Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'влади'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Митрополија црногорско-приморска спремна је да одмах понуди зграду интерната Богословије „Свети Петар Цетињски“ на Цетињу на располагање народу и друштву у борби против епидемије вируса корона уколико за тим има потребе, казао је за „Дан“ протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Он је нагласио да би сва друга питања о евентуалној сарадњи морали рјешавати у директној комуникацији Цркве и Владе, уколико се за тим укаже оправдана потреба. – Оно што сигурно сад имамо на располагању, што нам се чини функционалним и што одмах можемо понудити, уколико за тим има потребе, то је зграда интерната Богословије, која се налази у градском језгру Цетиња и близу је болнице „Данило Први“ – рекао је отац Гојко Перовић за „Дан“. Објаснио је да зграда интерната има смјештајни капацитет за 50 и више људи, а у њој бораве ученици кад школа ради. – Што се тиче других тема везаних за сарадњу државе и Цркве по овом питању, Црква није компетентна да процијени на који би све начин могла да помогне држави и друштву, тако да бисмо сва друга питања о евентуалној сарадњи могли и морали да рјешавамо у непосредној, интерној комуникацији Цркве и Владе, кад се, и ако се, за тим укаже оправдана потреба – казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. „Дан“ је објавио неке од најзначајнијих примједби којима документ Венецијанске комисије обилује. Венецијанска комисија је критиковала низ одредби, а посебно ону која се односи на конфискацију имовине, али и захтјев да се Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве региструје, јер, по њиховој оцјени, за тим нема потребе, јер она има неспоран правни субјективитет. У Мишљењу међународни правни експерти су у 96 тачака дали неповољне и негативне оцјене на велики број одредби у Нацрту закона са препорукама да се бришу због дискриминаторних обиљежја. Готово све одредбе Нацрта закона које су већ годинама предмет бројних полемика и на којима истрајава Влада Црне Горе због Српске православне цркве нијесу прошле тест усаглашености са Европском конвенцијом о људским правима, другим важећим међународноправним актима и обавезујућом судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру. Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДИХР у закључку сматрају да је неопходно да се замијени застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године новим Законом о слободи вјере, пратећи развоје правних, политичких и друштвених услова у којима се вјерске заједнице успостављају и дјелују. У мишљењу су дате препоруке да цркве и вјерске заједнице које су већ регистроване у складу са законом из 1977. године могу бити аутоматски препознате и стећи правни субјективитет. Ово правило, такође, треба да буде примијењено на вјерске заједнице које су фактички препознате као правна лица при чему је посебно поменута Српска православна црква у Црној Гори за коју експерти Венецијанске комисије сматрају да има неспоран правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси. Венецијанска комисија сматра да дискриминаторно држављанство и територијални захтјеви за регистрацију вјерских заједница треба да буду уклоњени, а формални захтјеви за регистрацију треба да буду ограничени на оне који су неопходни за идентификацију вјерске заједнице и верификацију да ли иста испуњава услове за регистрацију предвиђене законом. Нацрт закона о слободи вјероисповијести неће бити готов до краја ове године, али хоће почетком сљедеће када ће бити процесуиран Влади Црне Горе, казао је недавно министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, додајући да ће тај законски акт бити донијет без обзира на негативан став Српске православне цркве. Највише примједби на Нацрт закона о слободи вјероисповијести током јавне расправе доставила је Српска православна црква у Црној Гори, а министар истиче да су их све размотрили и да су оне бројне, али да се суштински односе на двије-три тачке. Јасно је, каже, да „апсолутног консензуса неће бити“. ИЗ СПЦ раније је саопштено да је Нацрт закона неприхватљив, док је НВО Црногорска православна црква задовољна. Зенка је поручио да ће Влада Црне Горе донијети овај закон „без обзира на став Српске православне цркве“. Зенка је, иначе, први министар задужен за вјерска питања који је отишао на ноге распопу Мирашу Дедеићу, који предводи НВО Црногорска православна црква. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Конфискација цркава и њихове имовине коју је Влада Црне Горе планирала Нацртом закона о слободи вјероисповијести из 2015. године представљала би кршење Европске конвенције о људским правима, којом се гарантује право на мирно уживање имовине, оцијенили су Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР-а. „Дан“ је објавио неке од најзначајнијих примједби којима документ Венецијанске комисије обилује. Венецијанска комисија је критиковала низ одредби, а посебно ону која се односи на конфискацију имовине, али и захтјев да се Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве региструје, јер, по њиховој оцјени, за тим нема потребе, јер она има неспоран правни субјективитет. У Мишљењу међународни правни експерти су у 96 тачака дали неповољне и негативне оцјене на велики број одредби у Нацрту закона са препорукама да се бришу због дискриминаторних обиљежја. Готово све одредбе Нацрта закона које су већ годинама предмет бројних полемика и на којима истрајава Влада Црне Горе због Српске православне цркве нијесу прошле тест усаглашености са Европском конвенцијом о људским правима, другим важећим међународноправним актима и обавезујућом судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру. Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДИХР у закључку сматрају да је неопходно да се замијени застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године новим Законом о слободи вјере, пратећи развоје правних, политичких и друштвених услова у којима се вјерске заједнице успостављају и дјелују. У мишљењу су дате препоруке да цркве и вјерске заједнице које су већ регистроване у складу са законом из 1977. године могу бити аутоматски препознате и стећи правни субјективитет. Ово правило, такође, треба да буде примијењено на вјерске заједнице које су фактички препознате као правна лица при чему је посебно поменута Српска православна црква у Црној Гори за коју експерти Венецијанске комисије сматрају да има неспоран правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси. Венецијанска комисија сматра да дискриминаторно држављанство и територијални захтјеви за регистрацију вјерских заједница треба да буду уклоњени, а формални захтјеви за регистрацију треба да буду ограничени на оне који су неопходни за идентификацију вјерске заједнице и верификацију да ли иста испуњава услове за регистрацију предвиђене законом. Нацрт закона о слободи вјероисповијести неће бити готов до краја ове године, али хоће почетком сљедеће када ће бити процесуиран Влади Црне Горе, казао је недавно министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка, додајући да ће тај законски акт бити донијет без обзира на негативан став Српске православне цркве. Највише примједби