Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'вече'.
Found 27 results
-
Књижевно вече Владике Григорија и Нелета Карајлића у Штутгарту
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
-
Коринђање - На Бадње вече долазе нам деца коринђаши
Ромејац је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
ОБИЧАЈИ У БАНАТУ ЈЕДИНСТВЕНИ У СРБИЈИ: На Бадње вече долазе нам деца коринђаши Божићни обичаји у Банату јединствени су у Србији. На вратима домаћина певају кратке, шаљиве песме САВРЕМЕНИ начин живота у градским срединама јесте изменио начин обележавања најрадоснијег празника, али није потпуно избрисао старе народне обичаје у северном и средњем Банату. Тамо још увек деца на Бадње вече долазе на врата домаћина и певајући им кратке, често врло шаљиве песме, налик бећарцима, најављују сутрашњи Божић. Овај ритуални обилазак најмлађих по комшилуку назива се коринђање. За коринђање су карактеристичне две ствари, певање и даривање. Деци се дају воће, разни ситни слаткиши, бомбоне и чоколадице, а у новије време и ситан новац. - Обичај је да деца на врата домаћина увек долазе у групама, обавезно питају да ли је слободно коринђати и тек када добију потврдан одговор, почињу да певају, заједно или појединачно или само једно од њих. Певају кратке, лако памтљиве и певљиве песмице, а често и шаљиве, налик бећарцима. Домаћин или домаћица се мало шале са њима, а онда их дарују. Обавезно се дарује свако дете, јер свако од њих има своју кесу или торбицу за поклоне. Никог не треба изоставити. Сваки коринђаш из групе треба да добије нешто, па макар то била једна јабука или две бомбонице - објашњава етнолог Славица Гајић из Народног музеја Кикинда. Сваки дар има посебну симболику, па је јабука симбол здравља, орах симболише претке, а слаткиш сладак и леп живот. У коринђање иду само деца узраста од три - четири године, па до раног пубертета. Некада је коринђање било карактеристично само за православце, али су и мађарска деца ишла с православном да коринђају, тако да у новије време мали коринђаши иду по комшилуку и пред католички и пред православни Божић. Уколико коринђаши уочи католичког Божића, дакле 24. децембра, покуцају или позвоне на врата домаћина који Божић слави 7. јануара, он ће их љубазно замолити да дођу у јануару. Деца се неће наљутити ако их неко врати. - Домаћини који желе да приме коринђаше, а живе у кућама, на Бадње вече требало би да откључају капије како би коринђаши могли да дођу до врата. Деца су се некада давно маскирала и гаравила лице, али се одавно више не маскирају. Коринђање се задржало још само у северном и средњем Банату - каже етнолог Славица Гајић. Коринђаши у комшилук одлазе са првим сумраком, а када оду групе деце у кућама се служи вечера, која је на Бадње вече обавезно посна. На столу су традиционално пасуљ на уљу, риба, "насуво с маком", односно резанци с маком, ораси, суве шљиве, смокве и друго воће. ЧАВРЉАЊЕ Стари назив коринђање употребљава се у Банату када неко нешто понавља више пута, односно чаврља. Најчешћа коринђашка песмица је: "Ја сам мали Ива, трчим преко њива, њива се зелени, газда се весели, дај газда ораха и ракије, ево Божић код капије". Некада коринђаши само кажу: "Ја сам мали коринђаш, дај ми газда шта имаш". http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:770231-ОБИЧАЈИ-У-БАНАТУ-ЈЕДИНСТВЕНИ-У-СРБИЈИ-На-Бадње-вече-долазе-нам-деца-коринђаши -
.thumb.png.cacd54bc35daf66be124345a384a4c0c.png)
Вече поезије с Матијом Бећковићем
JESSY је објавио/ла Забележени догађај у календару у Community Calendar
