Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'владици'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 15 results

  1. Његовој Светости Иринеју Патријарху српском Митрополиту црногорском и приморском Амфилохију Радовићу, и часним члановима Светог Архијерејског Синода. Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство митрополите Амфилохије Високопоштовани чланови Светог Синода Читамо о прогону Вашег народа у Црној Гори и о хапшењу владике будимљанског Јоаникија због наводних мера предострожности од вируса короне. Ми то доживљавамо као напад на самосталност Цркве, која се као Црква залаже за мир и правду међу њудима, како нас је Господ Христос учио и то преноси с нараштаја на нараштај од наших духовних отаца. Изражавано своју солидарност са Српском Православном Црквом и молимо се Свемогућем Господу Богу да страдања кроз која она пролази буду угодна Господу Исусу Христу, јер се Црква храбро издиже из овог прогона како би своје сведочење вере смелије проносила без страха од икога, но једино из страха пред Богом. Користимо ову прилику да изразимо своју наклоност и љубав владици Јоаникију и свима свештеници који се ускоро пуштају из зароточеништва. У Христу, Георг Јосиф, с.р. председавајући Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и осам свештеника Саброног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, након 72 сата у притвору, биће пуштени на слободу након поноћи, саопштио је руководилац ОДТ-а Стево Шекарић. За сјутра у 10 часова је најављена прес конференција на којој ће детаљније бити образложена одлука. Подсјетимо, притвор од 72 сата одређен је свештеницима: о.Слободану Јокићу, о. Данилу Зиројевићу,о. Жељку Ројевићу, о. Остоји Кнежевићу, о. Мирку Вукотићу, о. Василију Брборићу, о. Драгана Крушићу и о. Николи Маројевићу задржавање до 72 сата одређено је послије литије која је 12. маја на дан Светог Василија Острошког одржана у Никшићу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Епископу будимљанско-нишићком г. Јоаникију и никшићким свештеницима, након саслушање у Центру безбједности Никшић па потом код тужиоца, одређено је задржавање до 72 сата. Владика и свештеници су доведени у Основно државно тужилаштво око 2 сата иза поноћи гдје им је након више од 2 сата саслушања одређен притвор. Притвор до 72 сата одређен је свештеницима никшићког саброног храма Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевижу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу и Николи Маројевићу. Свештеник Слободан Јокић није испитан јер је у болници. Велики број полицијских службеника у „марицама“ дошли су да приведу Владику и свештенство након јучерашње величанствене литије у Никшићу, која није била планирана, нити је Владика или били ко од свештеника позвао народ који се самоиницијативно окупио у великом броју пред Саборном црквом Светог Василија Острошког. Око 2 сата иза поноћи, из Центра безбједности, Владика и свештенство су приведени у никшићко ОДТ. Свештеници су, у име Светог Василија, замолили окупљени народ да буду мирни, и да ни на какав начин не нашкоде полицији. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан, заједно са свештеницима сиднејског намесништва, служио је 8. маја 2020. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија,четрдесетодневни парастос блаженопочившем епископу Милутину. У дирљивој беседи, Епископ је упутио речи подршке свештенству, монаштву и верном народу Епархије ваљевске и указао, поред многих дарова владике Милутина, на његову врлину да свима служи и да увек друге ставља испред себе. На крају свог обраћања, Епископ је присутне поздравио речима које одагнају сваку тугу, речима које су извор радостици и које показују сву суштину, дубину и смисао вере православне: Христос васкрсе - ваистину васкрсе! Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. ДИВНИ ВЛАДИКА СТЕФАН ЈЕ УОЧИ ВАСКРСА ПОЈАО СА ДЕЧЈИМ ХОРОМ У СЛАВУ ВАСКРСЛОГА ГОСПОДА:
  6. У цркви Светог Јована Валидмира на Медаковићу о Златоустом Николају казивао угледни протођакон Љубомир Ранковић. Поводом годишњице престављења Светог владике Николаја храм Светог Јована Владимира у Београду организовао је у четвртак 12. марта 2020. године духовно вече посвећено овом Божјем угоднику и српском светитељу. Протођакон Ранковић је своје предавање углавном усмерио на животопис Златоустог Владике Николаја од његовог родног места Лелића, преко Енглеске, Русије, доАмерике. Надахнуто и емотивно предавање слушало се бе здаха. „О сваком појединачном делу Светог Владике Николаја, од књижевно-философског првенца Ниче и Достојевски до његове „лабудове песме“ Једини Човекуљубац, написани су многобројни прикази, коментари, критике и студије. Међутим, најистинитију и најубедљивију реч о свима њима рекао је онај због кога су она настала и за кога су написана: Народ Божји у ЦрквиХристовој – широм Србије и хришћанског православног света. Само Небо зна у колико издања и у ком тиражу су ове књиге штампане у протеклих већ више од 100 година. Нема издавача у Србији и широм српске дијаспоре који није штампао бар једну од ових књига. Њихов тираж до сада сигурно премашује десетине милиона примерака. Превођене су и преводе се на све језике хришћанског света, особито православне васељене. Ове свете Владичине књиге више су учиниле у мисији Цркве у протеклом периоду него све свештенство и монаштво Српске цркве заједно. А тек колико су христочежњивих душа утешиле и колико духовно гладних и жедних нахраниле и напојиле! Особито то важи за ове књиге које су настале у његовом охридском периоду – од Молитава на језеру преко Омилија и Пролога до Духовне лире. Нека ова чињеница буде одговор онима који су уочи Владичине канонизације тражили његова чуда. Духовно писмено и предањско завештање Светог Владике Николаја – највеће је Божје чудо и непрекинуто чудотворење у животу наше Цркве у њеној историји. Особито се то односи на његово охридско и постохридско духовно стваралаштво. У Охриду се Николај више и непосредније окреће Јеванђељу Христовом као извору и надахнућу свога књижевно-богословског дела. Од Охрида па убудуће Христос и Његово Јеванђеље постали су једини програм његовог личног живота и рада. Окренувши се од заводљивих овосветских идеја и идеологија, он јасно дефинише и прокламује свој нови животни и стваралачки правац и програм: „Наш програм – Јеванђеље“. Спустио је глас и упростио (не упростачио) беседнички и књижевни стил. Говорио је и писао да га народ разуме, а не да му се диви..." казује протођакон Љубомир Ранковић. Иако нема куће и Србина који нешто нема или не зна о Светом владици Николају Охридском и Жичком, да поменемо, како је рекао и протођакон Ранковић, да је наш велики научник Михаило Пупин за Светог Владику казао да је он највећи Србин после Светог Саве. Преподобни Јустин Поповић, прожет безграничном љубављу према делу Светог Владике Николаја, редовно му служећи годишњи помен (у то време још није био канонизован), изговарао је надахнуте беседе које су остављале дубок траг на све који су их слушали, казао је вернима протођакон, уредник ИК „Глас Цркве“ из Шапца и приређивач сабраних дела Светог Владике. . Онај коме се дивио читав свет, који је добио докторате престижних светских универзитета, никада није добио признање на београдском Богословском факултету! Онај кога су други народи нетремице слушали, ретко се помиње у јавности, па ипак: „Народ у души носи Светог владику Николаја“ закључио је протођакон др Љубомир Ранковић додајући на крау и ово: „Попут свог великог учитеља Достојевског, презирao je сваку притворност, лажну црквеност и отрове клерикализма у Цркви Божјој. Две Велике Стварности за Владику Николаја били су Бог и Божји народ. Пред крај земног живота у свом постдахаушком делу Жетве Господње Владика се пита: – Када Господ поново дође, да ли ће наћи вере на земљи?, и у пророчком надахнућу одговара: Наћи ће је, али не у велелепним храмовима, у раскошним литургијама и псалмодијама, него у храмовима људских срца и у шапутању људског језика... Као своје животно завештање написао је и ово: – Волео бих да ме Господ избрише из Књиге Живота него да ме неко слави и поштује, а да не држи ништа моје: ни моју веру, ни моје речи, ни моја дела! Да поменемо и ово: вест о престављењу владике Николаја Велимировћа у Америци није забележила д тадашња државна штампа, али није забележило ниједно гласило Српске Цркве. Са канонизацијом владике Николаја за светитеља ствари су се промениле, те он налази место и у медијима, писаним, штампаним, али и код радио-емитера. Гласник Српске Православне Цркве је два пута објавио беседе Светог владике, а поводом 110 година од његовог монашења протођакон др Љубомир Ранковић је зораво у Гласнику, јануарски број 2020, објавио изузетан текст „Нада тајном личности Светог владике Николаја“. Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. VLADIKA ATANASIJE POZIVA NA MIR "Verujem da će narod odbraniti svoje svetinje" WWW.BLIC.RS Broj ljudi u litijama je zadivljujuć i to je iznenađenje i za mitropolita koji je do srži i Crnogorac i Srbin. Nadam se da će taj divan narod pobediti, osetio se ugroženim jer diraju njihove svetinje.