на Нацрт закона о слободи вјероисповијести током јавне расправе доставила је Српска православна црква у Црној Гори, а министар истиче да су их све размотрили и да су оне бројне, али да се суштински односе на двије-три тачке. Јасно је, каже, да „апсолутног консензуса неће бити“. ИЗ СПЦ раније је саопштено да је Нацрт закона неприхватљив, док је НВО Црногорска православна црква задовољна. Зенка је поручио да ће Влада Црне Горе донијети овај закон „без обзира на став Српске православне цркве“. Зенка је, иначе, први министар задужен за вјерска питања који је отишао на ноге распопу Мирашу Дедеићу, који предводи НВО Црногорска православна црква. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  4. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је из­ја­вио је за „Дан” да при­пре­ма за­хтјев ко­ји ће упу­ти­ти Вла­ди Цр­не Го­ре и пред­ло­жи­ти да за­јед­но на Це­ти­њу са­гра­де за­вјет­ни храм Све­те Тро­ји­це, за ко­ји је још 1910. го­ди­не краљ Ни­ко­ла по­ста­вио ка­мен те­ме­љац, а у ко­ји би се похраниле три хри­шћан­ске све­ти­ње – Че­сти­ца Ча­сног Кр­ста, на ко­ме је рас­пет Го­спод Исус Христ, Ру­ка Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че и ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­леримске. Ми­тро­по­лит је ис­та­као да је бо­ље 1,8 ми­ли­о­на евра уло­жи­ти у из­град­њу хра­ма, не­го у опре­ма­ње це­тињ­ске пе­ћи­не у ко­ју власт пла­ни­ра да смје­сти ико­ну Бо­го­ро­ди­це. Тај про­стор је, ка­ко ка­же, не­бе­збје­дан и из­ло­жен по­пла­ва­ма па је не­ло­гич­но јед­ну од нај­ве­ћих све­ти­ња смје­сти­ти у та­кву пе­ћи­ну. „Про­је­кат има­мо, ево има и нов­ца, што за­фа­ли на­ба­ви­ће­мо, да­ће Бог, са­мо нам тре­ба до­бра во­ља“, ка­зао је ми­тро­по­лит за „Дан”. Он је на­гла­сио ка­ко се на­да да ће ра­зум по­би­је­ди­ти и да већ при­пре­ма за­хтјев Вла­ди за град­њу за­вјет­не цр­кве кра­ља Ни­ко­ле. Та­ко­ђе, на­да се и да ће за Вас­крс на­ред­не го­ди­не град­ња би­ти озва­ни­че­на. „Храм би се гра­дио из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, на про­сто­ру ко­ји тре­нут­но зја­пи пра­зан. Ова све­ти­ња би би­ла сво­је­вр­сна кру­на Це­ти­ња… Вје­ру­јем да би ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни за го­ди­ну и то би би­ло не­што нај­зна­чај­ни­је за Це­ти­ње. Ту би­смо смје­сти­ли све три све­ти­ње, ко­је су све­хри­шћан­ске и ту би мо­гли да до­ла­зе и из Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве и тек ће он­да Евро­па са­зна­ти за Це­ти­ње, а по­том ће и др­жа­ва има­ти еко­ном­ску ко­рист о ко­јој го­во­ре. Ја сам и 1993. тра­жио да се са­гра­ди храм, и би­ли су обе­ћа­ли, али се то ни­је де­си­ло. На­дам се да ће са­да ра­зум пре­вла­да­ти“, на­да се ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је на­вео да је ира­ци­о­нал­но ми­сли­ти да ће ци­је­ла Евро­па да до­ђе у пе­ћи­ну на Це­ти­ње да ви­ди ико­ну, а то не ра­де ни са­да ка­да се она на­ла­зи у му­зе­ју. Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је об­ја­шња­ва да је ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­имске нео­дво­ји­ва од дру­ге дви­је све­ти­ње – Ру­ке Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­це Ча­сног Кр­ста, те да су уви­јек до­сад оби­ла­зе­ћи сви­јет би­ле у цр­кви и у бо­го­слу­жбе­ној функ­ци­ји. „Цр­но­гор­ске вла­сти су 1978. го­ди­не ми­тро­по­ли­ту Да­ни­лу вра­ти­ле Ру­ку Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­цу Ча­сног Кр­ста, а ка­ко пи­ше у ак­ту вјер­ске ко­ми­си­је, ико­на је при­вре­ме­но да­та це­тињ­ским му­зе­ји­ма. Тра­жио сам њен по­вра­ћај и у јед­ном тре­нут­ку нам је