Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'векова'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 31 results

  1. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј говорио је 16. фебруара 2019. године у свечаној дворани Матице српске у Новом Саду поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве на тему Осам векова Српске Цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На традиционалној свечаној седници уприличеној поводом 193. годишњице најстарије српске књижевне, културне и научне институције, владика Иринеј је казао да се аутокефалија више не јавља у улози чиниоца и градитеља јединства у Телу Православне Цркве, него да све чешће представља камен спотицања. -Аутокефални статус једне Цркве значи да та помесна Црква не зависи од неког већег црквеног центра, односно да одлуке њене јерархије не подлежу одобрењу или потврди од стране другог црквеног центра. То је суштина аутокефалије. Разни други параметри, елементи који се повремено спомињу, у ствари су сви другостепени. То посебно важи за гледиште по којем аутокефалност неке помесне Цркве мора нужно да одражава одређене националне интересе, државне аспирације, политичке тежње или, штавише, да она првенствено и служи таквим циљевима и програмима. Ова димензија није првобитно садржана у појму аутокефалије, него представља накнадну, релативно скорашњу наслагу у њему. Управо она и јесте главни узрок данашње кризе институције аутокефалности, навео је Епископ бачки Иринеј. -Наш Свети Сава је добио пуну и праву аутокефалију, а не некакву крњу, несавршену. То данас није свима јасно зато што се аутокефалија схвата као црквени облик суверенитета: што је за државу суверенитет, то би требало да је аутокефалност за Цркву. То није исправан утисак. Аутокефалија, и она првобитна и ова Светосавска, била je независна од државне власти. Иако је постојао пројекат да се, где год је то могуће, административне линије црквених јединица поклапају са политичким или државним, то није био увек закон. Суштински, потреба Цркве је увек имала превагу над диктатом државе. Данас, при покретању иницијативâ и доношењу одлукâ о евентуалном признавању аутокефалног статуса некој или некима од помесних Цркава, морамо свесно занемарити све политичке мотиве, идеолошке поставке и државне утицаје, јер они расцрквењују и обесмишљавају сâм појам аутокефалије, у пракси разарају вековни црквени поредак и угрожавају устројство, јединство и само биће Православне Цркве. Теорија да мора бити једна држава, једна нација, једна Црква, један језик, потпуно је неприхватљива. Црква мора да чува и сачува своју слободу, слободу којом ју је Христос ослободио. Црквом не могу да управљају никакви председници држава, једина Глава Цркве јесте Богочовек Исус Христос. Неопходни су истински духовници, пастири и прави хришћани. Од сваке опасности споља, за Цркву су опаснији унутрашњи вукови у овчијој кожи и формални верници. Њој су насушно потребни онакви архипастири какви су били, у своме времену, наш Свети Сава или руски свети патријарх Тихон, поручио је владика Иринеј. У оквиру свечаности, проф. др Драган Станић, председник Матице српское, честитао је песнику из Бањалуке г. Зорану Костићу, добитнику Змајеве награде Матице српске за 2018. годину, за збирку песама под насловом Пулсквамперфекта. Најзначајнију песничку награду и најдуговечније књижевно признање Матица српска је установила 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом 120. годишњице његовог рођења, а досадашњи добитници чине врхунску антологију српског песништва. Аутор збирке песама је навео да књижевност настаје у оквирима једног језика и да су ту границе. -Могу нас оптуживати за великосрпски тон, ја не сматрам да је то тако, јер границе заправо одређује језик. Моју књигу посветио сам страдању српског језика, истакао је песник Зоран Костић. О награђеној књизи говорио је песник Ђорђо Сладоје, а стихове је казивао драмски уметник Небојша Кундачина. Књигу Пулсквамперфекта објавила је Књижевна задруга Српског националног савјета из Подгорице. Свечаној седници у Матици српској је присуствовао епископ Јован (Пурић). Извор: Српска Православна Црква
  2. На духовну радост посетиоца програма Светосавске недеље, у петак 25. јануара 2019. године, у Задужбини Душана Радића у просторијама Српског културног центра Свети Сава у Суботици, одржана је Духовна трибина на којој је у част великог јубилеја, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин Иринеј говорио о Осам векова аутокефалности Српске православне цркве (1219-2019). Звучни запис предавања -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Славословље
