Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'вест'.
Found 9 results
-
Владика шумадијски Јован: Блаженства су блага и радосна вест о новом животу!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
У суботу, 12. октобра 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Преподобног Киријака Отшелника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Преподобног Симеона Столпника у Дубони. Епископу су саслуживали: Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј Слободан Кеџић, протојереј Петар Лесковац, протојереј Милисав Радовић, јереј Марко Јефтић, протођакон Иван Гашић и ђакон Небојша Поповић. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Лепоти богослужења допринели су Српски православни појци из Београда. На малом входу Епископ шумадијски Г. Јован рукопроизвео је надлежног свештеника протонамесника Милисава Радовића у чин протојереја. Новоодликованом протопрезвитеру Владика је упутио следеће речи: “Данас те је Црква одликовала високим одликовањем – чином протојереја. То није мало одликовање и подразумева озбиљног свештеника који је целим својим бићем у Цркви. Да побуди твоју веру, твоје мисионарење, да научиш прво себе па онда и друге. Дато ти је на смирење које треба да те умудри да не тражиш хвалу него да је упућујеш другима, а тебе ће Бог похвалити”. У својој надахнутој беседи Епископ Јован је посебну пажњу посветио тумачењу Блаженстава. Упознао верни народ са важношћу врлина у животу сваког хришћанина. Епископ је подсетио да је Христос у својој Беседи на Гори изрекао девет блаженстава. “Блаженства су блага и радосна вест о новом животу. Беседа на Гори је најузвишенији проглас у историји рода људског. Патријарх Јаков је видео у Старом завету Лествицу којом силазе и улазе Ангели. Заповести Блаженстава су те лествице којима се човек уздиже до Бога и постаје, као светитељи, небески човек и земаљски ангео. Блаженства су пут у божанско савршенство. У ових девет божанских врлина, дата су човеку нова правила живота, нова правила мишљења, нова правила осећања и делања. Тај нови живот у Христу почиње сиромаштвом духа, тј. смирењем и завршава се страдањем ради Имена Христова и вечном радошћу и блаженством у Рају. Сваком стеченом новом врлином стиче се и ново блаженство и нови дар од Бога”, рекао је наш Владика. Извор: Епархија шумадијска -
Овај текст је коментар и одговор на жељу више православних хришћана који су се јавили, саблажњени чињеницом да је некада православни епископ Андреј Вујисић прешао у римокатолицизам. Шта се заиста догодило? http://www.svedokverni.org/kako-je-i-kada-bivsi-ep-andrej-presao-u-rimokatolicizam-komentar-na-vest-o-tome/ -
Електронски медији преносе вест о православној мрежи Crkva.net
тема је објавио/ла Драгана Милошевић у Медији
"POMAŽE BOG, DOBRO JUTRO" Srpska pravoslavna crkva napravila PANDAN FEJSBUKU, a ovo su najpopularniji HEŠTEGOVI “Pomaže Bog, dobro jutro!”, prvo je što na svom ekranu vidi korisnik društvene mreže crkva.net, platforme stvorene ne bi li se poruka Srpske pravoslavne crkve brže i lakše proširila u eri interneta. Oni koji vode mrežu kažu da je cilj da se ljudi vrate na bogosluženja i u crkvi vide svoju kuću, a ne samo servis za usluge. Foto: G. Srdanov / RAS SrbijaHram Svetog Save Srpska pravoslavna crkva tako je postala prva crkva u regionu koja je svoju misiju i učenje prenela na internet. Sveštenici SPC pre dve godine došli su na ideju da naprave crkvenu društvenu mrežu. Prema rečima administratora, broj korisnika raste iz dana u dan, a crkva.net trenutno broji više od 7.000 članova, dok je korisnicima od nedavno na raspolaganju i android aplikacija. Jedan od administratora ove društvene mreže Vladimir Jovanović kaže za “Blic” da od početka ima podršku SPC. - Osnivač protojerej Ivan Cvetković je član Misionarskog odeljenja SPC i projekat je izložen na sastancima odeljenja. Potvrdu da imamo podršku crkve možete naći i na zvaničnim profilima mnogih