Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'генерал'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. Игнорисање, перфидије и извртање чињеница образац су реаговања носилаца власти када немају рационалан одговор на стање и догађања. Прво се на КЗН говорник обрачунава са написима на друштвеним мрежама, критичарима и непоћудним медијима. Затим следе представе о достигнућима власти уз успутно етикетирање оних који кваре слику о томе. Потом искрсну драматичне ситуације у којима актер пожар који је подметнуо гаси бензином и излази као победник. Ако изостану хвалоспеви главном јунаку, следи медијска блокада догађаја и резервни план. И тако у круг. Да се подсетимо неких деоница пута у нашу реалност. Након Савамале, атентата и патриотског препуцавања са суседима, приређена нам је представа у којој касно Марко са “Косово је Србија” стиже. Ревносни кондуктер је избацио Марка на станици Топчидер јер је у натпису на возу изоставио – Метохија! Душмани су то искористили да спрече улазак воза на Косово и Марка у епске песме. Уследило је ванредно обраћање премијера којим је упознао машиновођу да му се спрема хапшење, путнике да је пруга минирана, а јавност о мудрој одлуци да воз врати за Београд и спречи крвопролиће. И све то не знајући како је декорисан воз? Председник је сазвао хитну седницу Савета за националну безбедност и свету ставио до знања да ће први, кано Лазар кренут на Косово, ако затреба! Патриотски, нема шта, недостајала је само клетва Томиславова! Влада је реаговала конкретно: Наређено је спонтано окупљање народа на северу К. Митровице ради подршке њеној представи и мудрим одлукама? Овај перформанс резултирао је демонстрацијом суверенитета Приштине на целом простору Космета кроз прво распоређивање специјалне јединице РОСУ на административну линију, што је забрањено неким усменим споразумом. Види врага, ни Беса није што је некад била. Недуго потом, дошли смо до хитног састанка премијера са представницима српских општина. На њихов захтев, како је од њих захтевано да захтевају! Насупрот очекивању да ће због озбиљности ситуације долетети на Пегазу, премијер је у Рашку стигао хеликоптером. У драматичном монологу за јавност разумели смо да је још једном, не жалећи у тој предизборној борби и свој живот, стао уз косметске Србе који су дошли у Рашку. Уз остале није морао јер било је довољно статиста, а јужно од Ибра није баш здраво србовати. То је присутне охрабрило да се у касним ноћним сатима договоре сами са собом и донесу одлуку о рушењу заштитног зида на северу К. Митровице. Дакле, Албанци су спречавали рушење тог зида како би оправдали упад на север и репресију над Србима? План им је осујећен хеликоптерским десантом на Рашку који је премијер извео са министрима одбране и унутрашњих послова јер војска и полиција због припреме за предстојеће протесте нису могли учествовати. Тако је спречен још један сукоб ширих размера, за који нико није знао. Ако сам добро разумео ситуацију? Успеху ове операције допринело је поштовање процедура и спречавање појединаца да одређују место слетања хеликоптера у повратку из Рашке. Тако смо видели премијерово пожртвовање а не жртвовање за тај циљ, шта год то било. Срећом по посаду и путнике! Тек што смо мало одахнули планетом је одјекнула вест која је уздрмала стабилност у региону Борча – Обреновац – Бајчетина – Овча: Председник свих грађана своје фамилије неком одлуком коју нисмо разумели, забио је нож у леђа политичком сину! И то након што је син прихватио кандидатуру на изричит захтев странке, која ништа не захтева без његовог налога. Потрошио је последњих 200 евра уштеђевине на ваздуплоховни спот којим је задивио нацију ментално и физички, а татко нешто извољева! Е, за татка, жута патка! Политички син му је преко свих медија ставио до знања да не пристаје на трговину и уцене које руше владавину права једног човека да одлучује о свему. И никоме неће дати Србију! Може бити само један који највише воли Србију! После победе на изборима уследила је још једна у низу представа којом се на пуштање Харадинаја реаговало тромесечном забраном путовања наших функционера у Француску. Зато су морали на летовање у Грчку, Шпанију, Италију, Турску или на Кубу, Малдиве и Сејшеле, али су спремно поднели