  3. Отвoрен научни скуп „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) - Историјско, богословско и културно наслеђе“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019), под пуним покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду домаћин је, од 10. до 14. децембра 2018. године, међународног научног скупа посвећеног догађају самосталности и осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа. У међународној научној манифестацији учествује више од стотину истакнутих иностраних и домаћих истраживача, чиме се објављује неподељена жеља колективне научне свести за актуалним значењима православног хришћанства у српском контексту и шире од тога. Опшириније на интернет страници научног скупа. Извор: Српска Православна Црква
  4. -Поставих овога кир Саву као архиепископа свима српским земљама и поморским... Васељенски патријарх Манојло I (Доментијан, Житије Светог Саве). У част јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019), под пуним покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду домаћин је, од 10. до 14. децембра 2018. године, међународног научног скупа посвећеног догађају самосталности и осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа. У међународној научној манифестацији учествује више од стотину истакнутих иностраних и домаћих истраживача, чиме се објављује неподељена жеља колективне научне свести за актуалним значењима православног хришћанства у српском контексту и шире од тога. Програм првог дана научног скупа - понедељак, 10. децембар 2018. године: -9:00 - 11:00 - света архијерејска Литургија -11.00 - 12.00 - регистрација учесника и послужење -12:00 - 13:30 - отварање скупа и поздравне речи: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, председник САНУ академик Владимир Костић, ректор Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић и Епископ браничевски др Игнатије Мидић, декан -Уводно предавање - Јован Тарнанидис: Ћутање Светога Саве на оптужбе охридског архиепископа Димитрија Хоматијана о злоупотреби архијерејског чина -13:30 - 15:00 - ручак за званице и регистроване учеснике -16:00 - посета Музеју Српске Православне Цркве и храму Светог Саве -19:00 - вечерња служба Извор: Званична интернет страница научног скупа
  5. Благословени лепим временом у празничном дану који прославља Рођење Пресвете Богородице, свештенство, монаштво и верници из гружанског краја и других крајева, испунили су порту и простор око храма у радосном ишчекивању доласка Архијерêја. Око постављене беле стазе којом су Епископи требали да прођу стајао је велики број деце у шареним народним ношњама. Монаштво, свештенство, верни народ. Сви на једном месту и истим поводом, како и доликује овом литургијском дану и слављу. У договорено време путем који води у манастир наиђоше кочије са упрегнутим расним коњима. Са кочија сиђоше Епископ жички Господин Јустин, Епископ милешевски Господин Атанасије и Епископ рашко-призренски Теодосије. Литијом и уз песме посвећене Богородици бројно сабрање је кренуло ка манастиру и месту где је на бини припремљено место за служење Свете Литургије. Началствовао је Епископ жички Јустин, уз саслужење браће Архијереја, свештенства и свештеномонаштва. Хорови за певницом, уз пратњу свих сабраних на ово свето славље, учинили су да гружанска долина око манастира забруји литургијском песмом. Након прочитаног јеванђељског одељка, празничним словом се обратио Епископ Теодосије. Подсетио је на радост коју овај празник носи кроз векове. Почевши од бездетних Јоакима и Ане, Богородица је целом роду људском донела радост, јер је родила Избавитеља света. Она је дар људском роду од Бога, да бисмо кроз њен пример, угледање на њен врлински живот и ми били руковођени ка Сину њеном и Богу нашем. Ми свакодневно у Цркви њој за то узвраћамо, мада то није довољно да би јој за све захвалили. Она нас води са свима светима ка Царству Божијем. И у овом времену, које није нимало лако за хришћане широм света, она и даље остаје са нама. Ми благодаримо кроз ову Литургију Богу и Богородици као нашој Путеводитељици, којој је наш род српски и предат на заступништво. Многе задужбине у нашем народу су посвећене Богородици. Манастири Студеница, Хиландар, Грачаница, Богородица Љевишка и многи други. Свети Симеон Мироточиви је наш народ предао заступништву Пресвете, па стога ми непрестано и говоримо и певамо Богородици као почетку нашег спасење: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Амин. У наставку Литургије причестио се велики број