрополије црногорско-приморске у Улцињу, у Старом граду, на темељима древне хришћанске цркве, митрополит Амфилохије каже да тај, као и љетошњи догађај, када ни њему није дозвољено да служи на Свачу, није размимоилажење са свим становницима Улциња, већ са једном групом људи који прогоне вјековну Православну цркву. -Додуше, они су осјетили да то могу да раде с обзиром на то да се то ради на једном ширем, државном плану. Тако је било и у Свачу, гдје се човјек представио као муслиман, али на првом мјесту Албанац, па је слично било и у Улцињу, гдје су реаговали у складу са својим схватањима државе и државних права, каже митрополит Амфилохије. Подсјећа да је свештеник Божовић већ 20 година служио на том мјесту у Старом граду, а да се овако нешто догодило први пут. -Па и ја сам на том мјесту двапут служио до сада, као и на Свачу, и нико досад није постављао питање, каже митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Данас, 8. септембра 1331. године на државном сабору у Сврчину (Косово) Архиепископ Данило Други крунисао је 23-годишњег Душана- Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. За првог српског цара Душан Немањић крунисан је 1346. у Скопљу, тада српској престоници. О историсјком лику Душана Силног разговарали смо са историчаром Предрагом Вукићем са Цетиња. Звучни запис разговора View full Странице
  7. У Српској православној општој гимназији “Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу у петак 7. септембра одржан је семинар за наставнике Богословија и научни скуп под називом „Новомученици: Полиперспектива IV“. О томе како је протекао овај догађај разговарали смо са Архимандритом Данилом (Љуботином). Прилог смо преузели са интернет странице радија Светигоре Звучни запис разговора View full Странице
  8. Недеља, 20:00 часова, Саборна црква у Шапцу. На промоцији говоре: Епископ рашко-призренски Господин Теодосије проф. др Мило Ломпар проф. др Милош Ковић протојереј-ставрофор др Велибор Џомић протођакон Љубомир Ранковић На интернету ће бити уживо пренос овде на сајту Поуке.орг и на профилу Животије Утешановић на фејсбуку View full Странице
  9. until
    (Недеља, 26.08.2018. године у 20:00, Live stream на Поуке.орг) - Промоција књиге "Задужбине Косова и Метохије", говори Владика Теодосије Недеља, 20:00 часова, Саборна црква у Шапцу. На промоцији говоре: Епископ рашко-призренски Господин Теодосије проф. др Мило Ломпар проф. др Милош Ковић протојереј-ставрофор др Велибор Џомић протођакон Љубомир Ранковић На интернету ће бити уживо пренос овде на сајту Поуке.орг и на профилу Животије Утешановић на фејсбуку и на страници Не псуј Бога.
  10. Са свештеником Мијајлом Бацковићем разговарали смо о посјети Русији, гдје је у саставу делегације наше Цркве, коју је предводио Преосвећени Владика пакрачко-славонски Јован, присуствовао “Данима Фјодора Ушакова“. Отац Мијало срео се и са Арно Гујоном који се са групом од 42 дјеце из српских енклава на Косову налази на љетовању у Тивту. Свештеник Бацковић је реаговао и на учешће официра Војске Црне Горе на прослави “Олује” у Книну. Извор: Радио Светигора
  11. Свештеник Мијало Бацковић говори о “Данима Фјодора Ушакова” којима је, са Владиком Јованом (Ћулибрком) и делегацијом наше Цркве, присуствовао у Русији и о љетовању дјеце са Космета у Тивту. Звучни запис разговора Са свештеником Мијајлом Бацковићем разговарали смо о посјети Русији, гдје је у саставу делегације наше Цркве, коју је предводио Преосвећени Владика пакрачко-славонски Јован, присуствовао “Данима Фјодора Ушакова“. Отац Мијало срео се и са Арно Гујоном који се са групом од 42 дјеце из српских енклава на Косову налази на љетовању у Тивту. Свештеник Бацковић је реаговао и на учешће официра Војске Црне Горе на прослави “Олује” у Книну. Извор: Радио Светигора View full Странице