eparhija, episkopa, manastira i parohija - kaže Jovanović. Pored profila na kojima misli dele poznati duhovnici i na kojima se vernici SPC mogu upoznati sa radom svojih eparhija, korisnici mreže na njoj dele i mudre misli, duhovne poruke, angedote vezane za svece, te najavljuju i čestitaju jedni drugima verske praznike. I dok su na društvenoj mreži Tviter trenutno popularni haštagovi “NBAAllstar” i “Winter olympics”, na crkva.net to su “zadušnice”, “pravoslavlje”, “Siropusna nedelja”... Jovanović kaže da je cilj postojanja mreže da se “sve ono što je dobro u crkvi sabere na jednom mestu”. - Mi pozivamo sve ljude dobre volje da se pridruže našoj mreži, kako bi upoznali Pravoslavlje, da bi upoznali život i ljude u Crkvi. Naravno, veoma je važno i bitno da poštuju naše gostoprimstvo i da ga ne zloupotrebljavaju - dodaje Jovanović. On kaže i da mreža ne okuplja samo pravoslavce, već da su svi dobronamerni ljudi dobro došli. - Imamo dosta sveštenika koji, nažalost, nisu previše aktivni, a članstvo čine ljudi različitih profesija, godina i interesovanja - dodaje Jovanović i kaže da je cilj dalji razvoj platforme: - Ubacujemo nove opcije, novi dizajn, gledamo da bude jedinstveno, ali jednostavno. Na ruskoj mreži i patrijarh Ruska pravoslavna crkva prva je koja je napravila ozbiljnije korake ka popularnosti na internet nebu. Mreža Elitsa osnovana je još 2013. godine, a kako se navodi na naslovnoj strani, osnovana je uz blagoslov patrijarha ruskog Kirila, a takođe su dobrodošli ljudi drugih veroispovesti. blic- 17 нових одговора
-
- 3
-
-
- електронски
- медији
- (и још 5 )
-
На вест о смрти проте Далибора Танасића: Свeштeник oхрaбрeњa и oптимизмa
a Странице је објавио/ла Милан Ракић у Вести из Епархија
Oтaц Дaлибoр кojи je рoђeн 14. jaнуaрa 1976. у Дoњeм Вaкуфу, у Бoсни и Хeрцeгoвини, пoслиje зaвршeнe Бoгoслoвиje, свojу прву свeштeничку дужнoст oбaвљao je у Koрeници и тих првих пoврaтничких гoдинa пoкривao je пoдручje личких oпћинa Koрeницa, Дoњи Лaпaц и Удбинa. 2013. гoдинe, o. Дaлибoр нaстaвљa свoj свeштeнички пoзив у пaрoхиjи кoстajничкoj кoja oбухвaћa грaд Хрвaтску Koстajницу, oпћинe Дoњe Kукурузaрe, Majур, Дубицу и диo oпћинe Двoр. Toкoм скoрo 20 гoдинa рaдa o. Дaлибoр, нe сaмo дa je биo скрoмни свeштeник и вjeрoучитeљ, нeгo je нa свим мjeстимa свoг свeштeничкoг пoзивa, успjeшнo пoвeзивao дoнaтoрe, лoкaлну влaст и Eпaрхиjу у пoкрeтaњу oбнoвa пoрушeних, дeвaстирaних и нaпуштeних хрaмoвa. Пoсeбнo сe издвaja бoрбa oкo jeднoг oд нajзaпуштeниjих и нajзaбoрaвниjих српских мaнaстирa у Хрвaтскoj, мaнaстирa Koмoгoвинa нa Бaниjи, кojи je упрaвo зaхвaљуjући нeсeбичнoм зaлaгaњу и упoрнoшћу oцa Дaлибoрa, дoживиo свojу oбнoву и чиje oтвaрaњe, прeдвиђeнo зa oву гoдину, нaжaлoст ниje дoчeкao. Oтaц Дaлибoр биo je jeдaн oд риjeтких млaдих свeштeникa кojи je биo друштвeнo aктивaн и чoвjeк с oсoбитим стaвoм. Збoг тoгa je биo пoштoвaн и oмиљeн и мeђу пaсивним вjeрницимa и aтeистимa. Успиo je дa сe свojoм oтвoрeнoшћу и мудрим бeсjeдaмa приближи свaкoм чoвjeку и свojoм сoциjaлнoм oсjeтљивoшћу пoкрeнe брojнe хумaнитaрнe aкциje пoмoћи сoциjaлнo угрoжeнимa пoрoдицaмa кoje чинe вeћину њeгoвих пaрoхиjaнa. У свoм крaткoм живoтнoм, aли бoгaтoм свeштeничкoм путу, oтaц Дaлибoр биo сe aнгaжирao у истрaживaњу рaтних стрaтиштa пo Лици и Бaниjи, a чeстo je кao зaмjeнa служиo брojнe пaрaстoсe жртвaмa нa Бaниjи, у Двoру зa жртвe Oлуje и Бaнскoм Грaбoвцу, oдaклe сe пaмтe њeгoвe риjeчи дa je ‘бoљe бити пoтoмaк жртвe, нeгo пoтoмaк убицe’. Суoчeн с нeгaтивнoм друштвeнoм aтмoсфeрoм испуњeнoм свaкoднeвним умирaњeм, риjeтким слaвљимa и крштeњимa, нaстojao je свojим oптимизмoм и вjeрoм ojaчaти људe нa путу издржљивoсти. У тoмe je пoтпунo успиo. Изa сeбe oстaвиo je супругу и двиje мaлoљeтнe кћeркe. -
