Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'видео)'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 28 results

  1. Богословију "Светих Кирила и Методија" у Призрену похађа осма генерација будућих богослова. У обновљеној духовној школи је 51 ученик, дошли су не само с Косова и Метохије. Дане Васкршњег поста проводе у продуженим молитвама и честим литургијама. Your browser does not support the HTML5 video tag. Овде се служило Богу практично један миленијум. Када служимо у Љевишкој, осећају се векови који су ту. Тако у Душановом Призрену о својој школи говоре они који православље шире са југа. Из њихових душа као да исијавају речи нашег нобеловца Андрића – Сваки је човек дужан не само завичају. "Ја сам дете које је целог живота било на Косову и желео бих да овде и останем. Зато сам дошао у Призрен да не бих напустио Косово", каже Никола Вуксановић, ученик из Штрпца. Ученик из Лесковца Вељко Стојановић каже да су му други предлагали да Богословију упише у Нишу или Београду, али да је он желео у Призрену. О Призрену, његовим светињама и духовној школи коју су завршили и књижевник Григорије Божовић али и 44. наследник Саве Немањића, патријарх Павле и садашњи Његова светост Иринеј, писали су не само познати. "Призрен је царски град, престоница цара Душана, где су Срби живели, где су стварали, где су подизали цркве, манастире", каже његово преосвештенство владика Теодосије. Богословија у мултинационалном Призрену онована је давне 1871. године. Кроз историју је делила судбину народа. У граду, музеју на ободу Метохије до доласка Мисије Уједињених нација живело је 12.000 Срба. Данас опстаје осамдесетак православаца. У сусрет празнику над празнизницима, Васкрсу, ученици и сви који су у Богословији дане проводе у посту и молитвама. "Богослужења специфичног карактера су само у овом периоду и наравно чешће имамо Свету литургију и само Свето причешће", каже јеромонах Исидор. Богослужи се у Саборном храму Светог Ђорђа али и у другим средњовековним светињама.
  2. 30. септембра служена је света Архијерејска Литургија на којој је началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, у саслужењу Архијереја: Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија (Српска Православна Црква), Архиепископа Лублинског и Челмског г. Авеља (Пољска Православна Црква), Епископа шумперског г. Исаија (Православна Црква Чешке и Словачке), Епископа: врањског г. Пахомија, рашко-призренског г. Теодосија, крушевачког г. Давида, мохачког г. Исихија, диоклијског г. Методија (Српска Православна Црква), Епископа: полошко-кумановског и Местобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима, брегалничког и Местобљуститеља битољског г. Марка, стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида (из Православне Охридске Архиепископије), потом презвитера Спиридона, представника Архиепископа Тиране и целе Албаније г. Анастасија (Православна Црква Албаније), и бројног свештенства из различитих епархија више помесних Цркава. Литургијско торжество са својим појањем увеличали су познати псалти из Р. Србије, Р. Грчке и Р. Бугарске, протопсалт Никола Попмихајлов са хором „Мојсије Петровић“ (Београд), протопсалт Григориос Папаемануил са хором „Доместики“ (Драма) и протопсалт Никола Антонов (Софија). На Литургији је присуствовао и представник Канцеларије за односе са верским заједницама при Влади Р. Србије, г. Марко Николић. Саборном божанственом Тајноводству, које је несумњиво најодговарајући начин прославе једног овако великог јубилеја, претходило је свечано Архијерејско вечерње богослужење, на којем је началствовао Архиепископ Лублински и Челмски г. Авељ, а молитвено су били присутни и више Архијереја. На јутрењем богослужењу началствовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. После одслужене Архијерејске Литургије, за присутни бројни народ била је уприличена трпеза љубави, после које је следио пригодан, свечани програм. Својом надахнутом омилијом, програм је започео Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован. (омилија се налази на следећем линку: http://poa-info.org/arhiepiskop/omilii/20180928-sr.html) У продужењу следило је предавање професорке Ангелики Деликари. (предавање се налази на следећем линку: http://poa-info.org/biblioteka/crkovnaistorija/20180927-sr.html) Свечани програм је садржао и музичке тачке гореспоменутих хорова, као и извођење традиционалних песaма кавалџија из оркестра „Пеце Атанасоски“, са женском вокалном групом при истом оркестру.
  3. Ове 2018. г., навршују се 1000 година од оснивања Охридске Архиепископије 1018. г., од стране византијског императора Василија II Бугароубице. Свеправославно призната канонска црква у Републици Македонији, Православна Охридска Архиепископија обележава овај јубилеј на више и различите начине. Централна прослава 1000 годишњице од оснивања Охридске Архиепископије, са црквеним благолепијем, одржала се 29. и 30. септрембра, у Ставропигијалном манастиру „Свети Јован Златоуст“, Нижепоље, Битољ. 30. септембра служена је света Архијерејска Литургија на којој је началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, у саслужењу Архијереја: Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија (Српска Православна Црква), Архиепископа Лублинског и Челмског г. Авеља (Пољска Православна Црква), Епископа шумперског г. Исаија (Православна Црква Чешке и Словачке), Епископа: врањског г. Пахомија, рашко-призренског г. Теодосија, крушевачког г. Давида, мохачког г. Исихија, диоклијског г. Методија (Српска Православна Црква), Епископа: полошко-кумановског и Местобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима, брегалничког и Местобљуститеља битољског г. Марка, стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида (из Православне Охридске Архиепископије), потом презвитера Спиридона, представника Архиепископа Тиране и целе Албаније г. Анастасија (Православна Црква Албаније), и бројног свештенства из различитих епархија више помесних Цркава. Литургијско торжество са својим појањем увеличали су познати псалти из Р. Србије, Р. Грчке и Р. Бугарске, протопсалт Никола Попмихајлов са хором „Мојсије Петровић“ (Београд), протопсалт Григориос Папаемануил са хором „Доместики“ (Драма) и протопсалт Никола Антонов (Софија). На Литургији је присуствовао и представник Канцеларије за односе са верским заједницама при Влади Р. Србије, г. Марко Николић. Саборном божанственом Тајноводству, које је несумњиво најодговарајући начин прославе једног овако великог јубилеја, претходило је свечано Архијерејско вечерње богослужење, на којем је началствовао Архиепископ Лублински и Челмски г. Авељ, а молитвено су били присутни и више Архијереја. На јутрењем богослужењу началствовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. После одслужене Архијерејске Литургије, за присутни бројни народ била је уприличена трпеза љубави, после које је следио пригодан, свечани програм. Својом надахнутом омилијом, програм је започео Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован. (омилија се налази на следећем линку: http://poa-info.org/arhiepiskop/omilii/20180928-sr.html) У продужењу следило је предавање професорке Ангелики Деликари. (предавање се налази на следећем линку: http://poa-info.org/biblioteka/crkovnaistorija/20180927-sr.html) Свечани програм је садржао и музичке тачке гореспоменутих хорова, као и извођење традиционалних песaма кавалџија из оркестра „Пеце Атанасоски“, са женском вокалном групом при истом оркестру. View full Странице
  4. У суботу 23. јуна делегација Синода канонске Украјинске православне цркве, самоуправног дела Московсе патријаршије посетила је Цариград. Чланови делегације предвођени одеским митрополитом Агатангелом прво су се помолили за мир у Сабору Свете Софије, потoм светињама патријаршијске цркве на Фанару, а затим их је примио Свесвјатејши архиепископ Константинопоља, Новога Рима и васељенски патријарх кир Вартоломеј уз чланове Синода Цариградске цркве, митрополита пергамског Јована Зизјуласа, митрополита Галског Емануила (који је водио разговоре о украјинском питању са помесним црквама) и митрополита Смирне Вартоломеја. Сусрет је почео молитвом коју је предводио васељенски патријарх. Потом се одески митрополит Агатангел у име предстојатеља Украјинске православне цркве г. Онуфрија захвалилио Свесвјатејшем на прилици за братски разговор. Резултате разговора изнео је митрополит бориспољски Антоније, управик послова Украјинске православне цркве. Он је за портал Православни живот нагласио да су разговори били дуги и отворени и нису се тицали само Украјине и Цариграда, већ и мишљења свих помесних цркава. Васељенски патријарх Вартоломеј је нагласио да он не жели да се меша, посебно да на било који начин легализује раскол, већ да пружи помоћ у начину исцељења раскола. Проблем је сложен и може да се реши само придржавањем канонског поретка. Циљ и Фанара и канонске Украјинске православне цркве јесте да се расколници врате у лоно Православне цркве. То није лако, али је у Цариграду наглашено да сви они који шире гласине да је већ написан "Томос о аутокефалији УПЦ" раде против Константинопољске патријаршије.