ту жртву у одбрани достојанства државе. Потом је избио сукоб у Македонији. Неки Македонци су напали друге Македонце јер су изабрали Албанца за председника Собрања. Наши патриотски медији листом су подржали батинаше ВМРО у мајицама ХОС и оптужили те друге Македонце да нису примили довољно столица по глави посланика. А онда, ванредна КЗН нашег премијера и изабраног председника поводом те кризе. И сукобљени су накратко застали како би чули шта има да поручи регионални фактор стабилности, после чега су наставили тучу додатно разјарени. Све то је селфијем забележио ревносни службеник наше амбасаде да покаже шефу како је на лицу места. Извори блиски Влади пласирали су (дез)информацију о акцији којом је ВБА спречила шверц оружја, ухапсила актере и запленила неколико хиљада пушака, митраљеза и другог оружја на југу Србије. Наравно, никога нису убедили у ту научно – фантастичну акцију, али је њен идејни творац успео извргнути руглу и регионалној спрдњи комплетан безбедносни апарат Србије. Зато што БИА није садејствовала у том историјском подухвату, премијер је казнио целокупан састав Агенције! И не само њих, казнио је све грађане Србије јер у то нису поверовали: Поставио је Бату Гашића за Директора БИА! Баш се жестоко наљутио! А безбедносна провера? Ако премијер каже да је неко добар човек нема ту шта да се проверава. Како је за хеликоптер одмах знао ко није крив! А тужиоцима је требало две године да то установе. Зато су неки заслужено кажњени и најурени у Нотаре, па нека се тамо развлаче са толиком зарадом?! Грађане је накратко утешила вест да је Вулин скочио из авиона. Међутим, одушевљење је трајало само до сазнања да је то учинио падобраном, са задњицом у крилу ветерана падобранца. У каквом ли је он то трипу са тим скакањем? Допада му се поза у крилу падобранца или тај авантуристички дух има неке везе са оним прахом из гепека службеног аутомобила његовог блиског сарадника? А онда је председница Владе постала Ана Брнабић, прва геј министарка у историји Србије, како је премијер јавно тада представи! Чланови владајуће коалиције радовали су се њеном именовању као на комеморацији. Посебно домаћин испод палме на обали Мораве. Како падобранац није на време одбацио сувишни терет стигла је казна: Министар одбране постао је Вулин, прекобројни добровољац пешадијског ВЕС. Његов лик и дело потпуно су бацилли у други план победу “Српске листе” у српским општинама на Космету. Марко је уз трубаче прославио скори улазак те листе у Владу Рамуша Харадинаја, због којег смо санкционисали Француску! Нација је имала прилику да одгледа коктел инаугурацију председника којој су, поред родбине, пријатеља, страначких активиста и симпатизера, присуствовали регионални државници. Похвалама домаћину нарочито се истицао комшија Бакир. Та искреност многима је спонтано изазвала сузе. Ознојене госте забављао је оперским репертоаром Лућано Дачић, показавши да и ми дворске забављаче за трку у ЕУровизију имамо! Након тог хепенинга уследила је посета нашег поглавице Америци. Пошто је паметно подржао скво Хилари за усељење у Бели вигвам, Велики бели отац је игнорисао дијалог о стању у нашем резервату. На крају посете испратили су га до дилижансе како би се уверили да им неће газити травњак дајући изјаве за своје племе које сном мртвијем спава. Убрзо после те посете лансиран је термин – унутарашњи дијалог, као нови политички облик распознавања реалности на нашем терену. То је некима послужило да скрушен изглед нашег председника током посете повежу са захтевима које треба испунити у скоријем периоду. А онда узбуна! Наше дипломатско особље хитно је повучено из Македоније која се, према поузданим изворима блиским Информеру, спремала да изврши агресију на нас! Међутим, када су сазнали да за нашу безбедност брине човек који је издржао годину и по без функције и да имамо нинџе у војсци, одустали су од те намере. Како дошла, тако брзо је ова тема нестала са дневног распореда наше психо-терапије! И док смо одгонетали шта значи то сагледавање реалности, ударио нас је гром из ведра неба! Српска листа нашег државног руководства подржала је Владу Рамуша Харадинаја! Згажене су жртве, ране породица погинулих и достојанство народа! Сила бога не моли, али зар нису могли другачије окајавати