верника. Уз појање тропара и кондака празника освећено је жито и пререзан славски колач у част Пресвете Богородице. За несебичан труд и помоћ Манастиру Каменцу, Орденом Светог краља Милутина Српске Православне Цркве одликован је градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Епископске грамате и захвалнице Епископа жичког су на предлог игуманије мати Марине са сетринством додељене заслужнима. Присуствовали су и амбасадор Индије Субрата Батачарџи са супругом, представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, генерал Жељко Кузмановић, припадници Војске, Полиције и других јавних служби. Радост празника је настављена уз богат културно-уметнички програм. На почетку програма, ведрим небом изнад манастира летели су хеликоптери и мигови Војске Србије. Акробатским извођењем поздравили су присутне испред манастира, уз узвраћене осмехе и радосно поздрављање. Садржајном беседом о Манастиру Каменац и његовом значају за гружански крај присутнима се обратио градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Представник ветерана руске војске је својим говором све подсетио на трајање и снагу руско-српских братских односа, као и на заједничко православно предање која нас повезује и кроз овај празник. Многа културно-уметничка друштва, хорови, глумци, учинили су да овај програм остане у незаборавном сећању свима. Песмом и речима оживљени су векови, од времена Деспота Стефана па до данас. Посвећени труд око припреме програма је био више него очигледан, а на радост и духовно-културно богаћење свих. Љубазни и вредни домаћини су се потрудили да све присутне угосте за трпезом љубави. Игуманија мати Марина је уз пригодне речи поздрава тројици Епископа поклонила дарове као знак захвалности што су овај дан почаствовали својим присуством и богослужењем. Дан је наставио да се са целокупном твари радује празнику. Чили и весели људи непрестано су притицали Светом манастиру на поклоњење. Славље је уз звуке бираних дивних песама наставило да траје, подсећајући на слике о којима нам певају епске песме које поју, а често су и појане око наших средњовековних манастира. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка
  6. Обасјан зрацима сунца и загрљен зеленилом оближњих шума, дочекао је Манастир Каменац прославу шест векова свог постојања. Подигнут од стране Деспота Стефана Лазаревића овај средњовековни бисер Груже чврсто, како и доликује имену које носи, подносио је заједно са народом све историјске невоље. Ову прославу, када слави и своју храмовну славу, дочекао је украшен љубављу и трудом којим га чувају сестринство манастира и верни народ који му долази у посете. На сваком кораку у манастирском комплексу види се доказ те посвећености. Благословени лепим временом у празничном дану који прославља Рођење Пресвете Богородице, свештенство, монаштво и верници из гружанског краја и других крајева, испунили су порту и простор око храма у радосном ишчекивању доласка Архијерêја. Око постављене беле стазе којом су Епископи требали да прођу стајао је велики број деце у шареним народним ношњама. Монаштво, свештенство, верни народ. Сви на једном месту и истим поводом, како и доликује овом литургијском дану и слављу. У договорено време путем који води у манастир наиђоше кочије са упрегнутим расним коњима. Са кочија сиђоше Епископ жички Господин Јустин, Епископ милешевски Господин Атанасије и Епископ рашко-призренски Теодосије. Литијом и уз песме посвећене Богородици бројно сабрање је кренуло ка манастиру и месту где је на бини припремљено место за служење Свете Литургије. Началствовао је Епископ жички Јустин, уз саслужење браће Архијереја, свештенства и свештеномонаштва. Хорови за певницом, уз пратњу свих сабраних на ово свето славље, учинили су да гружанска долина око манастира забруји литургијском песмом. Након прочитаног јеванђељског одељка, празничним словом се обратио Епископ Теодосије. Подсетио је на радост коју овај празник носи кроз векове. Почевши од бездетних Јоакима и Ане, Богородица је целом роду људском донела радост, јер је родила Избавитеља света. Она је дар људском роду од Бога, да бисмо кроз њен пример, угледање на њен врлински живот и ми били руковођени ка Сину њеном и Богу нашем. Ми свакодневно у Цркви њој за то узвраћамо, мада то није довољно да би јој за све захвалили. Она нас води са свима светима ка Царству Божијем. И у овом времену, које није нимало лако за хришћане широм света, она и даље остаје са нама. Ми благодаримо кроз ову Литургију Богу и Богородици као нашој Путеводитељици, којој је наш род српски и предат на