Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'војсци'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 12 results

  1. Навршило се више од века, тачно стодесет година од како је у нас уведена голубија пошта. Прилика је да се нешто каже од томе догађају који је утемељио почетак организовања ваздухопловства у Српској војсци. Како је то ишло, где смо били у односу на свет, да ли смо пратили трендове и били у току, у то време савремених токова, ко су људи који су обавили тај историјски задатак. Све је почело још крајем 1902. и почетком 1903. године, када се Коста Милетић вратио са школовања у Русији и међу пројектима које је одмах почео да ради, а у циљу увођења ваздухопловства у Српску војску, голубијој пошти дао веома важнo местo. То је био ембрион ваздухопловства у нас, прва конкретна ваздухопловна служба у Српској војсци. Коста Милетић је, несумњиво, њеном настанку и развоју дао највећи допринос, што се најбоље види са вековне дистанце од 110 година. Питање голубије поште у српској војсци присутно је од првих сазнања да се голубови писмоноше успешно користе за одржавање везе, и иксустава о томе, која је преносила војна и друга штампа. То је период од осамдесетих година XIX века па до почетка XX века. Иначе, познато је да се голубови писмоноше (па и неке друге птице) користе за везу (пренос порука и поште) од најстаријих времена. Докази о употреби голубова у војне сврхе стари су око две хиљаде година, pо њима је Јулије Цезар у рату са Галима први користио те птице за преношење порука. Са развојем војне организације и модернизацијом војне технике, као и потребом за брзим преносом информација, многе војске европских држава уводе голубију пошту, као саставни део система веза и новонастајућих ваздухопловних формација. Премијерна широка примена голубова писмоноша забележена је у француско-пруском рату 1870-71. године, када су таквим методом везе остварени изванредни резултати. Касније су, поред Француза и Немачка, Русија, Италија и друге државе формирале јединице (станице) голубије поште. Крајем XIX века Француска је била водећа сила са разрађеном мрежом станица голубије поште и способношћу да задовољи потребе одржавање везе голубовима на дужи временски период. У француским војним круговима владало је живо интересовање за коришћење голубова писмоноша у војним активнoстима, посебно у извиђачким задацима. У Немачкој је питање увођења голубије поште постављено 1871. године, а 1874. године организована је мрежа станица голубије поште, које се формирају као мале, средње и велике. У Аустрији је 1875. године установљен војни голубарник у Коморану, а 1882. године и у Кракову, планирано је да се голубарници успоставе у свим пограничним тачкама царевине. У то време у Енглеској су војни голубарници успостављени само у неким прибрежним (граничним) местима, а за шире ангажовање рачунало се на цивилне голубове и голубарнике. У Италији је први велики голубарник установљен 1876. године у Анкони, а други 1879. године у Болоњи. У Шпанији је 1879. године установљен први војни голубарник у Гвадолору, а у то време поред централне станице голубије поште у Мадриду и пет помоћних (етапних) станица, било је још 18 станица у пограничним и прибрежним местима. У Португалији је постојала централна станица голубије поште у Лисабону и још 12 на разним пограничним тачкама. У Шведској је постојао један голубарник установљен 1886. године. У Данској нису постојали војни голубарици, али се у случају рата рачунало на ангажовање цивилних. У Белгији је у то доба постојао један војни голубарник у Анверсу, али су војне власти рачунале да се у случају потребе могу ангажовати голубови писмоноше из разних голубарских удружења. Страна гледања на употребу голубова писмоноша и искуства у вези њиховог коришћења у пракси веома брзо су допирала до српске војске, па су се у војној и другој штампи појављивали чланци о томе. За потребе голубије поште одабирали су се расни голубови летачи. Линије ваздушне поште се пројектује распоредом пара голубова на крајње тачке, тако да се сваки голуб враћа непогрешиво у свој матични голубарник. Голубови захваљујући „инстикту гнезда“ имају изванредан систем навигације. Депеше које носе голубови, пишу се на танком папиру, умањене или микрофилмоване, и причвршћују за тело птице на више начина: лаки метални прстен око ноге; минијатурна курирска торбица око врата, или (код нас заговарано) смештај депеше у шупљи комад одсеченог гушчијег пера која се причвршћује на репна пера голуба писмоноше. У јединицама, голубови су ношени у специјалним кавезима у које су голубови могли само да уђу, али не и да изађу (посебни отвор – вратанца - кликет). Реализација идеје о увођењу голубије поште у Срску војску почела је после повртака Косте Милетића са школовања у Русији. Он је тамо у голубијој станици Ваздухопловног образовног центра Волково поље код Санкт Петербурга завршио обуку за рад са голубовима, формирање станица голубије поште, руковођење радом и примемну поште у пракси. По повратку у Србију он је поднео детаљне извештаје о свом боравку