У Свечаној сали Дома Војске Србије 2. октобра 2018. године у 19 часова академик Матија Бећковић говориће поезију, по којој је познат домаћој и светској књижевној сцени. Кроз вече стихова и емоција публика ће још једном моћи да чује поеме „Вера Павладољска“ , „Ћераћемо се још“, стихове „Кад дођеш у било који град“ и бројне друге које су Матију Бећковића уврстиле у изузетне писце са ових простора. Више од две деценије аутор стихова говори поезију и приход поклања у хуманитарне сврхе, непогрешиво пуни сале публиком и тако доказује да лепа књижевна реч није изашла из моде и да још увек увелико привлачи публику. Медија центар „Одбрана“ ово вече поклања својим верним посетиоцима. Улаз је слободан. Извор: Медија центар "Одбрана" -
Зајечар: Одржано поетско вече у "Гостопримници"
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
На молбу песника, поетско вече под називом Златни пресек је отворио Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион, који је изразио радост што песме у Гостопримници публици представља један изузетно упешан зајечарски аутор. О богатом дугогодишњем стваралаштву Ивана Потића, израженом кроз више објављених књига прича и песама говорио је Стеван Д. Јовановић. Посетиоци су били у прилици да чују песме по избору аутора, али и да поставе питања на различите теме сагледавања улоге човека у овоме времену и друштвеним збивањима која нас окружују, обликоване виђењем песника. И овога пута, као и протеклих скоро годину дана, Гостопримница је била место значајних културних дешавања у Зајечару, у којима су уживали сви они који духовни живот неодвојиво повезују са уметношћу и сваким обликом културног стваралаштва. У њој су гостовали бројни предавачи, али и уметници из света филма, музике, књижевности, ликовног ставаралаштва…који су се представили својим разноврсним програмима духовне и културне тематике, чиме је духовно – мисионарски центар Епархије тимочке оправдао своје постојање. Извор: Епархија тимочка -
Зајечар: Одржано поетско вече у "Гостопримници"
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У оквиру летњег програма културних вечери у Духовно – мисионарском центру Гостопримница одржано је још једно поетско вече које је овога пута припало зајечарском песнику Ивану Потићу. На молбу песника, поетско вече под називом Златни пресек је отворио Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион, који је изразио радост што песме у Гостопримници публици представља један изузетно упешан зајечарски аутор. О богатом дугогодишњем стваралаштву Ивана Потића, израженом кроз више објављених књига прича и песама говорио је Стеван Д. Јовановић. Посетиоци су били у прилици да чују песме по избору аутора, али и да поставе питања на различите теме сагледавања улоге човека у овоме времену и друштвеним збивањима која нас окружују, обликоване виђењем песника. И овога пута, као и протеклих скоро годину дана, Гостопримница је била место значајних културних дешавања у Зајечару, у којима су уживали сви они који духовни живот неодвојиво повезују са уметношћу и сваким обликом културног стваралаштва. У њој су гостовали бројни предавачи, али и уметници из света филма, музике, књижевности, ликовног ставаралаштва…који су се представили својим разноврсним програмима духовне и културне тематике, чиме је духовно – мисионарски центар Епархије тимочке оправдао своје постојање. Извор: Епархија тимочка View full Странице -
Свечано вече у Берну у част Патријарха српског Иринеја
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Част нашој Цркви и Његовој Светости својим присуством указали су Митрополит Француске и Западне и Јужне Европе г. Игнатије (Антиохијска Патријаршија), Митрополит западноевропски г. Јосиф (Румунска Православна Црква), римокатолички бискуп др Феликс Гмур, старокатолички бискупи др Харалд Рајн и др Ханс Герни, председник Швајцарске Реформаторске Цркве др Готфрид Лохер, градоначелник Берна г. Алек фон Графенрид, представник Швајцарској савезног одељења за миграцију и интеграцију др Михаел Хекендорн, амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Швајцарској др Снежана Јанковић и г. Анђелко Граховац, представници Цркава, чланови управе Црквене општине Берн и чланице Кола српских сестара из ове парохије. У пригодном обраћању званицама Његова Светост захвалио је свима који се труде и помажу мисији Српске Православне Цркве и интеграцији српског народа у Швајцарској. Свјатјејши Патријарх изразио је дивљење пријемом на који је наишао како код српског народа тако и код представника других Цркава и свима упутио своје благослове. Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- српског