  5. По материјалима руских, украјинских и грчких црквених сајтова. У суботу 23. јуна делегација Синода канонске Украјинске православне цркве, самоуправног дела Московсе патријаршије посетила је Цариград. Чланови делегације предвођени одеским митрополитом Агатангелом прво су се помолили за мир у Сабору Свете Софије, потoм светињама патријаршијске цркве на Фанару, а затим их је примио Свесвјатејши архиепископ Константинопоља, Новога Рима и васељенски патријарх кир Вартоломеј уз чланове Синода Цариградске цркве, митрополита пергамског Јована Зизјуласа, митрополита Галског Емануила (који је водио разговоре о украјинском питању са помесним црквама) и митрополита Смирне Вартоломеја. Сусрет је почео молитвом коју је предводио васељенски патријарх. Потом се одески митрополит Агатангел у име предстојатеља Украјинске православне цркве г. Онуфрија захвалилио Свесвјатејшем на прилици за братски разговор. Резултате разговора изнео је митрополит бориспољски Антоније, управик послова Украјинске православне цркве. Он је за портал Православни живот нагласио да су разговори били дуги и отворени и нису се тицали само Украјине и Цариграда, већ и мишљења свих помесних цркава. Васељенски патријарх Вартоломеј је нагласио да он не жели да се меша, посебно да на било који начин легализује раскол, већ да пружи помоћ у начину исцељења раскола. Проблем је сложен и може да се реши само придржавањем канонског поретка. Циљ и Фанара и канонске Украјинске православне цркве јесте да се расколници врате у лоно Православне цркве. То није лако, али је у Цариграду наглашено да сви они који шире гласине да је већ написан "Томос о аутокефалији УПЦ" раде против Константинопољске патријаршије. View full Странице
  6. Генералштаб обележио крсну славу НЕДЕЉА, 06. МАЈ 2018, 12:14 -> 13:20 ИЗВОР:РТС, ФОНЕТ Генералштаб Војске Србије обележио је, по први пут, крсну славу, Ђурђевдан, а литургију, која је трајала више од два часа, предводио је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је рекао да се кроз историју српска војска увек бранила, никад није нападала, и да је "уз помоћ Божју, увек побеђивала оне који су нам зло мислили". Обележавање крсне славе у Генералштабу "Надамо се и сада, иако постоје бројни непријатељи, да имамо помоћ Божју. Увек када смо били с Богом, ми смо нешто значилли у свету у коме јесмо. Надамо се да и данас нећемо остати без помоћи руке Божје", истакао је Иринеј. Према оцени патријарха, данашња прва слава Генералштаба Војске Србије је велик догађај и потврђује опредељење "за пут Божји и истину Божју". "Ми се надамо да ћемо и Косово, које је наша велика рана, да сачувамо и одбранимо, да не падне у руке који су га читаво време у прошлости палили и рушили", поручио је Иринеј. Обележавању крсне славе Генералштаба присуствовали су, поред војног врха, и министар одбране Александар Вулин и генерални секретар кабинета председника Србије Никола Селаковић, као лични изасланик Александра Вучића. Обележена слава Генералштаба Војске Србије Изасланик председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије Никола Селаковић и министар одбране Александар Вулин присуствовали су данас обележавању славе Генералштаба Војске Србије, Светог великомученика Георгија - Ђурђевдана, у касарни „Бањица 2“ у Београду. Свету архијерејску литургију служио је Његова светост патријарх српски господин Иринеј. Домаћин и кум славе, која се у Генералштабу обележава први пут, је начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић. Честитајући славу, патријарх Иринеј је рекао да је „ово велики дан у нашој историји”. - Радујем се што сам овде данас са вама. Данас је велики празник који слави сав православни свет. Велико име у нашој цркви. Он је био оно што сте и ви овде присутни – официр високог ранга у тадашњој римској војсци. Нама то улива велику наду да ћемо уз сва недаћа и непријатељства која нас окружују ипак опстати. Јер нисмо сами. Као што је велики апостол Павле говорио – ко ће против нас ако смо са Богом. Ово је прва слава коју слави наш Генералштаб, то је велики догађај и наше опредељење за истину божју. Нека се продужи овај диван пример на нашу будућност у читавој Србији, да будемо близу и сједињени једни са другима, јер наша снага јесте у нашем јединству и слози, поручио је патријарх Иринеј. Генерал Диковић је истакао да је обележавање славе Генералштаба могло много раније да се деси, али је „било потребно време да људи сазре”. - Схватили смо да можемо бити још кориснији себи и другима и кроз веру у Бога, без обзира којој вери припадали. Нису ретки примери у нашој историји да су се раме уз раме са нама борили и војници исламске и католичке вероисповести. И данас смо ми мултиетничка средина и такви ћемо остати на понос свих. Наша традиција и наша снага довели су до тога да ми данас обележавамо славу Генералштаба – Светог Георгија, који је веровао у Бога и није узмицао ни пред толиком силом као што су били царски моћници и који је на крају живот дао за веру. Важно је да наши официри, подофицири и војници верују у Бога, у правду, у државу којој припадају и да буду једнако чврсти као и Свети Георгије. Градећи пут таквог војника потребна нам је ова слава и овај дан, закључио је начелник Генералштаба. Генерал Диковић, у знак сећања на данашњи дан и славу Генералштаба, уручио је патријарху Иринеју плакету Војске Србије у жељи да свештенство, као и до сада, буде ослонац нашег народа у добру и у злу. Такође, главном војном свештенику мајору Слађану Влајићу генерал Диковић, у знак захвалности, уручио је икону Светог Георгија. ФОТОГАЛЕРИЈА: ВИДЕОГАЛЕРИЈА: БЕСЕДА ПЕТРИЈАРХАhttp://www.mod.gov.rs/multimedia/videogalerija/video_mp4/2018_05_06_patrijarh_beseda_1525609444.mp4
  7. Генералштаб обележио крсну славу НЕДЕЉА, 06. МАЈ 2018, 12:14 -> 13:20 ИЗВОР:РТС, ФОНЕТ Генералштаб Војске Србије обележио је, по први пут, крсну славу, Ђурђевдан, а литургију, која је трајала више од два часа, предводио је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је рекао да се кроз историју српска војска увек бранила, никад није нападала, и да је "уз помоћ Божју, увек побеђивала оне који су нам зло мислили". Обележавање крсне славе у Генералштабу "Надамо се и сада, иако постоје бројни непријатељи, да имамо помоћ Божју. Увек када смо били с Богом, ми смо нешто значилли у свету у коме јесмо. Надамо се да и данас нећемо остати без помоћи руке Божје", истакао је Иринеј. Према оцени патријарха, данашња прва слава Генералштаба Војске Србије је велик догађај и потврђује опредељење "за пут Божји и истину Божју". "Ми се надамо да ћемо и Косово, које је наша велика рана, да сачувамо и одбранимо, да не падне у руке који су га читаво време у прошлости палили и рушили", поручио је Иринеј. Обележавању крсне славе Генералштаба присуствовали су, поред војног врха, и министар одбране Александар Вулин и генерални секретар кабинета председника Србије Никола Селаковић, као лични изасланик Александра Вучића. Обележена слава Генералштаба Војске Србије Изасланик председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије Никола Селаковић и министар одбране Александар Вулин присуствовали су данас обележавању славе Генералштаба Војске Србије, Светог великомученика Георгија - Ђурђевдана, у касарни „Бањица 2“ у Београду. Свету архијерејску литургију служио је Његова светост патријарх српски господин Иринеј. Домаћин и кум славе, која се у Генералштабу обележава први пут, је начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић. Честитајући славу, патријарх Иринеј је рекао да је „ово велики дан у нашој историји”. - Радујем се што сам овде данас са вама. Данас је велики празник који слави сав православни свет. Велико име у нашој цркви. Он је био оно што сте и ви овде присутни – официр високог ранга у тадашњој римској војсци. Нама то улива велику наду да ћемо уз сва недаћа и непријатељства која нас окружују ипак опстати. Јер нисмо сами. Као што је велики апостол Павле говорио – ко ће против нас ако смо са Богом. Ово је прва слава коју слави наш Генералштаб, то је велики догађај и наше опредељење за истину божју. Нека се продужи овај диван пример на нашу будућност у читавој Србији, да будемо близу