Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'видео)'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 33 results

  1. Уредник и водитељ Духовне трибине коју је организовало братство Храма Светога Трифуна са београдског Топчидера, протојереј ставрофор Дејан Дејановић, нашао се у улози предавача. Он је на 243. по реду трибини 2. октобра, у препуној Великој сали зграде београдске Општине Вождовац, одржао предавање „Православни брак и породица". Предавање и разговор који је потом уследио трајали су више од два сата. Слушате први део предавања. http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/4/12/10/05.10.12_zbor_-otac_dejan_dejanovicpravoslavni_brak_i_porodica_1._deo_64kbps.mp3
  2. Мандић је поручио посланицима власти да се захвале митрополиту Амфилохију "иначе би данас или у четвртак овдје било на десетине хиљада људи испред парламента, као што их је било у Никшићу испред Саборног храма, и ако се не би одустало од овог закона, овај парламент би горио" Андрија Мандић Након позива митрополита црногорско-приморског Амфилохија Демократски фронт (ДФ) је одустао од планиране опструкције рада парламента и спрјечавање гласања о Предлогу закона о слободи вјероисповијести, саопштио је један од лидера Андрија Мандић. „Одустали смо од оног што смо планирали на молбу митрополита. Хтјели смо да направимо бугарску скупштину, она која не може да се одржи и не може да донесе одлуке. Имали смо довољно снаге, као некадашња Хрватска сељачка странка када је са 50-ак посланика, направила разуздану опструкцију и присилила моћну Краљевину да прихвати Бановину Хрватску“, казао је Мандић. Лидер Нове је казао и да „ако за шта вриједи погинути и страдати то је за своју цркву и своју вјеру“. Он је указао и на примјер Милана Стојадиновића из 1937, рекавши да је „Милан Стојадиновић данас Мило Ђукановић“ и мисли да ће овај закон проћи као „писмо кроз пошту“. „И он ће проћи, али не заборавите није прошло двије године да је Милан Стојадиновић ухапшен а посланици који су били искључени из цркве у старим данима молили за задњу причест. Велики гријех навлачите на ваше породице, све што вам се деси убудуће можете везати за овај закон“, рекао је Мандић. „Јутрос су многима од нас и сузе кренуле како смо гледали како испред Скупштине долази наше монаштво и свештенство“, казао је. Он је поручио посланицима власти да се захвале митрополиту Амфилохију „иначе би данас или у четвртак овдје било на десетине хиљада људи испред парламента, као што их је било у Никшићу испред Саборног храма, и ако се не би одустало од овог закона, овај парламент би горио“. „Молим и позивам монаштво и свештенство да још једном преиспитају ову одлуку. ДФ је спреман да страда за нашу цркву, али не желимо да неко каже да желимо јефтине политичке поене, да бисмо добили гласове. Ви сада окрећете проклество на вас и ваше породице. То је страшно и опасно. Још није донијета никаква одлука, молим вас попричајте са вашим породицама и да ли је ово вриједно тога“, поручио је Мандић. Он је такође позвао колеге муслиманске и католичке вјероисповјести да не гласају за закон. „Немојте ове да радите навући ћете велики гријех, десиће се много ружних ствари, десило би се и овог тренутка да није митрополита“, казао је Мандић. Поводом излагања Мандића реаговао је Андрија Поповић из Либералне партије, оцијенивши да је оно што је Мандић изнио оно што се у ватерполу зове „бруталити“: „Не можемо трпјети злослутне анатеме“, поручио је Поповић. Мандић је одговорио да није износио клетве већсамо цитирао оно што су записали Свети Петар и Свети Василије. View full Странице
  3. Мандић је поручио посланицима власти да се захвале митрополиту Амфилохију "иначе би данас или у четвртак овдје било на десетине хиљада људи испред парламента, као што их је било у Никшићу испред Саборног храма, и ако се не би одустало од овог закона, овај парламент би горио" Андрија Мандић Након позива митрополита црногорско-приморског Амфилохија Демократски фронт (ДФ) је одустао од планиране опструкције рада парламента и спрјечавање гласања о Предлогу закона о слободи вјероисповијести, саопштио је један од лидера Андрија Мандић. „Одустали смо од оног што смо планирали на молбу митрополита. Хтјели смо да направимо бугарску скупштину, она која не може да се одржи и не може да донесе одлуке. Имали смо довољно снаге, као некадашња Хрватска сељачка странка када је са 50-ак посланика, направила разуздану опструкцију и присилила моћну Краљевину да прихвати Бановину Хрватску“, казао је Мандић. Лидер Нове је казао и да „ако за шта вриједи погинути и страдати то је за своју цркву и своју вјеру“. Он је указао и на примјер Милана Стојадиновића из 1937, рекавши да је „Милан Стојадиновић данас Мило Ђукановић“ и мисли да ће овај закон проћи као „писмо кроз пошту“. „И он ће проћи, али не заборавите није прошло двије године да је Милан Стојадиновић ухапшен а посланици који су били искључени из цркве у старим данима молили за задњу причест. Велики гријех навлачите на ваше породице, све што вам се деси убудуће можете везати за овај закон“, рекао је Мандић. „Јутрос су многима од нас и сузе кренуле како смо гледали како испред Скупштине долази наше монаштво и свештенство“, казао је. Он је поручио посланицима власти да се захвале митрополиту Амфилохију „иначе би данас или у четвртак овдје било на десетине хиљада људи испред парламента, као што их је било у Никшићу испред Саборног храма, и ако се не би одустало од овог закона, овај парламент би горио“. „Молим и позивам монаштво и свештенство да још једном преиспитају ову одлуку. ДФ је спреман да страда за нашу цркву, али не желимо да неко каже да желимо јефтине политичке поене, да бисмо добили гласове. Ви сада окрећете проклество на вас и ваше породице. То је страшно и опасно. Још није донијета никаква одлука, молим вас попричајте са вашим породицама и да ли је ово вриједно тога“, поручио је Мандић. Он је такође позвао колеге муслиманске и католичке вјероисповјести да не гласају за закон. „Немојте ове да радите навући ћете велики гријех, десиће се много ружних ствари, десило би се и овог тренутка да није митрополита“, казао је Мандић. Поводом излагања Мандића реаговао је Андрија Поповић из Либералне партије, оцијенивши да је оно што је Мандић изнио оно што се у ватерполу зове „бруталити“: „Не можемо трпјети злослутне анатеме“, поручио је Поповић. Мандић је одговорио да није износио клетве већсамо цитирао оно што су записали Свети Петар и Свети Василије.