  12. О историјском и светитељском лику лику Стефана Немањића, поводом овог важног датума наше историје, када је Рашка постала краљевина разговарали смо са са историчаром Предрагом Вукићем са Цетиња Осим што је подигао српску државу на ранг краљевине, Стефан првовјенчани се такође показао и као добар писац биографија наших владара. Стефан се упокојио 1228. као монах Симон. Његове мошти се чувају у манастиру Студеници. Српска православна црква га прославља 7. октобра по грегоријанском а 24. септембра по јулијанском календару. Многа су и неизбројива чудеса која су се дешавала и до данас се дешавају над моштима овог преподобног Краља и Монаха, јер он цјелебно помаже свима онима који са вјером приступају његовом светом и нетљеном телу. Због тога и до данас не престају потоци верног народа православног да притичу са свих крајева Српске земље и са вером да припадају светом Краљу и Оцу нашем Стефану Симону у светој лаври Студеници, а такође и ка светом месту његовој задужбини у Дому Спасовом у Жичи. Извор: Радио Светигора
  13. Стефана Првовенчани или Стефан Немањић велики српски жупан а потом и српски краљ (1217.-1228), владар српске државе Рашке који је успео да је подигне на статус краљевине, крунисан је на данашњи дан 8. августа 1217. Прије осам стотина једну годину у ,,седмовратој Жичи“ крунисао га је његов рођени брат Свети Сава први српски Архиепископ. Звучни запис разговора О историјском и светитељском лику лику Стефана Немањића, поводом овог важног датума наше историје, када је Рашка постала краљевина разговарали смо са са историчаром Предрагом Вукићем са Цетиња Осим што је подигао српску државу на ранг краљевине, Стефан првовјенчани се такође показао и као добар писац биографија наших владара. Стефан се упокојио 1228. као монах Симон. Његове мошти се чувају у манастиру Студеници. Српска православна црква га прославља 7. октобра по грегоријанском а 24. септембра по јулијанском календару. Многа су и неизбројива чудеса која су се дешавала и до данас се дешавају над моштима овог преподобног Краља и Монаха, јер он цјелебно помаже свима онима који са вјером приступају његовом светом и нетљеном телу. Због тога и до данас не престају потоци верног народа православног да притичу са свих крајева Српске земље и са вером да припадају светом Краљу и Оцу нашем Стефану Симону у светој лаври Студеници, а такође и ка светом месту његовој задужбини у Дому Спасовом у Жичи. Извор: Радио Светигора View full Странице
  14. Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски господин Лукијан за радио Светигору говорио о посјети Митропoлији Црногорско-приморској. Доносимо звучни запис овог занимљивог и надахнутог разговора. Звучни запис разговора View full Странице
  15. Уредник ТВ Храм отац Стојадин Павловић за Светигору говори о улози и обавези црквених медија и раду ТВ Храм. Звучни запис разговора View full Странице
  16. У Новом Саду су лигаши са Чанком на челу улицу Хероја Милана Тепића преименивали у Бранисава Нушића, пре пар година и ником ништа. Срамота Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
  17. Pogledajte se u ogledalo, a onda bacite pogled na ovaj mali tumač oblika vaših usana. Šta vaše usne govore o vama? 1. Pune usne - Pune usne karakterišu strastvenu senzualnu osobu. Ove osobe će učiniti sve da osoba koja im se sviđa bude njihova. Od partnera očekuju strast i odlučnost. Takođe, ove osobe su imaju jako samopouzdanje, odlučne su i sigurne u sebe. Žene sa punim usnama su duhovite i zabavne, vole izlaske i druženja. 2. Tanke usne - Osobe sa tankim usnama su realistčne, odlučne, ali često i stidljive. One su mirne i staložene i veliki su detaljisti. U poslu su vredne i uporne, u ljubavi verne. 