своје грехе из младости, него пактирањем са крвником? Посебно је интересантно било одсуство реакције тзв. патриотских партија и покрета. Мук! Неки су морали у Задругу, некима су проблем медији, шта би са заветима, образом и другима? Коме тада није било јасно да су они само подизвођачи радова власти, а њихово патриотско политичко деловање фарса, никада прогледати неће! Занимљиво је да се нису оглашавале ни навијачке групе које жестоко исказују протесте када је реч о Космету или другим питањима од националног значаја. Збуњени смо, не знамо више шта је издаја и ко су издајници? Изгледа да и ова врста патриотског деловања има цену! Власт се својски трудила да блокадом медија и игроказима скрене пажњу са овог мучног догађаја. Парада поноса није изазвала посебну пажњу изузев што смо на њој видели неке који глуме подршку или се декларишу као геј, а знамо да је то питање њиховог карактера, а не сексуалног опредељења. Јавност се неко време забављала образложењима Вулина о пореклу новца којим је купио луксузни стан. Овај пример понашања и морала људи на високој државној функцији најбоље одсликава нашу стварност. Он се, у кајању због тога што је рекао “истину,” досетио да политичком злоупотребом ратних команданата скрене пажњу са својих гафова и афера! Уместо да га претресу до голе коже и смене, они нас третирају идиотима! А онда је у процесу моронизације друштва колатерална штета поново испао Бата Бонд 037. Није дозволио неким новинарима да “клече” на обележавању годишњице БИА што је, медијским слободама посвећеног председника, навело да се солидарише са новинарима и откаже своје присуство свечаности! Операцијом расклапања, фарбања, транспорта, черупања и склапања, која је непотребно коштала пар милиона евра, јавности су приказани лепо упаковани авиони МиГ-29 за које не знамо каква још изненађења крију. Наравно, уследила је ода нашој моћи, уз захвалност браћи Русима. Само, нико није захвалио грађанима Србије који су приложили огромну донацију заслужнима за овај поклон-посао деценије?! Та моћ је осоколила Марка да уз Српску листу надреалиста након бруталног етикетирања Оливера Ивановића и застрашивања свих који мисле другачије, у садејству са снагама Харадинаја однесе победу над непоћудним Србима и тако најзад уђе у епске песме. И ушао је, али као трагикомичан лик серијала Црни Груја и Камен реалности. Та победа је крунисана подршком Закону о правима ветерана ОВК чиме смо им практично признали статус бораца за ослобођење Косова. Остало је само још да Таћи и Харадинај дођу у посету Београду возом црвене боје украшеним црним двоглавим орловим и натписима “Косово је било Србија” да се употпуни доживљај. Ацо Србине! Тешка атмосфера и незнани интереси довели су касније до мучког стрељања Оливера Ивановића, јединог гласа разума на политичкој сцени Космета! Цинично и бедно је изгледало Брнабићкино и Марково клечање на његовом гробу током сахране! А шта тек рећи за аплаузе председнику пред полагање венца на месту погибије у К. Митровици? Када је дошао Ји, неки теквондо Американац и грубо измакнуо једну столицу нашем вожду који је, изгледа, омануо у сопственом чадору као његов идол Мурат, одузела му се моћ говора неколико дана. То је узнемирило оријенталног певача Ћошак агу Дачићоглуа, па је отказао наступ у мјузиклу Амер и Мерима. Емитовање поверљиве епизоде Скривена камера и ометање акције “Имаш тетку-купи стан” наљутило је теткиног интернационалца, па је свима ставио до знања да ће нас увести у обрачун са терористичким формацијама које харају на вековним српским огњиштима Сирије и Блиског истока, не жалећи у тој борби и наше животе! Влада континуитета, упркос изазовима пред којима се налазила, постигла је запажен успех: Грађани су сазнали да и она постоји! Једино је мало чудно понашање премијерке. Фикус или не, на сваку критику реагује као да јој је оно геј карактерна особина, а не интима? Деловала је уравнотежено, шта јој би? Додуше и други тзв. нестраначки кадрови су тако деловали, па су се врло брзо трансформисали. Власт даје и крила! Тако су Ђурић и Селаковић упркос забрани атерирали у К. Митровици. Ту су неке девојке из РОСУ у занимљивој акцији ухапсиле Марка и у транспортеру спровеле у Приштину, али се он јуначки држао. Након