обе­ћа­но да ће је вра­ти­ти и да­то нам је 200.000 ма­ра­ка да на­пра­ви­мо ка­пе­лу при Це­тињ­ском ма­на­сти­ру. Ми смо то ура­ди­ли, али од 1997. го­ди­не ства­ри су се про­ми­је­ни­ле. До­шло је до дру­га­чи­јег од­но­са вла­сти пре­ма Ми­тро­по­ли­ји и ми­тро­по­ли­ту и по­сли­је ви­ше ни­је­су хтје­ли да раз­го­ва­ра­ју о вра­ћа­њу ико­не за­ко­ни­том др­жа­о­цу све­ти­ње. Ми смо за­ко­ни­ти др­жа­о­ци све­ти­ње што је по­твр­дио и пре­сто­ло­на­след­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, чи­ји је отац пре­дао Ми­тро­по­ли­ји ове три све­ти­ње“, об­ја­шња­ва ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је ис­та­као да Ми­тро­по­ли­ја чу­ва ка­мен те­ме­љац цр­кве Све­те Тро­ји­це ко­ји је 1910. го­ди­не по­ста­вљен из­ме­ђу Вла­ди­ног до­ма и Би­љар­де, у част кру­ни­са­ња кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа. „На том ка­ме­ну на ком је тре­ба­ло да бу­де по­диг­ну­та цр­ква пи­ше: ‘У ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа по­ди­же овај храм цар Ни­ко­лај Дру­ги, ав­густ 1910. го­ди­не.’ Зна­чи – то је за­вјет­ни храм кра­ља Ни­ко­ле и за­ду­жби­на ца­ра Ни­ко­ла­ја. Ка­ко храм ни­је та­да са­гра­ђен, ма­ло ко зна да из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра има по­ља­на, на ко­јој је од­лу­че­но да се гра­ди храм јер је до­ље ма­ли про­стор. Па­три­јарх Га­ври­ло је био при­пре­мио ка­мен за град­њу из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, али је он на­кон ра­та узет за из­град­њу Обо­да. Са­да је исто­риј­ска при­ли­ка да се храм ко­нач­но са­гра­ди, јер бо­ље је у ње­га уло­жи­ти но­вац не­го ба­ци­ти ско­ро два ми­ли­о­на евра“, ис­та­као је ми­тро­по­лит. Он ис­ти­че да је Цр­на Го­ра да­нас не­за­ви­сна, али ако хо­ће­мо да бу­де истин­ски та­ква он­да она мо­же би­ти са­мо на­ста­вак Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре. Ам­фи­ло­хи­је под­сје­ћа да су про­шле го­ди­не код ње­га до­ла­зи­ли пред­став­ни­ци Мал­те­шког ре­да ко­ји су вје­ко­ви­ма чу­ва­ли три све­ти­ње и да су оду­ше­вље­ни иде­јом да се са­гра­ди храм за њих. „Храм би по­пу­нио по­сто­је­ћи про­стор, био би кру­на гра­ду, и у ње­му би би­ле три све­ти­ње. То би ујед­но био знак сје­ћа­ња на кра­ља Ни­ко­лу и за­што да не и на ца­ра Ни­ко­ла­ја ко­ји је био ве­ли­ки до­бро­твор Цр­ној Го­ри“, ка­зао је ми­тро­по­лит. Из Пре­сто­ни­це Це­ти­ње од­го­во­ри­ли су „Да­ну” да ра­де на сре­ђи­ва­њу пе­ћи­не у ко­јој ће смје­сти­ти ико­ну Фи­лер­мо­су. „Пр­ва фа­за ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та ко­ји спро­во­ди Пре­сто­ни­ца Це­ти­ње од­но­си се на из­град­њу под­зем­ног објек­та у функ­ци­ји из­ло­жбе­ног про­сто­ра, под­зем­не спрат­но­сти П-1-2 и укуп­не бру­то по­вр­ши­не 635 ме­та­ра ква­драт­них, са пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма, као и уре­ђе­ње те­ре­на и из­град­њу ком­плет­не под­зем­не ин­фра­струк­ту­ре. Пр­ва фа­за пред­ста­вља нај­о­бим­ни­је ра­до­ве на при­во­ђе­њу објек­та на­мје­ни. Дру­га фа­за од­но­си се на из­град­њу ал­тер­на­тив­ног ула­за у обје­кат, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва ко­му­ни­ка­циј­ско по­ве­зи­ва­ње, лифт и сте­пе­ни­ште, са при­род­ним отво­ром у до­њем ди­је­лу пе­ћи­не. Укуп­на ври­јед­ност ин­ве­сти­ци­је је 1,8 ми­ли­о­на евра“, ка­зао је за „Дан” са­вјет­ник гра­до­на­чел­ни­ка Иван Ми­ја­но­вић. Он ка­же да су про­јек­том из­град­ње из­ло­жбе­ног про­сто­ра уну­тар це­тињ­ске пе­ћи­не пре­по­зна­ли до­дат­не мо­гућ­но­сти ва­ло­ри­за­ци­је ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла цр­но­гор­ске