  8. Московски Патријархат, Сретењски Ставропигијални мушки манастир, Његовом Преосвештенству Преосвећеном Јоаникију, Епископу будимљанско-никшићком: Ваше Преосвештенство, драги у Христу брате! Са душевним болом и бригом пратим ситуацију која се догађа у, драгој моме срцу, будимљанско-никшиђкој Епархији СПЦ. Непријатељ рода људског пронашао је ефикасну и разрушилачку стратегију за наношење рана Цркви Христовој. То што се дешавало претходних неколико година у Украјини, понавља се данас и на благословеној црногорској земљи. Користећи политичку силу, људе невјернике, оптерећене земаљском влашћу, стране снаге дестабилизују црквену ситуацију, изводећи неравнодушне људе на улице, покушавајући да предају светиње расколницима, легализујући шизматике, руше оно што је изграђено вјековима и многим страдањима. Очигледно да је период релативног благостања словенских православних Цркава при крају. Због тога осјећамо узнемиреност, а и трепет, јер је Црква Христова у годинама гоњења посебно жива, зато што смо сви призвани ка спасоносном крстоношењу и мучеништву, подобно нашем пастироначалнику Христу. Али ја вјерујем, да као у Украјини, тако и у Црној Гори, народ Божији, чада Православне Цркве, неће допустити светогрђе које су озакониле власти. Вјерујем, да ће Господ заштитити своју Цркву од напада лукавог и неће дозволити да се саврши безакоње. Вјерујемо и у то да постојање Невјесте Христове не зависи од текстова, које састављају свјетске власти. Драги владико Јоаникије, ја се, сваки пут, са великом љубављу сјећам времена које сам провео у древним светињама Ваше епархије, спомињем Ваше гостопримство, братску љубав, заједничке молитве. Посебно је болно видјети како садашњи напади долазе од наше драге браће, од својих саплеменика. Увјеравам Вас да ћемо заједно са братијом Сретењског манастира, чији сам сада намјесник, узносити молитве ка Господу, да Он укријепи Вас и сва вјерна чада Цркве и пошаље изнова мир на свету земљу Црне Горе. Са молитвом за Вас и свједочанством јединства у Христу, АМВРОСИЈЕ Архиепископ Верејски, викар најсветијег Патријарха Московског и све Русије, намјесник Московског Сретењског манастира, ректор Сретењске Духовне семинарије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Приход прикупљен на вечери поезије Матије Бећковића крајем прошле године, директор Звездара театра Душан Ковачевић и песник Матија Бећковић данас су у Звездара театру уручили Његовом преосвештенству Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском г. Теодосију. Приход је намењен Косову и Метохији. Вече са Матијом је традиционални добротворни програм који Матија Бећковић одржава у Звездара театру преко 20 година. Свих претходних година приход је дарован онима којима је помоћ била најпотребнија. Наш славни песник Матија Бећковић у изјави за Танјуг каже да нема ништа лепше и радосније него да се новац љубитеља поезије неком дарује. „Коме би то било природније и примереније него владики рашко-призренском Теодосију за светиње Косова и Метохије! Косово је дело поезије и ко воли и брани поезију, воли и брани Косово. Косово је изгубљено, али нам га траже, а песници су отпевали своје, али их се тирани још боје“, казао је Бећковић. Захвалио се Звездара театру који га је, како каже, већ 22. пут учинио добротвором. „Има дародаваца са више пара, али чистијих пара нема од оних добијених за поезију и дарованих за Косово“, казао је Бећковић. Своју захвалност исказао је и владика рашко-призренски Теодосије у писаној изјави медијима, јер је био спречен да се сретне са новинарима у Звездара театру. „Веома смо благодарни нашем драгом пријатељу господину Матији Бећковићу који је посетио Призренску богословију и лично се уверио како наши ученици и професори живе и раде. Такође смо благодарни што је одвојио овај приход Призренској богословији. То нам даје обавезу, али нас и охрабрује да истрајемо на нашем путу који данас није нимало лак и да опстанемо на тим нашим светим просторима“, пише у изјави владике рашко-призренског. Владика Теодосије наводи да би био задовољнији када би „што више наших људи било срцем присутно на Косову и Метохији, ако то нису или не могу да буду физички“. „Мислим да ће Матијин пример подстаћи многе друге да своју пажњу, мисао и све што поседујемо усмеримо ка томе да сачувамо наше Косово и Метохију“, навео је у изјави владика Теодосије. Крајем ове године у Звездара театру биће организовано 23. вече поезије песника Матије Бећковића. Читаће се познати, али и нови стихови уваженог песника, а приход ће бити дониран као и претходних година. Извор: РТВ Војводине
  10. Награда „Печат херцега Шћепана“ уручена је Његовом Преосвештенству др Атанасију (Јевтићу), умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и професору емеритусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за књигу Од Косова до Јадовна, која је недавно доживела девето издање, а Ћириличник издавачкој кући Унирекс из Подгорице. Поздрављајући присутне, архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић је подсетио да се „Трг од ћирилице“ одржава већ пети пут у славу нашег језика и писма, као и целокупне српске културе и духовности које је изњедрила светосавска и светолазаревска Црква Српска. -Један од највећих прегалаца, бораца на свим пољима српског бића, познавалац и тумач црквене историје, богословља, философије и хришћанске културе уопште, аутор великог броја књига, чланака и бесједа на српском и на страним језицима, наш владика Атанасије Јевтић, надасве слободан човјек кога како пјесник рече ‘све ране његовог рода боле’ је и добитник овогодишње награде „Печата херцега Стефана“, војводе од Светога Саве. Истовремено и напоредо са многим својим обавезама, као Епископ и слуга Божјег