заступништво. Многе задужбине у нашем народу су посвећене Богородици. Манастири Студеница, Хиландар, Грачаница, Богородица Љевишка и многи други. Свети Симеон Мироточиви је наш народ предао заступништву Пресвете, па стога ми непрестано и говоримо и певамо Богородици као почетку нашег спасење: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Амин. У наставку Литургије причестио се велики број верника. Уз појање тропара и кондака празника освећено је жито и пререзан славски колач у част Пресвете Богородице. За несебичан труд и помоћ Манастиру Каменцу, Орденом Светог краља Милутина Српске Православне Цркве одликован је градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Епископске грамате и захвалнице Епископа жичког су на предлог игуманије мати Марине са сетринством додељене заслужнима. Присуствовали су и амбасадор Индије Субрата Батачарџи са супругом, представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, генерал Жељко Кузмановић, припадници Војске, Полиције и других јавних служби. Радост празника је настављена уз богат културно-уметнички програм. На почетку програма, ведрим небом изнад манастира летели су хеликоптери и мигови Војске Србије. Акробатским извођењем поздравили су присутне испред манастира, уз узвраћене осмехе и радосно поздрављање. Садржајном беседом о Манастиру Каменац и његовом значају за гружански крај присутнима се обратио градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Представник ветерана руске војске је својим говором све подсетио на трајање и снагу руско-српских братских односа, као и на заједничко православно предање која нас повезује и кроз овај празник. Многа културно-уметничка друштва, хорови, глумци, учинили су да овај програм остане у незаборавном сећању свима. Песмом и речима оживљени су векови, од времена Деспота Стефана па до данас. Посвећени труд око припреме програма је био више него очигледан, а на радост и духовно-културно богаћење свих. Љубазни и вредни домаћини су се потрудили да све присутне угосте за трпезом љубави. Игуманија мати Марина је уз пригодне речи поздрава тројици Епископа поклонила дарове као знак захвалности што су овај дан почаствовали својим присуством и богослужењем. Дан је наставио да се са целокупном твари радује празнику. Чили и весели људи непрестано су притицали Светом манастиру на поклоњење. Славље је уз звуке бираних дивних песама наставило да траје, подсећајући на слике о којима нам певају епске песме које поју, а често су и појане око наших средњовековних манастира. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка View full Странице
  7. По предању, тада настаје и Манастир Каменац у селу Честин у прелепој и од Бога природним лепотама благословеној Гружи. Као задужбина приписује се дивном Деспоту Стефану. Он је у својој личности можда најбоље у целој српској историји пројавио парадокс где пораз не значи уништење, већ нови блистави почетак. Сила Васкрсења овде је засијала показујући да нас Бог као народ није заборавио. По једној усменој повести, од преосталог камена који је ношен за изградњу Манастира Каленића по идеји Деспота Стефана настаде Манастир Каменац. Својим именом сведочи кроз векове истину о чврстини и неуништивости вере која је попут камена, јер је заснована на Крајеугаоном камену Христу. Врата пакла која су се у лику османлијског зулума надвила над средњовековном Србијом нису успела да надјачају ову задужбину вере у народу. Векови су пролазили али је сваки удар проналазио искру у камену. Ватра која је грејала срца верних никада није престајала да краси овај манастир, макар је и насилно палили безбожници. Уосталом, спаљене мошти Светог Саве су архетип бивствовања свих наших светиња. И поново слика Васкрсења. Нашем народу је легенда о птици Фениксу јаснија него другима, јер смо толико пута сами били живи пример поруке коју ова легенда носи. Наш пут је пут Богочовека. Лета Господњег 2018. Манастир Каменац слави шест векова постојања. Заједно са њим и оближња школа слави 200 година постојања. Када су се ослобађали окова ропства физичког, наши преци су пожелели да се и духовно ослободе. У истинској слободи они Цркву и школу нису раздвајали. Светост и просвета су ишле руку под руку. Знамо да је и данас тако. Прослава 600 година Манастира Каменца нас снажно подсећа да се кандило вере у српском народу није угасило, а да смо ми дужни пред прецима и потомцима да пламен побожности даље носимо ка Долазећем Христу коме у сусрет ходимо. Извор: Епархија жичка