у Русији, посебно о оним стварима које су биле интересантне за примену у Српској војсци. Као што је већ речено, Коста Милетић је одмах по повртаку са школовања урадио предлог за формирање Голубије поште. О том пројекту је вођена дискусија на седницама инжињеријских и других стручњака – официра у Генералштабу, а након тога је урађен предлог или пројекат правила голубије поште 1902-1903. године. Тај пројекат није пронађен и немамо увида у његов садржај, Шта је даље било не зна се али је активност на том плану мировала, а Коста Милетић је узалудно покушавао да нешто покрене. На седницама Генералштабне комисије 1905. године одлучено је у оквиру целовитог „Програма наоружања наше војске инжињеријском спремом“ да се приступи устројству Голубије поште и да успостави једна централна станица. Међутим, све је остало на томе. Тек за време анексионе кризе 1908. године, када је паробродској станици у Обреновцу заплењена корпа са 17 голубова писмоноша (из војних голубијих станица Петроварадин, Коморан и Пешта), које је носио аустријски шпијун, одједном се дигла узбуна и наређено је да се хитно приступи формирању голубије поште у Српској војсци. Од министра војног ђенерала Степе Степановића, Коста Милетић је хитно добио задатак да прегледа заплењене голубове и да реферише о могућности да се исти голубови искористе за формирање српске голубије поште. Коста Милетић је реферисао министру војном да постоје добри изгледи да се брзо оформи голубија пошта. Ђенерал Степа је одмах наредио капетану Милетићу да из архива извади документацију и да се хитно штампају „Правила голубије поште“ и да се одмах крене са реализацијом програма за изградњу објеката, набавку голубова и потребних средстава. У октобру 1908. године одобрен је кредит за изграду станице голубије поште, па је Коста Милетић упућен у Ниш, где је Медошевцу почео изградњу објеката и формирање станице. Користио је заплењене аустријске голубове писмоноше, а за потребе рада на припремама и изградњи добио је потребан број војника и старешина. Убрзо је Минстар војни генерал Степа Степановић издао наређење (ФЂ 9286, од 5. новембра 1908. године, Службени војни лист број 31 од 13. новембра 1908. године, страна 585), а на основу Уредбе о формацији целокупне војске од 15. фебруара 1902. године, да се: 1) Устроји у Нишу Станица III реда Голубије поште по прописаном саставу. 2) Станица ће стајати непосредно под командантом II инжињеријског батаљона. 3) Станица ће почети да дејствује 20. овог месеца. Прва станица голубије поште III реда устројена је у Нишу, командир је био поручник Лазар Крстић, њега је обучио и увео у дужност капетан I класе Коста Милетић. Станица је почела са радом, изграђени су голубарници, почело је гајење и увежбавање голубова писмоноша, вршена је обука људства одређеног за рад у станици. Следеће, 1909. године, на Трупалском пољу у близини Ниша, подигнута је специјална зграда за потребе станице голубије поште. Следеће, 1910. године, почела је обука са младим голубовима, стационарно, јер није било покретних голубарника. Голубови из нишке станице су до јуна 1913. године, били извежбани за летење из правца Сукова, Ужица и Смедеревске Паланке. Са Суковске железничке станице, голубови су до Ниша стизали за један сат, а из Смедеревске Паланке и Ужица за два сата. Друга станица голубије поште III реда основана је У Пироту, 1911. године, а први командир био је поручник Ђорђе Бошковић. Голубови из те станице су до јуна 1913. године увежбани за одржавање везе између штаба у Пироту са утврђењима у околини. Голубарник је био смештен у пиротској касарни. Када је 24. децембра 1912. године формирана Ваздухопловна команда Српске војске у Нишу, у њен састав поред аеропланске ескадре, балонског одељења и водиничне централе ушла је и голубија пошта под командом потпоручника Драгољуба Марјановића. Српска војска током балканских ратова није употребљавала голубију пошту, премда су голубови били спремни. После Лазара Костића, на место команданта Прве (нишке) голубије станице, постављен је, 30. новембра 1913. године, потпоручник Велимир Цветковић, а њега је 29. маја 1915. године заменио потпоручник Драгољуб Марјановић. Током Првог светског рата коришћена је голубија пошта, бар током 1914. године. Познато је да су јединице Дринског одреда из састава Ужичке војске користили голубове за слање обавештења у Врховну команду у Нишу. Током повлачења преко Албаније у зиму 1915/16. године припадници станица голубије поште носили су са собом опрему и корпе са голубовима писмоношама. Они су успели да савладају бројна искушења и спасу драгоцене птице. Нишка и Пиротска голубија станица су се повукле са осталим српским јединицама на Крф. Коришћење голубова писмоноша је било веома интензивно на Солунском фронту, нарочито су их користили савезнички обавештајци убачени на окупирану територију. Након реорганизације српске војске и ваздухопловства на Солунском фронту у пролеће и лето 1916. године голубија пошта је интензивно коришћена у борбеним дејствима, а голубови су често били једина веза са поробљеном Отаџбином.