олтара, професорским дужностима, пастирском и научном раду, владика Атанасије је, трпећи свакојаке притиске, дјелатно учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа. И сам сам као студент Богословскогг факултета у Београду, гледајући свог професора оца Атанасија, као проповједника слободе, учио какве су дужности и обавезе слободномислећег човјека, хришћанина и родољуба, неријетко су његове ријечи биле моје очи, на чему сам му дубоко благодаран, закључио је отац Радомир Никчевић. Добитницима је награде уручио Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе ( „Печат херцега Шћепана“ – икона Богородице Пећке Краснице – рад монахиња манастира Светог Луке из Жупе Никшићке, и „Ћириличник“ – уметничка слика манастира Острога, рад уметника Саше Ђерковића). У образложењу одлуке наводи се да је Епископ г. Атанасије својим богословским и историографским делима битно обележио живот Српске Православне Цркве у другој половини ХХ и у првим деценијама XXI века, а да посебно место међу његовим делима заузима књига Од Косова до Јадовна, од чијег првог издања се недавно навршило три деценије, па се, с правом, сматра капиталним делом Српске Православне Цркве у другој половини ХХ века. Захваљујући се на указаној части и додељеној награди, Епископ др Атанасије (Јевтић) је подсетио на своју везаност за Косово и Метохију и Црну Гору, и навео да га „све ране свога рода боле“. -Књига је настајала кроз моје бројне посјете Косову и Метохији, али и нашим заборављеним стратиштима по Хрватској. Књига није завршена, истакао је владика Атанасије, „јер је управо објављено још десет мојих текстова и писама о Косову и Метохији Из новијег времена. Они ће наћи своје мјесто у десетом издању.“ Високо признање „Ћириличник“ додељено је издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице, поводом 50 година плодног рада на пољу информативно-културне делатности и књижевности, у истрајној борби за очување српског језика и ћирилице, као и афирмацији савремене домаће и стране књижевности. Говорећи о раду награђене издавачке куће, проф. др Драган Копривица подсетио је на чињеницу да је „Унирекс“ током пет деценија рада, под руководством књижевника и културног посленика Јанка Брајковића, објавио више од пет хиљада дела. -То је цијела једна библиотека, која обухвата многе научне и књижевне области. Разумије се, за такву културну мисију најзаслужнији је Јанко Брајковић, који је и сам писац. Просто је тешко замислити како би изгледала књижевна сцена у Црној Гори без полувјековног труда овог агилног издавача јер су захваљујући „Унирексу“ афирмисани многи млади писци, а штампани су и класици домаће и свјетске књижевности, поручио је прф. Копривица. Свечаност је завршена изванредним музичким програмом фолклорног ансамбла „Паветје“ из Вороњежа, под уметничким руководством проф. др Александре Самотјагине. Извор: Српска Православна Црква
  11. На препуном Тргу херцега Шћепана 22.августа 2018. године у Херцег Новом одржана је свечаност додељивања награде овогодишњег Трга од ћирилице. Награда „Печат херцега Шћепана“ уручена је Његовом Преосвештенству др Атанасију (Јевтићу), умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и професору емеритусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за књигу Од Косова до Јадовна, која је недавно доживела девето издање, а Ћириличник издавачкој кући Унирекс из Подгорице. Поздрављајући присутне, архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић је подсетио да се „Трг од ћирилице“ одржава већ пети пут у славу нашег језика и писма, као и целокупне српске културе и духовности које је изњедрила светосавска и светолазаревска Црква Српска. -Један од највећих прегалаца, бораца на свим пољима српског бића, познавалац и тумач црквене историје, богословља, философије и хришћанске културе уопште, аутор великог броја књига, чланака и бесједа на српском и на страним језицима, наш владика Атанасије Јевтић, надасве слободан човјек кога како пјесник рече ‘све ране његовог рода боле’ је и добитник овогодишње награде „Печата херцега Стефана“, војводе од Светога Саве. Истовремено и напоредо са многим својим обавезама, као Епископ и слуга Божјег олтара, професорским дужностима, пастирском и научном раду, владика Атанасије је, трпећи свакојаке притиске, дјелатно учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа. И сам сам као студент Богословскогг факултета у Београду, гледајући свог професора оца Атанасија, као проповједника слободе, учио какве су дужности и обавезе слободномислећег човјека, хришћанина и родољуба, неријетко су његове ријечи биле моје очи, на чему сам му дубоко благодаран, закључио је отац Радомир Никчевић. Добитницима је награде уручио Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе ( „Печат херцега Шћепана“ – икона Богородице Пећке Краснице – рад монахиња манастира Светог Луке из Жупе Никшићке, и „Ћириличник“ – уметничка слика манастира Острога, рад уметника Саше Ђерковића). У образложењу одлуке наводи се да је Епископ г. Атанасије својим богословским и историографским делима битно обележио живот Српске Православне Цркве у другој половини ХХ и у првим деценијама XXI века, а да посебно место међу његовим делима заузима књига Од Косова до Јадовна, од чијег првог издања се недавно навршило три деценије, па се, с правом, сматра капиталним делом Српске Православне Цркве у другој половини ХХ века. Захваљујући се на указаној части и додељеној награди, Епископ др Атанасије (Јевтић) је подсетио на своју везаност за Косово и Метохију и Црну Гору, и навео да га „све ране свога рода боле“. -Књига је настајала кроз моје бројне посјете Косову и Метохији, али и нашим заборављеним стратиштима по Хрватској. Књига није завршена, истакао је владика Атанасије, „јер је управо објављено још десет мојих текстова и писама о Косову и Метохији Из новијег времена. Они ће наћи своје мјесто у десетом издању.