пре­сто­ни­це. За ико­ну ће се бо­ри­ти и суд­ским пу­тем Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да ће се Ми­тро­по­ли­ја и суд­ским пу­тем бо­ри­ти за по­вра­ћај ико­не, а уко­ли­ко бу­де по­треб­но обра­ти­ће се и су­ду у Стра­збу­ру. „Та све­ти­ња тре­ба да се вра­ти та­мо гдје је вје­ко­ви­ма при­па­да­ла, а то је цр­ква. Ми при­пре­ма­мо суд­ски за­хтјев, по­ку­ша­ва­мо пр­во раз­го­во­ри­ма са це­тињ­ским вла­сти­ма да пре­ва­зи­ђе­мо про­блем, али уко­ли­ко они не при­хва­те, по­кре­ну­ће­мо суд­ски по­сту­пак на че­му наш Прав­ни са­вјет ра­ди. Ка­да се по­кре­не суд­ски спор не­ће мо­ћи ни­шта ни да се ра­ди. Ва­ти­кан и Мал­те­шки ред су жи­во за­ин­те­ре­со­ва­ни за суд­би­ну све­ти­ња и они су би­ли за­па­ње­ни гдје су вла­сти смје­сти­ле ико­ну, тај бо­го­слу­жбе­ни пред­мет, и ка­ко са­да пла­ни­ра­ју да он бу­де у пе­ћи­ни“,до­дао је ми­тро­по­лит. Ми­тро­по­лит под­сје­ћа да су у Со­вјет­ском Са­ве­зу та­ко­ђе од­у­зи­ма­не ико­не, али су вра­ће­не цр­кви. „Не ви­дим ло­ги­ку да се 1,8 ми­ли­о­на ула­же у опре­ма­ње пе­ћи­не у ври­је­ме ка­да ми на Це­ти­њу отва­ра­мо на­род­ну ку­хи­њу пр­ви пут по­сли­је 1916. го­ди­не од аустриј­ске оку­па­ци­је“, за­кљу­чио је ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски. Све­ти­ње раз­дво­је­не у Цр­ној Го­ри Чу­до­твор­ну ико­ну Мај­ке Бо­жи­је Фи­лер­мо­се, по бла­го­сло­ву Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ура­дио је по­ло­ви­ном пр­вог ви­је­ка Све­ти Апо­стол и Еван­ђе­ли­ста Лу­ка. Ико­на је кроз вје­ко­ве би­ла по­хра­ње­на у Ан­ти­о­хи­ји, Је­ру­са­ли­му, Кон­стан­ти­но­по­љу, на Ки­пру, Ро­до­су, у Ита­ли­ји, на Мал­ти, Пе­тро­гра­ду, Та­ли­ну, Ко­пен­ха­ге­ну, Бер­ли­ну, Бе­о­гра­ду ода­кле је за­јед­но са Ру­ком Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља и Че­сти­цом Ча­сног Кр­ста то­ком Дру­гог свјетс­ког ра­та пре­не­се­на у Острог. По­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та и по­бје­де ко­му­ни­ста, ко­ји су и по­сли­је за­вр­шет­ка ра­та на­ста­ви­ли са го­ње­њем цр­кве, три ве­ли­ке све­ти­ње су и да­ље тај­но чу­ва­не у Остро­гу и ни­је­су из­но­ше­не на свје­тлост да­на. У по­ли­циј­ској ра­ци­ји 18. сеп­тем­бра 1952. го­ди­не ко­јом при­ли­ком је ухап­шен и на­сто­ја­тељ остро­шког ма­на­сти­ра ар­хи­ман­дрит Ле­он­ти­је Ми­тро­вић, про­на­ђе­не су и од цр­кве бру­тал­но оте­те три ве­ли­ке све­ти­ње као и мно­го­број­не дру­ге ре­ли­кви­је за­јед­но са ди­је­лом бла­га кра­ља Пе­тра Другог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Пре­не­се­не су у Под­го­ри­цу и де­по­но­ва­не у се­фо­ве МУП-а Цр­не Го­ре. На­кон из­вје­сног вре­ме­на све­ти­ње су пре­да­те Вјер­ској ко­ми­си­ји СР Цр­не Го­ре. У ја­ну­а­ру 1978. го­ди­не де­сна ру­ка Све­то­га Јо­ва­на и дио Ча­сног Кр­ста вра­ће­ни су Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-при­мор­ској, од­но­сно ри­зни­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, а чу­до­твор­на ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се пре­да­та је на чу­ва­ње На­род­ном му­зе­ју Цр­не гдје се и да­нас на­ла­зи. То је пр­ви пут на­кон ви­ше вје­ко­ва да су све­ти­ње раз­дво­је­не, а тај не­слав­ни чин де­сио се у Цр­ној Го­ри. Од мо­мен­та од­у­зи­ма­ња све­ти­ња Цр­кви 1952. го­ди­не, па до да­нас са ико­не Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се, за­сад не­по­зна­та ли­ца, укра­ла су два ври­јед­на дра­га ка­ме­на – ру­бин ма­њих ди­мен­зи­ја у оре­о­лу Бо­го­ро­ди­це и са­фир ве­ли­ких ди­мен­зи­ја у цен­тру Бо­го­ро­ди­чи­не огр­ли­це. Ми­тро­по­ли­ја го­ди­на­ма тра­жи да јој се вра­ти ико­на ко­ја јој при­па­да, али то још ни­је ура­ђе­но, већ је јед­на од нај­ве­ћих све­ти­ња хри­шћан­ства из­ло­же­на у та­ко­зва­ној Пла­вој ка­пе­ли у На­род­ном му­зе­ју Цр­не Го­ре.