  2. Министар се затим састао са Епископом тимочким г. Иларионом, архијерејем надлежним за рад војних свештеника у Министарству одбране и Војсци Србије. Том приликом, министар Вулин је истакао да Министарство одбране и Војска Србије поклањају велику пажњу верској служби. -Све верске конфесије су код нас равноправне и заступљене. Све уживају велико поштовање Министарства одбране и Војске Србије. Српска Православна Црква, као стуб нашег народа и као неко ко не само што чува духовност нашег народа, већ и оне традиције које су нас учиниле великим и вредним, јесте један од најважнијих партнера Министарства одбране и Војске Србије, рекао је министар одбране и нагласио да ће систем одбране наставити да развија верску службу, да је у плану повећање броја војних свештеника. -Као што Војска помаже да стекнете нова знања и искуства, тако ће вам увек помоћи да у потпуности развијете свој дух и своју личност, јер Војска управо за то и служи, истакао је министар војни и додао да Војска Србије изражава велико поштовање према Српској Православној Цркви и свему оном што је она учинила за очување нашег народа и наше традиције, додавши да је сигуран да ће се сарадња између Војске и Српске Православне Цркве и даље развијати. -Данас јсмо прославили празник Зачећа Светог Јована и дан јављања Пресвете Богородице у Зајечару 1944. године, када је Пресвета Богородица заштитила град од бомбардовања. Уједно, данас је завршетак Фестивала хришћанске културе и ми смо почаствовани што су и војна лица ту, са министром Александром Вулином, рекао је Епсикоп тимочки г. Иларион нагласивши да ће, попут својих претходника, свесрдно радити на унапређењу сарадње с Војском. Фестивал хришћанске културе одржава се од 20. септембра до 6. октобра у Зајечару, у организацији Епархије тимочке и уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије. Овогодишњи фестивалски дани били су богати бројним духовним и културним садржајима - предавањима еминентних говорника, концертима и промоцијама нових књига савремених аутора. Осим тога, одржан је и међународни Филмски фестивал документарно-духовног филма. У програмској понуди издвојили су се Дан на Ромулијани, отварање изложби слика и фотографија, дечија недеља, као и наступи културно-уметничких друштава из Зајечара и суседних градова. Извор: Министарство одбране
  3. Министар одбране г. Александар Вулин присуствовао је 6. октобру 2018. године трећем Фестивалу хришћанске културе у Зајечару и у пратњи припадника Војске Србије обишао Саборну цркву. Министар се затим састао са Епископом тимочким г. Иларионом, архијерејем надлежним за рад војних свештеника у Министарству одбране и Војсци Србије. Том приликом, министар Вулин је истакао да Министарство одбране и Војска Србије поклањају велику пажњу верској служби. -Све верске конфесије су код нас равноправне и заступљене. Све уживају велико поштовање Министарства одбране и Војске Србије. Српска Православна Црква, као стуб нашег народа и као неко ко не само што чува духовност нашег народа, већ и оне традиције које су нас учиниле великим и вредним, јесте један од најважнијих партнера Министарства одбране и Војске Србије, рекао је министар одбране и нагласио да ће систем одбране наставити да развија верску службу, да је у плану повећање броја војних свештеника. -Као што Војска помаже да стекнете нова знања и искуства, тако ће вам увек помоћи да у потпуности развијете свој дух и своју личност, јер Војска управо за то и служи, истакао је министар војни и додао да Војска Србије изражава велико поштовање према Српској Православној Цркви и свему оном што је она учинила за очување нашег народа и наше традиције, додавши да је сигуран да ће се сарадња између Војске и Српске Православне Цркве и даље развијати. -Данас јсмо прославили празник Зачећа Светог Јована и дан јављања Пресвете Богородице у Зајечару 1944. године, када је Пресвета Богородица заштитила град од бомбардовања. Уједно, данас је завршетак Фестивала хришћанске културе и ми смо почаствовани што су и војна лица ту, са министром Александром Вулином, рекао је Епсикоп тимочки г. Иларион нагласивши да ће, попут својих претходника, свесрдно радити на унапређењу сарадње с Војском. Фестивал хришћанске културе одржава се од 20. септембра до 6. октобра у Зајечару, у организацији Епархије тимочке и уз подршку Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије. Овогодишњи фестивалски дани били су богати бројним духовним и културним садржајима - предавањима еминентних говорника, концертима и промоцијама нових књига савремених аутора. Осим тога, одржан је и међународни Филмски фестивал документарно-духовног филма. У програмској понуди издвојили су се Дан на Ромулијани, отварање изложби слика и фотографија, дечија недеља, као и наступи културно-уметничких друштава из Зајечара и суседних градова. Извор: Министарство одбране View full Странице
  4. За нарочите заслуге у развијању и учвршћивању свеукупних односа и међудржавне сарадње између Републике Српске и Републике Србије, председник Републике Српске Милорад Додик доделио је Војсци Србије Орден Републике Српске на ленти.Највише државно одличје које Република Српска додељује, данас је у Палати Републике у Бањалуци, на пријему поводом Видовдана, председник Додик уручио начелнику Генералштаба Војске Србије генералу Љубиши Диковићу. Председник Додик рекао је да му је част да поводом Видовдана додели одликовања у име Српске, институцијама и појединцима који су дали допринос очувању Српске.Истакао је да додељује признања у име Републике која цени допринос и сарадњу.– Многи појединци и институције изабрани су за доделу одликовања, јер желимо да им на овај начин покажемо да нису заборављени, рекао је Додик.Орденом Републике Српске на ленти за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању свеукупних односа и међудржавне сарадње између Републике Српске и Републике Србије, председник Додик одликовао је Војску Србије, те Министарство унутрашњих послова и Министарство здравља Републике Србије.