  4. Богословију "Светих Кирила и Методија" у Призрену похађа осма генерација будућих богослова. У обновљеној духовној школи је 51 ученик, дошли су не само с Косова и Метохије. Дане Васкршњег поста проводе у продуженим молитвама и честим литургијама. Your browser does not support the HTML5 video tag. Овде се служило Богу практично један миленијум. Када служимо у Љевишкој, осећају се векови који су ту. Тако у Душановом Призрену о својој школи говоре они који православље шире са југа. Из њихових душа као да исијавају речи нашег нобеловца Андрића – Сваки је човек дужан не само завичају. "Ја сам дете које је целог живота било на Косову и желео бих да овде и останем. Зато сам дошао у Призрен да не бих напустио Косово", каже Никола Вуксановић, ученик из Штрпца. Ученик из Лесковца Вељко Стојановић каже да су му други предлагали да Богословију упише у Нишу или Београду, али да је он желео у Призрену. О Призрену, његовим светињама и духовној школи коју су завршили и књижевник Григорије Божовић али и 44. наследник Саве Немањића, патријарх Павле и садашњи Његова светост Иринеј, писали су не само познати. "Призрен је царски град, престоница цара Душана, где су Срби живели, где су стварали, где су подизали цркве, манастире", каже његово преосвештенство владика Теодосије. Богословија у мултинационалном Призрену онована је давне 1871. године. Кроз историју је делила судбину народа. У граду, музеју на ободу Метохије до доласка Мисије Уједињених нација живело је 12.000 Срба. Данас опстаје осамдесетак православаца. У сусрет празнику над празнизницима, Васкрсу, ученици и сви који су у Богословији дане проводе у посту и молитвама. "Богослужења специфичног карактера су само у овом периоду и наравно чешће имамо Свету литургију и само Свето причешће", каже јеромонах Исидор. Богослужи се у Саборном храму Светог Ђорђа али и у другим средњовековним светињама.
  5. 30. септембра служена је света Архијерејска Литургија на којој је началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, у саслужењу Архијереја: Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија (Српска Православна Црква), Архиепископа Лублинског и Челмског г. Авеља (Пољска Православна Црква), Епископа шумперског г. Исаија (Православна Црква Чешке и Словачке), Епископа: врањског г. Пахомија, рашко-призренског г. Теодосија, крушевачког г. Давида, мохачког г. Исихија, диоклијског г. Методија (Српска Православна Црква), Епископа: полошко-кумановског и Местобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима, брегалничког и Местобљуститеља битољског г. Марка, стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида (из Православне Охридске Архиепископије), потом презвитера Спиридона, представника Архиепископа Тиране и целе Албаније г. Анастасија (Православна Црква Албаније), и бројног свештенства из различитих епархија више помесних Цркава. Литургијско торжество са својим појањем увеличали су познати псалти из Р. Србије, Р. Грчке и Р. Бугарске, протопсалт Никола Попмихајлов са хором „Мојсије Петровић“ (Београд), протопсалт Григориос Папаемануил са хором „Доместики“ (Драма) и протопсалт Никола Антонов (Софија). На Литургији је присуствовао и представник Канцеларије за односе са верским заједницама при Влади Р. Србије, г. Марко Николић. Саборном божанственом Тајноводству, које је несумњиво најодговарајући начин прославе једног овако великог јубилеја, претходило је свечано Архијерејско вечерње богослужење, на којем је началствовао Архиепископ Лублински и Челмски г. Авељ, а молитвено су били присутни и више Архијереја. На јутрењем богослужењу началствовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. После одслужене Архијерејске Литургије, за присутни бројни народ била је уприличена трпеза љубави, после које је следио пригодан, свечани програм. Својом надахнутом омилијом, програм је започео Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован. (омилија се налази на следећем линку: http://poa-info.org/arhiepiskop/omilii/20180928-sr.html) У продужењу следило је предавање професорке Ангелики Деликари. (предавање се налази на следећем линку: http://poa-info.org/biblioteka/crkovnaistorija/20180927-sr.html) Свечани програм је садржао и музичке тачке гореспоменутих хорова, као и извођење традиционалних песaма кавалџија из оркестра „Пеце Атанасоски“, са женском вокалном групом при истом оркестру.