3. Široke usne - Ovakve usne karakterišu druželjubivu, otvorenu osobu. Njihov smeh pleni i privlači i uvek su okružene ljudima koji uživaju u njihovom društvu. Imaju puno prijatelja. U poslu su talentovane i snalažljive i odličan su deo tima. 4. Okrugle usne - Ovakve usne ukazuju na buntovnu živahnu osobu koja voli da proba nove stvari, da putuje, upoznaje nove ljude. Uživaju u kratkim ljubavnim avanturama, ali znaju i da funkcionišu u stalnoj vezi ukoliko je kreativna i u stalnoj promeni. 5. Srcolike usne - Žene sa ovakvim usnama muškarci smatraju senzualnim i zavodljivim. Nezavisne su i pouzdane, pa im se prijatelji obično obraćaju za savet. Imaju izraženu potrebu za dobrotom i ljubavlju. Ovo su osobe sa izraženim materinskim instinktom. 6. ,,Tužne'' usne - Usne čiji uglovi idu blago prema dole su obično tajanstvene i intrigrantne. Ljudi ih smatraju duhovitim i inteligentnim, ali se obično radi o izbirljivoj osobi kojoj je teško ugoditi.
  18. 'Терет који носим, и поред унутрашњег склада, прихватам као проклетство, несрећну погодбу...'' Већина људи зна како је тешко носити у себи бол због нечега. Свако је носи на свој начин и на различите начине се бори са њом. Ретко ко на крају из те борбе изађе као победник. Како је онда тешко носити у себи бол целог света? Како је то када вашој личној патњи додате патњу сваког појединца на свету, када вашој личној борби додате борбу неког клинца са улице, особе из прихватилишта, радника треће смене, проститутке, затвореника... Како је када вас поред личне немоћи да утичете на свој живота разара и немоћ да утичете на свет за који видите да ''у злу лежи''? Како је када фанатично тражите љубав у свету из кога је она протерана? Такав је био Јан Кертис. Тако је настао ''Џои Дивижн''. Ово није прича о обичном музичару, текстописцу, уметнику... Говорити о Јану Кертису само са те стране био би површан опис његове личности и потпуно промашена суштина. Јан Кертис је много више од обичног музичара. Он је жртва модерног света. У његовој личности садржи се сва трагедија модерне цивилизације. Његова смрт симбол је смрти западне цивилизације. Јан је пророк модерног доба, пророк читавог једног времена које долази, времена у коме ћемо живети у материјалном изобиљу и духовном сиромаштву. Времена у коме ће нам и поред централног грејања собе бити хладне, јер ћемо једни другима бити странци. Времена депресивних и очајних људи, који су изгубили осећај и жељу да се побуне против свог стања. Кертис је своју побуну изразио у стиховима који разарају људску душу. Заиста, да слика ''Крик'' Едварда Мунка може да говори, чуле би се песме ''Џои Дивижна''. Личност Јана Кертиса изнедрило је из себе манчестерско предграђе Маклсфилд. Одрастао је у сивилу стамбених блокова, социјалних станова саграђених за радничку класу, близу велике метрополе, а ипак довољно укорењене у своју учмалост и свакодневницу. Упаво су деца из оваквих радничких породица у тим годинама широм Британије покренули бунт оличен у панк музици и навијачкој култури. Младог Кертиса панк култура лако је повела за собом. Од најраније младости одвајао се од своје околине, а своју различитост се није трудио да сакрије, већ је чудним понашањем и облачењем и наглашавао. Бег од монотоније предграђа Кертис није налазио само у књигама и музици. Током средње школе, кренуо је да експериментише са разним врстама наркотика. Из старачког дома, где је обављао неку врсту друштвено корисног рада, крао је лекове који су изазивали прекиде стварности и халуцинације. То су најчешће били лекови преписивани за шизофренију и остале врсте психичких обољења. У тим годинама кренуло је формирање Кертисове личности, настали су први његови стихови и сама жеља за писањем, али је кренуло и девијантно понашање које га је красило и наредних година. Кертис је већ тада био фасциниран појмом смрти и заокупиран