  5. ОТВОРЕНО ПИСМО ВРХОВНОМ КОМАНДАНТУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ОДРЖИТЕ ОБЕЋАЊЕ И ЗАУСТАВИТЕ КОРУПЦИЈУ И КРИМИНАЛ У ВОЈСЦИ У времену када се ситуација на Косову и Метохији, као што сви знамо, заоштрила, и када су кулмнирале намере шиптарских терориста да отму 15 одсто српске територије, пажња јавности и безбедносних служби усмерена је ка том, у овом тренутку најважнијем националном проблему. Вазда су у тој и таквој ситуацији разни смутљивци користили погодан тренутак за лихварање, отимање, нарушавање борбене готовости и лично богаћење. Све то дешава се у тренутку када нам војска гладује, када је због лошег материјалног положаја у последње две године Војску Србије напустило преко 3000 професионалаца. Отуда је Ваша законска обавеза да такве појаве сасечете у корену, да покренете механизме да се они искорене, а у складу са Уставним и законским овлашћењима смените све умешане у бескрупулозну пљачку буџета Војске Србије која траје годинама уназад. Потсећамо да сте то обећали када сте постали Председник. Пред Вама је само један пример са конкретним доказима о начину пљачке новца грађана Србије и буџета, који илуструје свеопште стање у готово сваком сегменту функционисања Министарства одбране и Војске Србије. Управа за логистику Генералштаба Војске Србије се актом број 580-2 од 14. фебруара 2018 .године, сагласила да се за ремонт пет возила марке „PUCH“ исплати невероватних 15. 468. 684.00 динара (словима: петнаест милиона четри стотине шездесет осам хиљада шест стотина осамдесет четири динара). Једноставним језиком речено то значи да поправку пет аутомобила, просечне старости од 30 година плаћамо нешто више од 131 хиљаде евра. Штавише, поправка ових аутомобила уступљена је приватној фирми “Patrimons Automotiv” и поред чињенице да Војска Србије, у својој формацији има најреферентнију установу за ремонт како специјалних тако и возила марке “PUCH“. Ремонтни завод у Чачку чији капацитети су неискоришћени и непопуњени и где значајно квалитетнији ремонт ових возила кошта петоструко мање. Приватна фирма са којом је договорен овај посао, у једној од претходних година имала је уговор са Војском Србије у вредности од 110 милиона динара! Делови који су испоручивани Војсци Србије од стране ове фирме били су сумњивог квалитета, чак и половни, а ова неразумна одлука, да не употребимо неку тежу реч, директно подрива борбену готовост наше војске, и омогућава појединицима да и даље крчме државну имовину. Примера ради, за новац који се даје за поправку пет аутомобила, старих укупно око 150 година, а имајући у виду чињеницу да Србија са Русијом има потписан партнерски споразум о војно-техничкој сарадњи, Војска Србије могла је по знатно повољнијим ценама и уз додатне пореске олакшице купити 15 нових теренских возила “Патриот”, са бољим техничким перформансама од возила која се ремонтују и која су стара у просеку 30 година. Ово је само кап у мору, која је довела Војску Србије до стања у коме се данас налази, а са којим сте добро упознати и ви као врховни командант и Војни синдикат Србије, као једини репрезентативни синдикат ВС који улаже огромне напоре да се избори за њен бољитак. О многим стварима до сада смо ћутали, само због чињенице да не желимо да својим традиционалним непријатељима одајемо слабости које су довеле, до не баш сјајног стања у коме нам се војска налази. Међутим, појединци подржани од људи у Војсци Србије и Министарства одбране, схватили су то као одобравање за отимачину, а нас видели као сметњу. Министари одбране и начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, изгубили су кредибилитет код српских војника због неспособности и чињенице да све знају, а неће да спрече корупцију, мобинг и спровођење лоших кадровских решења. Отуда од Вас тражимо да хитном акцијом, алармирате надлежне органе, заправо да им наредите јер сте командант, да испитају законитост набавке услуга и добара са овом приватном фирмом, досадашну сарадњу са њом, да све умешане у аферу смените и да буду изведени пред суд. Тврдимо да податке о овом облику корупције поседује Војна полиција, али то неко вешто заташкава, а људи који те појаве сузбијају и против њих се боре шиканирају. Само тако ћете српској војсци доказати да не подржавате оне који пишу фризиране извештаје о стању у Војсци Србије, медиокритетима који сакривају истину да су нам војници гладни и боси, угушени кредитима са просечном платом од неких 250 евра и скоро потпуно деморалисани. Антикорупијски тим Војног синдиката Србије често добија материјал и документацију о пљачкама у Војсци Србије и Министарству одбране, као и у српској наменској индустрији, и располаже стварним стањем у Војсци Србије. Више пута смо покушавали да на то укажемо, али није било слуха, чак ни од Вас. Уколико ваша реакција изостане и овог пута сазнања којима располажемо објављиваћемо у средствима јавног информисања, и са тим подацима упознавати грађане јер и судови суде у њихово име, све штитећи виталне интересе Војске Србије и државе којој верно служимо. Управни одбор Војног синдиката Србије
