Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'владара'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске: Црква није против Црне Горе, али неће бити послушник атеистичких владара који желе да је устројавају! Поново је премијер Црне Горе г. Душко Марковић грубо и неодговорно оклеветао Српску Православну Цркву подмећући јој ничим доказан став да, како је рекао „Црква жели да се стави изнад државе и да не признаје њен сувенеритет и независност“. Истина је потпуно другачија. Власт се континуирано ставља изнад државе кршећи чак и Устав Црне Горе. Никада Црква није именовала министре, посланике и државне службенике, али зато се власт директно мијеша у канонско устројство Цркве и одређује ко је црква а ко није, нарушавајући принцип одвојености Цркве и државе. Црква никада није била, нити ће икада бити против Црне Горе, али неће ни бити слијепи послушник атеистичких владара који желе да је устројавају по својим мјерилима и аршинима. Упорно саопштавамо, сада понављамо, да Црква није ни против доношења Закона, већ искључиво против појединих дискриминаторних и антиуставних чланова којима се врши правно насиље не само према Цркви, већ и према важећем правном поретку Црне Горе. Све ово је саопштено данас и на састанку чланова Епископског савјета СПЦ у Црној Гори са члановима делегације Европског парламента који је одржан у Подгорици. У веома срдачном разговору Епископски савјет, који је на овом састанку предводио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, још једном је констатовано да је став међународне заједнице да се до решења мора доћи дијалогом, укључујући не само примјену, већ и измјену спорних чланова. То је оно на шта Епископски савјет од почетка инсистира. Ако је дијалог једини пут, а мислимо да јесте, чему служе изјаве које долазе са најважнијих државних адреса, а које су се претвориле у својеврсну мантру, да се Црква бори против Црне Горе. Ако нешто доприноси угледу Црне Горе пред Европом и свијетом, ако је нешто за понос у Црној Гори то су наше величанствене литије у којима стотине хиљада људи мирно и достојанствено исказују незадовољство доношењем оваквог Закона. Умјесто да као свака одговорна и демократска власт чује глас народа, ова црногорска показује своје тоталитарне облике и тај исти народ назива издајницима, рушитељима државе и лудацима. Ова сабрања по бројности и духу не памти Европа у последњих сто година. Али и поред тога, са жаљењем примјећујемо да нема те државне институције коју власт ових дана није упрегла у прљаву борбу против Православне Цркве и њених вјерника, који траже да имају иста права која припадају и другима. Изјавама и понашањем предсједник Ђукановић јуче у Женеви а премијер Марковић данас, показују да су они и њихова партија једини који се стављају изнад Црне Горе, претворивши институције система у машинерију за остваривање својих политичких и партијских интереса, а не у служби грађана који свакој држави, па и Црној Гори обезбјеђују суверенитет. Тражимо само једно, да се над Црквом примјењују исти закони који важе и за друге вјерске заједнице, као и за свако правно лице у Црној Гори. И нећемо стати у тој борби. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У трећој емисији циклуса Жене српских владара говоримо о најзначајнијих жени средњовековне Србије, супрузи утемељивача српске државе, Стефана Немање, мајци оснивача самосталне Српске Цркве, Светог Саве, као и мајци првог српског краља, Стефана Првовенчаног. Реч је о знаменитој Ани Немањић, потоњој монахињи Анастасији.
  3. У другој емисији циклуса Жене српских владара испредамо приче о двема кћерима и једној унуци рашког великог жупана Уроша I, од рода Вукановића. Водимо вас на угарски двор у Будим, у моравски град Знојмо, стижемо до Прага, Пољске и Регенсбурга да бисмо се спустили до густих шума Штајерске и древне бенедиктинске опатије Адмонт. Представљамо вам животе угарске краљице Јелене, моравске кнегиње Марије и принцезе Софије, која је у једном тренутка могла да постане римско-немачка царица...
  4. Послушајте прву у низу емисија новог циклуса на радију Беседи, који је посвећен српским владаркама, од времена древне Дукље, па све до коначног пада Деспотовине. У првој емисији говоримио о кнегињи Косари, супрузи првог српског светитеља, Јована Владимира, затим о краљици Јаквинти, супрузи дукљанског краља Бодина и о кнегињи Десислави, супрузи последњег дукљанског кнеза Михајла. Пред вама су занимљиве и веома поучне животне приче о почецима националне прошлости, исприповедане кроз личности и историјку заоставштину наших првих владарки.