  8. Подаци до којих су дошли историчари указују да је након Косовске битке 1389. уследио период у коме су цркве и манастири били истинска лечилишта за напаћени и мукама обремењени народ. Молитвена традиција исихазма, започета још у време Светог кнеза Лазара који је дао прибежиште многим монасима исихастама са разних крајева, успела је да народу приближи хлеб насушни пројављен у литургијском Хлебу Живота који је сам Христос Господ. Молитва је постала начин живота који је објашњавао оно што се у народној песми формулисало као “Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“. По предању, тада настаје и Манастир Каменац у селу Честин у прелепој и од Бога природним лепотама благословеној Гружи. Као задужбина приписује се дивном Деспоту Стефану. Он је у својој личности можда најбоље у целој српској историји пројавио парадокс где пораз не значи уништење, већ нови блистави почетак. Сила Васкрсења овде је засијала показујући да нас Бог као народ није заборавио. По једној усменој повести, од преосталог камена који је ношен за изградњу Манастира Каленића по идеји Деспота Стефана настаде Манастир Каменац. Својим именом сведочи кроз векове истину о чврстини и неуништивости вере која је попут камена, јер је заснована на Крајеугаоном камену Христу. Врата пакла која су се у лику османлијског зулума надвила над средњовековном Србијом нису успела да надјачају ову задужбину вере у народу. Векови су пролазили али је сваки удар проналазио искру у камену. Ватра која је грејала срца верних никада није престајала да краси овај манастир, макар је и насилно палили безбожници. Уосталом, спаљене мошти Светог Саве су архетип бивствовања свих наших светиња. И поново слика Васкрсења. Нашем народу је легенда о птици Фениксу јаснија него другима, јер смо толико пута сами били живи пример поруке коју ова легенда носи. Наш пут је пут Богочовека. Лета Господњег 2018. Манастир Каменац слави шест векова постојања. Заједно са њим и оближња школа слави 200 година постојања. Када су се ослобађали окова ропства физичког, наши преци су пожелели да се и духовно ослободе. У истинској слободи они Цркву и школу нису раздвајали. Светост и просвета су ишле руку под руку. Знамо да је и данас тако. Прослава 600 година Манастира Каменца нас снажно подсећа да се кандило вере у српском народу није угасило, а да смо ми дужни пред прецима и потомцима да пламен побожности даље носимо ка Долазећем Христу коме у сусрет ходимо. Извор: Епархија жичка View full Странице
  9. Овај значајан научни скуп, којим почиње обележавање 680 година велике светиње стањевићког манастира, чија ће централна прослава бити одржана 22. септембра, благословиће у петак, 14. септембра 2018. године, у 10 часова у манастиру Стањевићи Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а у његовом раду учествоваће велики број еминентних научника. Другог дана, 16. септембра, скуп ће биће одржан на будванској Цитадели. У Организационим одбору скупа су: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије - председник Одбора, Епископ буносајрески Кирило Бојовић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факулета Свети Василије Острошки у Фочи - Универзитет у Источном Сарајеву, Ђорђије Вујовић, председник Скупштине општине Будва, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар ЕУО Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протосинђел Јефрем Дабановић, настојатељ манастира Стањевићи, др Васиљ Јововић, историчар, мр Луција Ђурашковић, директор ЈУ Музеји и галерије Будве, Мила Бољевић, директор Градске библиотеке Будва, монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске, и дипл. инж. Јован Маркуш, историчар и публициста - секретар Одбора. По завршетку скупа биће штампан зборник радова. Извор: Српска Православна Црква
  10. У организацији Митрополије црногорско-приморске, Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи и општине Будва 14. и 15. септембра 2018. године биће одржан Научни скуп под називом „Седам векова манастира Свете Тројице - Стањевићи (1338-2018.)