- патријарха
- (и још 5 )
-
Свечано вече у Берну у част Патријарха српског Иринеја
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Српска православна црквена општина Берн организовала је 3. септембра 2018. године свечану вечеру у част Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја а поводом освећења храма Светих Кирила и Методија у Берну. Част нашој Цркви и Његовој Светости својим присуством указали су Митрополит Француске и Западне и Јужне Европе г. Игнатије (Антиохијска Патријаршија), Митрополит западноевропски г. Јосиф (Румунска Православна Црква), римокатолички бискуп др Феликс Гмур, старокатолички бискупи др Харалд Рајн и др Ханс Герни, председник Швајцарске Реформаторске Цркве др Готфрид Лохер, градоначелник Берна г. Алек фон Графенрид, представник Швајцарској савезног одељења за миграцију и интеграцију др Михаел Хекендорн, амбасадори Србије и Босне и Херцеговине у Швајцарској др Снежана Јанковић и г. Анђелко Граховац, представници Цркава, чланови управе Црквене општине Берн и чланице Кола српских сестара из ове парохије. У пригодном обраћању званицама Његова Светост захвалио је свима који се труде и помажу мисији Српске Православне Цркве и интеграцији српског народа у Швајцарској. Свјатјејши Патријарх изразио је дивљење пријемом на који је наишао како код српског народа тако и код представника других Цркава и свима упутио своје благослове. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
НАЈАВА Online на Поуке.орг: Песничко вече о Косову и Метохији у Крушевцу, недеља 2. септембар у 18:30
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Пренос можете пратити на профилу Животије Утешановић на фејсбуку или овде на сајту View full Странице -
НАЈАВА Online на Поуке.орг: Песничко вече о Косову и Метохији у Крушевцу, недеља 2. септембар у 18:30
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Култура
-
НАЈАВА: Песничко вече о Косову и Метохији, црква светог Ђорђа у Крушевцу, недеља, 2. септембар у 18:30
Поуке.орг инфо је објавио/ла Забележени догађај у календару у Community Calendar
-
Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици
александар живаљев је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици 20. априла 2018. ЗВУЧНИ ЗАПИС00 Преузмите аудио датотеку У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар. -
Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици
александар живаљев је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици 20. априла 2018. ЗВУЧНИ ЗАПИС00 Преузмите аудио датотеку У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар. View full Странице -
(ВИДЕО) Вече гусала на Православном Богословском Факултету
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Култура
-
(ВИДЕО) Вече гусала на Православном Богословском Факултету
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
View full Странице -
Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” одржаће концерт „Вече Моцарта“, у понедељак 26. марта у 20 часова, у Дому Војске Србије у Београду. Солисти су сопрани Биљана Стефансон и Љиљана Јовановић и пијаниста Лука Милосављевић, а оркестром ће дириговати маестро Павле Медаковић. У програму концерта, који припада циклусу „Одабрали смо за вас“, је увертира из Моцартове опере „Отмица из Сараја”, његове чувене арије и дуети за колоратурне сопране, као и Клавирски концерт у Бе дуру. Улазнице, по цени од 200 динара, можете купити на благајни Ансамбла „Станислав Бинички” у Дому Војске Србије.