Стaнoвништвo Бaниje и Ликe пoтрeслa je виjeст o изнeнaднoj смрти 42-гoдишњeг прoтojeрeja-стaврoфoрa Дaлибoрa Taнaсићa, пaрoхa пaрoхиje кoстajничкe у Хрвaтскoj Koстajници. Oтaц Дaлибoр, услиjeд крaткe и тeшкe бoлeсти прeминуo je нa зaгрeбaчкoм Joрдaнoвцу, 10. фeбруaрa кaдa прaвoслaвни вjeрници oбиљeжaвajу Вeликe (зимскe) Зaдушницe. Oтaц Дaлибoр кojи je рoђeн 14. jaнуaрa 1976. у Дoњeм Вaкуфу, у Бoсни и Хeрцeгoвини, пoслиje зaвршeнe Бoгoслoвиje, свojу прву свeштeничку дужнoст oбaвљao je у Koрeници и тих првих пoврaтничких гoдинa пoкривao je пoдручje личких oпћинa Koрeницa, Дoњи Лaпaц и Удбинa. 2013. гoдинe, o. Дaлибoр нaстaвљa свoj свeштeнички пoзив у пaрoхиjи кoстajничкoj кoja oбухвaћa грaд Хрвaтску Koстajницу, oпћинe Дoњe Kукурузaрe, Majур, Дубицу и диo oпћинe Двoр. Toкoм скoрo 20 гoдинa рaдa o. Дaлибoр, нe сaмo дa je биo скрoмни свeштeник и вjeрoучитeљ, нeгo je нa свим мjeстимa свoг свeштeничкoг пoзивa, успjeшнo пoвeзивao дoнaтoрe, лoкaлну влaст и Eпaрхиjу у пoкрeтaњу oбнoвa пoрушeних, дeвaстирaних и нaпуштeних хрaмoвa. Пoсeбнo сe издвaja бoрбa oкo jeднoг oд нajзaпуштeниjих и нajзaбoрaвниjих српских мaнaстирa у Хрвaтскoj, мaнaстирa Koмoгoвинa нa Бaниjи, кojи je упрaвo зaхвaљуjући нeсeбичнoм зaлaгaњу и упoрнoшћу oцa Дaлибoрa, дoживиo свojу oбнoву и чиje oтвaрaњe, прeдвиђeнo зa oву гoдину, нaжaлoст ниje дoчeкao. Oтaц Дaлибoр биo je jeдaн oд риjeтких млaдих свeштeникa кojи je биo друштвeнo aктивaн и чoвjeк с oсoбитим стaвoм. Збoг тoгa je биo пoштoвaн и oмиљeн и мeђу пaсивним вjeрницимa и aтeистимa. Успиo je дa сe свojoм oтвoрeнoшћу и мудрим бeсjeдaмa приближи свaкoм чoвjeку и свojoм сoциjaлнoм oсjeтљивoшћу пoкрeнe брojнe хумaнитaрнe aкциje пoмoћи сoциjaлнo угрoжeнимa пoрoдицaмa кoje чинe вeћину њeгoвих пaрoхиjaнa. У свoм крaткoм живoтнoм, aли бoгaтoм свeштeничкoм путу, oтaц Дaлибoр биo сe aнгaжирao у истрaживaњу рaтних стрaтиштa пo Лици и Бaниjи, a чeстo je кao зaмjeнa служиo брojнe пaрaстoсe жртвaмa нa Бaниjи, у Двoру зa жртвe Oлуje и Бaнскoм Грaбoвцу, oдaклe сe пaмтe њeгoвe риjeчи дa je ‘бoљe бити пoтoмaк жртвe, нeгo пoтoмaк убицe’. Суoчeн с нeгaтивнoм друштвeнoм aтмoсфeрoм испуњeнoм свaкoднeвним умирaњeм, риjeтким слaвљимa и крштeњимa, нaстojao je свojим oптимизмoм и вjeрoм ojaчaти људe нa путу издржљивoсти. У тoмe je пoтпунo успиo. Изa сeбe oстaвиo je супругу и двиje мaлoљeтнe кћeркe. View full Странице
-
Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору погинуо спасавајући бескућника са шина на железничкој станици Георгиј Великанов (Фото: Борис Прокудин) Крајем прошле недеље, Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору и помоћник у олтару храма Свемилостивога Спаситеља у московском предграђу Митино, погинуо је спасавајући бескућника са шина на железничкој станици. Он је извукао мушкарца који је пао са перона на пругу, и тако му спасао живот, али није успео да избегне брзи воз који је наилазио. „Баш ових дана смо расправљали о неким текстовима које је написао. Правили смо планове. Али он је имао храбрости да оде даље. Ка Христу“, написао је на Фејсбуку игуман Силуан Туманов, који је обавестио јавност о овој несрећи. „Умро је невероватно светли и добри парохијан нашега храма! Човек који је познао љубав Христову! Човек чија је кротост недостижна многим људима! Он је умро учинивши подвиг! Он је умро испунивши заповест Христа: ‘Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје’,“ написао је Алексеј Јуљин, Георгијев дугогодишњи пријатељ. Георгије Великанов је завршио Богословски факултет Православног хуманитарног универзитета Св. Тихона. Писао је за православни сајт „Православие.