ослобађања Марко се, као жртва репресије и вршилац дужности косовског јунака, појавио мумифициран на КЗН после које су му ране нагло зацелиле. Николица је пао у депресију јер су током акције игнорисали његову улогу Косовке девојке. Након краћег локалног препуцавања предахнули смо чекајући Мундијал. Игра и испадање нашег тима, као и резултати комшија су омогућили поновно распаљивање ниских страсти уз познату иконографију и вокабулар. Сазнали смо и ко од наших функционера здушно навија за Русе, што је збунило оне који сматрају да су они за Енглезе или кога већ са западне стране. А онда спознајни шок! Председник нам је сасуо у лице да на Космету немамо ништа и ако добијемо метар то је успех. Није јасно шта су наши тражили, шта нам је нуђено и о чему су вођени преговори све ове године, ако немамо ништа? Да ли нас припрема на нешто што ћемо добити у центиметрима или очекује признање за лавовску борбу у којој је извукао више него што је очекивано? Судећи по изјавама кнез Лазар и Тадић су криви, а он ће бити заслужан за губитак Косова! Она граница са Карлобага све је ближа Рашкој! Наравно, одмах следе изјаве малог Марка да није готово и нема предаје, на које нико више не обраћа пажњу. А ту је и Вулин који оштро одбруси на све оно што га нико не пита. Зато му ускраћују улазак којекуде, па већу слободу кретања и добродошлицу у окружењу и ЕУ уживају мигранти него он. Сво то увесељавање широких народних маса је припрема за обећани завршетак изградње магистралног пута Приштина – Њујорк виа Брисел на деоници кроз Србију. Радове ће затворити председник Републике, а освештати Народна Скупштина уз саслужење Владе и Уставног суда! Због раније преузетих обавеза не очекује се присуство Устава и Суверенитета. Могли би у недоглед овако набрајати јер нам догађања испуњавају живот као у турским серијама. Толико да би се могао направити сценарио за неколико комедија и трилера базиран на непрекидној психолошко-пропагандној репресији над разумом неколико милиона статиста. И док тако статирамо у властитом животу стварност нам креирају људи који се ничега не либе, опијени моћу и властитом величином. Згажени су етика и пристојност комуникације. Да нема Слагалице и метео-прогнозе на ТВ не бисмо чули, ни видели ништа осим лика и дела председника. Кроз историју смо губили, побеђивали, падали и устајали јер имали смо душу, идеале и снагу да трајемо. Сада једемо сами себе, а биће нам годинама сатиру саможиви калкуланти спремни на све да се одрже на врху. Сви који муљају, обмањују и љигаве, нашли су се у структурама власти. Воде нас из једног пораза и понижења у друго. Напред не идемо, назад се нема куд. Нигде приспели нисмо! Каквој будућности да се надамо када све што мисли својом главом одлази из ове земље или бива подвргнуто примитивној харанги и линчу? На ред су дошли и црквени великодостојници са Космета. Стање хибернације заменила је апатија, а на реду је лоботомија без анестезије. Ово одавно није питање политике, већ менталног здравља друштва! Истина је овде незаштићени сведок на издисају, али неће скоро бити сахране, јер се очекује њено умирање и у наредном периоду?! Генерал авијације у пензији Срето Малиновић
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић посетили су 30. октобра 2017. године храм Светог Саве на Врачару. ФОТОГАЛЕРИЈА Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. Министар одбране Александар Вулин и генерални секретар председника Никола Селаковић на скупу ветерана из рата 1999. године субота, 07.10.2017. Генерал Владимир Лазаревић (Фотографије Министарство одбране) Министар одбране Александар Вулин присуствовао је сусрету старешина Треће армије за време НАТО агресије „Да се не заборави“ у Дому Војске у Нишу, саопштило је Министарство одбране. Сусрету су присуствовали и генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић, последњи командант Треће армије генерал у пензији Владимир Лазаревић, владика Арсеније нишки, представници Министарства одбране, Војске Србије и бројни пријатељи и поштоваоци припадника Треће армије. Према речима министра Вулина, Србија није ничим изазвала НАТО агресију, баш као што никада није изазивала ратове. - Али баш зато, Република Србија, њени војници, њен народ може само да буде поносан на