  6. Ове 2018. г., навршују се 1000 година од оснивања Охридске Архиепископије 1018. г., од стране византијског императора Василија II Бугароубице. Свеправославно призната канонска црква у Републици Македонији, Православна Охридска Архиепископија обележава овај јубилеј на више и различите начине. Централна прослава 1000 годишњице од оснивања Охридске Архиепископије, са црквеним благолепијем, одржала се 29. и 30. септрембра, у Ставропигијалном манастиру „Свети Јован Златоуст“, Нижепоље, Битољ. 30. септембра служена је света Архијерејска Литургија на којој је началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован, у саслужењу Архијереја: Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија (Српска Православна Црква), Архиепископа Лублинског и Челмског г. Авеља (Пољска Православна Црква), Епископа шумперског г. Исаија (Православна Црква Чешке и Словачке), Епископа: врањског г. Пахомија, рашко-призренског г. Теодосија, крушевачког г. Давида, мохачког г. Исихија, диоклијског г. Методија (Српска Православна Црква), Епископа: полошко-кумановског и Местобљуститеља дебарско-кичевског г. Јоакима, брегалничког и Местобљуститеља битољског г. Марка, стобијског и Местобљуститеља струмичког г. Давида (из Православне Охридске Архиепископије), потом презвитера Спиридона, представника Архиепископа Тиране и целе Албаније г. Анастасија (Православна Црква Албаније), и бројног свештенства из различитих епархија више помесних Цркава. Литургијско торжество са својим појањем увеличали су познати псалти из Р. Србије, Р. Грчке и Р. Бугарске, протопсалт Никола Попмихајлов са хором „Мојсије Петровић“ (Београд), протопсалт Григориос Папаемануил са хором „Доместики“ (Драма) и протопсалт Никола Антонов (Софија). На Литургији је присуствовао и представник Канцеларије за односе са верским заједницама при Влади Р. Србије, г. Марко Николић. Саборном божанственом Тајноводству, које је несумњиво најодговарајући начин прославе једног овако великог јубилеја, претходило је свечано Архијерејско вечерње богослужење, на којем је началствовао Архиепископ Лублински и Челмски г. Авељ, а молитвено су били присутни и више Архијереја. На јутрењем богослужењу началствовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. После одслужене Архијерејске Литургије, за присутни бројни народ била је уприличена трпеза љубави, после које је следио пригодан, свечани програм. Својом надахнутом омилијом, програм је започео Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г.г. Јован. (омилија се налази на следећем линку: http://poa-info.org/arhiepiskop/omilii/20180928-sr.html) У продужењу следило је предавање професорке Ангелики Деликари. (предавање се налази на следећем линку: http://poa-info.org/biblioteka/crkovnaistorija/20180927-sr.html) Свечани програм је садржао и музичке тачке гореспоменутих хорова, као и извођење традиционалних песaма кавалџија из оркестра „Пеце Атанасоски“, са женском вокалном групом при истом оркестру. View full Странице
  7. У суботу 23. јуна делегација Синода канонске Украјинске православне цркве, самоуправног дела Московсе патријаршије посетила је Цариград. Чланови делегације предвођени одеским митрополитом Агатангелом прво су се помолили за мир у Сабору Свете Софије, потoм светињама патријаршијске цркве на Фанару, а затим их је примио Свесвјатејши архиепископ Константинопоља, Новога Рима и васељенски патријарх кир Вартоломеј уз чланове Синода Цариградске цркве, митрополита пергамског Јована Зизјуласа, митрополита Галског Емануила (који је водио разговоре о украјинском питању са помесним црквама) и митрополита Смирне Вартоломеја. Сусрет је почео молитвом коју је предводио васељенски патријарх. Потом се одески митрополит Агатангел у име предстојатеља Украјинске православне цркве г. Онуфрија захвалилио Свесвјатејшем на прилици за братски разговор. Резултате разговора изнео је митрополит бориспољски Антоније, управик послова Украјинске православне цркве. Он је за портал Православни живот нагласио да су разговори били дуги и отворени и нису се тицали само Украјине и Цариграда, већ и мишљења свих помесних цркава. Васељенски патријарх Вартоломеј је нагласио да он не жели да се меша, посебно да на било који начин легализује раскол, већ да пружи помоћ у начину исцељења раскола. Проблем је сложен и може да се реши само придржавањем канонског поретка. Циљ и Фанара и канонске Украјинске православне цркве јесте да се расколници врате у лоно Православне цркве. То није лако, али је у Цариграду наглашено да сви они који шире гласине да је већ написан "Томос о аутокефалији УПЦ" раде против Константинопољске патријаршије.
  8. По материјалима руских, украјинских и грчких црквених сајтова. У суботу 23. јуна делегација Синода канонске Украјинске православне цркве, самоуправног дела Московсе патријаршије посетила је Цариград. Чланови делегације предвођени одеским митрополитом Агатангелом прво су се помолили за мир у Сабору Свете Софије, потoм светињама патријаршијске цркве на Фанару, а затим их је примио Свесвјатејши архиепископ Константинопоља, Новога Рима и васељенски патријарх кир Вартоломеј уз чланове Синода Цариградске цркве, митрополита пергамског Јована Зизјуласа, митрополита Галског Емануила (који је водио разговоре о украјинском питању са помесним црквама) и митрополита Смирне Вартоломеја. Сусрет је почео молитвом коју је предводио васељенски патријарх. Потом се одески митрополит Агатангел у име предстојатеља Украјинске православне цркве г. Онуфрија захвалилио Свесвјатејшем на прилици за братски разговор. Резултате разговора изнео је митрополит бориспољски Антоније, управик послова Украјинске православне цркве. Он је за портал Православни живот нагласио да су разговори били дуги и отворени и нису се тицали само Украјине и Цариграда, већ и мишљења свих помесних цркава. Васељенски патријарх Вартоломеј је нагласио да он не жели да се меша, посебно да на било који начин легализује раскол, већ да пружи помоћ у начину исцељења раскола. Проблем је сложен и може да се реши само придржавањем канонског поретка. Циљ и Фанара и канонске Украјинске православне цркве јесте да се расколници врате у лоно Православне цркве. То није лако, али је у Цариграду наглашено да сви они који шире гласине да је већ написан "Томос о аутокефалији УПЦ" раде против Константинопољске патријаршије. View full Странице