ру“, који је на вест о погибији свог сарадника одмах објавио један од његова два текста која је послао дан пре свог упокојења. Великанов је радио као секретар православне службе помоћи „Милосрђе“, и био је запослен у Синодалном одсеку за црквену добротворну делатност и социјалну службу. Био је ожењен и желео је да постане свештеник. „Гоша је жарко желео да пронађе свој призив, смирено је сматрао себе човеком немоћним, слабим, неспособним за право служење. Притом се сваки минут само тиме и бавио, немогуће је избројати све оне које је он подржао, утешио, ободрио, помогао им да осете да их Бог воли. То је за њега било најважније, он је још у детињству био спреман све да пружи, само да се ближњи осети вољеним“, рекла је његова школска другарица Анастасија Бељтјукова. „И знате шта сам овде схватио? … Да Господ прихвата било какву нашу жртву. За Њега је веома, веома драгоцен сваки покрет нашег срца ка Њему, сваки чин љубави и давања, сваки поступак, мисао или реч, у којем се пројавила љубав. За Њега је то дар…“ написао је Великанов 2012. године. Вјечнаја памјат! Информација узета са: http://www.pravmir.ru/ За Стање ствари приредио: Светозар Поштић -
Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору погинуо спасавајући бескућника са шина на железничкој станици Георгиј Великанов (Фото: Борис Прокудин) Крајем прошле недеље, Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору и помоћник у олтару храма Свемилостивога Спаситеља у московском предграђу Митино, погинуо је спасавајући бескућника са шина на железничкој станици. Он је извукао мушкарца који је пао са перона на пругу, и тако му спасао живот, али није успео да избегне брзи воз који је наилазио. „Баш ових дана смо расправљали о неким текстовима које је написао. Правили смо планове. Али он је имао храбрости да оде даље. Ка Христу“, написао је на Фејсбуку игуман Силуан Туманов, који је обавестио јавност о овој несрећи. „Умро је невероватно светли и добри парохијан нашега храма! Човек који је познао љубав Христову! Човек чија је кротост недостижна многим људима! Он је умро учинивши подвиг! Он је умро испунивши заповест Христа: ‘Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје’,“ написао је Алексеј Јуљин, Георгијев дугогодишњи пријатељ. Георгије Великанов је завршио Богословски факултет Православног хуманитарног универзитета Св. Тихона. Писао је за православни сајт „Православие.ру“, који је на вест о погибији свог сарадника одмах објавио један од његова два текста која је послао дан пре свог упокојења. Великанов је радио као секретар православне службе помоћи „Милосрђе“, и био је запослен у Синодалном одсеку за црквену добротворну делатност и социјалну службу. Био је ожењен и желео је да постане свештеник. „Гоша је жарко желео да пронађе свој призив, смирено је сматрао себе човеком немоћним, слабим, неспособним за право служење. Притом се сваки минут само тиме и бавио, немогуће је избројати све оне које је он подржао, утешио, ободрио, помогао им да осете да их Бог воли. То је за њега било најважније, он је још у детињству био спреман све да пружи, само да се ближњи осети вољеним“, рекла је његова школска другарица Анастасија Бељтјукова. „И знате шта сам овде схватио? … Да Господ прихвата било какву нашу жртву. За Њега је веома, веома драгоцен сваки покрет нашег срца ка Њему, сваки чин љубави и давања, сваки поступак, мисао или реч, у којем се пројавила љубав. За Њега је то дар…“ написао је Великанов 2012. године. Вјечнаја памјат! Информација узета са: http://www.pravmir.ru/ За Стање ствари приредио: Светозар Поштић View full Странице
-
Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Данило, који је казао да је Јеванђеље од Господа Исуса Христа Сина Божијег, а не од човјека, те да је Јеванђеље блага вијест, нова вијест, истинита вијест и радосна вијест. Он је такође рекао да је прочитана прича о Гадаринском мученику, човјеку који је био посједнут демонима, страшна прича о ономе ко је изгубио благодат Божију, о ономе у кога су ушли демони, који је био опасан за човјека, за себе и за човјечанство. -Ми заборављамо ту причу, сматрамо је доста олако, чак о тим појавама мало говоримо. Сам Господ наш каже да сав свијет у злу лежи. Поднебесне силе демонске војују против човјека, против његовог физичког и психичког здравља, против човјечанске и божанске логике и стварају кратере зла, међу људима, народима и државама, чега смо и ми свјесни – казао је