своју улогу у свим овим годинама. Може само да буде поносан на најбоље, на људе који су данас у Нишу. Трећа армија, генерал Лазаревић па и сви они који више нису са нама или који су негде далеко имају разлога да буду означени и препознати као најбољи међу најбољима. Као најхрабрији међу најхрабријима. Они су доказ и мера нашег самопоштовања. Како се односимо према њима тако се односимо према себи. Ако не ценимо њихову жртву и њихову храброст ко ће ценити оно што смо ми радили у нашем животу. Ако нисмо поносни на њих, на кога и на шта да будемо поносни - рекао је Вулин. Он је рекао да смо 2012. године, „када је садашњи врховни командант Војске Србије постао министар одбране”, први пут почели да обележавамо датуме везане за НАТО агресију. Селаковић је рекао је да је право задовољство бити окружен људима који су пре 19 година били на задатку на који их је послала држава, на задатку за који су се усавршавали, учили и радили читавог свог професионалног века. - Обавеза Републике Србије је да цени професионалност припадника тадашње Војске Југославије, нарочито њене Треће армије, оне која је била највише на удару током оружане побуне на Косову и Метохији 1998. и током НАТО агресије 1999. године. На такав начин показујемо и однос према војсци уопште и однос према држави, показујући однос према сваком појединцу, нарочито командном кадру наше војске који је био у тим тешким тренуцима, за нашу модерну историју, тамо где је отаџбина људе и позвала. То је, могу условно рећи, не само основни чин патриотизма, то је чин основне пристојности. Овим показујемо и као држава и као народ да неке ствари враћамо на права места, на она која припадају правим стварима и правим људима. Србија наставља своју борбу другим средствима, не одустаје од онога за шта има легитимне, легалне и, можемо слободно рећи, људске, историјске и сваке друге интересе - поручио је Селаковић. Генерал Лазаревић је подсетио да је протекло 18 година од НАТО агресије. - Присутни су припадници легендарног Приштинског корпуса и херојске Треће армије, команданти самосталних батаљона, бригада, колегијуми команданата оба корпуса и команде армије, у највећем броју. На наше задовољство, са нама су и представници наше државе и наши пријатељи привредници, који су у рату војску доживљавали и помагали као своју. Наш циљ је и мото овог скупа – да се не заборави, да се подсетимо, да оставимо сећање у аманет и за садашња и будућа поколења. Све то уз један конкретан циљ, јер за наредну годину планирамо да Трећа армија добије спомен-обележје у виду цркве, у којој ће бити исписана имена свих погинулих припадника Треће армије у одбрани земље - рекао је генерал Лазаревић.
  4. У Бару прослављена прва годишњица освећења Саборног храма Светог Јована Владимира 24. септембра 2017. - 21:42 Свечаном академијом у суботу, 23. септембра и Светом архијерејском литургијом у недјељу, 24. септембра у Бару је прослављена прва годишњица освећења Саборног храма Светог Јована Владимира. Свету архијерејску литургију служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење многобројног свештенства Митрополије црногорско-приморске и уз молитвено учешће вјерног народа Бара. У току Литургије Владика је у чин јерођакона рукоположио монаха Василија из манастира Светог Николе подно Румије. Митрополит Амфилохије је, такође, на малом входу чином протојереја-ставрофора са правом ношења напрсног крста одликовао старјешину храма свештеника Слободана Зековића, а чином протојереја пароха барског јереја Љубомира Јовановића. Митрополит Амфилохије је након рукопроизвођења казао да они који примају да буду на челу презвитера и народа Божјега примају и да тиме буду још ревноснији. „А који примају часни крст на своје груди, потврђују своју вјерност часноме крсту и Христу Господу, крстоносцу који је себе жртвовао за живот свијета“, казао је он. Отац Слободан је у слову благодарности рекао да су Митрополитове поуке њима увијек биле путоказ. „Ваше очинске поуке увијек су нам биле путоказ како треба да живимо и како треба да се владамо као служитељи олтара Божјега“, казао је отац Слободан. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да Божјом љубављу, којом је Бог нас заволио и загрлио, ми љубимо Бога и једни друге. „У томе и јесте обнова људске природе, обнова свијета и творевине и свега што се догађало и догађа у свијету“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је подсјетио на ријечијечи Господа Исуса Христа: Гле, све чиним новим. „У томе и јесте смисао Његовог доласка у овај свијет. Не да свијету суди, него да се свијет кроз Њега спасе, што значи да се свијет кроз Њега уцјелови, очисти, освети, просвети… Да се освети новим квалитетом, не више пролазног него вјечног и непролазног живота“, казао је он. Он је казао да прослављањем годишњице барскога саборног храма настављамо предање древног јерусалимског храма. „Храма чији је Патријарх прошле године освештао овај свети храм и тиме га спојио са храмом у Јерусалиму. Обновљење прославља храм у Јерусалиму, онај храм који је саграђен у вријеме цара Константина и царице Јелене у четвртом вијеку. Кроз вјекове он то прославља, па и овај наш храм, дакле, наставља то предање прославе обновљења. И у исто вријеме тиме смо призвани да се обнављамо, да нас храм обнавља том вјечном новином“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након светог причешћа је благосиљан славски колач, а онда је Митрополит Амфилохије генералу Синиши Боровићу уручио високо одликовање СПЦ – орден Светог Јована Владимира, којим га је, на Митрополитов предлог одликовао Свети архијерејски синод СПЦ за „витешку службу отаџбини, за вјерност мајци Цркви, нарочито показану постављањем храма Свете Тројице на Румију“. Митрополит Амфилохије је рекао да је изношење храма на Румију војним хеликоптерима био само наставак онога што је генерал Боровић у пресудним тренуцима дјелао на Косову и Метохији. „Бранио је Лазарев свети косовски завјет са својим војницима у то вријеме у Приштини и широм Косова. И док је он бранио Косово, нијесу могле демонске силе и насиље које је послије тога завладало, и које и данас влада на Косову и Метохији, да дјелају““, казао је Митрополит Амфилохије. Генерал је заблагодарио ријечима да одликовање прима уз велику радост. „И зебњу да ли обичан човјек може да носи орден са сликом свеца. Јер, људи обично у свом времену обично никада не изврше сва добра дела за која су имали прилику. У времену које ми је преостало трудићу се да живим и радим у духу наше православне хришћанске вере“, рекао је генерал Боровић. На платоу испред храма у навечерје празника је одржана свечана академија у спомен владарске лозе Војислављевића, на којој су говорили Митрополит Амфилохије и историчар др Васиљ Јововић, који је бесједио на тему „Војислављевићи – средњовјековна српска династија“ У умјетничком дијелу програма наступили су Барска школа вјеронауке, КУД „Свети Јован Владимир“, Хор „Свети Јован Владимир“ и пјевачка група „дарови Светог Јована Владимира“. Академији је претходило отварање изложбе слика бивше амбасадорке Украјине у Црној Гори Оксане Сљусаренко. Изложбу је у крипти барског Саборног храма отворио Митрополит Амфилохије. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић Галерија 1: Галерија 2: © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
  5. Исповест хероја који је проглашен издајником-ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА. О рату у СФРЈ, о борби за Републику Српску. О политичкој врхушки Српске. О НАТО агресији на нашу земљу. О Слободану Милошевићу. О томе како га је актуелна власт прозвала НАТО генералом.... Генерал Срето Малиновић је ратни херој, одликован медаљом части. За ову земљу је током ратних година, али и ван њих, урадио много. Прво су га прогласили херојем, а потом издајником и НАТО генералом. Генерал је деведесетих година водио ратни дневник. Екипа емисије „Живот прича“ прва је која је, осим генералове породице, имала част да види тај дневник. Мајка прижељкивала да Срето буде поп, али он је постао пилот. Летео је посвећен оном чему се заклео – Отаџбина изнад свега. Са 31. годином је примио ескадрилу, био је један од најмлађих командира ескадриле. Са 37 година постаје командант пука. Први ратни лет му је био октобра 1991. године, у рату. Иако је на вежбама бацао много бомби, пуцао у мете на полигонима, ово је ипак било нешто друго – стварне мете, праве бомбе. Генерал је деведесетих година водио ратни дневник. Екипа емисије „Живот прича“ прва је која је, осим генералове