“. Радио Светигора: Научни скуп у Стањевићима, монах др Павле Кондић Овај значајан научни скуп, којим почиње обележавање 680 година велике светиње стањевићког манастира, чија ће централна прослава бити одржана 22. септембра, благословиће у петак, 14. септембра 2018. године, у 10 часова у манастиру Стањевићи Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а у његовом раду учествоваће велики број еминентних научника. Другог дана, 16. септембра, скуп ће биће одржан на будванској Цитадели. У Организационим одбору скупа су: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије - председник Одбора, Епископ буносајрески Кирило Бојовић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факулета Свети Василије Острошки у Фочи - Универзитет у Источном Сарајеву, Ђорђије Вујовић, председник Скупштине општине Будва, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар ЕУО Митрополије црногорско-приморске, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, протосинђел Јефрем Дабановић, настојатељ манастира Стањевићи, др Васиљ Јововић, историчар, мр Луција Ђурашковић, директор ЈУ Музеји и галерије Будве, Мила Бољевић, директор Градске библиотеке Будва, монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске, и дипл. инж. Јован Маркуш, историчар и публициста - секретар Одбора. По завршетку скупа биће штампан зборник радова. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. ризница богословља

    НАЈАВА: Прослава шест векова манастира Каменца

  12. Поводом јубилеја 600 година од изградње манастира Манасије, Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма приказује емисију посвећену овом величанственом споменику и последњој владарској задужбини средњовековне Србије. Манастир је подигао деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара и кнегиње Милице који данас почива у својој задужбини. Емисија под називом "Шест векова Манасије" део је серијала "Моравска Србија", посвећеног владавини Лазаревића и Бранковића у периоду од 1371. до 1459. године. Зашто је Манасија јединствена међу српским средњовековним манастирима, колико је дуго трајала градња импозантног утврђења са храмом, одакле је довлачен камен и други материјал за зидање утврђеног манастира, зашто је црква Свете Тројице бисер средњовековне архитектуре, ко су били мајстори фрескосликари, где је радила чувена Ресавска школа и ко је заиста био деспот Стефан Лазаревић? Ово су само нека питања на која ће у емисији одговоре дати стручњаци: мр Гордана Симић, др Даница Поповић, проф. др Зоран Ранковић, др Бранислав Цветковић, др Татјана Стародубцев, проф. др Ирена Шпадијер, др Владан Тријић, мр Марко Алексић, Смиљана Додић и Вук Обрадовић.Улогу наратора-професора тумачи драмски уметник Милан Цаци Михаиловић. У емисији су статирали: студенти и предстваници витешких група из Крушевца, Сталаћа, Смедерева и Београда. Главни и одговорни уредник КУП: Небојша Брадић Уредник и сценариста: Светлана Илић Извршни продуцент: Светлана Бандић Главни организатор: Срђан Бољевић Мајстори звука: Миљан Ђукић, Драган Ушендић Дизајнер звука: Александар Зоричић Дрон оператер: Добривоје Каитовић Директор фотографије: Периша Ђинђић Монтажер и графички дизајнер: Бојан Филиповић Редитељ: Филип Чоловић View full Странице
  13. ризница богословља

    Шест векова Манасије

    Извор: Српска Православна Црква
  14. ризница богословља

    Шест векова Манасије

    Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Срби се око реке Вардар помињу око 1400 година уназад. Око 680. године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малу Азију од стране Византијског Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар - Македонија. Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681. и чињеница да је овај град био епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну српску популацију. Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа – (Српско Насеље). Constantin Porfyrogenitus „De Administrando Imperio“ Ердељановић, Ј. „О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века“, Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189 Lequen, M. „Oriens Christianus“ I, 1740, pp.659-660 Micotky, J.“Otiorum Chroate“, Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112 Niederle, L. „Slovanske starozhitnosti“ Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446 Ostrogorski, G.“Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi“, Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599 Ramsay, W.M. „The Historical Geography Of Asia Minor“, London, 1890, pp.183, pp.210 НАСЛОВНА ИЛУСТРАЦИЈА: ДУШАНОВ МОСТ ПРЕКО ВАРДАРА У СКОПЉУ