  9. Генералштаб обележио крсну славу НЕДЕЉА, 06. МАЈ 2018, 12:14 -> 13:20 ИЗВОР:РТС, ФОНЕТ Генералштаб Војске Србије обележио је, по први пут, крсну славу, Ђурђевдан, а литургију, која је трајала више од два часа, предводио је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је рекао да се кроз историју српска војска увек бранила, никад није нападала, и да је "уз помоћ Божју, увек побеђивала оне који су нам зло мислили". Обележавање крсне славе у Генералштабу "Надамо се и сада, иако постоје бројни непријатељи, да имамо помоћ Божју. Увек када смо били с Богом, ми смо нешто значилли у свету у коме јесмо. Надамо се да и данас нећемо остати без помоћи руке Божје", истакао је Иринеј. Према оцени патријарха, данашња прва слава Генералштаба Војске Србије је велик догађај и потврђује опредељење "за пут Божји и истину Божју". "Ми се надамо да ћемо и Косово, које је наша велика рана, да сачувамо и одбранимо, да не падне у руке који су га читаво време у прошлости палили и рушили", поручио је Иринеј. Обележавању крсне славе Генералштаба присуствовали су, поред војног врха, и министар одбране Александар Вулин и генерални секретар кабинета председника Србије Никола Селаковић, као лични изасланик Александра Вучића. Обележена слава Генералштаба Војске Србије Изасланик председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије Никола Селаковић и министар одбране Александар Вулин присуствовали су данас обележавању славе Генералштаба Војске Србије, Светог великомученика Георгија - Ђурђевдана, у касарни „Бањица 2“ у Београду. Свету архијерејску литургију служио је Његова светост патријарх српски господин Иринеј. Домаћин и кум славе, која се у Генералштабу обележава први пут, је начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић. Честитајући славу, патријарх Иринеј је рекао да је „ово велики дан у нашој историји”. - Радујем се што сам овде данас са вама. Данас је велики празник који слави сав православни свет. Велико име у нашој цркви. Он је био оно што сте и ви овде присутни – официр високог ранга у тадашњој римској војсци. Нама то улива велику наду да ћемо уз сва недаћа и непријатељства која нас окружују ипак опстати. Јер нисмо сами. Као што је велики апостол Павле говорио – ко ће против нас ако смо са Богом. Ово је прва слава коју слави наш Генералштаб, то је велики догађај и наше опредељење за истину божју. Нека се продужи овај диван пример на нашу будућност у читавој Србији, да будемо близу и сједињени једни са другима, јер наша снага јесте у нашем јединству и слози, поручио је патријарх Иринеј. Генерал Диковић је истакао да је обележавање славе Генералштаба могло много раније да се деси, али је „било потребно време да људи сазре”. - Схватили смо да можемо бити још кориснији себи и другима и кроз веру у Бога, без обзира којој вери припадали. Нису ретки примери у нашој историји да су се раме уз раме са нама борили и војници исламске и католичке вероисповести. И данас смо ми мултиетничка средина и такви ћемо остати на понос свих. Наша традиција и наша снага довели су до тога да ми данас обележавамо славу Генералштаба – Светог Георгија, који је веровао у Бога и није узмицао ни пред толиком силом као што су били царски моћници и који је на крају живот дао за веру. Важно је да наши официри, подофицири и војници верују у Бога, у правду, у државу којој припадају и да буду једнако чврсти као и Свети Георгије. Градећи пут таквог војника потребна нам је ова слава и овај дан, закључио је начелник Генералштаба. Генерал Диковић, у знак сећања на данашњи дан и славу Генералштаба, уручио је патријарху Иринеју плакету Војске Србије у жељи да свештенство, као и до сада, буде ослонац нашег народа у добру и у злу. Такође, главном војном свештенику мајору Слађану Влајићу генерал Диковић, у знак захвалности, уручио је икону Светог Георгија. ФОТОГАЛЕРИЈА: ВИДЕОГАЛЕРИЈА: БЕСЕДА ПЕТРИЈАРХАhttp://www.mod.gov.rs/multimedia/videogalerija/video_mp4/2018_05_06_patrijarh_beseda_1525609444.mp4
  10. Генералштаб обележио крсну славу НЕДЕЉА, 06. МАЈ 2018, 12:14 -> 13:20 ИЗВОР:РТС, ФОНЕТ Генералштаб Војске Србије обележио је, по први пут, крсну славу, Ђурђевдан, а литургију, која је трајала више од два часа, предводио је патријарх Иринеј. Патријарх Иринеј је рекао да се кроз историју српска војска увек бранила, никад није нападала, и да је "уз помоћ Божју, увек побеђивала оне који су нам зло мислили". Обележавање крсне славе у Генералштабу "Надамо се и сада, иако постоје бројни непријатељи, да имамо помоћ Божју. Увек када смо били с Богом, ми смо нешто значилли у свету у коме јесмо. Надамо се да и данас нећемо остати без помоћи руке Божје", истакао је Иринеј. Према оцени патријарха, данашња прва слава Генералштаба Војске Србије је велик догађај и потврђује опредељење "за пут Божји и истину Божју". "Ми се надамо да ћемо и Косово, које је наша велика рана, да сачувамо и одбранимо, да не падне у руке који су га читаво време у прошлости палили и рушили", поручио је Иринеј. Обележавању крсне славе Генералштаба присуствовали су, поред војног врха, и министар одбране Александар Вулин и генерални секретар кабинета председника Србије Никола Селаковић, као лични изасланик Александра Вучића. Обележена слава Генералштаба Војске Србије Изасланик председника Републике Србије и врховног команданта Војске Србије Никола Селаковић и министар одбране Александар Вулин присуствовали су данас обележавању славе Генералштаба Војске Србије, Светог великомученика Георгија - Ђурђевдана, у касарни „Бањица 2“ у Београду. Свету архијерејску литургију служио је Његова светост