питањем егзистенције. Питање је када је Кертис почео да губи контролу над својим животом. Вероватно је то био период после средње школе, када би се просечном посматрачу учинило да је стабилизовао свој живот. Јан се оженио Дебором и добио ћерку Натали. Запослио се у служби за запошљавање инвалида. Иако тада није имао појма да ће кроз пар година и он сам постати епилептичар, питање је колики је утицај на његову осетљиву психу имао рад сад оваквим људима. Судбине оваквих људи остављају јак утисак и на много хладније људе него што је то био Јан. Иако је са Дебором био у вези од средње школе, брак и породични живот очигледно нису били нешто где би Јан остварио себе као личност. У периоду Наталиног одрастања, Јан је био посвећен стварању бенда. Били су то почеци ''Џои Дивижна''. После свирке ''Секс Пистолса'' у Манчестеру, Јан упознаје људе са којима 1977. године оснива бенд, који у почетку носи назив ''Варшава'', по песми Дејвида Боувија. Кертис подиже кредит, који не улаже у кућу, већ у снимање првог ЕП-а. Његова јака посвећеност овом пројекту није била чудна. Заправо, он је целог себе рефлектовао у своје стихове. Поезија и музика били су једини начин на који је могао да се оствари у свету и искаже своју дубоку тугу. Већ 1979. снимају први албум ''Unknown Pleasures''. Бенд мења име у ''Joy Division''. Ово је био назив посебног одељања у нацистичким логорима, у којима су биле одвојене младе девојке које су силом морале да се баве проституцијом и задовољавају нацистичке официре. Већ сам назив показивао је правац којим ће ићи бенд. Заборављене проститутке у нацистичким логорима биле су симбол за просечног човека модерне цивилизације. Заборављен, понижен, онемогућен да се побуни, немо прихвата своју реалност и понизно прожживљава остатак свог живота. ''Ка центру града где се сви путеви срећу, чекајући тебе, У дубине океана где све наде тону, чекајући тебе, Кретао сам се кроз мук без покрета, чекајући тебе, истину нађох крај прозора, у самом углу собе...'' ''Unknown Pleasures'' није био карактеристичан панк албум тог доба. Он је поседовао себи својствен стил и атмосферу и није се могао класификовати ни у један до тада створени музички правац. Текстови су били позив на побуну, али не социјални бунт, већ бунт против чамотиње која је у нама. Албум је био потпуна потрага за Истином, тежња за буђењем човека из сна, али истинског, унутрашњег буђења. Овај албум није имао ни једну песму са социјалном тематиком, иако је настао на подручју сиромашног радничког предграђа. Са дубоком тугом и меланхолијом, у последњој песми на албуму, чује се Кертисов вапај да смо предуго једни другима били странци. Упозоравао је на раздор, не између класа, нација или идеологија, већ раздор између појединаца. Дубоко га је потресао индивидуализам и отуђеност, коју су у деценијама након његове смрти људи само још више унапредили. Остали су глуви за његов вапај. Искреност и дубина Кертисових песама лако су дошле до срца младих људи широм Британије. Бенд је јако брзо напредовао, што је био мач са две оштрице. Кренули су на турнеју, имали су наступе широм земље, а касније и Европе, Кертис је могао да се увери да његове речи заиста допиру до људи. Ипак, успех бенда стигао је и до халапљивих грабљиваца у музичкој индустрији. Ту су кренули проблеми. Кертис је доживљавао лично своје песме, и није желео никакву комерцијализацију својих осећања које излива у стихове. На све то, добија епилепсију, што у многоме утиче на његово психичко растројство. У то време бенд је јако често имао наступе, на којима се дешавало да Кертис на бини добије напад. Кертис је имао и специфичне покрете приликом извођења песама, за које се неретко није знало да ли су последица напада или транса у који пада. Било је очигледно да је пред њега стављен