  5. Извор:http://www.in4s.net/mi­tro­po­lit-am­fi­lo­hi­je-ponudicemo-vladi-da-zajedno-gradimo-hram/ Насловна илустрација: Макета Саборног цетињског храма Свете Тројице чију је изградњу почео Краљ Никола Први Петровић уз помоћ цара Николаја Другог 1910. Само је сада предвиђена локације не испред Двора, него на заравни изнад Цетињског манастира, негда чувеној Табљи. Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је из­ја­вио је за „Дан” да при­пре­ма за­хтјев ко­ји ће упу­ти­ти Вла­ди Цр­не Го­ре и пред­ло­жи­ти да за­јед­но на Це­ти­њу са­гра­де за­вјет­ни храм Све­те Тро­ји­це, за ко­ји је још 1910. го­ди­не краљ Ни­ко­ла по­ста­вио ка­мен те­ме­љац, а у ко­ји би се похраниле три хри­шћан­ске све­ти­ње – Че­сти­ца Ча­сног Кр­ста, на ко­ме је рас­пет Го­спод Исус Христ, Ру­ка Све­тог Јо­ва­на Пре­те­че и ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­леримске. Ми­тро­по­лит је ис­та­као да је бо­ље 1,8 ми­ли­о­на евра уло­жи­ти у из­град­њу хра­ма, не­го у опре­ма­ње це­тињ­ске пе­ћи­не у ко­ју власт пла­ни­ра да смје­сти ико­ну Бо­го­ро­ди­це. Тај про­стор је, ка­ко ка­же, не­бе­збје­дан и из­ло­жен по­пла­ва­ма па је не­ло­гич­но јед­ну од нај­ве­ћих све­ти­ња смје­сти­ти у та­кву пе­ћи­ну. „Про­је­кат има­мо, ево има и нов­ца, што за­фа­ли на­ба­ви­ће­мо, да­ће Бог, са­мо нам тре­ба до­бра во­ља“, ка­зао је ми­тро­по­лит за „Дан”. Он је на­гла­сио ка­ко се на­да да ће ра­зум по­би­је­ди­ти и да већ при­пре­ма за­хтјев Вла­ди за град­њу за­вјет­не цр­кве кра­ља Ни­ко­ле. Та­ко­ђе, на­да се и да ће за Вас­крс на­ред­не го­ди­не град­ња би­ти озва­ни­че­на. „Храм би се гра­дио из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, на про­сто­ру ко­ји тре­нут­но зја­пи пра­зан. Ова све­ти­ња би би­ла сво­је­вр­сна кру­на Це­ти­ња… Вје­ру­јем да би ра­до­ви би­ли за­вр­ше­ни за го­ди­ну и то би би­ло не­што нај­зна­чај­ни­је за Це­ти­ње. Ту би­смо смје­сти­ли све три све­ти­ње, ко­је су све­хри­шћан­ске и ту би мо­гли да до­ла­зе и из Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве и тек ће он­да Евро­па са­зна­ти за Це­ти­ње, а по­том ће и др­жа­ва има­ти еко­ном­ску ко­рист о ко­јој го­во­ре. Ја сам и 1993. тра­жио да се са­гра­ди храм, и би­ли су обе­ћа­ли, али се то ни­је де­си­ло. На­дам се да ће са­да ра­зум пре­вла­да­ти“, на­да се ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је на­вео да је ира­ци­о­нал­но ми­сли­ти да ће ци­је­ла Евро­па да до­ђе у пе­ћи­ну на Це­ти­ње да ви­ди ико­ну, а то не ра­де ни са­да ка­да се она на­ла­зи у му­зе­ју. Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је об­ја­шња­ва да је ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­имске нео­дво­ји­ва од дру­ге дви­је све­ти­ње – Ру­ке Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­це Ча­сног Кр­ста, те да су уви­јек до­сад оби­ла­зе­ћи сви­јет би­ле у цр­кви и у бо­го­слу­жбе­ној функ­ци­ји. „Цр­но­гор­ске вла­сти су 1978. го­ди­не ми­тро­по­ли­ту Да­ни­лу вра­ти­ле Ру­ку Све­тог Јо­ва­на и Че­сти­цу Ча­сног Кр­ста, а ка­ко пи­ше у ак­ту вјер­ске ко­ми­си­је, ико­на је при­вре­ме­но да­та це­тињ­ским му­зе­ји­ма. Тра­жио сам њен по­вра­ћај и у јед­ном тре­нут­ку нам је обе­ћа­но да ће је вра­ти­ти и да­то нам је 200.000 ма­ра­ка да на­пра­ви­мо ка­пе­лу при Це­тињ­ском ма­на­сти­ру. Ми смо то ура­ди­ли, али од 1997. го­ди­не ства­ри су се про­ми­је­ни­ле. До­шло је до дру­га­чи­јег од­но­са