патријарх српски господин Иринеј. Домаћин и кум славе, која се у Генералштабу обележава први пут, је начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић. Честитајући славу, патријарх Иринеј је рекао да је „ово велики дан у нашој историји”. - Радујем се што сам овде данас са вама. Данас је велики празник који слави сав православни свет. Велико име у нашој цркви. Он је био оно што сте и ви овде присутни – официр високог ранга у тадашњој римској војсци. Нама то улива велику наду да ћемо уз сва недаћа и непријатељства која нас окружују ипак опстати. Јер нисмо сами. Као што је велики апостол Павле говорио – ко ће против нас ако смо са Богом. Ово је прва слава коју слави наш Генералштаб, то је велики догађај и наше опредељење за истину божју. Нека се продужи овај диван пример на нашу будућност у читавој Србији, да будемо близу и сједињени једни са другима, јер наша снага јесте у нашем јединству и слози, поручио је патријарх Иринеј. Генерал Диковић је истакао да је обележавање славе Генералштаба могло много раније да се деси, али је „било потребно време да људи сазре”. - Схватили смо да можемо бити још кориснији себи и другима и кроз веру у Бога, без обзира којој вери припадали. Нису ретки примери у нашој историји да су се раме уз раме са нама борили и војници исламске и католичке вероисповести. И данас смо ми мултиетничка средина и такви ћемо остати на понос свих. Наша традиција и наша снага довели су до тога да ми данас обележавамо славу Генералштаба – Светог Георгија, који је веровао у Бога и није узмицао ни пред толиком силом као што су били царски моћници и који је на крају живот дао за веру. Важно је да наши официри, подофицири и војници верују у Бога, у правду, у државу којој припадају и да буду једнако чврсти као и Свети Георгије. Градећи пут таквог војника потребна нам је ова слава и овај дан, закључио је начелник Генералштаба. Генерал Диковић, у знак сећања на данашњи дан и славу Генералштаба, уручио је патријарху Иринеју плакету Војске Србије у жељи да свештенство, као и до сада, буде ослонац нашег народа у добру и у злу. Такође, главном војном свештенику мајору Слађану Влајићу генерал Диковић, у знак захвалности, уручио је икону Светог Георгија. ФОТОГАЛЕРИЈА: ВИДЕОГАЛЕРИЈА: БЕСЕДА ПЕТРИЈАРХАhttp://www.mod.gov.rs/multimedia/videogalerija/video_mp4/2018_05_06_patrijarh_beseda_1525609444.mp4 View full Странице
  11. Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је обележио славу _ Светог Саву просветитеља српског. Славље је започето Светом литургијом у факултетској цркви Светог Јована Богослова. Потом је у Великом амфитеатру ПБФ одржана Свечана академија у присуству представника Универзитета, Римокатоличке цркве и бројних интелектуалаца, као и студената факултета. Овогодишњу беседу произнео је декан факултета протојереј ставрофор професор доктор Предраг Пузовић. Он је истакао три извора светости Светитеља Саве. То су његова вера у Господа Исуса Христа, опит Свете Горе Атонске, и утемељење Српске аутокефалне цркве чију 800. годишњицу почињемо да обележавамо од ове године. Његова Светост патријарх српски господин Иринеј у свом Поздравном слову нагласио је да је дан Светога Саве наш највећи национални празник јер смо Светим Савом везани за Господа Христа. Свјатејши патријарх је пожелео добродошлицу свима који су дошли у Богословски факултет као црквени дом у коме се на најбољи начин спремају будући служитељи наше Свете Цркве.
  12. Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је обележио славу _ Светог Саву просветитеља српског. Славље је започето Светом литургијом у факултетској цркви Светог Јована Богослова. Потом је у Великом амфитеатру ПБФ одржана Свечана академија у присуству представника Универзитета, Римокатоличке цркве и бројних интелектуалаца, као и студената факултета. Овогодишњу беседу произнео је декан факултета протојереј ставрофор професор доктор Предраг Пузовић. Он је истакао три извора светости Светитеља Саве. То су његова вера у Господа Исуса Христа, опит Свете Горе Атонске, и утемељење Српске аутокефалне цркве чију 800. годишњицу почињемо да обележавамо од ове године. Његова Светост патријарх српски господин Иринеј у свом Поздравном слову нагласио је да је дан Светога Саве наш највећи национални празник јер смо Светим Савом везани за Господа Христа. Свјатејши патријарх је пожелео добродошлицу свима који су дошли у Богословски факултет као црквени дом у коме се на најбољи начин спремају будући служитељи наше Свете Цркве. View full Странице
  13. Египат, Јордан, Сирија и Палестина најопасније су земље на свету за хришћане. Исламисти су пред остварењем циља – потпуног истребљење и протеривања верника из земаља у којима би хришћанство настало. Овако описује грчки православни монах мучење у Светој земљи. Како изгледа живот међу муслиманским Палестинцима, описује игуман грчког православног манастира на западном Јордану ( погледај у видео запису.) Јеротеј је најстарији члан манастира Теодосиос, који је само 11 километара удаљен од Витлејема, и налази се у близини града Балт Сахур и основан је у 476. години од стране монаха Теодосија. Игуман Јеротеј живи од шездесетих година у Светој земљи, а 40 година је игуман манастира Светог Теодосија. За ових 40 година, премлаћиван је, гоњен и прећено му је. Од удараца које сам задобијао, постао сам потпуно глув на једно ухо, на ово друго могу још мало да чујем. Након што ме је ударао бивши градоначелник града, од тада имам проблема са мојим десним оком. Успео је да ми ноктима отвори на образу, урођену брадавицу коју имам на лицу, говори он. Они су ми ломили руку, био сам дуго времена спречен да служим, други пут ломили су ми ногу. Покушали су да ме спаљују живога заједно са монахињама. Копали су рупу изван манастира и желели су да ме сахране жива. Оставили су нас само зато што су монахиње и друге жене које су дошле вриштале. Да будемо каменовани то је потпуно нормално. Они стално бацају камење, пљују на нас и понижавају