“ Високо признање „Ћириличник“ додељено је издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице, поводом 50 година плодног рада на пољу информативно-културне делатности и књижевности, у истрајној борби за очување српског језика и ћирилице, као и афирмацији савремене домаће и стране књижевности. Говорећи о раду награђене издавачке куће, проф. др Драган Копривица подсетио је на чињеницу да је „Унирекс“ током пет деценија рада, под руководством књижевника и културног посленика Јанка Брајковића, објавио више од пет хиљада дела. -То је цијела једна библиотека, која обухвата многе научне и књижевне области. Разумије се, за такву културну мисију најзаслужнији је Јанко Брајковић, који је и сам писац. Просто је тешко замислити како би изгледала књижевна сцена у Црној Гори без полувјековног труда овог агилног издавача јер су захваљујући „Унирексу“ афирмисани многи млади писци, а штампани су и класици домаће и свјетске књижевности, поручио је прф. Копривица. Свечаност је завршена изванредним музичким програмом фолклорног ансамбла „Паветје“ из Вороњежа, под уметничким руководством проф. др Александре Самотјагине. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. Падобранац у мантији Некадашњи старешина манастира Морачник на Скадарском језеру, а сада епископ пакрачко- -славонски Јован, припадник је чувене падобранске бригаде Војске Србије Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 06.01.2018. у 09:00 Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном” (Фотографије приватна архива) Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном” (Фотографије приватна архива) PreviousNext Сво­је нај­ве­ће па­си­је вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски Јо­ван (Ћу­ли­брк) ве­зу­је за не­бо. По­ред то­га што се пре че­тврт ве­ка окре­нуо не­бе­ским вред­но­сти­ма и у Це­тињ­ском ма­на­сти­ру жи­вот по­све­тио слу­же­њу Бо­гу, овај све­стра­ни епи­скоп иза­брао је још јед­но опре­де­ље­ње ко­је га и бу­квал­но ве­зу­је за ви­си­не. Не­ка­да­шњи ста­ре­ши­на ма­на­сти­ра Мо­рач­ник на Ска­дар­ском је­зе­ру је­дан је од дво­ји­це епи­ско­па Срп­ске цр­кве ко­ји су при­пад­ни­ци 63. па­до­бран­ске бри­га­де: уз ње­га, то је и вла­ди­ка ти­моч­ки Ила­ри­он. За епи­ско­па Јо­ва­на па­до­бран­ство је „за­ди­вљу­ју­ћи под­виг и не­што чи­ме се ба­ве иза­бра­ни при­пад­ни­ци људ­ског ро­да”. Ка­же да се на овом све­ту још ни­је ро­дио онај ко се не по­но­си сво­јим па­до­бран­ским кри­ли­ма, зна­ком ко­ји до­би­ја сва­ки па­до­бра­нац ка­да оба­ви обу­ку и све пред­ви­ђе­не ско­ко­ве. За ње­га су сви вој­ни па­до­бран­ци све­та јед­но брат­ство и од­ре­да се ди­че том по­себ­но­шћу. Вла­ди­ка ис­ти­че да ни­је обра­зо­ван као спорт­ски, не­го као вој­ни па­до­бра­нац, иако је вре­ме­ном сте­као и спорт­ску па­до­бран­ску до­зво­лу. – Упо­знао сам и вр­хун­ске спорт­ске па­до­бран­це све­та, вред­не ди­вље­ња. Но, као мно­го ва­жни­ју ствар сма­трам па­до­бран­ска кри­ла ко­ја сам сте­као од ору­жа­них сна­га и је­ди­ни­ца са ко­ји­ма сам ска­као, а то су вој­ске Ру­си­је, Изра­е­ла, Спе­ци­јал­на ан­ти­те­ро­ри­стич­ка је­ди­ни­ца и та­ко да­ље – об­ја­снио је епи­скоп Јо­ван. У па­до­бран­ство је, ка­же, ушао по по­тре­би, ка­да је тре­ба­ло про­ве­ри­ти ка­ко би, по­сле ви­ше­де­це­ниј­ске раз­дво­је­но­сти, функ­ци­о­ни­са­ла ду­хов­нич­ка слу­жба у та­да­шњој Вој­сци Ју­го­сла­ви­је. Пр­ва је­ди­ни­ца ко­ја је 14. ок­то­бра 2002. го­ди­не, упр­кос за­бра­ни, у свом се­ди­шту у Ни­шу про­сла­ви­ла кр­сну сла­ву, би­ла је упра­во 63. па­до­бран­ска бри­га­да. Ло­мље­њем слав­ског ко­ла­ча обе­ле­жи­ли су По­кров Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и дан ка­да је 1944. го­ди­не на ита­ли­јан­ском аеро­дро­му Ђо­ја дел Ко­ле на­ша На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ка вој­ска об­но­ви­ла па­до­бран­ску је­ди­ни­цу осно­ва­ну у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји 1940. го­ди­не, пре не­го што су је има­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и САД. – Ло­мље­ње кр­сног хле­ба про­пра­ти­ле су и му­шке, рат­нич­ке су­зе, а та­да­шњи ко­ман­дант бри­га­де, са­да ге­не­рал Или­ја То­до­ров за­тра­жио је од ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја да оста­нем у је­ди­ни­ци и про­ђем па­до­бран­ску обу­ку. „Ни­је ли ма­ло ма­тор?”, пи­тао је ми­тро­по­лит, на шта је То­до­ров од­го­во­рио: „И од ма­то­ри­јих смо на­пра­ви­ли љу­де!” И та­ко сам остао у Ни­шу. Усле­ди­ла је обу­ка под ру­ко­вод­ством пу­ков­ни­ка Не­на­да Ку­зма­но­ви­ћа, ко­ји је и из­гу­рао це­лу иде­ју. Пре­лом­ни тре­ну­так до­шао је уско­ро: Се­део сам иза пи­ло­та Еде Ха­џи­су­леј­ма­но­ви­ћа и пр­ви пут из ави­о­на по­сма­трао па­до­бран­ски скок. Е, та­да сам по­стао па­до­бра­нац, обу­ка је то са­мо ре­а­ли­зо­ва­ла – се­ћа се вла­ди­ка Јо­ван. Од та­да до да­нас он је оба­вио око 350 па­до­бран­ских ско­ко­ва. Ис­ти­че да је сва­ки скок по­се­бан и да, ка­да се ма­ло за­ду­би, мо­же баш сва­ког да се се­ти. – Ми­ри­са ва­зду­ха, при­зе­мље­ња, бо­је не­ба, ле­те­ли­це, на­чи­на на ко­ји ми се отво­рио па­до­бран, а по­нај­ви­ше љу­ди с ко­ји­ма сам ле­тео ави­о­ну и у ва­зду­ху. Све­га се и да­нас се­ћам, од пр­вог ско­ка. По­себ­но ме­сто у пам­ће­њу има­ју и не­ке ван­ред­не си­ту­а­ци­је, ка­квих увек има и увек ће их би­ти, јер уза сву пре­до­стро­жност, чо­век мо­ра да се сми­ри пред при­ро­дом ко­ја је про­мен­љи­ва, не­пред­ви­ди­ва, ми­ло­срд­на и окрут­на. А ти­ме и пред чи­ње­ни­цом да и вр­хун­ски об­у­че­ни и спо­соб­ни љу­ди са­мо