вла­сти пре­ма Ми­тро­по­ли­ји и ми­тро­по­ли­ту и по­сли­је ви­ше ни­је­су хтје­ли да раз­го­ва­ра­ју о вра­ћа­њу ико­не за­ко­ни­том др­жа­о­цу све­ти­ње. Ми смо за­ко­ни­ти др­жа­о­ци све­ти­ње што је по­твр­дио и пре­сто­ло­на­след­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, чи­ји је отац пре­дао Ми­тро­по­ли­ји ове три све­ти­ње“, об­ја­шња­ва ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је. Он је ис­та­као да Ми­тро­по­ли­ја чу­ва ка­мен те­ме­љац цр­кве Све­те Тро­ји­це ко­ји је 1910. го­ди­не по­ста­вљен из­ме­ђу Вла­ди­ног до­ма и Би­љар­де, у част кру­ни­са­ња кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа. „На том ка­ме­ну на ком је тре­ба­ло да бу­де по­диг­ну­та цр­ква пи­ше: ‘У ври­је­ме кра­ља Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа по­ди­же овај храм цар Ни­ко­лај Дру­ги, ав­густ 1910. го­ди­не.’ Зна­чи – то је за­вјет­ни храм кра­ља Ни­ко­ле и за­ду­жби­на ца­ра Ни­ко­ла­ја. Ка­ко храм ни­је та­да са­гра­ђен, ма­ло ко зна да из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра има по­ља­на, на ко­јој је од­лу­че­но да се гра­ди храм јер је до­ље ма­ли про­стор. Па­три­јарх Га­ври­ло је био при­пре­мио ка­мен за град­њу из­над Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, али је он на­кон ра­та узет за из­град­њу Обо­да. Са­да је исто­риј­ска при­ли­ка да се храм ко­нач­но са­гра­ди, јер бо­ље је у ње­га уло­жи­ти но­вац не­го ба­ци­ти ско­ро два ми­ли­о­на евра“, ис­та­као је ми­тро­по­лит. Он ис­ти­че да је Цр­на Го­ра да­нас не­за­ви­сна, али ако хо­ће­мо да бу­де истин­ски та­ква он­да она мо­же би­ти са­мо на­ста­вак Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре. Ам­фи­ло­хи­је под­сје­ћа да су про­шле го­ди­не код ње­га до­ла­зи­ли пред­став­ни­ци Мал­те­шког ре­да ко­ји су вје­ко­ви­ма чу­ва­ли три све­ти­ње и да су оду­ше­вље­ни иде­јом да се са­гра­ди храм за њих. „Храм би по­пу­нио по­сто­је­ћи про­стор, био би кру­на гра­ду, и у ње­му би би­ле три све­ти­ње. То би ујед­но био знак сје­ћа­ња на кра­ља Ни­ко­лу и за­што да не и на ца­ра Ни­ко­ла­ја ко­ји је био ве­ли­ки до­бро­твор Цр­ној Го­ри“, ка­зао је ми­тро­по­лит. Из Пре­сто­ни­це Це­ти­ње од­го­во­ри­ли су „Да­ну” да ра­де на сре­ђи­ва­њу пе­ћи­не у ко­јој ће смје­сти­ти ико­ну Фи­лер­мо­су. „Пр­ва фа­за ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та ко­ји спро­во­ди Пре­сто­ни­ца Це­ти­ње од­но­си се на из­град­њу под­зем­ног објек­та у функ­ци­ји из­ло­жбе­ног про­сто­ра, под­зем­не спрат­но­сти П-1-2 и укуп­не бру­то по­вр­ши­не 635 ме­та­ра ква­драт­них, са пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма, као и уре­ђе­ње те­ре­на и из­град­њу ком­плет­не под­зем­не ин­фра­струк­ту­ре. Пр­ва фа­за пред­ста­вља нај­о­бим­ни­је ра­до­ве на при­во­ђе­њу објек­та на­мје­ни. Дру­га фа­за од­но­си се на из­град­њу ал­тер­на­тив­ног ула­за у обје­кат, ко­ји под­ра­зу­ми­је­ва ко­му­ни­ка­циј­ско по­ве­зи­ва­ње, лифт и сте­пе­ни­ште, са при­род­ним отво­ром у до­њем ди­је­лу пе­ћи­не. Укуп­на ври­јед­ност ин­ве­сти­ци­је је 1,8 ми­ли­о­на евра“, ка­зао је за „Дан” са­вјет­ник гра­до­на­чел­ни­ка Иван Ми­ја­но­вић. Он ка­же да су про­јек­том из­град­ње из­ло­жбе­ног про­сто­ра уну­тар це­тињ­ске пе­ћи­не пре­по­зна­ли до­дат­не мо­гућ­но­сти ва­ло­ри­за­ци­је ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла цр­но­гор­ске пре­сто­ни­це. За ико­ну ће се бо­ри­ти и суд­ским пу­тем Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да ће се Ми­тро­по­ли­ја и суд­ским пу­тем бо­ри­ти за по­вра­ћај ико­не, а уко­ли­ко бу­де по­треб­но обра­ти­ће се и су­ду