и сједињени једни са другима, јер наша снага јесте у нашем јединству и слози, поручио је патријарх Иринеј. Генерал Диковић је истакао да је обележавање славе Генералштаба могло много раније да се деси, али је „било потребно време да људи сазре”. - Схватили смо да можемо бити још кориснији себи и другима и кроз веру у Бога, без обзира којој вери припадали. Нису ретки примери у нашој историји да су се раме уз раме са нама борили и војници исламске и католичке вероисповести. И данас смо ми мултиетничка средина и такви ћемо остати на понос свих. Наша традиција и наша снага довели су до тога да ми данас обележавамо славу Генералштаба – Светог Георгија, који је веровао у Бога и није узмицао ни пред толиком силом као што су били царски моћници и који је на крају живот дао за веру. Важно је да наши официри, подофицири и војници верују у Бога, у правду, у државу којој припадају и да буду једнако чврсти као и Свети Георгије. Градећи пут таквог војника потребна нам је ова слава и овај дан, закључио је начелник Генералштаба. Генерал Диковић, у знак сећања на данашњи дан и славу Генералштаба, уручио је патријарху Иринеју плакету Војске Србије у жељи да свештенство, као и до сада, буде ослонац нашег народа у добру и у злу. Такође, главном војном свештенику мајору Слађану Влајићу генерал Диковић, у знак захвалности, уручио је икону Светог Георгија. ФОТОГАЛЕРИЈА: ВИДЕОГАЛЕРИЈА: БЕСЕДА ПЕТРИЈАРХАhttp://www.mod.gov.rs/multimedia/videogalerija/video_mp4/2018_05_06_patrijarh_beseda_1525609444.mp4 View full Странице
  8. Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је обележио славу _ Светог Саву просветитеља српског. Славље је започето Светом литургијом у факултетској цркви Светог Јована Богослова. Потом је у Великом амфитеатру ПБФ одржана Свечана академија у присуству представника Универзитета, Римокатоличке цркве и бројних интелектуалаца, као и студената факултета. Овогодишњу беседу произнео је декан факултета протојереј ставрофор професор доктор Предраг Пузовић. Он је истакао три извора светости Светитеља Саве. То су његова вера у Господа Исуса Христа, опит Свете Горе Атонске, и утемељење Српске аутокефалне цркве чију 800. годишњицу почињемо да обележавамо од ове године. Његова Светост патријарх српски господин Иринеј у свом Поздравном слову нагласио је да је дан Светога Саве наш највећи национални празник јер смо Светим Савом везани за Господа Христа. Свјатејши патријарх је пожелео добродошлицу свима који су дошли у Богословски факултет као црквени дом у коме се на најбољи начин спремају будући служитељи наше Свете Цркве.
  9. Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је обележио славу _ Светог Саву просветитеља српског. Славље је започето Светом литургијом у факултетској цркви Светог Јована Богослова. Потом је у Великом амфитеатру ПБФ одржана Свечана академија у присуству представника Универзитета, Римокатоличке цркве и бројних интелектуалаца, као и студената факултета. Овогодишњу беседу произнео је декан факултета протојереј ставрофор професор доктор Предраг Пузовић. Он је истакао три извора светости Светитеља Саве. То су његова вера у Господа Исуса Христа, опит Свете Горе Атонске, и утемељење Српске аутокефалне цркве чију 800. годишњицу почињемо да обележавамо од ове године. Његова Светост патријарх српски господин Иринеј у свом Поздравном слову нагласио је да је дан Светога Саве наш највећи национални празник јер смо Светим Савом везани за Господа Христа. Свјатејши патријарх је пожелео добродошлицу свима који су дошли у Богословски факултет као црквени дом у коме се на најбољи начин спремају будући служитељи наше Свете Цркве. View full Странице
  10. Египат, Јордан, Сирија и Палестина најопасније су земље на свету за хришћане. Исламисти су пред остварењем циља – потпуног истребљење и протеривања верника из земаља у којима би хришћанство настало. Овако описује грчки православни монах мучење у Светој земљи. Како изгледа живот међу муслиманским Палестинцима, описује игуман грчког православног манастира на западном Јордану ( погледај у видео запису.) Јеротеј је најстарији члан манастира Теодосиос, који је само 11 километара удаљен од Витлејема, и налази се у близини града Балт Сахур и основан је у 476. години од стране монаха Теодосија. Игуман Јеротеј живи од шездесетих година у Светој земљи, а 40 година је игуман манастира Светог Теодосија. За ових 40 година, премлаћиван је, гоњен и прећено му је. Од удараца које сам задобијао, постао сам потпуно глув на једно ухо, на ово друго могу још мало да чујем. Након што ме је ударао бивши градоначелник града, од тада имам проблема са мојим десним оком. Успео је да ми ноктима отвори на образу, урођену брадавицу коју имам на лицу, говори он. Они су ми ломили руку, био сам дуго времена спречен да служим, други пут ломили су ми ногу. Покушали су да ме спаљују живога заједно са монахињама. Копали су рупу изван манастира и желели су да ме сахране жива. Оставили су нас само зато што су монахиње и друге жене које су дошле вриштале. Да будемо каменовани то је потпуно нормално. Они стално бацају камење, пљују на нас и понижавају нас у јавности. Ове ствари су као добро јутро за нас. Слава Богу“, закључује стари монах свој опис. Игуман Јеротеј је једноставан човек, понизан, непопустљив и благословљен дубоком непоколебљивом вером која му је помогла да преживи бруталне нападе из прошлих деценија од стране исламскиста. Прича о Игуману Јеротеју је једана од многих које могу да кажу монаси на Блиском Истоку. У протеклих 15 година, прогон хришћана поново је убрзан, данас само 3 до 4 посто верника живи у некада хришћанским земљама. У 20. веку, њихов удео је и даље било 20 посто. али то више није тако. Најистакнутији представник хришћанске вере, папа Франциско, као да игнорише жалбе хришћана. Он прибегава састанцима са представницима ислама, али питање је да ли заједнички позиви на толеранцију, помажу прогоњеним хришћанима?. Тако је папа у писму имаму Универзитета Ал-Ахар Ахмад Ал-Таибу обећао да ће наставити да врши притисак за унапређивање двојног решења и разјашњење статуса Јерусалима, који има посебно значење за све три свјетске религије. Извор: Монаси из Витлејема
  11. Египат, Јордан, Сирија и Палестина најопасније су земље на свету за хришћане. Исламисти су пред остварењем циља – потпуног истребљење и протеривања верника из земаља у којима би хришћанство настало. Овако описује грчки православни монах мучење у Светој земљи. Како изгледа живот међу муслиманским Палестинцима, описује игуман грчког православног манастира на западном Јордану ( погледај у видео запису.) Јеротеј је најстарији члан манастира Теодосиос, који је само 11 километара удаљен од Витлејема, и налази се у близини града Балт Сахур и основан је у 476. години од стране монаха Теодосија. Игуман Јеротеј живи од шездесетих година у Светој земљи, а 40 година је игуман манастира Светог Теодосија. За ових 40 година, премлаћиван је, гоњен и прећено му је. Од удараца које сам задобијао, постао сам потпуно глув на једно ухо, на ово друго могу још мало да чујем. Након што ме је ударао бивши градоначелник града, од тада имам проблема са мојим десним оком. Успео је да ми ноктима отвори на образу, урођену брадавицу коју имам на лицу, говори он. Они су ми ломили руку, био сам дуго времена спречен да служим, други пут ломили су ми ногу. Покушали су да ме спаљују живога заједно са монахињама. Копали су рупу изван манастира и желели су да ме сахране жива. Оставили су нас само зато што су монахиње и друге жене које су дошле вриштале. Да будемо каменовани то је потпуно нормално. Они стално бацају камење, пљују на нас и понижавају нас у јавности. Ове ствари су као добро јутро за нас. Слава Богу“, закључује стари монах свој опис. Игуман Јеротеј је једноставан човек, понизан, непопустљив и благословљен дубоком непоколебљивом вером која му је помогла да преживи бруталне нападе из прошлих деценија од стране исламскиста. Прича о Игуману Јеротеју је једана од многих које могу да кажу монаси на Блиском Истоку. У протеклих 15 година, прогон хришћана поново је убрзан, данас само 3 до 4 посто верника живи у некада хришћанским земљама. У 20. веку, њихов удео је и даље било 20 посто. али то више није тако. Најистакнутији представник хришћанске вере, папа Франциско, као да игнорише жалбе хришћана. Он прибегава састанцима са представницима ислама, али питање је да ли заједнички позиви на толеранцију, помажу прогоњеним хришћанима?. Тако је папа у писму имаму Универзитета Ал-Ахар Ахмад Ал-Таибу обећао да ће наставити да врши притисак за унапређивање двојног решења и разјашњење статуса Јерусалима, који има посебно значење за све три свјетске религије. Извор: Монаси из Витлејема View full Странице