де­ли­мич­но упра­вља­ју сво­јим жи­во­том – на­гла­ша­ва вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски. Ка­же да не­ма ри­ту­ал пре ско­ко­ва са не­ко­ли­ко хи­ља­да ме­та­ра ви­си­не, већ ис­ти­че да су оно што зах­те­ва па­до­бран­ски скок би­стар ум, до­бро фи­зич­ко ста­ње, па­жљи­во опре­ма­ње и при­пре­ма, и па­жња пре­ма ко­ле­га­ма ко­ји су ва­зду­ху са њим. – Не тре­ба­ју ри­ту­а­ли, већ је­ди­ни осе­ћај ко­ји је нео­п­хо­дан у па­до­бран­ству, а то је страх, као знак да смo све­сни да се бавимo не­чим што је не­при­род­но, из­над људ­ске при­ро­де. На­у­че­ни смо да тај страх са­вла­да­ва­мо, да са њим жи­ви­мо и ко­ри­сти­мо га да це­ло сво­је би­ће мо­би­ли­ше­мо на из­вр­ше­ње ско­ка. За­то су за ме­не па­до­бран­ци људ­ска би­ћа ко­ја су не­ке од сво­јих ка­па­ци­те­та раз­ви­ли до са­мих гра­ни­ца до ко­јих чо­век мо­же да до­пре – об­ја­шња­ва вла­ди­ка Јо­ван и до­да­је да у Ру­си­ји астро­на­у­те, пи­ло­те и па­до­бран­це сма­тра­ју на­ци­о­нал­ним ју­на­ци­ма. Ни­ка­да за­то не­ће за­бо­ра­ви­ти ка­да су при­ли­ком по­се­те Бе­о­гра­ду са мно­го сим­па­ти­је у ње­га упи­ра­ли пр­стом и уз­ви­ки­ва­ли „де­сант­ник!” вла­ди­ке и све­ште­ни­ци из прат­ње ру­ског па­три­јар­ха Ки­ри­ла. На пи­та­ње ка­ко у се­би ми­ри па­до­бран­ца Јо­ва­на Ћу­ли­бр­ка и вла­ди­ку па­крач­ко-сла­вон­ског, го­спо­ди­на Јо­ва­на, од­го­ва­ра да не ви­ди да они тре­ба да се ми­ре. – Пре ми се чи­ни да се, по­не­кад и на не­пред­ви­ди­ве на­чи­не, до­пу­њу­ју – искрен је срп­ски епи­скоп с па­до­бран­ским кри­ли­ма јед­не од нај­ја­чих свет­ских вој­них је­ди­ни­ца. Књи­жев­ност, му­зи­ка, но­ви­нар­ство, ди­пло­ма­ти­ја… Ли­ста ин­те­ре­со­ва­ња вла­ди­ке Јо­ва­на, ван бри­ге о епи­ско­пи­ји, го­то­во да не­ма кра­ја. Овај Кра­ји­шник, по­ред Те­о­ло­шког фа­кул­те­та, за­вр­шио је и ју­жно­сло­вен­ске је­зи­ке и књи­жев­ност, а ди­плом­ски рад о Ми­ло­шу Цр­њан­ском, ко­ји је бра­нио на Ка­те­дри за сти­ли­сти­ку у За­гре­бу, овен­чан је Бран­ко­вом на­гра­дом Ма­ти­це срп­ске 1991. го­ди­не и да­нас се ко­ри­сти на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма у ви­ду књи­ге „Цр­но сун­це, и око ње­га круг”. Вла­ди­ка го­во­ри ен­гле­ски, ру­ски и хе­бреј­ски је­зик, слу­жи се не­мач­ким, грч­ким и са не­ко­ли­ко сло­вен­ских је­зи­ка и члан је Ко­ми­си­је Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да за пре­вод Ста­рог за­ве­та. Струч­њак је за про­у­ча­ва­ње хо­ло­ка­у­ста и на ту те­му од­бра­нио је ма­ги­стар­ски рад у Је­ру­са­ли­му, где је бо­ра­вио осам го­ди­на. Об­ја­вио је и низ ра­до­ва о са­вре­ме­ној му­зи­ци и кул­ту­ри, те­о­ри­ји и прак­си са­вре­ме­них ме­ди­ја, је­дан је од тво­ра­ца пр­ве ра­дио-ста­ни­це у СПЦ, Ра­дио Све­ти­го­ре, а био је и уред­ник исто­и­ме­ног ма­га­зи­на.
  13. Падобранац у мантији Некадашњи старешина манастира Морачник на Скадарском језеру, а сада епископ пакрачко- -славонски Јован, припадник је чувене падобранске бригаде Војске Србије Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 06.01.2018. у 09:00 Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном” (Фотографије приватна архива) Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном” (Фотографије приватна архива) PreviousNext Сво­је нај­ве­ће па­си­је вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски Јо­ван (Ћу­ли­брк) ве­зу­је за не­бо. По­ред то­га што се пре че­тврт ве­ка окре­нуо не­бе­ским вред­но­сти­ма и у Це­тињ­ском ма­на­сти­ру жи­вот по­све­тио слу­же­њу Бо­гу, овај све­стра­ни епи­скоп иза­брао је још јед­но опре­де­ље­ње ко­је га и бу­квал­но ве­зу­је за ви­си­не. Не­ка­да­шњи ста­ре­ши­на ма­на­сти­ра Мо­рач­ник на Ска­дар­ском је­зе­ру је­дан је од дво­ји­це епи­ско­па Срп­ске цр­кве ко­ји су при­пад­ни­ци 63. па­до­бран­ске бри­га­де: уз ње­га, то је и вла­ди­ка ти­моч­ки Ила­ри­он. За епи­ско­па Јо­ва­на па­до­бран­ство је „за­ди­вљу­ју­ћи под­виг и не­што чи­ме се ба­ве иза­бра­ни при­пад­ни­ци људ­ског ро­да”. Ка­же да се на овом све­ту још ни­је ро­дио онај ко се не по­но­си сво­јим па­до­бран­ским кри­ли­ма, зна­ком ко­ји до­би­ја сва­ки па­до­бра­нац ка­да оба­ви обу­ку и све пред­ви­ђе­не ско­ко­ве. За ње­га су сви вој­ни па­до­бран­ци све­та јед­но брат­ство и од­ре­да се ди­че том по­себ­но­шћу. Вла­ди­ка ис­ти­че да ни­је обра­зо­ван као спорт­ски, не­го као вој­ни па­до­бра­нац, иако је вре­ме­ном сте­као и спорт­ску па­до­бран­ску до­зво­лу. – Упо­знао сам и вр­хун­ске спорт­ске па­до­бран­це све­та, вред­не ди­вље­ња. Но, као мно­го ва­жни­ју ствар сма­трам па­до­бран­ска кри­ла ко­ја сам сте­као од ору­жа­них сна­га и је­ди­ни­ца са ко­ји­ма сам ска­као, а то су вој­ске Ру­си­је, Изра­е­ла, Спе­ци­јал­на ан­ти­те­ро­ри­стич­ка је­ди­ни­ца и та­ко да­ље – об­ја­снио је епи­скоп Јо­ван. У па­до­бран­ство је, ка­же, ушао по по­тре­би, ка­да је тре­ба­ло про­ве­ри­ти ка­ко би, по­сле ви­ше­де­це­ниј­ске раз­дво­је­но­сти, функ­ци­о­ни­са­ла ду­хов­нич­ка слу­жба у та­да­шњој Вој­сци Ју­го­сла­ви­је. Пр­ва је­ди­ни­ца ко­ја је 14. ок­то­бра 2002. го­ди­не, упр­кос за­бра­ни, у свом се­ди­шту у Ни­шу про­сла­ви­ла кр­сну сла­ву, би­ла је упра­во 63. па­до­бран­ска бри­га­да. Ло­мље­њем слав­ског ко­ла­ча обе­ле­жи­ли су По­кров Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и дан ка­да је 1944. го­ди­не на ита­ли­јан­ском аеро­дро­му Ђо­ја дел Ко­ле на­ша На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ка вој­ска об­но­ви­ла па­до­бран­ску је­ди­ни­цу осно­ва­ну у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји 1940. го­ди­не, пре не­го што су је има­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и САД. – Ло­мље­ње кр­сног хле­ба про­пра­ти­ле су и му­шке, рат­нич­ке