  6. У командама и јединицама Војске Србије данас је пригодним свечаностима обележен 8. март – Дан жена. На пријему који је организован у Команди Копнене војске у Нишу, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић честитао је 8. март припадницама Команде Копнене војске, Командне чете, Вода ваздушног осматрања и јављања, Дома Војске Србије – Ниш и Првостепеног војно дисциплинског суда и тужилаштва - Ниш. Међународни празник Дан жена свечано је обележен и у свим јединицама Копнене војске. Поводом Дана жена, у Команди за обуку организован је пријем за све колегинице, којима се пригодним речима обратио заменик команданта Команде за обуку бригадни генерал Јелесије Радивојевић. У команди и јединицама РВ и ПВО, Дан жена прослављен је уручењем пригодних поклона припадницама тог вида Војске Србије. Честитајући празник жена припадницама РВ и ПВО у Дому ваздухопловства у Земуну, заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Сава Миленковић је истакао бројне предности које је донео масовнији пријем жена у јединице српског ваздухопловства. Међународни празник жена обележен је и у свим организацијским целинама Министарства одбране. Кадети Војне академије су својим колегиницама будућим официрима, у знак пажње, уручили пригодне поклоне. Међународни дан жена или Осми март, посвећен је женама и обележава се сваке године на тај датум као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Као међународни дан жена, 8. март прихваћен је 1917. године, а Уједињене нације су од 1975. године и службено почеле да обележавају Међународни дан жена.
  7. Литургију је предводио епископ шумадијски и архијереј надлежан војним свештеницима господин Јован. Министар Вулин честитао је свим православним верницима данашњи празник у име свих припадника Министарства одбране и Војске Србије, и пожелео им да га проведу са онима које воле, који њих воле, са онима који су им дали имена и онима којима су они дали имена. - И док будемо на овај данашњи Благи дан сви били заједно, да се сетимо да нам је потребна мирна, сигурна и стабилна држава, а да мирну, сигурну и стабилну државу чува сигурна и стабилна војска. Војска као чувар државе, као чувар традиције, као чувар највише вредности у нашем народу - слободе, увек ће бити ту за свој народ и увек ће бити ту да очува мир у Србији и свагде где се њено име буде помињало. Сви они који су данас далеко од Србије, а носе униформу Војске Србије, носе и славу наше Војске, носе добар глас наше државе, желим данас да им честитам празник и да знају да мислимо на њих, баш као што желим да сви Срби на Косову и Метохији, у Републици Српској, да сви Срби без обзира где живе знају да мислимо на њих и да смо увек са њима, поручио је министар одбране. Генерал Диковић честитао је Бадњи дан и Божић свим грађанима Србије и припадницима Војске Србије, посебно онима који су далеко од наше земље и извршавају задатке широм света, онима који су у Копненој зони безбедности, на нашој граници, који су данас на дужности и обезбеђују мир и стабилност и изразио наду да ће 2018. година бити година успеха Војске Србије. Епископ шумадијски господин Јован поручио је да ми носимо мир у себи и да мир нема цену. - Миром се све постиже, а мржњом се све губи. То је основна порука Божића. Ми смо један срчан народ, народ који има велико срце, који може у своје срце да стави и пријатеља и Бога и непријатеља. То је оно што друге спотиче. Мир са Богом и једни са другима. Нека се у нама ватра бадњака запали као огањ љубави, мира, слоге и наде, како бисмо сви ми могли да кажемо да у роду нашем и људском процвета љубав без сенке, нада без поклекнућа и вера без сумње, поручио је владика Јован. Данашњем обележавању Бадњег дана присуствовали су и чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба и припадници Министарства одбране и Војске Србије.