  12. Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска
  13. У манастиру Јасеновац положен је камен темељац и освештани темељи Параклиса посвећеном Новомученицима јасеновачким. На литургији, коју су служили епископ пакрачко-славонски Јован и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, окупили су се бројни Срби повратници у Западну Славонију. Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска View full Странице
  14. Mihailo: Da nije Božića ne bi bilo ni nas U crkvi Ivana Crnojevića na Cetinju, božićnu liturgiju služio je mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo. Sa božićne liturgije na Cetinju (Screenshot TVCG) On je poželio da rođenje Hristovo donese svaku radost, uspjeh i zadovoljstvo. "Božić je najviši praznik koji postoji na zemlji, za sve hrišćane, da nije bilo Božića rođenja i vaskrsenja ne bi bilo ni nas, a da nije bilo krštenja, Sveti Jovan Krstitelj koji je krstio gospoda Isusa Hrista na rijeci Jordan, ne bi ni mi danas bili kršteni ni hrišćani", kazao je mitropolit Mihailo. http://www.rtcg.me/upload/boxFileData/2018/01/7/262330/cpc.mp4 Božićna liturgija u hramu u Podgorici Pravoslavni vjernici u Crnoj Gori danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić. U više crnogorskih gradova jutros su održane božićne liturgije, ali, kao i nekoliko prethodnih godina, pravoslavni vjernici su podijeljeni na one koji podržavaju mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve i Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC). Foto: Anadolija U Hramu Hristovog Vaskresenja u Podgorici mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije sa sveštenstvom služio je Svetu arhijerejsku liturgiju. Veliki broj vjernika prisustvovao je jutrošnjoj liturgiji, a kao gosti, prisustvovali su i vjerski velikodostojnici Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori. Foto: Anadolija Mitropolit Amfilohije je u svojoj božićnoj poruci kazao da današnji praznik priziva sve ljude da se vrate toj svjetlosti. "Božić je dan koji nas uči da obnavljamo svetinju u svom srcu, da proslavljamo pravog Boga, na mir Božiji nas priziva i da među sobom imamo blagu, blagoslovenu i dobru volju. To je ono na šta nas priziva ovaj praznik", navodi se u poruci mitropolita Amfilohija. Foto: Anadolija Proslava Božića počela je juče, na Badnji dan. Tada domaćin, u seoskim pravoslavnim sredinama, odlazi u šumu po hrastovo drvo, badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svjetlost i toplotu koja grije i zbližava ukućane. U više crnogorskih gradova, na Badnje veče, naložena su dva badnjaka. Jedan u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, dok su drugi naložili vjernici Crnogorske pravoslavne crkve. Odvojene božićne proslave u Crnoj Gori traju od 1994. godine. Foto: Anadolija Božiću prethodi post od 40 dana, a na dan praznika trpeza je bogata i mrsna. Na ovaj praznik pravoslavni vjernici pozdravljaju se sa “Hristos se rodi”, a odgovara se sa “Vaistinu se rodi”. Božić se slavi tri dana. Pravoslavnim vjernicima Božić su čestitali predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Duško Marković i predsjednik Skupštine Ivan Brajović. Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija
  15. На свом сајту РТ Црна Гора је прво дала извјештај са парасинагогалног Дедеићевог скупа на Цетињу на коме је присуствовало неколико људи, праћено снимком на коме се види да су при крају службе доведена нека ђеца да приме пакетиће, а потом је дат извјештај са фотографијама вељелијепног литургијског торжества у Подгорици илустрован фотографијама агенције Анадолија, без видео прилога, а и извјештај се највећим дијелом није односио на литургију у Подгорици, у којој је учествовало више хиљада људи. Mihailo: Da nije Božića ne bi bilo ni nas U crkvi Ivana Crnojevića na Cetinju, božićnu liturgiju služio je mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo. Sa božićne liturgije na Cetinju (Screenshot TVCG) On je poželio da rođenje Hristovo donese svaku radost, uspjeh i zadovoljstvo. "Božić je najviši praznik koji postoji na zemlji, za sve hrišćane, da nije bilo Božića rođenja i vaskrsenja ne bi bilo ni nas, a da nije bilo krštenja, Sveti Jovan Krstitelj koji je krstio gospoda Isusa Hrista na rijeci Jordan, ne bi ni mi danas bili kršteni ni hrišćani", kazao je mitropolit Mihailo. http://www.rtcg.me/upload/boxFileData/2018/01/7/262330/cpc.mp4 Božićna liturgija u hramu u Podgorici Pravoslavni vjernici u Crnoj Gori danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić. U više crnogorskih gradova jutros su održane božićne liturgije, ali, kao i nekoliko prethodnih godina, pravoslavni vjernici su podijeljeni na one koji podržavaju mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve i Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC). Foto: Anadolija U Hramu Hristovog Vaskresenja u Podgorici mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije sa sveštenstvom služio je Svetu arhijerejsku liturgiju. Veliki broj vjernika prisustvovao je jutrošnjoj liturgiji, a kao gosti, prisustvovali su i vjerski velikodostojnici Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori. Foto: Anadolija Mitropolit Amfilohije je u svojoj božićnoj poruci kazao da današnji praznik priziva sve ljude da se vrate toj svjetlosti. "Božić je dan koji nas uči da obnavljamo svetinju u svom srcu, da proslavljamo pravog Boga, na mir Božiji nas priziva i da među sobom imamo blagu, blagoslovenu i dobru volju. To je ono na šta nas priziva ovaj praznik", navodi se u poruci mitropolita Amfilohija. Foto: Anadolija Proslava Božića počela je juče, na Badnji dan. Tada domaćin, u seoskim pravoslavnim sredinama, odlazi u šumu po hrastovo drvo, badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svjetlost i toplotu koja grije i zbližava ukućane. U više crnogorskih gradova, na Badnje veče, naložena su dva badnjaka. Jedan u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, dok su drugi naložili vjernici Crnogorske pravoslavne crkve. Odvojene božićne proslave u Crnoj Gori traju od 1994. godine. Foto: Anadolija Božiću prethodi post od 40 dana, a na dan praznika trpeza je bogata i mrsna. Na ovaj praznik pravoslavni vjernici pozdravljaju se sa “Hristos se rodi”, a odgovara se sa “Vaistinu se rodi”. Božić se slavi tri dana. Pravoslavnim vjernicima Božić su čestitali predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Duško Marković i predsjednik Skupštine Ivan Brajović. Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija View full Странице