у Стра­збу­ру. „Та све­ти­ња тре­ба да се вра­ти та­мо гдје је вје­ко­ви­ма при­па­да­ла, а то је цр­ква. Ми при­пре­ма­мо суд­ски за­хтјев, по­ку­ша­ва­мо пр­во раз­го­во­ри­ма са це­тињ­ским вла­сти­ма да пре­ва­зи­ђе­мо про­блем, али уко­ли­ко они не при­хва­те, по­кре­ну­ће­мо суд­ски по­сту­пак на че­му наш Прав­ни са­вјет ра­ди. Ка­да се по­кре­не суд­ски спор не­ће мо­ћи ни­шта ни да се ра­ди. Ва­ти­кан и Мал­те­шки ред су жи­во за­ин­те­ре­со­ва­ни за суд­би­ну све­ти­ња и они су би­ли за­па­ње­ни гдје су вла­сти смје­сти­ле ико­ну, тај бо­го­слу­жбе­ни пред­мет, и ка­ко са­да пла­ни­ра­ју да он бу­де у пе­ћи­ни“,до­дао је ми­тро­по­лит. Ми­тро­по­лит под­сје­ћа да су у Со­вјет­ском Са­ве­зу та­ко­ђе од­у­зи­ма­не ико­не, али су вра­ће­не цр­кви. „Не ви­дим ло­ги­ку да се 1,8 ми­ли­о­на ула­же у опре­ма­ње пе­ћи­не у ври­је­ме ка­да ми на Це­ти­њу отва­ра­мо на­род­ну ку­хи­њу пр­ви пут по­сли­је 1916. го­ди­не од аустриј­ске оку­па­ци­је“, за­кљу­чио је ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски. Све­ти­ње раз­дво­је­не у Цр­ној Го­ри Чу­до­твор­ну ико­ну Мај­ке Бо­жи­је Фи­лер­мо­се, по бла­го­сло­ву Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ура­дио је по­ло­ви­ном пр­вог ви­је­ка Све­ти Апо­стол и Еван­ђе­ли­ста Лу­ка. Ико­на је кроз вје­ко­ве би­ла по­хра­ње­на у Ан­ти­о­хи­ји, Је­ру­са­ли­му, Кон­стан­ти­но­по­љу, на Ки­пру, Ро­до­су, у Ита­ли­ји, на Мал­ти, Пе­тро­гра­ду, Та­ли­ну, Ко­пен­ха­ге­ну, Бер­ли­ну, Бе­о­гра­ду ода­кле је за­јед­но са Ру­ком Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља и Че­сти­цом Ча­сног Кр­ста то­ком Дру­гог свјетс­ког ра­та пре­не­се­на у Острог. По­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та и по­бје­де ко­му­ни­ста, ко­ји су и по­сли­је за­вр­шет­ка ра­та на­ста­ви­ли са го­ње­њем цр­кве, три ве­ли­ке све­ти­ње су и да­ље тај­но чу­ва­не у Остро­гу и ни­је­су из­но­ше­не на свје­тлост да­на. У по­ли­циј­ској ра­ци­ји 18. сеп­тем­бра 1952. го­ди­не ко­јом при­ли­ком је ухап­шен и на­сто­ја­тељ остро­шког ма­на­сти­ра ар­хи­ман­дрит Ле­он­ти­је Ми­тро­вић, про­на­ђе­не су и од цр­кве бру­тал­но оте­те три ве­ли­ке све­ти­ње као и мно­го­број­не дру­ге ре­ли­кви­је за­јед­но са ди­је­лом бла­га кра­ља Пе­тра Другог Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Пре­не­се­не су у Под­го­ри­цу и де­по­но­ва­не у се­фо­ве МУП-а Цр­не Го­ре. На­кон из­вје­сног вре­ме­на све­ти­ње су пре­да­те Вјер­ској ко­ми­си­ји СР Цр­не Го­ре. У ја­ну­а­ру 1978. го­ди­не де­сна ру­ка Све­то­га Јо­ва­на и дио Ча­сног Кр­ста вра­ће­ни су Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-при­мор­ској, од­но­сно ри­зни­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, а чу­до­твор­на ико­на Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се пре­да­та је на чу­ва­ње На­род­ном му­зе­ју Цр­не гдје се и да­нас на­ла­зи. То је пр­ви пут на­кон ви­ше вје­ко­ва да су све­ти­ње раз­дво­је­не, а тај не­слав­ни чин де­сио се у Цр­ној Го­ри. Од мо­мен­та од­у­зи­ма­ња све­ти­ња Цр­кви 1952. го­ди­не, па до да­нас са ико­не Бо­го­ро­ди­це Фи­лер­мо­се, за­сад не­по­зна­та ли­ца, укра­ла су два ври­јед­на дра­га ка­ме­на – ру­бин ма­њих ди­мен­зи­ја у оре­о­лу Бо­го­ро­ди­це и са­фир ве­ли­ких ди­мен­зи­ја у цен­тру Бо­го­ро­ди­чи­не огр­ли­це. Ми­тро­по­ли­ја го­ди­на­ма тра­жи да јој се вра­ти ико­на ко­ја јој при­па­да, али то још ни­је ура­ђе­но, већ је јед­на од нај­ве­ћих све­ти­ња хри­шћан­ства из­ло­же­на у та­ко­зва­ној Пла­вој ка­пе­ли у На­род­ном му­зе­ју Цр­не Го­ре. View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...