-
Донаторско вече за српске школе на Косову и Метохији
JESSY је објавио/ла a Странице у Вести са Косова и Метохије
Министар просвете, науке и технолошклог развоја Младен Шарчевић посету јужној покрајини започео је састанком са директорима 33 средње школе са Косова и Метохије. Састанку су присуствовали помоћник министра за средње образовање и васпитање и образовање одраслих Александар Пајић, помоћница директора Канцеларије за КиМ Слађана Марковић Стојановић и руководилац школске управе за КиМ Јасмина Дедић. Састанак је одржан у згради Ректората Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Министар је потом разговарао са ректором Радетом Грбићем и студентима тог универзитета. Након састанака, министар Шарчевић је најавио да ће 30. јануара у Београду у хотелу Палас бити одржано донаторско вече на коме ће бити прикупљена помоћ за српске школе на Косову и Метохији. -Већ се јавио велики број привредника и очекујемо да формирамо фондове трајног карактера, посебне девизне и динарске рачуне за убрзавање помоћи српским школама, поручио је овом риликом министар Шарчевић.. Извор: mpn.gov.rs Косово и Метохија-
- 2
-
-
-
- донаторско
- вече
- (и још 4 )
-
Донаторско вече за српске школе на Косову и Метохији
JESSY је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Министар просвете, науке и технолошклог развоја Младен Шарчевић посету јужној покрајини започео је састанком са директорима 33 средње школе са Косова и Метохије. Састанку су присуствовали помоћник министра за средње образовање и васпитање и образовање одраслих Александар Пајић, помоћница директора Канцеларије за КиМ Слађана Марковић Стојановић и руководилац школске управе за КиМ Јасмина Дедић. Састанак је одржан у згради Ректората Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Министар је потом разговарао са ректором Радетом Грбићем и студентима тог универзитета. Након састанака, министар Шарчевић је најавио да ће 30. јануара у Београду у хотелу Палас бити одржано донаторско вече на коме ће бити прикупљена помоћ за српске школе на Косову и Метохији. -Већ се јавио велики број привредника и очекујемо да формирамо фондове трајног карактера, посебне девизне и динарске рачуне за убрзавање помоћи српским школама, поручио је овом риликом министар Шарчевић.. Извор: mpn.gov.rs Косово и Метохија View full Странице -
Небогоугодно Бадње вече у Белошевцу (видео)
александар живаљев је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
-
Небогоугодно Бадње вече у Белошевцу (видео)
александар живаљев је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Збивања у Белошевцу код Крагујевца, око, сада већ фамозног свештеника Саше Огњеновића, добила су синоћ, на Бадње вече, своју надамо се кулминацију, када су парохијани прекинули гласним негодовањем на служашче и повицима "Вратите нам Сашу" налагања Бадњака. Наша нада да ће разум и ред превагнути, заснована су на једноставној чињеници да се даље, односно, испод овога не може да иде. Сада нису битни ни кривци, ни парнице, него покајање и опраштај, уз истинску светлост Рождества Сунца Правде, Господа Исуса Христа. View full Странице -
Патријарх српски г. Иринеј на Бадње вече и Божић богослужи у храму Светог Саве на Врачару
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Дана 6. јануара 2018. године у 16 часова Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствоваће паљењу бадњака на платоу испред храма Светог Саве на Врачару. У наставку, Патријарх ће служити свечано бденије у крипти храма Светог Саве. Дочек Патријарха испред мале цркве Светог Саве планиран је за 15,45 часова. Дана 7. јануара 2018. године, на Божић, са почетком у 9 часова свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У 12 часова Патријарх ће преломити чесницу на платоу испред храма. Дочек Патријарха испред храма Светог Саве планиран је за 8,30 часова. Молимо све вернике да са својим породицама дођу у храм Светог Саве и заједно са предстојатељем наше свете Цркве Патријархом српским г. Иринејом и свештенством свечано дочекају и прославе Рођење Богомладенца Христа. Осим што нам доноси радост велику, Христос нам доноси и даје мир Божји, а то је Он Сâм. Зато Божићно празновање и почињемо поздравом: Мир Божји - Христос се роди! Извор: Српска Православна Црква -