  16. Епископ Јован се у току Свете Службе Божије новим монахињима и целом верном народу обратио пригодном и богонадахнутом беседом у којој је посебно истакао да је монашки подвиг у суштини хришћански позив да се Богу служи у пуноћи и савршенству. У току Свете Литургије највећи део монаштва и верног народа који се окупио на овом освештаном и светом Сабрању, приступио је Светој Тајни Причешћа. На крају Службе Божије, Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, одржао је и трогодишњи Парастос блаженог спомена настојатељици благовештењске обитељи, игуманији Михаили (Кнежевић). После Литургије, Епископ Јован одржао је и Мали Помен покрај гроба игуманије Михаиле, а затим је освештао новопостројену манастирску продавницу. Величанствено духовно славље у манастиру Благовештење, које је на дан Преподобног Саве Освећеног крунисано монашањем три сестре ове древне Свете Обитељи, настављено је и трпезом хришћанске љубави које су спремиле вредне руке Благовештењских монахиња и послушница. На крају ћемо у најкраћим цртама рећи само по неку реч о новозамонашеним сестрама манастира Благовештење - Ани, Пелагији и Дарији. Монахиња Ана (Харди), у мирјанству такође Ана, рођена је 1979. године у Београду, од оца Дарка и мајке Славице. Спортску Гимназију завршила је у Београду, а студирала је и на Православном Богословском Факултету у свом родном граду. По Промислу Божијем, још за живота покојне игуманије Михаиле (Кнежевић), а по жељи и аманету мати Михаиле, послушници Ани је било одређено задржати своје раније име. Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, прихватио је тај аманет покојне игуманије Михаиле, па је монахињи Ани задржао њено раније име, и после монашења. Као послушница провела је у манастиру преко 3 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Ане (Харди) је Света и Праведна Ана, Мајка Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије. Монахиња Пелагија (Ловреновић), у мирјанству Светлана, рођена је 1958. године, такође у Београду, од родитеља Николе и Славице. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Београду. У манастиру је као послушница провела скоро четири године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Пелагије (Ловреновић) је Преподобна Пелагија Антиохијска, знаменита покајница и подвижница из петог века. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Decembar2017/blagovestenje18122017.mp3 Монахиња Дарија (Михајловић), рођена је 1972. године у Стопањи поред Трстеника, од родитеља Ратка и Мирјане. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Трстенику. У манастиру је као послушница провела око 4 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Дарије (Михајловић) је Света Мученица Дарија, дивна светитељка и страдалница за Христа, која је у Риму, крајем трећег века, храбро претрпела најтежа мучења и пострадала за њеног Небеског Женика - Господа Исуса. ФОТО-ГАЛЕРИЈА
  17. Преосвештени Владика шумадијски Г. Јован, служио је на дан Преподобног Саве Освећеног, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Благовештење на Руднику. У препуној манастирској капели Св. архангела Михаила, Епископу Јовану су саслуживали настојатељ манастира Пиносава игуман Петар (Драгојловић), парох страгарски протојереј Јован Биберџић, јеромонах Мардарије (Јокић) и свештеник Александар Глишић, парох великоцрљенски. Молитвено и Евхаристијско сабрање, увеличало је и многобројно монаштво из Епархије шумадијске. У току Свете Литургије Преосвећени Владика Јован је у чин Мале Схиме замонашио три искушенице манастира Благовештење - Ану, Светлану и Данијелу, које су на монашењу добиле монашка имена - Ана, Пелагија и Дарија. Епископ Јован се у току Свете Службе Божије новим монахињима и целом верном народу обратио пригодном и богонадахнутом беседом у којој је посебно истакао да је монашки подвиг у суштини хришћански позив да се Богу служи у пуноћи и савршенству. У току Свете Литургије највећи део монаштва и верног народа који се окупио на овом освештаном и светом Сабрању, приступио је Светој Тајни Причешћа. На крају Службе Божије, Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, одржао је и трогодишњи Парастос блаженог спомена настојатељици благовештењске обитељи, игуманији Михаили (Кнежевић). После Литургије, Епископ Јован одржао је и Мали Помен покрај гроба игуманије Михаиле, а затим је освештао новопостројену манастирску продавницу. Величанствено духовно славље у манастиру Благовештење, које је на дан Преподобног Саве Освећеног крунисано монашањем три сестре ове древне Свете Обитељи, настављено је и трпезом хришћанске љубави које су спремиле вредне руке Благовештењских монахиња и послушница. На крају ћемо у најкраћим цртама рећи само по неку реч о новозамонашеним сестрама манастира Благовештење - Ани, Пелагији и Дарији. Монахиња Ана (Харди), у мирјанству такође Ана, рођена је 1979. године у Београду, од оца Дарка и мајке Славице. Спортску Гимназију завршила је у Београду, а студирала је и на Православном Богословском Факултету у свом родном граду. По Промислу Божијем, још за живота покојне игуманије Михаиле (Кнежевић), а по жељи и аманету мати Михаиле, послушници Ани је било одређено задржати своје раније име. Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, прихватио је тај аманет покојне игуманије Михаиле, па је монахињи Ани задржао њено раније име, и после монашења. Као послушница провела је у манастиру преко 3 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Ане (Харди) је Света и Праведна Ана, Мајка Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије. Монахиња Пелагија (Ловреновић), у мирјанству Светлана, рођена је 1958. године, такође у Београду, од родитеља Николе и Славице. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Београду. У манастиру је као послушница провела скоро четири године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Пелагије (Ловреновић) је Преподобна Пелагија Антиохијска, знаменита покајница и подвижница из петог века. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Decembar2017/blagovestenje18122017.mp3 Монахиња Дарија (Михајловић), рођена је 1972. године у Стопањи поред Трстеника, од родитеља Ратка и Мирјане. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Трстенику. У манастиру је као послушница провела око 4 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Дарије (Михајловић) је Света Мученица Дарија, дивна светитељка и страдалница за Христа, која је у Риму, крајем трећег века, храбро претрпела најтежа мучења и пострадала за њеног Небеског Женика - Господа Исуса. ФОТО-ГАЛЕРИЈА View full Странице
  18. Данас су се у Даниловском манастиру, резиденцији московских патријарха, сусрели Свјатејши патријарх Кирил и Свјатејши патријарх српски Иринеј, са пратњом. После одлужене доксологије, почео је сусрет делегација. Поздрављајући патријарха Иринеја, патријарх Кирил је подсетио да је на историјском Помесном сабору Руске цркве 1917-18. на коме је у име митрополита српског Димитрија, био представник архимандрит Михаило (Урошевић) који је имао активно учешће у раду Сабора предлажући одређена решења. Такође, патријарх Кирил је подсетио да је Свети патријарх Тихон одобрио оснивање Српске архиепископије у САД, коју је возглављивао владика Мардарије (Ускоковић) чије су нетљене мошти пронађене и прослављене ове године. Српска православна црква ће обнову 100 годишњице патријаршејства укинутог у 18. века прославити 2021. године. Руска православна црква жели српској православној цркви да сачува своје канонско јединство у свим својим историјским пределима, а посебно се моли за мир и праведно решење на Косову и Метохији. Као прво питање актуелних односа сестринских цркава патријарх Кирил је наве завршетак украшавања Спомен Храма Светог Саве ("То је и најтеже питање", додао је патријарх Иринеј). Колико смо информисани, подвукао је патријарх Кирил постављање мозаика у куполи је завршено, оно има и симболички смисао јер је у куполи приказано Вазнесење Господње, које је и слава престоног града Београда. У околностима, за које Русија нија крива, сада смо у финансијској оскудици, али морамо да пронађемо средства да се живописање Храма настави. Ми смо два народа која су увек били на једној страни, без икаквих сукоба, две помесне цркве, које су увек чувале православну веру и то треба симболички да се прикаже завршетком Храма Светог Саве. Патријарх Кирил је високо оценио улогу Српског подворја у Москви и његовог старешине владике Антонија, који је и клирик града Москве и представник српског патријарха и сабирач српске заједнице у Русији. Такође, за Руску цркву је од непроцењивог значаја Руско подворје у Београду у коме се свакодневно узносе молитве за страдале руске изгнанике. По својој великој љубави и љубави целог српског народа Свјатејши патријарх Иринеј редовно служи у Руском подворју. Најзад, руски патријарх је нагласио да се повећавају могућности за међусобну академску размену, посебно пошто су СанктПетерсбуршка и Московска духовна академија добиле званично државно признање својих диплома, а владика волокаламски Иринеј води Општецрквену аспирантуру и докторске студије при РПЦ. Руси су такође заинтересовани да њихови студенти што више упознају српски језик и културу.