нас у јавности. Ове ствари су као добро јутро за нас. Слава Богу“, закључује стари монах свој опис. Игуман Јеротеј је једноставан човек, понизан, непопустљив и благословљен дубоком непоколебљивом вером која му је помогла да преживи бруталне нападе из прошлих деценија од стране исламскиста. Прича о Игуману Јеротеју је једана од многих које могу да кажу монаси на Блиском Истоку. У протеклих 15 година, прогон хришћана поново је убрзан, данас само 3 до 4 посто верника живи у некада хришћанским земљама. У 20. веку, њихов удео је и даље било 20 посто. али то више није тако. Најистакнутији представник хришћанске вере, папа Франциско, као да игнорише жалбе хришћана. Он прибегава састанцима са представницима ислама, али питање је да ли заједнички позиви на толеранцију, помажу прогоњеним хришћанима?. Тако је папа у писму имаму Универзитета Ал-Ахар Ахмад Ал-Таибу обећао да ће наставити да врши притисак за унапређивање двојног решења и разјашњење статуса Јерусалима, који има посебно значење за све три свјетске религије. Извор: Монаси из Витлејема
  14. Египат, Јордан, Сирија и Палестина најопасније су земље на свету за хришћане. Исламисти су пред остварењем циља – потпуног истребљење и протеривања верника из земаља у којима би хришћанство настало. Овако описује грчки православни монах мучење у Светој земљи. Како изгледа живот међу муслиманским Палестинцима, описује игуман грчког православног манастира на западном Јордану ( погледај у видео запису.) Јеротеј је најстарији члан манастира Теодосиос, који је само 11 километара удаљен од Витлејема, и налази се у близини града Балт Сахур и основан је у 476. години од стране монаха Теодосија. Игуман Јеротеј живи од шездесетих година у Светој земљи, а 40 година је игуман манастира Светог Теодосија. За ових 40 година, премлаћиван је, гоњен и прећено му је. Од удараца које сам задобијао, постао сам потпуно глув на једно ухо, на ово друго могу још мало да чујем. Након што ме је ударао бивши градоначелник града, од тада имам проблема са мојим десним оком. Успео је да ми ноктима отвори на образу, урођену брадавицу коју имам на лицу, говори он. Они су ми ломили руку, био сам дуго времена спречен да служим, други пут ломили су ми ногу. Покушали су да ме спаљују живога заједно са монахињама. Копали су рупу изван манастира и желели су да ме сахране жива. Оставили су нас само зато што су монахиње и друге жене које су дошле вриштале. Да будемо каменовани то је потпуно нормално. Они стално бацају камење, пљују на нас и понижавају нас у јавности. Ове ствари су као добро јутро за нас. Слава Богу“, закључује стари монах свој опис. Игуман Јеротеј је једноставан човек, понизан, непопустљив и благословљен дубоком непоколебљивом вером која му је помогла да преживи бруталне нападе из прошлих деценија од стране исламскиста. Прича о Игуману Јеротеју је једана од многих које могу да кажу монаси на Блиском Истоку. У протеклих 15 година, прогон хришћана поново је убрзан, данас само 3 до 4 посто верника живи у некада хришћанским земљама. У 20. веку, њихов удео је и даље било 20 посто. али то више није тако. Најистакнутији представник хришћанске вере, папа Франциско, као да игнорише жалбе хришћана. Он прибегава састанцима са представницима ислама, али питање је да ли заједнички позиви на толеранцију, помажу прогоњеним хришћанима?. Тако је папа у писму имаму Универзитета Ал-Ахар Ахмад Ал-Таибу обећао да ће наставити да врши притисак за унапређивање двојног решења и разјашњење статуса Јерусалима, који има посебно значење за све три свјетске религије. Извор: Монаси из Витлејема View full Странице
  15. Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска
  16. У манастиру Јасеновац положен је камен темељац и освештани темељи Параклиса посвећеном Новомученицима јасеновачким. На литургији, коју су служили епископ пакрачко-славонски Јован и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, окупили су се бројни Срби повратници у Западну Славонију. Почетком 90-их година прошлог вијека, на подручју Западне Славоније живјело је преко 100 хиљада Срба. Рат је промијенио све. Већина Срба тада је напустила домове и спас пронашла у Републици Српској и Србији. На вијековна огњишта, до данас, вратили су се ријетки. „Све је старо и мање-више сви пензије имају. А мало има пољопривредника у нашем селу“, рекла је Милица Влаисављевић из Трнаве. „Враћа се мало људи. Управо из тог разлога што нема се запослења и тешко се живи“. истакла је предсједник Кола српских сестара из Медара Бранка Милојковић. „Дијелимо добро и зло са хрватским становништвом“ воле да кажу Срби повратници. Међутим, много им је теже него Хрватима – јер за њих нема посла у државним предузећима, а путеви и остала комунална инфраструктура у српским селима веома је лоша. Ипак, мали помак осјећа се у школству. „То је модел Ц, додатна настава, два сата недјељно, у Пакрацу. И сматрамо да је неопходно да наша дјеца науче ћирилицу, да науче основу о нашем средњем вијеку“, поручио је замјеник градоначелнице Пакраца Никола Ивановић. Извор: РТРС Бесједе Митрополита Амфилохија и епископа Јована – Радио Светигора Извор: Митрополија Црногорско-приморска View full Странице