Патријарх српски г. Иринеј на Бадње вече и Божић богослужи у храму Светог Саве на Врачару
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће богослужењима на Бадње вече и Божић у храму Светог Саве на Врачару. Распоред Божићних богослужења у храму Светог Саве Дана 6. јануара 2018. године у 16 часова Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј присуствоваће паљењу бадњака на платоу испред храма Светог Саве на Врачару. У наставку, Патријарх ће служити свечано бденије у крипти храма Светог Саве. Дочек Патријарха испред мале цркве Светог Саве планиран је за 15,45 часова. Дана 7. јануара 2018. године, на Божић, са почетком у 9 часова свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве служиће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У 12 часова Патријарх ће преломити чесницу на платоу испред храма. Дочек Патријарха испред храма Светог Саве планиран је за 8,30 часова. Молимо све вернике да са својим породицама дођу у храм Светог Саве и заједно са предстојатељем наше свете Цркве Патријархом српским г. Иринејом и свештенством свечано дочекају и прославе Рођење Богомладенца Христа. Осим што нам доноси радост велику, Христос нам доноси и даје мир Божји, а то је Он Сâм. Зато Божићно празновање и почињемо поздравом: Мир Божји - Христос се роди! Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Садржајно духовно вече у жарковачком храму
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Организатори ове уметничко- књижевне вечери били су храм Вазнесења Господњег у Жаркову, издавачка кућа Бернар, студио Руски Цар, у сарадњи са порталом Православие.ру, а уз подржку Сретењског манастира из Москве. Предавачи на трибини су били отац Оливер Суботић, парох Вазнесењског храма у Жаркову, Никола Дробњаковић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Бернар“ и преводилац књиге "Разговори са старцем Илијом" Ива Бендеља. Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа. Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов.Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века. Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља. Оптински старац Илија, духовних Патријарха Московског и све Русије Кирила, велики је поштовалац светих страстотерпаца Романових. У књизи сабраних беседа, отац Илија образлаже узроке и последице Октобарске револуције, и даје објашњење зашто је убиство цара и његове породице био тако зверски и злочиначки чин, као и зашто је здраво монархистичко уређење једини спасоносни облик владавине. Сем тога, у књизи „Разговори са старцем Илијом“ читалац може пронаћи одговоре на питања као што су: „Како пронаћи доброг духовника“, „Како победити корупцију“, „Каква треба да буде савест“ и многа друга. Отац Оливер Суботић је навео паралелу између историјских догађаја који су погодили Русију, а пар деценија касније, и Србију. Он се позвао на старчеве речи да је узрок свих несрећа и потреса што је народ, српски и руски отпао од Бога и што је постао нетрпељив, као и да, једино враћањем Богу и правим хришћанским вредностима, народ може ићи путем спасења. Господин Никола Дробњаковић је, у неформалном дијалогу, описао свој сусрет са старцем Илијом, када се и родила идеја и жеља за објављивањем беседа са великим православним духовником. Интересантно је и то што је, према речима главног и одговорног уредника издавачке куће „Бернар“, верни српски народ вишеструко повезан са старцем, имајући у виду да је сам старац дуго година био духовник светогорског Свето-Пантелејмоновог манастира и скита Стари Русик, где се подвизавао Свети Сава. Поред тога, старац је прошле године посетио Београд где се поклонио светињама и причестио верни народ. У оквиру промоције, присутнима је представљена и нова књига протојереја Андреја Ткачова "Да не би отишли". Извор: Православие.ру -
Садржајно духовно вече у жарковачком храму