о. Данило и додао да Свети Василије Острошки у острошкој светињи окупља људе да би се очистили од сваког зла, сваке нечистоте и сваке силе демонске која куша човјека или проба да овлада њиме, а некима и овлада. Он је казао да прочитана јеванђељска прича говори да нема другог пута осим Христовог пута. – Оног момента када напуштамо Јеванђеље тиме дозвољавамо да више не владамо собом и да силе овога свијета помуте путеве наше и да постајемо слични овом становнику земље Гадаринске. Зато нам је Господ дао велике светитеље из нашег народа, светитеље чија свјетлост нема краја, чије сунце никад не залази и чија енергија обасјава сваку таму и води нас на свјетлост дана. То је наш пут, браћо и сестре, и заиста снага и енергија светитеља Божијих показује нам како треба да живимо, куда да идемо и која је наша димензија живота – казао је о. Данило и нагласио да се стално морамо враћати на пут светости оних чија се свјетлост осјећа и чију свјетлост ми доживљавамо као божанску енергију и као правац живота. Посебну радост богослужењу донијело је присуство великог броја дјеце, а сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали примили су Свето Причешће. Извор: Манастир Острог -
У 23. недјељу по Духовима, 12. новембра 2017. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог краља Милутина, Преподобне Теоктиста и Јелену и Светог Варнаву Хвостанског Исповједника, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је архимандрит Данило Љуботина из Загребачко – љубљанске митрополије, а саслуживали су му архимандрит Павле дугогодишњи сабрат острошке обитељи, потоњи настојатељ манастира Ораховица у Славонији, те сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима, као и јереј Жељан Савић из Беранско-андријевичког намјесништва. Евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ, а одговарала је острошка братија. Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бесједећи поучавао о. Данило, који је казао да је Јеванђеље од Господа Исуса Христа Сина Божијег, а не од човјека, те да је Јеванђеље блага вијест, нова вијест, истинита вијест и радосна вијест. Он је такође рекао да је прочитана прича о Гадаринском мученику, човјеку који је био посједнут демонима, страшна прича о ономе ко је изгубио благодат Божију, о ономе у кога су ушли демони, који је био опасан за човјека, за себе и за човјечанство. -Ми заборављамо ту причу, сматрамо је доста олако, чак о тим појавама мало говоримо. Сам Господ наш каже да сав свијет у злу лежи. Поднебесне силе демонске војују против човјека, против његовог физичког и психичког здравља, против човјечанске и божанске логике и стварају кратере зла, међу људима, народима и државама, чега смо и ми свјесни – казао је о. Данило и додао да Свети Василије Острошки у острошкој светињи окупља људе да би се очистили од сваког зла, сваке нечистоте и сваке силе демонске која куша човјека или проба да овлада њиме, а некима и овлада. Он је казао да прочитана јеванђељска прича говори да нема другог пута осим Христовог пута. – Оног момента када напуштамо Јеванђеље тиме дозвољавамо да више не владамо собом и да силе овога свијета помуте путеве наше и да постајемо слични овом становнику земље Гадаринске. Зато нам је Господ дао велике светитеље из нашег народа, светитеље чија свјетлост нема краја, чије сунце никад не залази и чија енергија обасјава сваку таму и води нас на свјетлост дана. То је наш пут, браћо и сестре, и заиста снага и енергија светитеља Божијих показује нам како треба да живимо, куда да идемо и која је наша димензија живота – казао је о. Данило и нагласио да се стално морамо враћати на пут светости оних чија се свјетлост осјећа и чију свјетлост ми доживљавамо као божанску енергију и као правац живота. Посебну радост богослужењу донијело је присуство великог броја дјеце, а сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали примили су Свето Причешће. Извор: Манастир Острог View full Странице