  17. Mihailo: Da nije Božića ne bi bilo ni nas U crkvi Ivana Crnojevića na Cetinju, božićnu liturgiju služio je mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo. Sa božićne liturgije na Cetinju (Screenshot TVCG) On je poželio da rođenje Hristovo donese svaku radost, uspjeh i zadovoljstvo. "Božić je najviši praznik koji postoji na zemlji, za sve hrišćane, da nije bilo Božića rođenja i vaskrsenja ne bi bilo ni nas, a da nije bilo krštenja, Sveti Jovan Krstitelj koji je krstio gospoda Isusa Hrista na rijeci Jordan, ne bi ni mi danas bili kršteni ni hrišćani", kazao je mitropolit Mihailo. http://www.rtcg.me/upload/boxFileData/2018/01/7/262330/cpc.mp4 Božićna liturgija u hramu u Podgorici Pravoslavni vjernici u Crnoj Gori danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić. U više crnogorskih gradova jutros su održane božićne liturgije, ali, kao i nekoliko prethodnih godina, pravoslavni vjernici su podijeljeni na one koji podržavaju mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve i Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC). Foto: Anadolija U Hramu Hristovog Vaskresenja u Podgorici mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije sa sveštenstvom služio je Svetu arhijerejsku liturgiju. Veliki broj vjernika prisustvovao je jutrošnjoj liturgiji, a kao gosti, prisustvovali su i vjerski velikodostojnici Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori. Foto: Anadolija Mitropolit Amfilohije je u svojoj božićnoj poruci kazao da današnji praznik priziva sve ljude da se vrate toj svjetlosti. "Božić je dan koji nas uči da obnavljamo svetinju u svom srcu, da proslavljamo pravog Boga, na mir Božiji nas priziva i da među sobom imamo blagu, blagoslovenu i dobru volju. To je ono na šta nas priziva ovaj praznik", navodi se u poruci mitropolita Amfilohija. Foto: Anadolija Proslava Božića počela je juče, na Badnji dan. Tada domaćin, u seoskim pravoslavnim sredinama, odlazi u šumu po hrastovo drvo, badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svjetlost i toplotu koja grije i zbližava ukućane. U više crnogorskih gradova, na Badnje veče, naložena su dva badnjaka. Jedan u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, dok su drugi naložili vjernici Crnogorske pravoslavne crkve. Odvojene božićne proslave u Crnoj Gori traju od 1994. godine. Foto: Anadolija Božiću prethodi post od 40 dana, a na dan praznika trpeza je bogata i mrsna. Na ovaj praznik pravoslavni vjernici pozdravljaju se sa “Hristos se rodi”, a odgovara se sa “Vaistinu se rodi”. Božić se slavi tri dana. Pravoslavnim vjernicima Božić su čestitali predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Duško Marković i predsjednik Skupštine Ivan Brajović. Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija
  18. На свом сајту РТ Црна Гора је прво дала извјештај са парасинагогалног Дедеићевог скупа на Цетињу на коме је присуствовало неколико људи, праћено снимком на коме се види да су при крају службе доведена нека ђеца да приме пакетиће, а потом је дат извјештај са фотографијама вељелијепног литургијског торжества у Подгорици илустрован фотографијама агенције Анадолија, без видео прилога, а и извјештај се највећим дијелом није односио на литургију у Подгорици, у којој је учествовало више хиљада људи. Mihailo: Da nije Božića ne bi bilo ni nas U crkvi Ivana Crnojevića na Cetinju, božićnu liturgiju služio je mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo. Sa božićne liturgije na Cetinju (Screenshot TVCG) On je poželio da rođenje Hristovo donese svaku radost, uspjeh i zadovoljstvo. "Božić je najviši praznik koji postoji na zemlji, za sve hrišćane, da nije bilo Božića rođenja i vaskrsenja ne bi bilo ni nas, a da nije bilo krštenja, Sveti Jovan Krstitelj koji je krstio gospoda Isusa Hrista na rijeci Jordan, ne bi ni mi danas bili kršteni ni hrišćani", kazao je mitropolit Mihailo. http://www.rtcg.me/upload/boxFileData/2018/01/7/262330/cpc.mp4 Božićna liturgija u hramu u Podgorici Pravoslavni vjernici u Crnoj Gori danas slave najradosniji hrišćanski praznik Božić. U više crnogorskih gradova jutros su održane božićne liturgije, ali, kao i nekoliko prethodnih godina, pravoslavni vjernici su podijeljeni na one koji podržavaju mitropoliju crnogorsko-primorsku Srpske pravoslavne crkve i Crnogorsku pravoslavnu crkvu (CPC). Foto: Anadolija U Hramu Hristovog Vaskresenja u Podgorici mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije sa sveštenstvom služio je Svetu arhijerejsku liturgiju. Veliki broj vjernika prisustvovao je jutrošnjoj liturgiji, a kao gosti, prisustvovali su i vjerski velikodostojnici Rimokatoličke crkve u Crnoj Gori. Foto: Anadolija Mitropolit Amfilohije je u svojoj božićnoj poruci kazao da današnji praznik priziva sve ljude da se vrate toj svjetlosti. "Božić je dan koji nas uči da obnavljamo svetinju u svom srcu, da proslavljamo pravog Boga, na mir Božiji nas priziva i da među sobom imamo blagu, blagoslovenu i dobru volju. To je ono na šta nas priziva ovaj praznik", navodi se u poruci mitropolita Amfilohija. Foto: Anadolija Proslava Božića počela je juče, na Badnji dan. Tada domaćin, u seoskim pravoslavnim sredinama, odlazi u šumu po hrastovo drvo, badnjak. Uveče se badnjak stavlja na ognjište, jer hrastovo granje na vatri simbolizuje svjetlost i toplotu koja grije i zbližava ukućane. U više crnogorskih gradova, na Badnje veče, naložena su dva badnjaka. Jedan u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, dok su drugi naložili vjernici Crnogorske pravoslavne crkve. Odvojene božićne proslave u Crnoj Gori traju od 1994. godine. Foto: Anadolija Božiću prethodi post od 40 dana, a na dan praznika trpeza je bogata i mrsna. Na ovaj praznik pravoslavni vjernici pozdravljaju se sa “Hristos se rodi”, a odgovara se sa “Vaistinu se rodi”. Božić se slavi tri dana. Pravoslavnim vjernicima Božić su čestitali predsjednik Crne Gore Filip Vujanović, premijer Duško Marković i predsjednik Skupštine Ivan Brajović. Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija Foto: Anadolija View full Странице