  5. Српски средњи век обележиле су многе знамените жене, како у Србији тако и у Византији, посебно оне из виших слојева, које су заузимале значајно место у друштву. У Србији су то махом биле владарке и властелинке, чији је утицај на политику, културу, уметност и образовање био велики. Многе од њих су уздигле достојанство и светост жене на средњовековни начин и својим деловањем промениле став о подређеном и робовском положају жене у Средњем веку. Жене су, у једном строго хијерархијски постављеном друштву, имале прилично значајну позицију и, како нам историја открива, заиста жртвену, тешку и одговорну улогу. Династија Немањића подарила је Србији и српском народу идентитет, културу, државност. У свему томе, улогу су узеле и многобројне жене. Прва жена која нам пада на ум је Ана, Света Анастасија, супруга родоначелника династије Стефана Немање. О концепту ове емисије, говорила је за Јутарњи програм др Катарина Митровић, научни сарадник при Философском факултету у Београду, на Одсеку за историју. Емисија ће се емитовати на Радију Беседи, премијерно у петак, 1. марта у 16h и у уторак у репризном термину у 10h. Извор: Радио Беседа
  6. Стварност је данас таква да појмове о европској култури гради западни свет. А да то није само тако, речито говоре српски атласи. Однос Европе и Срба много је шири и комплекснији од присуства српске државе на Балкану. У новом циклусу емисија Жене српских владара говоримо о животима, заслугама и доприносима супруга српских владара, како српској тако и европској култури и историји. Реч је о женама које су живеле и утицале на историју средњег века пре, за време и после Немањића. Дукљанке од рода Војислављевића, Рашанке из династије Вукановића, Ана Немањић, Ана Дандоло, краљица Јелена, Симонида, кнегиња Милица, царица Јелена Драгаш, султанија Мара Бранковић, Мати Ангелина... само су нека од имена о којима ће говорити др Катарина Митровић, научни сарадник Философског факултета Универзитета у Београду, са Одељења за историју. Петак у 16h, премијерно и уторак у 10h у репризном термину. Извор: Радио Беседа
  7. Календар празника у Србији прекрајан је по мери владајућих династија и идеологија. – Сада имамо десет празничних дана годишње, што је европски просек, а испред нас су Грци, Италијани, Немци, Аустријанци..... Аутор: Јован Гајићсреда, 11.01.2017. у 11:15 Споменик Ћирилу и Методију у Мукачеву, Украјина (Фото: Википедија) „Никада можда ова древна престоница српских краљева и царева није видела овакво мноштво света као данас, уочи Видовдана, када се слави 550 година од Косовске битке. Као пре пет и по векова, када је полетела Лазарева клетва, похрлио је овамо сав слободан српски народ, са све четири стране простране домовине, да на овом светом тлу својих отаца ода једну пошту и учини један завет.” Ово је део уводника „Политике“ од 28. јуна 1939. Повод је био двоструки – обележавао се велики јубилеј, 550 година од Косовске битке, али и Видовдан, државни празник у Краљевини Југославији. Тог дана је на Косову пољу одржана војна парада, којој је присуствовало више од сто хиљада људи и комплетан државни и црквени врх. Јубилеј је обележен и у Београду, Раваници, Далматинском Косову, Врднику... „Политика“ је Видовдану посветила читав број. О симболици овога датума писали су Григорије Божовић, Вељко Петровић, Виктор Новак, а преношене су и беседе владине Николаја и других значајних личности. Празници су, истичу наши историчари, увек симболизовали „дух времена”, али и служили и за својеврсну „промоцију” династије, идеологије, политичара... За владавине Обреновића као државне светковине обележавани су рођендан краља Милана (10. август), имендан краљице Наталије (26. август), рођендан престолонаследника Александра (2. август). Најважнији празници, када су „дућани и радње морали бити целог дана затворени”, били су 22. фебруар, државна и народна светковина успостављања независности и обнове краљевства у Србији, као и Цвети, „дан када је Милош устао на Турке”. – Карађорђевићи су потом празновали датуме који су у истицали њихов значај за српску историју. Слична правила владала су у већини европских монархија тог времена“, напомиње историчар Слободан Марковић, професор на Факултету политичких наука у Београду. Према државном календару из 1910. биле су само две државне светковине – 29. јун, рођендан краља Петра и 15. јун, Видовдан (према тада важећем, јулијанском календару) када се „чинио помен војницима изгинулим за веру и отаџбину“. Идеја је да државни празник, али не и нерадни дан, буде и 24. мај – Дан словенске писмености. На овај датум прославља