су­зе, а та­да­шњи ко­ман­дант бри­га­де, са­да ге­не­рал Или­ја То­до­ров за­тра­жио је од ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја да оста­нем у је­ди­ни­ци и про­ђем па­до­бран­ску обу­ку. „Ни­је ли ма­ло ма­тор?”, пи­тао је ми­тро­по­лит, на шта је То­до­ров од­го­во­рио: „И од ма­то­ри­јих смо на­пра­ви­ли љу­де!” И та­ко сам остао у Ни­шу. Усле­ди­ла је обу­ка под ру­ко­вод­ством пу­ков­ни­ка Не­на­да Ку­зма­но­ви­ћа, ко­ји је и из­гу­рао це­лу иде­ју. Пре­лом­ни тре­ну­так до­шао је уско­ро: Се­део сам иза пи­ло­та Еде Ха­џи­су­леј­ма­но­ви­ћа и пр­ви пут из ави­о­на по­сма­трао па­до­бран­ски скок. Е, та­да сам по­стао па­до­бра­нац, обу­ка је то са­мо ре­а­ли­зо­ва­ла – се­ћа се вла­ди­ка Јо­ван. Од та­да до да­нас он је оба­вио око 350 па­до­бран­ских ско­ко­ва. Ис­ти­че да је сва­ки скок по­се­бан и да, ка­да се ма­ло за­ду­би, мо­же баш сва­ког да се се­ти. – Ми­ри­са ва­зду­ха, при­зе­мље­ња, бо­је не­ба, ле­те­ли­це, на­чи­на на ко­ји ми се отво­рио па­до­бран, а по­нај­ви­ше љу­ди с ко­ји­ма сам ле­тео ави­о­ну и у ва­зду­ху. Све­га се и да­нас се­ћам, од пр­вог ско­ка. По­себ­но ме­сто у пам­ће­њу има­ју и не­ке ван­ред­не си­ту­а­ци­је, ка­квих увек има и увек ће их би­ти, јер уза сву пре­до­стро­жност, чо­век мо­ра да се сми­ри пред при­ро­дом ко­ја је про­мен­љи­ва, не­пред­ви­ди­ва, ми­ло­срд­на и окрут­на. А ти­ме и пред чи­ње­ни­цом да и вр­хун­ски об­у­че­ни и спо­соб­ни љу­ди са­мо де­ли­мич­но упра­вља­ју сво­јим жи­во­том – на­гла­ша­ва вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски. Ка­же да не­ма ри­ту­ал пре ско­ко­ва са не­ко­ли­ко хи­ља­да ме­та­ра ви­си­не, већ ис­ти­че да су оно што зах­те­ва па­до­бран­ски скок би­стар ум, до­бро фи­зич­ко ста­ње, па­жљи­во опре­ма­ње и при­пре­ма, и па­жња пре­ма ко­ле­га­ма ко­ји су ва­зду­ху са њим. – Не тре­ба­ју ри­ту­а­ли, већ је­ди­ни осе­ћај ко­ји је нео­п­хо­дан у па­до­бран­ству, а то је страх, као знак да смo све­сни да се бавимo не­чим што је не­при­род­но, из­над људ­ске при­ро­де. На­у­че­ни смо да тај страх са­вла­да­ва­мо, да са њим жи­ви­мо и ко­ри­сти­мо га да це­ло сво­је би­ће мо­би­ли­ше­мо на из­вр­ше­ње ско­ка. За­то су за ме­не па­до­бран­ци људ­ска би­ћа ко­ја су не­ке од сво­јих ка­па­ци­те­та раз­ви­ли до са­мих гра­ни­ца до ко­јих чо­век мо­же да до­пре – об­ја­шња­ва вла­ди­ка Јо­ван и до­да­је да у Ру­си­ји астро­на­у­те, пи­ло­те и па­до­бран­це сма­тра­ју на­ци­о­нал­ним ју­на­ци­ма. Ни­ка­да за­то не­ће за­бо­ра­ви­ти ка­да су при­ли­ком по­се­те Бе­о­гра­ду са мно­го сим­па­ти­је у ње­га упи­ра­ли пр­стом и уз­ви­ки­ва­ли „де­сант­ник!” вла­ди­ке и све­ште­ни­ци из прат­ње ру­ског па­три­јар­ха Ки­ри­ла. На пи­та­ње ка­ко у се­би ми­ри па­до­бран­ца Јо­ва­на Ћу­ли­бр­ка и вла­ди­ку па­крач­ко-сла­вон­ског, го­спо­ди­на Јо­ва­на, од­го­ва­ра да не ви­ди да они тре­ба да се ми­ре. – Пре ми се чи­ни да се, по­не­кад и на не­пред­ви­ди­ве на­чи­не, до­пу­њу­ју – искрен је срп­ски епи­скоп с па­до­бран­ским кри­ли­ма јед­не од нај­ја­чих свет­ских вој­них је­ди­ни­ца. Књи­жев­ност, му­зи­ка, но­ви­нар­ство, ди­пло­ма­ти­ја… Ли­ста ин­те­ре­со­ва­ња вла­ди­ке Јо­ва­на, ван бри­ге о епи­ско­пи­ји, го­то­во да не­ма кра­ја. Овај Кра­ји­шник, по­ред Те­о­ло­шког фа­кул­те­та, за­вр­шио је и ју­жно­сло­вен­ске је­зи­ке и књи­жев­ност, а ди­плом­ски рад о Ми­ло­шу Цр­њан­ском, ко­ји је бра­нио на Ка­те­дри за сти­ли­сти­ку у За­гре­бу, овен­чан је Бран­ко­вом на­гра­дом Ма­ти­це срп­ске 1991. го­ди­не и да­нас се ко­ри­сти на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма у ви­ду књи­ге „Цр­но сун­це, и око ње­га круг”. Вла­ди­ка го­во­ри ен­гле­ски, ру­ски и хе­бреј­ски је­зик, слу­жи се не­мач­ким, грч­ким и са не­ко­ли­ко сло­вен­ских је­зи­ка и члан је Ко­ми­си­је Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да за пре­вод Ста­рог за­ве­та. Струч­њак је за про­у­ча­ва­ње хо­ло­ка­у­ста и на ту те­му од­бра­нио је ма­ги­стар­ски рад у Је­ру­са­ли­му, где је бо­ра­вио осам го­ди­на. Об­ја­вио је и низ ра­до­ва о са­вре­ме­ној му­зи­ци и кул­ту­ри, те­о­ри­ји и прак­си са­вре­ме­них ме­ди­ја, је­дан је од тво­ра­ца пр­ве ра­дио-ста­ни­це у СПЦ, Ра­дио Све­ти­го­ре, а био је и уред­ник исто­и­ме­ног ма­га­зи­на. View full Странице
  14. Četvrtak 21.09.2017. 21:55 B. Miličić "Vesti" u Nemačkoj: Rukopoložen jeromonah Stefan Jugović U minhenskom hramu Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog u nedelju je prvi put liturgiju služio vladika Andrej Ćilerdžić, episkop austrijsko-švajcarski, koji je i administrator Eparhije frankfurtske i sve Nemačke. B. Miličić Vladika Andrej i jeromonah Stefan Uz sasluženje minhenskih sveštenika vladika je rukopoložio jerođakona Stefana Jugovića u čin jeromonaha obrazlažući to potrebom "da ima desnu ruku u administrativnom upravljanju ovom eparhijom". On je istakao da će jeromonah Stefan jedno vreme boraviti u manastiru u Himelstiru. Potom je vladika Andrej pričestio najmlađe i grupu starijih vernika. U prepunom hramu, zahvaljujući sveštenstvu minhenske Crkvene opštine, vladika je posebno izrazio zahvalnost roditeljima dece koja su prisustvovala liturgiji. Jeromonah Stefan je pročitao molitvu za uspešan početak školske godine, a vladika Andrej blagoslovio je školsku decu poželevši im uspeh u učenju i vladanju i pohvalio njihovu privrženost svojoj veri i crkvi. Deci su zatim podeljeni slatkiši, a svim vernicima nafora. Protojerej-stavrofor Slobodan Milunović je u ime sveštenstva i vernika u hramu zahvalio episkopu Andreju što je baš u Minhen došao da služi prvu liturgiju u ovoj eparhiji i obećao mu podršku sveštenika u obavljanju posla administratora Eparhije frankfurtske i sve Nemačke.