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У суботу 4. новембра у цркви Вазнесења Господњег у Жаркову посетиоци су имали прилику да погледају изложбу фотографија посвећену цару Николају II и његовој породици. Након празничног бденија, одржана је промоција нове књиге „Разговори са старцем Илијом“ издавачке куће Бернар. Организатори ове уметничко- књижевне вечери били су храм Вазнесења Господњег у Жаркову, издавачка кућа Бернар, студио Руски Цар, у сарадњи са порталом Православие.ру, а уз подржку Сретењског манастира из Москве. Предавачи на трибини су били отац Оливер Суботић, парох Вазнесењског храма у Жаркову, Никола Дробњаковић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Бернар“ и преводилац књиге "Разговори са старцем Илијом" Ива Бендеља. Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа. Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов.Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века. Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља. Оптински старац Илија, духовних Патријарха Московског и све Русије Кирила, велики је поштовалац светих страстотерпаца Романових. У књизи сабраних беседа, отац Илија образлаже узроке и последице Октобарске револуције, и даје објашњење зашто је убиство цара и његове породице био тако зверски и злочиначки чин, као и зашто је здраво монархистичко уређење једини спасоносни облик владавине. Сем тога, у књизи „Разговори са старцем Илијом“ читалац може пронаћи одговоре на питања као што су: „Како пронаћи доброг духовника“, „Како победити корупцију“, „Каква треба да буде савест“ и многа друга. Отац Оливер Суботић је навео паралелу између историјских догађаја који су погодили Русију, а пар деценија касније, и Србију. Он се позвао на старчеве речи да је узрок свих несрећа и потреса што је народ, српски и руски отпао од Бога и што је постао нетрпељив, као и да, једино враћањем Богу и правим хришћанским вредностима, народ може ићи путем спасења. Господин Никола Дробњаковић је, у неформалном дијалогу, описао свој сусрет са старцем Илијом, када се и родила идеја и жеља за објављивањем беседа са великим православним духовником. Интересантно је и то што је, према речима главног и одговорног уредника издавачке куће „Бернар“, верни српски народ вишеструко повезан са старцем, имајући у виду да је сам старац дуго година био духовник светогорског Свето-Пантелејмоновог манастира и скита Стари Русик, где се подвизавао Свети Сава. Поред тога, старац је прошле године посетио Београд где се поклонио светињама и причестио верни народ. У оквиру промоције, присутнима је представљена и нова књига протојереја Андреја Ткачова "Да не би отишли". Извор: Православие.ру View full Странице -
Донаторско вече за обнову манастира Подластва у Грбљу: Грбљане окупила обнова древног духовног сједишта
александар живаљев је објавио/ла тема у Вести из Епархија
Донаторско вече за обнову манастира Подластва у Грбљу: Грбљане окупила обнова древног духовног сједишта Од ИН4С-10 септембар, 2017 Српска православна црквена општина Грбаљ и организациони одбор на чијем је челу познати грбаљски предузетник Станко Магуд приредили су добротворно вече за завршетак обнове конака манастира Подластва. Позиву се одазвало преко 200 вјерника из Грбља и Боке, међу којима су били предсједник општине Котор, Владимир Јокић, предсједник СО Будва, Ђорђије Вујовић, потпредсједник будванске општине Веселин Марковић и архијерејски намјесник бококоторски Момчило Кривокапић. Прикупљена средства биће намијењена за завршне радове и живописање унутрашњости конака. Манастир Подластва је духовно средиште Грбља, подигао га је Цар Душан 1350. године на мјесту ранохришћанске цркве из 5. вијека. У својој богатој историји манастир је шест пута рушен и обнављан. Скуп је благословио протојереј ставрофор Момчило Кривокапић. „Шта има љепше него кад се састанемо да чинимо добро, а тек кад се чини добро манастиру који је окупљао вјековима не само Грбљане. Сад треба манастир вратити да сија у пуном сјају. Живимо у 21.