  19. Данас су се у Даниловском манастиру, резиденцији московских патријарха, сусрели Свјатејши патријарх Кирил и Свјатејши патријарх српски Иринеј, са пратњом. После одлужене доксологије, почео је сусрет делегација. Поздрављајући патријарха Иринеја, патријарх Кирил је подсетио да је на историјском Помесном сабору Руске цркве 1917-18. на коме је у име митрополита српског Димитрија, био представник архимандрит Михаило (Урошевић) који је имао активно учешће у раду Сабора предлажући одређена решења. Такође, патријарх Кирил је подсетио да је Свети патријарх Тихон одобрио оснивање Српске архиепископије у САД, коју је возглављивао владика Мардарије (Ускоковић) чије су нетљене мошти пронађене и прослављене ове године. Српска православна црква ће обнову 100 годишњице патријаршејства укинутог у 18. века прославити 2021. године. Руска православна црква жели српској православној цркви да сачува своје канонско јединство у свим својим историјским пределима, а посебно се моли за мир и праведно решење на Косову и Метохији. Као прво питање актуелних односа сестринских цркава патријарх Кирил је наве завршетак украшавања Спомен Храма Светог Саве ("То је и најтеже питање", додао је патријарх Иринеј). Колико смо информисани, подвукао је патријарх Кирил постављање мозаика у куполи је завршено, оно има и симболички смисао јер је у куполи приказано Вазнесење Господње, које је и слава престоног града Београда. У околностима, за које Русија нија крива, сада смо у финансијској оскудици, али морамо да пронађемо средства да се живописање Храма настави. Ми смо два народа која су увек били на једној страни, без икаквих сукоба, две помесне цркве, које су увек чувале православну веру и то треба симболички да се прикаже завршетком Храма Светог Саве. Патријарх Кирил је високо оценио улогу Српског подворја у Москви и његовог старешине владике Антонија, који је и клирик града Москве и представник српског патријарха и сабирач српске заједнице у Русији. Такође, за Руску цркву је од непроцењивог значаја Руско подворје у Београду у коме се свакодневно узносе молитве за страдале руске изгнанике. По својој великој љубави и љубави целог српског народа Свјатејши патријарх Иринеј редовно служи у Руском подворју. Најзад, руски патријарх је нагласио да се повећавају могућности за међусобну академску размену, посебно пошто су СанктПетерсбуршка и Московска духовна академија добиле званично државно признање својих диплома, а владика волокаламски Иринеј води Општецрквену аспирантуру и докторске студије при РПЦ. Руси су такође заинтересовани да њихови студенти што више упознају српски језик и културу. View full Странице
  20. Међународни авио-космички салон (МАКС 2017), један од највећих ваздухопловних сајмова и аеро-митинга на свету, биће одржан од 18. до 23. јула у Жуковском, у близини Москве. Сваки МАКС доноси нека изненађења која се тичу новина у сфери авијације, али оно што посебно привлачи пажњу публике јесте аеро-митинг на ком учествују најбоље пилотске акробатске групе. © AP PHOTO/ DMITRY LOVETSKY „Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. Осим руских, ове године ће на МАКС-у наступити и два тима из иностранства — национална акробатска група Уједињених Арапских Емирата „Фурсан ел емарат“, која је 2008. основана под покровитељством шеика Мухамеда бин Заједа ел Нахјана, и „Балтичке пчеле“ — прва и једина приватна цивилна група у балтичким земљама, такође формирана 2008. године. Ми вам, ипак, представљамо шест група које господаре руским небом, а које ће учествовати на овогодишњем МАКС-у и, по обичају, приредити спектакл за памћење. „Руски витезови“ „Руски витезови“ су једини пилотски одред на свету који изводи фигуре акробатског лета у тешким ловцима. Лако их је препознати на небу по томе што њихови авиони имају боје државне заставе Русије. © SPUTNIK/ RAMIL SITDIKOV „Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. „Витезови“ су, по правилу, увек главне звезде авио-изложби, аеро-митинга и војних парада у целом свету. Досад су летели ловачким авионима Су-27, а на овогодишњем МАКС-у ће први пут ће пред руском публиком наступити са новим ловцима СУ-30СМ. Реч је о авионима који имају огромне маневарске могућности. © SPUTNIK/ KIRILL KALLINIKOV „Руски витезови“, ваздухопловна група пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. „Руски витезови“ представљају ваздухопловну групу пилотске акробатике Ратног ваздухопловства Русије. Основани су 1991. године на бази 1. ваздухопловне ескадриле 234. гардијског Проскуровског мешовитог авијационог пука 16. ваздухопловне армије. Назив групе изабран је на предлог пилота из првог тима „Витезова“ — Николаја Гречанова, који је 1995. погинуо у авионској несрећи у Вијетнаму. „Стрижи“ „Стрижи“ су, уз „Руске витезове“, владари руског неба и једна су од најбољих акробатских летачких група на свету. „Стрижи“ (у преводу „Ластавице“) улазе у састав Војно-космичких снага Русије и, попут „Витезова“, састављени су од најбољих и најискуснијих пилота. © REUTERS/ MAXIM SHEMETOV Ловци МиГ-29 акробатског тима Стрижи лете у формацији у оквиру Међународних војних игара у Рјазану у Русији. Елитна акробатска група формирана је 6. маја 1991. године, готово истовремено са „Руским витезовима“, а седиште им је база Кубинка, у Московској области, где се налази и најбоља војна школа за пилоте. „Ластавице“ лете фронтовским ловачким авионима МиГ-29, одличних маневарских карактеристика, а пилоти приказују индивидуално и групно летење. © SPUTNIK/ EVGENY BIYATOV Ловци МиГ-29 акробатске групе „Стрижи“ Лете у формацији од четири до шест авиона, а наступи обухватају, између осталог, прелете у поретку „пирамида“, „стрела“, „крила“, „крст“, „звезда“, „чекић“. Повремено се „Стрижи“ и „Руски витезови“ удружују како би образовали формацију „кубински дијамант“ од четири авиона МиГ-29 и пет Су-27. Ова формација је убележена и у Гинисову књигу рекорда. Српска публика их нарочито памти по спектаклу који су приредили на небу изнад Београда на војној паради 2014. године. „Руски соколови“ „Руски соколови“ су јединствена авијациона група у Русији која лети на свим модификацијама авиона и у ниском лету приказује елементе реалних борби у ваздуху. © SPUTNIK/ MAXIM BLINOV „Руски соколови“, јединствена авио-група која лети на свим модификацијама авиона. Осим ваздушне борбе, „Соколови“ на небу приређују и акробације, које укључују и тешке пилотажне елементе попут „Несторове петље“, „шкољке“, „звона“, „огледала“ итд. „Руски соколови“ су основани 2006. године на бази Липецког авијационог центра и улазе у састав Руског ратног ваздухопловства. Формирани су са циљем да прикажу борбене могућности војних авиона произведених у Русији. Најчешће лете на „сухојима“, али користе и „мигове“. © SPUTNIK/ MAKSIM BLINOV Пилот авио-групе „Руски соколови“ у ловцу Су-30СМ пред учешће на Међународном војно-техничком форуму „Армија 2016“ Назив су добили по птици соколу — предатору који брзо и ефикасно извршава своје циљеве, као што то чине и липецки пилоти. „Рус“ Прослављени „Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Прошлог месеца обележила је три деценије постојања. За то време, пилоти су више од 400 пута својим умећем задивили публику на различитим аеро-митинзима у Русији и Европи. © SPUTNIK/ NINA ZOTINA „Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“. Пилоти ове ескадриле једини у Русији наступају на млазним школско-борбеним авионима Л-39 „албатрос“, који је један од најбољих у својој класи. „Албатроси“ се користе у руским Војно-ваздушним снагама као авиони за обуку пилота, а тако је било и у совјетско доба. Пилоти групе „Рус“ на својим наступима пре свега презентују националну школу летења, задивљујући публику својим мајсторством. © SPUTNIK/ NINA ZOTINA „Рус“ је најстарија акробатска група у Русији. Пилоти ове ескадриле су једини у Русији који наступају на авионима Л-39 „албатрос“. Врхунац њиховог наступа је спектакуларно бојење неба, што чине на сваком аеро-митингу. Пилоти буквално фарбају небо бојама руске заставе: белом, плавом и црвеном. „Први лет“ „Први лет“ је прва професионална акробатска група у Русији на клипним авионима „јаковљев“. Тим чине спортски пилоти, победници шампионата Русије и света у акробатском летењу. © SPUTNIK/ АЛЕКСЕЙ ФИЛИППОВ Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“. „Први лет“ приказује на небу сложене спортске и уметничке фигуре на шест авиона Јак-52 и Јак-54, који су офарбани жуто-црвеним бојама. © SPUTNIK/ ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ Професионална акробатска група „Први лет“, која лети клипним авионима „јаковљев“. Своје летачко умеће пилоти показују у квадратној зони 1,5 х 1,5 километара. Мале брзине и мали радијуси окретања омогућавају гледаоцима да до најситнијих детаља виде акробације, које праве авиони на минималној дистанци. „Челавија тим“ Акробатска група „Челавија тим“ формирана је 2014. године у Москви, и у саставу је Авијационог центра за обуку пилота „Челавија“. Група наступа на лаким једномоторним авионима „текнам П2002 сијера“, италијанске производње. © ФОТО: YT/DRKOVALEX Акробатска група „Челавија тим“ Због релативно мале брзине и лаког руковања авионом, пилоти успевају да покажу сву лепоту и елеганцију лета у ограниченом простору. Наступају у формацији од четири или шест авиона. Оливера ИКОДИНОВИЋ
  21. На далеки архипелаг у Индијском океану са породицом, супругом Весном и ћерком Срђаном, стигао је пре скоро три деценије. Рођени Београђанин, дипломирани хемичар, цео свој радни век провео је радећи у ЈАТ-у у Сарајеву и у сејшелској авио-компанији, а његова супруга Весна, Сарајка, свршени филолог француског језика, провела је више од 40 година у новинарству. Ћерка Срђана се школовала на Сејшелима и у Енглеској, радила је као новинар на сејшелској телевизији и била је портпарол председника земље Џејмса Мичела. Једина је Српкиња која је обављала ту важну функцију у некој страној земљи и једина је у свету која је православну литургију превела на креолски језик. На ова егзотична острва стигли су осамдесетих година прошлог века на позив сејшелске Владе, која им је понудила да раде за њих, свако у својој професији. Дошли су са идејом да ту остану неколико година, али рат у Босни деведесетих година омео је њихове планове и променио им живот из корена. Све што су имали у Сарајеву изгубили су и нису имали где да се врате. Живећи далеко од своје земље, родбине и пријатеља, ослонац су пронашли у православној вери. Након пензионисања, Срђан Јаношевић је 2009. године рукоположен у Солуну за свештеника Александријске (грчке) патријаршије. У својој седмој деценији живота, отац Сергиос је постао први, а и даље је једини православни свештеник на Сејшелима. Данас је потпуно посвећен вери и ширењу православља међу локалним становништвом. Зидане цркве нема, па недељне литургије служи у малој капели Светог Димитрија Солунског, која је адаптирани део њихове породичне куће и прима око тридесетак верника. Ту нас је отац Сергиос и дочекао и угостио током овог месеца, у недељу ујутру, уочи свете литургије. Капела и дом Јаношевића налазе се у насељу Макабе, на главном и највећем сејшелском острву Махе, на узвишици са које поглед „пуца“ на смарагдно-тиркизни индијски океан. © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Већ на самом уласку у капелу осећа се узвишена енергија и љубав коју су Јаношевићи уткали у сваки кутак овог светог места. Капела је у приземљу куће, а када смо стигли већ је била пуна верника — Руса и Украјинаца. Углавном су то дипломате — представници руске амбасаде, лекари и бизнисмени и њихове породице, који живе и раде у овом рајском кутку планете. Међу њима је била и једна Креолка — прва Сејшелка која је примила православље. Крстио ју је отац Сергиос. © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Уз благослов митрополита Танзаније и Сејшела господина Димитриоса, отац Сергиос службу држи на енглеском језику Спуштених погледа, удубљени у смисао молитва и песама које се певају, са дубоком вером и побожношћу верници стоје и моле се. Има деце, младих, старих. Већина жена је у сукњама или хаљинама, са марамама на главама — цела слика подсећа на ону каква се најчешће виђа у руским црквама и светињама. Тек повремени поглед на палме и океан кроз терасу подсети да се налазите на „крају света“, далеко од Србије, Русије или Украјине. Необично је било слушати свечану литургију на више језика — енглеском, црквенословенском, грчком, руском и српском. Уз благослов митрополита Танзаније и Сејшела, господина Димитриоса, отац Сергиос службу држи на енглеском језику да би сви разумели, јер парохијана има из скоро свих православних земаља света. © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Ћерка Срђана је хоровођа (десно) Ћерка Срђана је хоровођа. Супруга Весна такође пева, прави нафору и „помаже у свему што је жени дозвољено у цркви“. У хору пева и Рускиња Ана, а млади Украјинац Никита приноси кандило и прискаче у помоћ у свему што је потребно. Стиче се утисак да су се отац Сергиос и његови парохијани потпуно духовно ујединили, да су постали једна велика породица. После свете литургије, окупљају се на тераси, која се надовезује на капелу и дуго разговарају. Свако доноси специјалитете из своје земље, па се на трпези могу наћи руска јела од „гречке“ (хељде), украјински вареники и креолска самоса. О оцу Сергиосу његови парохијани имају само речи хвале. Он је њихов духовник и пријатељ. Чак и они који су по завршетку уговора отишли са Сејшела и данас му се јављају. Он је човек благог осмеха и топлог погледа, који готово да милује речима док говори. Волео би да једног дана са својим верницима подигне православну цркву на Сејшелима и да у њој служи. Живот на Сејшелима им је, каже