  19. Епископ Јован се у току Свете Службе Божије новим монахињима и целом верном народу обратио пригодном и богонадахнутом беседом у којој је посебно истакао да је монашки подвиг у суштини хришћански позив да се Богу служи у пуноћи и савршенству. У току Свете Литургије највећи део монаштва и верног народа који се окупио на овом освештаном и светом Сабрању, приступио је Светој Тајни Причешћа. На крају Службе Божије, Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, одржао је и трогодишњи Парастос блаженог спомена настојатељици благовештењске обитељи, игуманији Михаили (Кнежевић). После Литургије, Епископ Јован одржао је и Мали Помен покрај гроба игуманије Михаиле, а затим је освештао новопостројену манастирску продавницу. Величанствено духовно славље у манастиру Благовештење, које је на дан Преподобног Саве Освећеног крунисано монашањем три сестре ове древне Свете Обитељи, настављено је и трпезом хришћанске љубави које су спремиле вредне руке Благовештењских монахиња и послушница. На крају ћемо у најкраћим цртама рећи само по неку реч о новозамонашеним сестрама манастира Благовештење - Ани, Пелагији и Дарији. Монахиња Ана (Харди), у мирјанству такође Ана, рођена је 1979. године у Београду, од оца Дарка и мајке Славице. Спортску Гимназију завршила је у Београду, а студирала је и на Православном Богословском Факултету у свом родном граду. По Промислу Божијем, још за живота покојне игуманије Михаиле (Кнежевић), а по жељи и аманету мати Михаиле, послушници Ани је било одређено задржати своје раније име. Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, прихватио је тај аманет покојне игуманије Михаиле, па је монахињи Ани задржао њено раније име, и после монашења. Као послушница провела је у манастиру преко 3 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Ане (Харди) је Света и Праведна Ана, Мајка Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије. Монахиња Пелагија (Ловреновић), у мирјанству Светлана, рођена је 1958. године, такође у Београду, од родитеља Николе и Славице. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Београду. У манастиру је као послушница провела скоро четири године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Пелагије (Ловреновић) је Преподобна Пелагија Антиохијска, знаменита покајница и подвижница из петог века. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Decembar2017/blagovestenje18122017.mp3 Монахиња Дарија (Михајловић), рођена је 1972. године у Стопањи поред Трстеника, од родитеља Ратка и Мирјане. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Трстенику. У манастиру је као послушница провела око 4 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Дарије (Михајловић) је Света Мученица Дарија, дивна светитељка и страдалница за Христа, која је у Риму, крајем трећег века, храбро претрпела најтежа мучења и пострадала за њеног Небеског Женика - Господа Исуса. ФОТО-ГАЛЕРИЈА
  20. Преосвештени Владика шумадијски Г. Јован, служио је на дан Преподобног Саве Освећеног, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Благовештење на Руднику. У препуној манастирској капели Св. архангела Михаила, Епископу Јовану су саслуживали настојатељ манастира Пиносава игуман Петар (Драгојловић), парох страгарски протојереј Јован Биберџић, јеромонах Мардарије (Јокић) и свештеник Александар Глишић, парох великоцрљенски. Молитвено и Евхаристијско сабрање, увеличало је и многобројно монаштво из Епархије шумадијске. У току Свете Литургије Преосвећени Владика Јован је у чин Мале Схиме замонашио три искушенице манастира Благовештење - Ану, Светлану и Данијелу, које су на монашењу добиле монашка имена - Ана, Пелагија и Дарија. Епископ Јован се у току Свете Службе Божије новим монахињима и целом верном народу обратио пригодном и богонадахнутом беседом у којој је посебно истакао да је монашки подвиг у суштини хришћански позив да се Богу служи у пуноћи и савршенству. У току Свете Литургије највећи део монаштва и верног народа који се окупио на овом освештаном и светом Сабрању, приступио је Светој Тајни Причешћа. На крају Службе Божије, Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, одржао је и трогодишњи Парастос блаженог спомена настојатељици благовештењске обитељи, игуманији Михаили (Кнежевић). После Литургије, Епископ Јован одржао је и Мали Помен покрај гроба игуманије Михаиле, а затим је освештао новопостројену манастирску продавницу. Величанствено духовно славље у манастиру Благовештење, које је на дан Преподобног Саве Освећеног крунисано монашањем три сестре ове древне Свете Обитељи, настављено је и трпезом хришћанске љубави које су спремиле вредне руке Благовештењских монахиња и послушница. На крају ћемо у најкраћим цртама рећи само по неку реч о новозамонашеним сестрама манастира Благовештење - Ани, Пелагији и Дарији. Монахиња Ана (Харди), у мирјанству такође Ана, рођена је 1979. године у Београду, од оца Дарка и мајке Славице. Спортску Гимназију завршила је у Београду, а студирала је и на Православном Богословском Факултету у свом родном граду. По Промислу Божијем, још за живота покојне игуманије Михаиле (Кнежевић), а по жељи и аманету мати Михаиле, послушници Ани је било одређено задржати своје раније име. Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, прихватио је тај аманет покојне игуманије Михаиле, па је монахињи Ани задржао њено раније име, и после монашења. Као послушница провела је у манастиру преко 3 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Ане (Харди) је Света и Праведна Ана, Мајка Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије. Монахиња Пелагија (Ловреновић), у мирјанству Светлана, рођена је 1958. године, такође у Београду, од родитеља Николе и Славице. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Београду. У манастиру је као послушница провела скоро четири године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Пелагије (Ловреновић) је Преподобна Пелагија Антиохијска, знаменита покајница и подвижница из петог века. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Decembar2017/blagovestenje18122017.mp3 Монахиња Дарија (Михајловић), рођена је 1972. године у Стопањи поред Трстеника, од родитеља Ратка и Мирјане. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Трстенику. У манастиру је као послушница провела око 4 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Дарије (Михајловић) је Света Мученица Дарија, дивна светитељка и страдалница за Христа, која је у Риму, крајем трећег века, храбро претрпела најтежа мучења и пострадала за њеног Небеског Женика - Господа Исуса. ФОТО-ГАЛЕРИЈА View full Странице
×
×
  • Креирај ново...