  8. Министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, у раним јутарњим часовима, секли су бадњаке у Добановцима, а нешто касније присуствовали и Светој архијерејској литургији и налагању бадњака, поводом обележавања Бадњег дана у касарни „Бањица 2“ у Београду. Литургију је предводио епископ шумадијски и архијереј надлежан војним свештеницима господин Јован. Министар Вулин честитао је свим православним верницима данашњи празник у име свих припадника Министарства одбране и Војске Србије, и пожелео им да га проведу са онима које воле, који њих воле, са онима који су им дали имена и онима којима су они дали имена. - И док будемо на овај данашњи Благи дан сви били заједно, да се сетимо да нам је потребна мирна, сигурна и стабилна држава, а да мирну, сигурну и стабилну државу чува сигурна и стабилна војска. Војска као чувар државе, као чувар традиције, као чувар највише вредности у нашем народу - слободе, увек ће бити ту за свој народ и увек ће бити ту да очува мир у Србији и свагде где се њено име буде помињало. Сви они који су данас далеко од Србије, а носе униформу Војске Србије, носе и славу наше Војске, носе добар глас наше државе, желим данас да им честитам празник и да знају да мислимо на њих, баш као што желим да сви Срби на Косову и Метохији, у Републици Српској, да сви Срби без обзира где живе знају да мислимо на њих и да смо увек са њима, поручио је министар одбране. Генерал Диковић честитао је Бадњи дан и Божић свим грађанима Србије и припадницима Војске Србије, посебно онима који су далеко од наше земље и извршавају задатке широм света, онима који су у Копненој зони безбедности, на нашој граници, који су данас на дужности и обезбеђују мир и стабилност и изразио наду да ће 2018. година бити година успеха Војске Србије. Епископ шумадијски господин Јован поручио је да ми носимо мир у себи и да мир нема цену. - Миром се све постиже, а мржњом се све губи. То је основна порука Божића. Ми смо један срчан народ, народ који има велико срце, који може у своје срце да стави и пријатеља и Бога и непријатеља. То је оно што друге спотиче. Мир са Богом и једни са другима. Нека се у нама ватра бадњака запали као огањ љубави, мира, слоге и наде, како бисмо сви ми могли да кажемо да у роду нашем и људском процвета љубав без сенке, нада без поклекнућа и вера без сумње, поручио је владика Јован. Данашњем обележавању Бадњег дана присуствовали су и чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба и припадници Министарства одбране и Војске Србије. View full Странице
  9. Британској и српској јавности готово је потпуно непознато име адмирала Ернеста Трубриџа (1862–1926), иако је реч о човеку који је чак три ратне године провео са српском војском, налазећи се на веома важним дужностима. Ко је био Ернест Чарлс Томас Трубриџ? Трубриџ је припадао чувеној британској поморској породици. По завршетку поморске академије обављао је низ дужности, али је врхунац његове тадашње каријере представљало постављење за команданта дела британске Медитеранске флоте, 1912. године. Међутим, у првим данима Првог светског рата, Трубриџ се нашао у великој неприлици. Наиме, немачка модерна крстарица "Гебен" налазила се тада у Медитерану. Страховало се да тај моћни брод може да створи велике проблеме британској и француској морнарици. Први лорд Адмиралитета Винстон Черчил, издао је Трубриџу противречна наређења. Тражено је се спречи бекство "Гебена" из Медитерана, али у исто време, Трубриџ није смео да ступа у борбу уколико би проценио да располаже слабијим снагама од противника. Капетан "Гебена" је одлучио да брод упути ка Константинопољу. Извршена је фиктивна продаја брода отоманској држави, чиме је битно поремећена равнотежа снага у Црном мору. Тај догађај је имао велики утицај и на одлуку Турске да уђе у рат на страни Централних сила. Винстон Черчил је био посебно озлојеђен таквим развојем догађаја и никада није опростио Трубриџу што је допустио да немачки бродови утекну. Трубриџ је виђен и као формални кривац. Суђено му је пред војним судом за занемаривање дужности, али је ослобођен оптужби. Том одлуком није био задовољан Винстон Черчил. Намеравао је да Трубриџа ипак некако казни. У међувремену, српска влада се обратила чланицама Антанте тражећи помоћ у борби против аустроугарских речних бродова. Наиме, из својих база у Земуну и Панчеву, бродови Дунавске флотиле су редовно бомбардовали Београд. С друге стране, српска војска није располагала одговарајућим средствима за препречавање пута мониторима. Као одговор на српску молбу, помоћ је почела да стиже. Речне мине, поморски топови и панцирне гранате стигли су најпре из Русије, а затим и из Француске. Черчил је одлучио да у Београд пошаље и адмирала Трубриџа. Било је то, како је приметио руски посланик у Србији гроф Трубецки, "почасно изгнанство". Тако је један адмирал стигао у земљу која није ни имала морску обалу. Долазак тешких топова у Београд био је и у вези