породице, имала част да види тај дневник. Најчешће је летео са Жиком, пилотом Животом Ђурићем, који је био његово лево крило. Чували су један другом леђа. Kада је 1995. године била акција Олуја, генерал је чекао наређење да полети, да стане у одбрану свог народа. Али, наређења није било. Kрајина је издана и продата, нема генерал других речи за то што се тих година дешавало на подручју Хрватске. Много му је горчине остало због тога, јер је њему отаџбина изнад свега. Отаџбина се носи у срцу, а држава на леђима. У дневнику је написао: “За крст часни, име и слободу?! А заклетва, а народ!? Е, јадан ли је са нама! Народ који има овакву војску не мора да брине за своју будућност – он нема будућност! У шта смо се то претворили или смо увек били такви, само нисмо имали прилику да то покажемо? Нама непријатељ није потребан, довољни смо сами себи!“ „Надали смо се да ћемо са ескадрилама 98. кренути у борбу, што би било нормално, али су околности натерале наше вође на другачије одлуке. Kо је наредио повлачење војске и напуштање територије РСK? Није ваљда овај егзодус неки политички пројекат премештања народа у коме активно учествују наше вође? На овако прљав начин? Да сам главнокомандујући снагама, пуцао бих себи у главу од срамоте!” Политичари, написао је, одрађују посао на штету властитог народа. Kако другачије тумачити Радованово игнорисање властите војске и некакво кокетирање са Аркановцима и другим шлепер добровољцима. Нешто се ту не уклапа, а брука ће и овога пута пасти на војску и официре. Смрти се не боји. Смрт је, каже, трен. Треба се живота бојати, он носи муку и тешкоће. На дан бомбардовања 1999. године, генерал Малиновић се обратио својим пилотима чувеном беседом и речима “Србија нас зове, анђели моји челични”. У тој беседи постоји и један део који јавности није познат, а она је почела са: “Највећи син нашег народа и наша снајка водећи нас у боље сутра, данас су нас увалили у сукоб са највећом светском силом у историји ратовања. Kако су нас водили, тако су нас и довели. Нас ће прво разарати, плашите ли се? То што сви ћутите, схватићу да се не плашите. Да ли сам ја овде једини који се плаши? Није могуће да ја једини знам шта нас то овде чека. Развалиће нас! Ма, нека разваљују, имамо ми свој посао који треба да обавимо. Биће тешко, али како су нас до сада водили јуначки синови, имаћемо прилику да бар јуначки изгинемо! Паднем ли, има мој заменик, падне ли, има његов заменик. Оплакиваћемо се кад прође све!” За време бомбардовања, 98. Ловачко бомбардерски авијацијски пук је изгубио само једног пилота. То је био Живота Ђурић, лево крило генерала Малиновића. После беседе коју је изговорио пилотима, Генерал Малиновић је осетио да са Жиком посебно разговара. Kазао му је оно што је понавља милионе пута да чисте главе мора у авион. Жика је рекао – па матори ваљда знаш мене. Сине, зато ти то и говорим, јеси ти мене разумео сине, рекао је Малиновић. Ујутру 25. 3. 1999. кренули су у напад на команде кампове и касарне ОВK. Летело се у бришућем лету, брзином од 800 км на сат. Жика је код Глоговца уништио базу ОВK са две бомбе. Погођен је са земље. Док су чекали да се сви пилоти врате, Малиновић је знао да Жика више никад неће слетети. Нашли су га после пар дана. После свега што је генерал Малиновић урадио за ову земљу, доживео је да га прогласе за НАТО генерала. То што њега етикетирају као издајника, каже генерал, не пада му тешко, колико што такве речи упућују његовим војницима, јунацима и херојима. Kаже да је само радио свој посао и није дозвољавао никоме да га увуче у политичке фрустрације. Почетком 2000-тих година, почела су упозорења Малиновићу да се склони, да пази куда иде и слично. Kулминацију таквих етикета генерал доживљава 2009. године, када је био заменик команданта ратног ваздухопловства и када је унапређен у чин генерала. Kада су дошли да му честитају на постављењу, један је човек дошао и рекао му да је био “задужен да га скине”, односно да да зелено светло да генерал буде елиминисан, зато јер је претња и не би извршио наређење. Генерал га је питао: “Знаш ли шта је наређење?” Овај рече да не зна. А генерал му одговори да је задатак био да се “помлати народ испред Скупштине 5. октобра 2000. године” ТВ Прва
×
×
  • Create New...