  15. Кондак 1. Златоусти епископе, пети еванђелисте и велики пророче православља, Николаје србски, пошто имаш слободу пред Господом, моли се за нас, и све нас облагороди, у правоверју и правоживљењу руководи, да би ти клицали: Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Икос 1. Творац свеколике твари тебе избра, свеблажени светитељу, Николаје, као милозвучну трубу благовести Спаса, свиралу духовну преумилног гласа. Твоја златоуста слова, чесни оче, учмале нам душе ободрују, злате, и пророштва твоја мелем су за душу, и за боли тела. Твојим златоустим словима све нас научи да ти кличемо: Радуј се, Лелића твога звездо сјајна, и манастира твога који је источник чудеса са вишњих небеса. Радуј се, ваљевског краја молитвениче моћни. Радуј се, србског рода кормилару и србске цркве куло светиљо, која нам показујеш путе. Раруј се, Мучениче Нови, од фашиста пострадали, а по смрти од утописта омрзнути. Радуј се, јер си злогласни логор у ком си заточен био, својим крвавим знојем осветио. Радуј се, јер си се, за онога који те је у логор прогнао усрдно молио, да се сродница његова у манастиру који ће носити твоје име, као инокиња подвизава. Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 2. Видевши те многи, како ангело подобно живиш, и светлиш као светионик на пучини мора, и душама нашим обезбеђујеш мирно пристаниште, прослављају те као путевођу, благовесника, и једног од највећих пророка православља, а Господу своме кличу: Алилуја! Икос 2. Европа кад виде тебе, Николаје, мудријег од многих учитеља сујетне мудрости, дару премудрости задиви се твоме, кога си стекао од Господа свога, србска црква кад те, Златоусти виде, умилне ти химне преузноси, поје, богомољци тебе и у звезде кују, као путевођу свог тебе поштују: О, радуј се јер си, пре других видео, да Европа пати, да је једва жива. О, радуј се јер си у њеној болести, синдром фарисејски и садукејски препознао. Радуј се, јер си нових фарисеја европских и светских делатност прозрео. Радуј се, јер си увидео да коров комунистички, социјалистиочки - утопистички, целом свету, а највише Русима и Србима крв на сламку пије. Радуј се, јер си богомољцима твојим које си водио и руководио, говорио, да су пост и молитва два крила душе човекове. Радуј се, јер си сав еванђелски подвиг сводио на пост и молитву, без кога се не може напредовати, у духовном животу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 3. Благодатном силом која се изливала на верне преко живе речи и пера, будио си успаване савести многих, да би врлинско живљење заволели и Господу клицали: Алилуја! Икос 3. Ко ће од нас земни моћи да опева висине и дубине твога богословља, и мноштво трудова и подвига твојих. Анђелске хвале си достојан. Имајући велику љубав према теби усуђујемо се да ти кличемо: Радуј се, јер списима својим и дан данас проповедаш. Радуј се, јер си приступачним народним језиком обичном народу показивао пут спасења. Радуј се, јер си узвишеним стилом мудрацима светским објављивао небеску мудрост. Радуј се, јер си попут Господа, за своје ученике бирао богоносне чисте душе, који су као благовесници, Духом светим били руковођени. Радуј се, јер си знао, да је мудрост овога света ништавна пред Богом, те си се умудрио небеском мудрошћу Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 4. Бура мисли многих у души ми стоји, како да опевам врлине и речи, којима се паства лечи од свих боли. Да Господу своме Алилуја поје, да Господу кличе и свог Бога воли. Икос 4. Сазнавши о теби многи, нови светитељу србски, и свеправославни, Николаје, хранили су се и појили твојим корисним поукама, и враћајући се на прави пут који води у живот вечни, и задовољни ти вапијали: Радуј се путевођо роду србском, крстоносном. Радуј се, јер си по целом свету и речју и пером православље светосавског духа проповедао. Радуј се јер су твоји богомољци, попут рибара галилејских били громогласне трубе благочешћа. Радуј се, јер су облагодаћени богомољци србски, тобом вођени и руковођени, и молитвама твојим крепљени, неустрашиво еванђеље проповедали, да им се сав свет дивио. Радуј се јер, савета твојих богомудрих и пророштава увек ћемо се сећати. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 5. Јавио си се, златоусти еванђелисте, проповедниче покајања, и пророче православља, као од Бога вођена звезда, ти си, која по целом свету ходи, и паству, својим златоустим словима ка спасењу води, ка спасењу води, да је облагороди, и да Господу кличе: Алилуја! Икос 5. Видећи те протојереј Вукашин, веома милостивог попут Николаја Мирликиског, када си преко њега милостињу делио, да би и њега милостињи научио и да би испунио речи Господње, што да десница да не зна левица твоја. Отац Вукашин је прославио Бога који има тајне милостиве слуге твоје. И ми теби милостивом првопрестолнику кличемо: Радуј се, јер си своју епископску плату нерадо примао, и нишчима је раздава. Радуј се, јер си протојереју Вукашину новац давао да он место тебе милостињу дели. У кога си погледао, ономе је новчану помоћ давао, јер си као пророк Божији свачију невољу и потребу духом видео. Радуј се, јер си једном, који је на улици од тебе ципеле тражио, одмах своје скинуо и дао, а сам обичне сеоске опанке обуо. Радуј се, јер је немогуће поменути сва доброчинства твоја. Радуј се, јер су, милостиње твоје, светитељу Николаје, и коленопреклоне молитве које си, за пријатеље и непријатеље чинио. Радуј се, ктиторе лелићког храма и обновитељу многих цркава и манастира. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 6. Многи су те, светитељу Николаје, преко твојих књига упознали. На многима су се испунила пророштва твоја, и многи су осетили молитвену помоћ твоју. Док си сужањ био, Србкињи са парализованом вилицом си попут апостола рекао: Сребра и злата немам, а оно што имам дајем ти; молитвама Николаја Мирликијског оздрави. У Лелићу је један болесник штаке заборавио и отрчао да би превоз ухватио, кличући Богу: Алилуја! Икос 6. Врлинским живљењем си Богу угодио. За непријатеље си се, попут Силуана Атонског молио. Децу си посебно волео и многа сиротишта основао. Она су те својим деком звала. Са њима си последњи комад хлеба делио, и многа им писма писао. Видећи ширину душе и срца твога, ми те славимо: Радуј се, јер си и нама пример милосрђа показао. Радуј се, јер си ради милостивог срца блаженство и на земљи и на небу стекао. Радуј се, јер си у Хиландару поново општежиће увео, и ради тога силних невоља имао. Радуј се, јер је клеветнику твоме, који је светогорској полицији наредио да те под стражом пешице до пристаништа изгнају, језик отпао. Радуј се, јер си неуморном делатношћу заговорнике конкордата у Србији ућуткао, а православље попут св. Саве поново утврдио. Радуј се, јер си безбожје и кривоверје неућутно изобличавао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 7. Желећи да Србаље утврдиш у вери, ти си неуморно о правоверју зборио, и против безбоштва и кривоверја борио. Европска си и светска лажна богомољства разоткривао, а истинско богомољство и истинску веру исповедао. Као истински богоносац по сведочењу по смрти твојој црквењака твога, си и затворена врата црквена