са британском акцијом на Галипољу. Наиме, уколико би се код Београда блокирао Дунав, једини пут којим би Немачка могла да снабдева муницијом Отоманско царство био би затворен. Трубриџ је стигао у Београд крајем фебруара 1915. године, заједно са осам тешких топова, минама и торпедима. На располагање му је стављено свега 70 британских војника. Долазак једног адмирала у Србију српске власти су прихватиле са симпатијама. Искрцавање топова на топчидерској железничкој станици описао је српски војник Михаило Каракашевић, који је касније постао део мешане британско-српске артиљеријске посаде. „Ови енглески топови, окићени цвећем, вучени су запрегом од по шест пари волова, испраћени су на положаје уз бурно клицање Београђана који су у њима и својим савезницима, енглеским војницима, гледали своје заштитнике." Мешовита српско-британска артиљеријска посада са адмиралом Трубриџом Трубриџ је, као највиши по чину, преузео команду над свим савезничким поморским мисијама у Београду. По упознавању са ситуацијом, одмах је почео рад на томе да се одбрана ојача, па су наручена додатна средства из британске базе на Малти. Трубриџ се упознаје и са Београдом и Београђанима. Учи српски језик. Боравак у Србији описао је у свом дневнику на више стотина страница. Он доноси и дух британске морнарице у Београд. Тако, Трубриџ и његови сарадници одмах почињу да размишљају не само како да Београд одбране већ и како да изврше препад на противничку морнарицу, усидрену у Земуну. На захтев Британске поморске мисије у Србији, са Малте је транспортована једна шалупа (мали брод) способна да испаљује торпеда. Након великих проблема, шалупа је са Малте, преко Солуна, железницом превезена у Београд. Наиме, брод је сечен на делове како би могло да се прође кроз тунеле на железничкој прузи за Србију. Дана 23. марта 1915. године, Трубриџ је записао у свом дневнику: "Шалупа је поринута ноћас и може се рећи: ово је тријумф! На Малти су ми рекли да је то немогуће! Конзул у Солуну ми је рекао да је то немогуће! Али ми смо успели!" У априлу, изведен је напад на земунску луку. По мраку, погођена је само макета аустроугарског монитора. Ипак, тај догађај је био од великог значаја за морал српске војске у Београду. По паду Београда, Трубриџ се са члановима Британске поморске мисије постепено повлачио ка Косову и Албанији. Адмирал Трубриџ у Скадру 1916. године Његов дневник је испуњен похвалама, али и покудама о стању у српској војсци. У петак, 12. новембра, описао је сцену којој је присуствовао: "Једном српском министру јуче су претили војници, тражили су и захтевали да добију хлеб. Ово показује какво је расположење и како се све лако може претворити у дебакл." У Албанији је именован за управника пристаништа у Медови. Организовао је укрцавање војника и цивила, и истовар помоћи која је стизала. Српски чиновник Министарства финансија Аврам Левић поменуо је у својим сећањима важну улогу коју је Трубриџ одиграо приликом покушаја "црнорукаца" да одузму Левићу државни новац. Наиме, Левић је 15. јануара 1916. године 250 сандука са новцем ставио под Трубриџову контролу, знајући да нико неће смети да насилно одузме сандуке од тако високог савезничког официра. По напуштању Албаније, Британска поморска мисија је расформирана. Међутим, регент Александар је тражио од Трубриџа да се врати у Грчку и ради као лични официр за везу између британске владе и регента. На овако важном месту, Трубриџ је могао битно да утиче на доношење одлука обеју страна. Две године Трубриџ је провео на тој позицији. Тако је марта 1916. године пратио регента на дипломатској турнеји по савезничким земљама. У свом дневнику оставио је низ запажања о стању на Солунском фронту, али и о расположењу Британаца према Србима и обрнуто. Петнаестог маја 1916. писао је: "Ситуација на Солунском фронту никако није добра. Не постоји никаква сарадња међу савезничким армијама, штавише може се рећи да међу савезницима постоји активна несарадња." Адмирал Трубриџ и Никола Пашић приликом посете регента Александра Лондону 1916. године Трубриџ је био са српском војском и током њеног продора 1918. године. Регент је у тим данима пуцао од самопоуздања, па је Трубриџ у свој дневник записао да су "Срби неподношљиви када им добро иде" и да може да их подноси "само када су потиштени". Затекао се и у згради у којој је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Може се рећи да је Трубриџ у Србији повратио углед. Битно је допринео одбрани Београда, али је истовремено био од помоћи и у низу других ситуација критичних по српску војску, пре свега у Албанији. Коначно, његовим радом, са пуно такта, српско-британски односи имали су само користи. По заврштеку рата, његова веза са Балканом се није окончала. Почев од 1919. године, председавао је Међусавезничкој, а затим и Међународној дунавској комисији. Преминуо је 1926. године у Бијарицу. Др Данило ШАРЕНАЦ