притисак који није ни желео ни могао да издржи - то је чињеница да је постао позната личност. Његова жеља није била да заради од музике, већ да својим песмама искаже себе, да се пронађе у свету. Јанов породични живот упао је у кризу јако рано. Било је јасно да је више посвећен својим стиховима него томе да ли су купљене намирнице за ручак. Расејан, меланхоличан, одсутан, Јан свакако није био способан да одговори на породичне обавезе. Током европске турнеје, улази у љубавну везу са белгијском новинарком Аник Хонор, која додатно утиче на хаос у његовој глави, оставивши га разапетог између породице и јаких емоција према Аник. У том периоду створио је једно од највећих достигноћа рок културе - албум ''Closer''. ''Ово је пут, закорачи унутра'' - песмом ''Изложба Грозота'' отворен је овај мрачни и меланхолични албум. За разлику од првог албума, овде више нема позива за буђење. ''Closer'' је слика пораженог света и пораженог човека у њему, слика очаја, празнине, немоћи. Овај албум је вапај оних који су ''куцали на врата најмрачнијих одаја пакла''. Он више није потрага за Истином, већ вапај Истини да нас ослободи. Он је слика човека кога је свет дотерао до крајњих граница издржљивости. Док је као средњошколац узимао таблете, под њиховим утицајем Јан је волео да експериментише жаром цигарете колики је последњи праг бола који може да издржи. ''Closer'' је она последња секунда пре него што склони жар са руке и врисне од бола. Већ довољно разочаран у устројство света у коме живи, притиснут потпуним неразумевањем, Јан у песми ''Colony'' очајнички понавља да је ''Бог у својој мудрости једини који може да те разуме''. ''Colony'' је вероватно песма која најјасније наглашава његову жељу да оде са света коме не припада. Највећу бол коју свет задаво Кертису заправо је била - безосећајност. Кертис је био човек јаких осећања, а век у коме је живео био је почетак борбе против осећања у човеку. Свет је тада почео, а данас усепо, да нас убеди да су осећања срамота за разумног човека, да је срамота волети, плакати, патити, веровати... ''Кад рутина шчепа а тежње су мале, огорчење расте а осећања не.'' Кертис није могао да се снађе у материјалистичком свету, какав је тих година наметнут западној цивилизацији, чији део данас и ми постајемо. Он није био човек формалних, већ искрених односа. Пркосио је правилима света, и она су добила борбу са њим. Албум ''Closer'' прошао изврсно. Постао је одлична прилика за зараду, до које Кертису није стало. Менаџер уговара турнеју по САД-у, која би осим невероватне зараде претворила ''Џои Дивижн'' у најпознатији бенд света у том тренутку. Кертисов приватни живот се распада, депресија је све јача, а контролу над својим животом је у потпуности изгубио. Трудио се, покушавао, писао, све да би пронашао сврху своје егзистенције. Није успео, није нашао одговор на најважније питање - ''како проживети живот''. Тражио је безусловну љубав од људи, а такав однос на овом свету може да нам пружи једино - Бог. Кертис зато и није желео да остане овде. Изгубио је битку са светом. Дан пред одлазак на америчку турнеју, 18. маја 1980. пронађен је обешен у кући својих родитеља. Јан Кертис је био својеврсни пример модерног мученика. Он није мучен физички, није затваран, каменован, изгладњиван, али његове муке биле су много теже. Душевна бол увек је јача од физичке, а количина његовог бола осећа се у песмама ''Џои Дивижна''. Он је живео кратко, иза себе оставио доста грешака и погрешних одлука. Иза себе је оставио и породицу. За узврат, он је себи на терет ставио патњу читавог света, а иза себе оставио песме због којих га владика Јован Ћулибрк с правом назива пророком и последњим боготражитељем западног света. http://smrt-svetu.blogspot.rs/2016/08/blog-post_23.html?m=1
×
×
  • Create New...