Весна, леп. Заволели су ту земљу, али за Србијом и Београдом чезну. Данас на Сејшелима живи тек десет до петнаест Срба. Углавном су то успешни људи у својим професијама. Има лекара, архитекти, кувара… © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Недељна литургија у малој капели Светог Димитрија Солунског, која је адаптирани део породичне куће оца Сергиоса Са оцем Сергиосом и његовом породицом срели смо се баш уочи њиховог годишњег одмора и пута у Србију. На растанку су нам даривали иконице, крстиће од палминог лишћа које отац Сергиос сам прави и це-де са документарним филмом, на српском и руском језику — „Од Наисуса до Константинополиса“, који је својевремено, у години великог јубилеја Миланског едикта, уз ћеркину помоћ снимила Весна са циљем да хришћанском свету приближи живот и значај цара Константина. Са супругом Весном, отац Сергиос ће у наредних неколико недеља боравити у Србији, а пред повратак на Сејшеле традиционално ће посетити Солун, да би се поклонили моштима Светог Димитрија Солунског, у чију част православна капела на Сејшелима носи име. Свети Димитрије Солунски је и крсна слава Јаношевића. Оливера ИКОДИНОВИЋ
  22. Православље је на Сејшелска острва стигло тек у 21. веку, а донео га је Србин — отац Сергиос (Срђан) Јаношевић (70). На далеки архипелаг у Индијском океану са породицом, супругом Весном и ћерком Срђаном, стигао је пре скоро три деценије. Рођени Београђанин, дипломирани хемичар, цео свој радни век провео је радећи у ЈАТ-у у Сарајеву и у сејшелској авио-компанији, а његова супруга Весна, Сарајка, свршени филолог француског језика, провела је више од 40 година у новинарству. Ћерка Срђана се школовала на Сејшелима и у Енглеској, радила је као новинар на сејшелској телевизији и била је портпарол председника земље Џејмса Мичела. Једина је Српкиња која је обављала ту важну функцију у некој страној земљи и једина је у свету која је православну литургију превела на креолски језик. На ова егзотична острва стигли су осамдесетих година прошлог века на позив сејшелске Владе, која им је понудила да раде за њих, свако у својој професији. Дошли су са идејом да ту остану неколико година, али рат у Босни деведесетих година омео је њихове планове и променио им живот из корена. Све што су имали у Сарајеву изгубили су и нису имали где да се врате. Живећи далеко од своје земље, родбине и пријатеља, ослонац су пронашли у православној вери. Након пензионисања, Срђан Јаношевић је 2009. године рукоположен у Солуну за свештеника Александријске (грчке) патријаршије. У својој седмој деценији живота, отац Сергиос је постао први, а и даље је једини православни свештеник на Сејшелима. Данас је потпуно посвећен вери и ширењу православља међу локалним становништвом. Зидане цркве нема, па недељне литургије служи у малој капели Светог Димитрија Солунског, која је адаптирани део њихове породичне куће и прима око тридесетак верника. Ту нас је отац Сергиос и дочекао и угостио током овог месеца, у недељу ујутру, уочи свете литургије. Капела и дом Јаношевића налазе се у насељу Макабе, на главном и највећем сејшелском острву Махе, на узвишици са које поглед „пуца“ на смарагдно-тиркизни индијски океан. © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Већ на самом уласку у капелу осећа се узвишена енергија и љубав коју су Јаношевићи уткали у сваки кутак овог светог места. Капела је у приземљу куће, а када смо стигли већ је била пуна верника — Руса и Украјинаца. Углавном су то дипломате — представници руске амбасаде, лекари и бизнисмени и њихове породице, који живе и раде у овом рајском кутку планете. Међу њима је била и једна Креолка — прва Сејшелка која је примила православље. Крстио ју је отац Сергиос. © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Уз благослов митрополита Танзаније и Сејшела господина Димитриоса, отац Сергиос службу држи на енглеском језику Спуштених погледа, удубљени у смисао молитва и песама које се певају, са дубоком вером и побожношћу верници стоје и моле се. Има деце, младих, старих. Већина жена је у сукњама или хаљинама, са марамама на главама — цела слика подсећа на ону каква се најчешће виђа у руским црквама и светињама. Тек повремени поглед на палме и океан кроз терасу подсети да се налазите на „крају света“, далеко од Србије, Русије или Украјине. Необично је било слушати свечану литургију на више језика — енглеском, црквенословенском, грчком, руском и српском. Уз благослов митрополита Танзаније и Сејшела, господина Димитриоса, отац Сергиос службу држи на енглеском језику да би сви разумели, јер парохијана има из скоро свих православних земаља света. © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Ћерка Срђана је хоровођа (десно) Ћерка Срђана је хоровођа. Супруга Весна такође пева, прави нафору и „помаже у свему што је жени дозвољено у цркви“. У хору пева и Рускиња Ана, а млади Украјинац Никита приноси кандило и прискаче у помоћ у свему што је потребно. Стиче се утисак да су се отац Сергиос и његови парохијани потпуно духовно ујединили, да су постали једна велика породица. После свете литургије, окупљају се на тераси, која се надовезује на капелу и дуго разговарају. Свако доноси специјалитете из своје земље, па се на трпези могу наћи руска јела од „гречке“ (хељде), украјински вареники и креолска самоса. О оцу Сергиосу његови парохијани имају само речи хвале. Он је њихов духовник и пријатељ. Чак и они који су по завршетку уговора отишли са Сејшела и данас му се јављају. Он је човек благог осмеха и топлог погледа, који готово да милује речима док говори. Волео би да једног дана са својим верницима подигне православну цркву на Сејшелима и да у њој служи. Живот на Сејшелима им је, каже Весна, леп. Заволели су ту земљу, али за Србијом и Београдом чезну. Данас на Сејшелима живи тек десет до петнаест Срба. Углавном су то успешни људи у својим професијама. Има лекара, архитекти, кувара… © SPUTNIK/ ОЛИВЕРА ИКОДИНОВИЋ Недељна литургија у малој капели Светог Димитрија Солунског, која је адаптирани део породичне куће оца Сергиоса Са оцем Сергиосом и његовом породицом срели смо се баш уочи њиховог годишњег одмора и пута у Србију. На растанку су нам даривали иконице, крстиће од палминог лишћа које отац Сергиос сам прави и це-де са документарним филмом, на српском и руском језику — „Од Наисуса до Константинополиса“, који је својевремено, у години великог јубилеја Миланског едикта, уз ћеркину помоћ снимила Весна са циљем да хришћанском свету приближи живот и значај цара Константина. Са супругом Весном, отац Сергиос ће у наредних неколико недеља боравити у Србији, а пред повратак на Сејшеле традиционално ће посетити Солун, да би се поклонили моштима Светог Димитрија Солунског, у чију част православна капела на Сејшелима носи име. Свети Димитрије Солунски је и крсна слава Јаношевића. Оливера ИКОДИНОВИЋ View full Странице
×
×
  • Create New...