  10. У касарни „Бањица 2“ у Београду америчку делегацију данас је примио начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба пуковник Саво Иришкић, који је уз добродошлицу гостима, истакао да је ова посета наставак одличне сарадње верских служби Војске Србије и НГ Охаја и прилика да се, кроз размену искустава, унапреде способности војних свештеника за улогу саветника команданата, штабних официра и духовника. У склопу данашњих активности, начелници Одељења за веру и Одељења за морал Управе за људске ресурсе Генералштаба пуковник др Саша Милутиновић и пк др Срећко Кузмановић упознали су госте из Охаја са делатностима верске службе и органа за морал и психологију Војске Србије, док су гости из Охаја реализовали предавања о раду војних свештеника на превенцији суицида и насиља у породици и искуствима из ангажовања у борбеним мисијама. Делегација верске службе Националне Гарде Охаја присуствоваће сутра архијерејској литургији у цркви Светог Димитрија у Лазаревцу, коју ће служити Епископ шумадијски и војни господин Јован, уз саслуживање свештенства Епархије шумадијске и војних свештеника међу којима је и војни православни свештеник из Националне гарде Охаја Џејмс Сејзмор, а имаће прилику да посети и спомен костурницу српских и аустроугарских војника страдалих у Колубарској бици 1914. године. Током боравка у Србији делегацију из Охаја примиће и представници Римокатоличке, Реформаторске хришћанске и Словачке евангелистичке цркве, као и представници Јеврејске заједнице Србије и Исламске заједнице Србије.
  11. Делегација верске службе Националне гарде Охаја, коју предводи бригадни генерал Џозеф Чизм, борави у вишедневној посети Војсци Србије. У касарни „Бањица 2“ у Београду америчку делегацију данас је примио начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба пуковник Саво Иришкић, који је уз добродошлицу гостима, истакао да је ова посета наставак одличне сарадње верских служби Војске Србије и НГ Охаја и прилика да се, кроз размену искустава, унапреде способности војних свештеника за улогу саветника команданата, штабних официра и духовника. У склопу данашњих активности, начелници Одељења за веру и Одељења за морал Управе за људске ресурсе Генералштаба пуковник др Саша Милутиновић и пк др Срећко Кузмановић упознали су госте из Охаја са делатностима верске службе и органа за морал и психологију Војске Србије, док су гости из Охаја реализовали предавања о раду војних свештеника на превенцији суицида и насиља у породици и искуствима из ангажовања у борбеним мисијама. Делегација верске службе Националне Гарде Охаја присуствоваће сутра архијерејској литургији у цркви Светог Димитрија у Лазаревцу, коју ће служити Епископ шумадијски и војни господин Јован, уз саслуживање свештенства Епархије шумадијске и војних свештеника међу којима је и војни православни свештеник из Националне гарде Охаја Џејмс Сејзмор, а имаће прилику да посети и спомен костурницу српских и аустроугарских војника страдалих у Колубарској бици 1914. године. Током боравка у Србији делегацију из Охаја примиће и представници Римокатоличке, Реформаторске хришћанске и Словачке евангелистичке цркве, као и представници Јеврејске заједнице Србије и Исламске заједнице Србије. View full Странице
  12. Американци данас генеришу ласерску светлост која може да преполови авион у лету а причамо о брзини светлости. То са пар микроконторлоера и гпс уређајем или топлотним сензором. имају нови носач авиона Гералрд Форд који је опремљен са тим ласером, може да се брани од 60 авиона истовремено. Руси имају систем судњег дана који је обновљен и надограђен са гаранцијом на 100 година, крајем прошле године. Имају неко електромагнетно оружије са којим су Американцима код Сирије спржили комплетну електронику на броду ако се сећате кад је један руски брод дошао у сирију а Американци се повукли и нису направили инвазију, било је на вестима. Израелци и још неких преко 10 земаља имају нуклеарно оружије. Пала ми на памет тема, размишљам о ситуацији у свету данас и нашем положају који је последица неких војних геополитичких стратегија. Значи причамо о данашњем глобалном војном стандарду наоружања. Које наоружање, опрема и инфраструктура могу Србији да обезбеде целовиту аутономију и нормалну стратегију. Па самим тим да било какав будући сукоб аутоматски измести ван наше територије. И обезбеди интервенцију Српске војске у осталим Српским државама у циљу наравно демократизације региона и наших партнера. Шта је кључно, не мислим на обнову старих монтажних касарни и тоалета, или на пешадијска оклопна возила. Већ на конкретну технологију и војни кадар. Нека прича о првом партизану из Уживца који прави муницију за војске трећег света, пар авиона, 3-ипо хелихоптера и шта знам ракетном систему морава који има радиус од неких 50 километара. То су глупости да се разумемо, у питању су системи за локалне конфликте, гушeње побуна или трговину. Али не могу да се мере са новом технологијом сами по себи.
×
×
  • Create New...