се дан Светих Ћирила и Методија, твораца глагољице, просветитеља, који су ширили писменост међу словенским народима Ствари су се промениле после настанка нове државе – Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Уведен је нови, грегоријански календар, као и датуми који су симболизовали стварање ове државе и заједништво Јужних Словена. Ипак, и тада је највише било династичких празника. Тако су према календару из 1924. као државни празници обележавани: 9. јануар, рођендан краљице Марије, 24. мај – Дан свесловенских апостола Ћирила и Методија, 28. јун – Видовдан, 6. септембар – рођендан престолонаследника Петра, 1. децембар – Дан уједињења Срба Хрвата и Словенаца у заједничку државу, и 17. децембар – рођендан краља Александра. Највећи верски празници су такође обележавали као државни. За православце су то били Божић (први и други дан), Богојављење, Свети Сава, Васкрс (први и други дан) и Духови (први и други дан). Своје празнике обележавали су и римокатолици, евангелисти, муслимани, Јевреји, што се сматрало нормалним у вишенационалној држави у којој је главна парола била „брат је мио, које вере био“. У Краљевини Југославији, а нарочито Краљевини Србији, државни празници ипак су имали мањи значај и начин обележавања него данас. Већина становништва тада је живела на селу где је вековима постојао обичај да се не ради на „црвено слово“, односно да се поштују и обележавају углавном верски празници. Зато је требало више времена да се државни празници устале и пригрле. – Стога не чуди што и данас у многим европским земљама, попут Немачке, Италије, Грчке, већину државних чине верски празници. У Краљевини Југославији, осим 1. децембра, остали празници имали су или верски или династички карактер – истиче Слободан Марковић. После Другог светског рата и промене режима, у први план долазе празници који су имали идеолошки карактер или су се односили на догађаје из рата. Изузетак је била Нова година која почиње да се обележава као државни празник (она је весело дочекивана и пре рата, али је 1. јануар био радни дан). Тако су у СФРЈ државни празници били: Нова година (1. и 2. јануар), Празник рада (1. и 2. мај ), Дан борца (4. јул) и Дан републике (29. и 30. новембар). У важне датуме, који су обележавани радно, спадали су Дан жена (8. март), Дан победе (9. мај), Дан младости (25. мај), који је обележаван и као Титов рођендан, и Дан армије (22. децембар). Такође, свака република обележавала је дан устанка. После распада Југославије, у Србији су се извесно време „славили” и празници из доба СФРЈ, али и они из националне историје. Верски празници су поново добили на значају, али још нису били обележавани као државни. Почели су се обележавати и датуми из новије историје. Тако је у Србији деведесетих било настојања да се као државни празници „наметну” 28. март, дан када су усвојени уставни амандмани који су Србији вратили целовитост, и 27. април, дан када је 1992. створена Савезна Република Југославија. Дан републике надживео државу Најзначајнији празник у СФРЈ био је 29. новембар – Дан републике, у спомен на Друго заседање Авноја које је на тај датум одржано 1943. у Јајцу. Занимљиво је да је овај празник увелико надживео распад државе – укинут је одлуком Скупштине Савезне Републике Југославије тек 14. новембра 2002. године. У 2017. години имаћемо десет празничних дана, колико их је било и у 2016. Православци имају право на додатни нерадни дан, на своју крсну славу, а припадници осталих вера на велике празнике својих конфесија (Божић, Ускрс, Бајрам...). Од председника Николића потекла је иницијатива да се међу државне празнике уврсти и 25. новембар, дан када је 1918. Народна скупштина у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Војводине Србији. Идеја је да државни празник, али не и нерадни дан, буде и 24. мај – Дан словенске писмености. На овај датум прославља се дан Светих Ћирила и Методија, твораца глагољице, просветитеља, који су ширили писменост међу словенским народима. Као државни празник, 24. мај постоји у Русији, Чешкој, Пољској, Бугарској... У погледу празновања, у поређењу са земљама Европске уније, које имају од осам до 13 нерадних дана, налазимо се у златној средини. Најмање их је у Великој Британији и Холандији, а највише у Грчкој, Аустрији и Немачкој. Особеност наше верзије либералног капитализма јесте то што и на дане већине државних празника тржни центри, продавнице и приватне фирме раде као да је уобичајени дан. http://www.politika.rs/scc/clanak/371758/U-slavu-vladara-otadzbine-i-vere

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...