вијеку, па треба ту да буде нешто што обиљежава наше вријеме а да се сачува аутентичност. Важна је ствар што се дошли у толиком броју, прво да види шта се ради, а онда и да помогнете онолико колико можете. Најважније је да у томе учествује много људи, није добро кад то ради само неколико људи. Добро је да се умноже и молитве и жеље, а онда ће радост окупљања бити много већа, јер ће свако осјећати да долази у своје. А ово је наш манастир, манастир који је вјекове претрајао и трајаће до скончања времена“, истакао је архијерејски намјесник бококоторски. Званице донаторске вечере поздравио је горњогрбаљски парох Миајло Бацковић који је водио програм. „У овом нашем светом манастиру гдје су вјекови оставили своје трагове, гдје су Грбљани исписали највеће странице историје Боке и српског народа, одакле је отишао мали Лазар и постао велики цар српског народа и уписао нас у књигу царства небеског, поздрављавам све вас који сте дошли да својим присуством и љубављу помогнете да довршимо његову обнову. Ове радове које видите око нас, манастир је сам себе обновио. Продајом једне парцеле манастир је сам уложио и обновио ово што видите око вас и љубављу људи који су помогли и вашим доласком уграђујете себе у манастир и враћате дуг својим прецима“, рекао је Бацковић. У име Српске православне црквене општине грбаљске и сестринства манастира Подластва, скуп је поздравио Иво Бајковић. „По Младену Црногорчевићу, манастир је зидан у немањићко доба. Предање је да га је подигао цар Стефан Душан као задужбину пошто је туда пролазио 1350. године. Манастирска црква Рождества Богородице у 14.вијеку била активна и да је опстајала. У порти манастира се налази ранохришћанска крстионица из краја 5. и почетка 6.вијека као и мозаици из истог периода. Први писани подаци о манастиру су са почетка 15.вијека, тачније од 1419.године када је Никола Ерцеговић из Врановића завјештао „цекин свијећа за душе мртвима и за здравље живих.“ 1427. године, на Митровдан овдје донијет познати Грбаљски законик који се састоји из 126 тачака. То је уједно и други законик који је донијет у српским државама. Законик је објелоданио Вук Врчевић 1851.године што казује да је манастир и духовно и свјетовно са становишта Грбљана мјесто гдје су доношене значајне одлуке“, рекао је Бајковић. Предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић је истакао да вријеме духовне обнове у свијетлу сталне конфронтације државе са насљеђем коју баштини Митрополија црногорско приморска и православни народ Боке. „Обнављање светиња никад није било лако и једноставно, на њу власти често у прошлости нијесу гледале благонаклано. Посебно ако су у питању завојевачи и оне власти које свој политички кредо граде на темељу антихришћанства и политичког интервенционизма. Зар није тако било и на примјеру овог светог манастира када је тадашња будванска власт послије великог земљотреса издвојена средства за реконструкцију преусмјерила на изградњу и поправку будванских хотела. Бока је ризница светих цркава и манастира, а стари Бокељи су чак давали и данак у крви Турцима како би светиње градили и тако потомцима у аманет оставили генетски и духовни код ка залог будућности. Запитајмо се за тренутак, зашто су наши преци у временима ратова и глади која је често куцала на њихове прагове толико улагали у изградњу храмова, због чега су наши свети краљеви и кнежеви и у најтежим временима, а у одморима од битака и бојева зидали храмове? Зар нијесу на тај начин жељели да утврде православни бедем тамо гдје је најјужнија граница православља и да оставе трајно свједочанство потомцима ко су, од кога су и куда треба да иду? Обнове светиња нема без духовне обнове. Обнављајући манастир Подластву и његов конак Грбаљ обнавља себе, остављајући трајан траг и завјештање будућим нараштајима који ће се поносиити вама као што се и ви поносите својим прецима“, рекао је Комненовић. У програму су наступили вокална солисткиња Даница Црногорчевић, народни гуслар Голуб Биговић и дјеца рецитарори Милош, Андреа и Никола Пима.-
- 1
-
-
- донаторско
- вече
- (и још 10 )