молитвом откључавао, а то чудо је твој црквењак после дуго времена објавио, да би сви који сазнају за ово предивно чудо клицали Господу: Алилуја! Икос 7. Видећи у теби Божјег изабраника, многи су те следили, и сада те следе, јер свима си био узор скромности и смирења. У кудељној мантији си на разговор краљу ишао, са небеским Царем си смиреноумно зборио, Свето Писмо препевавао, ради тога ти кличемо: Радуј се нови Давиде србски, јер си многе духовне песме написао. Радуј се, јер си једном док си за време 1. светског рата на Ади београдској био, редове војске која је у паници бежала збио, да би непријатеља потиснула, да би се народ без панике безбедно повући могао. Радуј се лиро духовна, јер си по Духовној Лири Дамаскину сличан. Радуј се нови богослове србски. Радуј се јер си у стиху и прози славословио, и благовести еванђелске благовестио, прослављајући Господа. Радуј се, јер си попут Златоуста највишу државну власт када је погрешно радила изобличавао. Радуј се, јер те је анђео чувар од хиљаду смрти сачувао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 8. Благородне лозе, изабрани грозде, Николаје србски и свеправославни, Преслатки се Господ кроз тебе прослави. После мученичке смрти краља србског Александра, савремени гусари из Ватикана су поткупили намесника србског, да конкордат са Римом спроведе и унију са Ватиканом установи. Ти си се неустрашиво борио пролазећи широм Србије и Југославије, налазећи се и у смртној опасности, само да правоверје у Србији сачуваш, да би Србаљи у правоверју и правоживљењу клицали Богу: Алилуја! Икос 8. Ваистину си се, док си био на овом свету, о свима бринуо, као да ниси био од овога света. Имао си много непријатеља али и пријатеља. Пријатељ си Божји, и светаца Божијих био, о којима си у Прологу и у другим књигама писао. Сличним си животом и ти живео, као древни пророци поучавао и карао, и о својој се пастви неуморно старао. Ми ти захвални кличемо: Радуј се, јер си краља мученика прослављао, и монархију као Божију установу прижељкивао. Радуј се јер си нечастиве силе огорчио, да си их свуда потирао и сатирао. Радуј се, јер си своје робовање без роптања подносио. Радуј се, јер си у Дахау мученички венац добио, и кроз невоље се Господу још више приближио. Радуј се, јер ти се у тамници Преслатки Господ јавио и укрепио те и утешио. Радуј се јер си у тамници, а и касније, Сатану посрамњивао, а душу још више обожио и оврлинио. Радуј се, јер си и по смрти од барјактара врага омрзнут био, да ти Срби ни мртвом дуго у Србију нису дали доћи. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 9. Ни мудраци земни не могу да схвате, како се на гробу твоме у далекој земљи могла чути песма анђела, и како се пророштва твоја која су пре много година изречена обистинила, да су молитве твоје мелеми на ране болних, који исцељени вапију Богу: Алилуја! Икос 9. Ни најречитији говорници не могу ти против стати, Златоусте нови, јер твоја мудрост није од овога света. Она је благодат, благо дано од онога света, којим и нас облагодаћујеш да ти кличемо: Радуј се јер си мудрији од могих мудраца, чије мудровање није по Богу. Радуј се, јер си ради аскетског живљења окрилатио, да ти је душа још за живота на земљи са Господом и анђелима и светима зборила, и силном љубављу према Господу и угодницима Његовим горела. Радуј се, јер си многе ноћи и дане у молитви проводио. Радуј се, јер, и ако живећи у свету, затворнички си живот водио. Радуј се јер си од Господа, Који те је веома заволео, и дар пророштва добио, да си један од највећих пророка православља постао. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 10. Желећи да спасеш душу, тело си своје потчинио духу, да те је дух свети облагодатио, да су демони од твојих моштију у страху из људи бежали, и друге болести молитвама твојим губиле снагу, и да су исцељени Тројичном Богу непрестано клицали: Алилуја. Икос 10. Преблажени оче и нови србски чудотворче, ти си тврђава оних који ти притичу да се за њих молиш Господу Који нам снагу даје. Нас убоге у врлинама ослободи од свих невоља, најезде туђинаца и међусобног рата, и измоли нам погодно време за све, без штетних зрачења, и нас сачувај од сваке невоље да ти кличемо: Радуј се, јер си непоколебиво јело гладнима правде: Радуј се, јер си неисцрпно пиће жеднима вечног живота. Радуј се, јер нас од метежа и рата чуваш. Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш, јер си и сам сужањ био. Радуј се, јер си многе од различних невоља избављао. Радуј се, јер тобом покајници живот вечни стичу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 11. Преблажени Николаје србски, ти си у изгнанству о роду свом мислио и себе и друге тешио говорећи: Кад кућа гори она се гаси споља. Вољене Србе си молитвено крепио, и за њих се молио да им држава једног дана поново чврсто на ноге стане. Да Србаљи, после дугогодишњег лутања и падања, поново очи своје подигну у небо, и Господу кличу: Алилуја! Икос 11. У послератном мраку, када су безбожници себе авангардом радничке класе сматрали, и све Христово исмевали и затирали, усред Ваљева на зидинама древног манастира Градца стадион начинили и њиме се поносили. И осим Хлеба Живота, само су земаљског хлеба и игара тражили, а у србским школама мајмуна на узвишено постоље поставили, и као родоначелника га именовали. О свему томе си у далекој земљи слушао и сузе ронио, и за Србе се и остале страдалце молио, да издрже до краја, и истински се надао да ће нас Господ ради светих предака ипак на крају сачувати, и зато ти ми кличемо: Радуј се, свих утопија потопитељу. Радуј се, православља и светосавља благовесниче. Радуј се, јер си јасније од многих, религију такозваног Новог светског, сатанског поретка, препознао и изобличавао. Радуј се, јер се опет почело о твом врлинском живљењиу зборити, да многи о теби са љубављу проповедају и у твој манастир у Лелићу хитају. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 12. У свим делима твојим види се прст Божији, и благодат Божија се кроз тебе јавља, Николаје Нови, стубе православља. Иконе нам твоје помажу у муци, свете мошти твоје нечастиве косе, и победе над врагом свакодневно односе. И ми из захвалности Богу који те порославио кличемо: Алилуја! Икос 12. Опевајућ дела твоја за живота твога, и молитве топле које чине чуда, а и после смрти многа чуда теку, из Лелића твога слуго Вишњег Бога. Због тога ти вапијемо: Радуј се, јер си наш нови кладенац чудеса. Радуј се, бањо Витездо ваљевског краја. Радуј се србских земаља одбрано и надо. Радуј се, кличе ти презахвално стадо. Радуј се, свих врлина огледало. Радуј се, небеских служитеља сажитељу. Радуј се Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља. Кондак 13. Светитељу Николаје србски, смилуј се на род свој и све православне, да их нечасниви не улови у своје спремњене мреже, у ова мутна апокалиптичка времена. Прими ово данашње приношење и молитвама твојим избави нас од вечних мука, да би ти клицали: Алилуја! Овај Кондак трипут. (Затим Икос 1. па Кондак 1.) Извор: http://www.lazarica.rs/Akatisti/Akatist%20Svetom%20Nikolaju%20zickom.htm

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...