  16. ПРВИ ДЕО ТЕКСТА: АУТОР: игуман Петар (Драгојловић) Срби се око реке Вардар помињу око 1400 година уназад. Око 680. године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малу Азију од стране Византијског Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар - Македонија. Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681. и чињеница да је овај град био епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну српску популацију. Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа – (Српско Насеље). Constantin Porfyrogenitus „De Administrando Imperio“ Ердељановић, Ј. „О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века“, Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189 Lequen, M. „Oriens Christianus“ I, 1740, pp.659-660 Micotky, J.“Otiorum Chroate“, Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112 Niederle, L. „Slovanske starozhitnosti“ Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446 Ostrogorski, G.“Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi“, Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599 Ramsay, W.M. „The Historical Geography Of Asia Minor“, London, 1890, pp.183, pp.210 НАСЛОВНА ИЛУСТРАЦИЈА: ДУШАНОВ МОСТ ПРЕКО ВАРДАРА У СКОПЉУ View full Странице
  17. Аутор: Игуман Петар (Драгојловић) Како разни фалсификатори историје говоре да су Срби у Македонију први пут дошли на то подручје са царем Душаном или да су Срби дођоши између два светска рата, износићемо разне доказе и документе које говоре о трајном присуству Срба у Македонији у последњих 14. векова. Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Сервиа“ на положају југозападно од Солуна. Овај град има своје име од својих српских оснивача (од раног 7-ог века) . У 10-ом веку исти град је споменут као „Србчиште“ у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре. Сервија (грч. Σέρβια [Sérvia]) или Србица, и данас је насељено место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој). Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника. Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су српска племена у раном VII веку, која су се на то подручје доселила северно од Дунава, из области Бојке (Беле Србије). Constantin Porphyrogenitos „De Administrando Imperio“ cap.32, pp.152 ed.Bonn НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: Садашњи град Сервија у близини Солуна ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: НАСЛОВНА СТРАНА ДЕЛА И НОВАЦ КОНСТАНТИНА ПОРФИРОГЕНИТА Наставиће се... View full Странице
  18. Како разни фалсификатори историје говоре да су Срби у Македонију први пут дошли на то подручје са царем Душаном или да су Срби дођоши између два светска рата, износићемо разне доказе и документе које говоре о трајном присуству Срба у Македонији у последњих 14. векова. Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Сервиа“ на положају југозападно од Солуна. Овај град има своје име од својих српских оснивача (од раног 7-ог века) . У 10-ом веку исти град је споменут као „Србчиште“ у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре. Сервија (грч. Σέρβια [Sérvia]) или Србица, и данас је насељено место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој). Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника. Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су српска племена у раном VII веку, која су се на то подручје доселила северно од Дунава, из области Бојке (Беле Србије). Constantin Porphyrogenitos „De Administrando Imperio“ cap.32, pp.152 ed.Bonn НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: Садашњи град Сервија у близини Солуна ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: НАСЛОВНА СТРАНА ДЕЛА И НОВАЦ КОНСТАНТИНА ПОРФИРОГЕНИТА Наставиће се...
  19. Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: autokefalija@bfspc.bg.ac.rs. Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски. Теме I Историјски пут Српске Православне Цркве 1. Црквене прилике у донемањићком периоду 2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe 3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве 4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића 5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића 6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића 7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија) 8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт 9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве 10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква 11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет 12. Српска Православна Црква у доба туркократије 13. Карловачка митрополија 14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку 15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку 16. Српска Православна Црква у дијаспори II Путеви српског богословља 1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве 2. Богословље Светог Саве 3. Српско богословље у средњем веку 4. Богослужење у Српској Православној Цркви 5. Византијски утицаји на српско богословље 6. Западни утицаји на српско богословље 7. Руски утицаји на српско богословље 8. Богословље у Карловачкој митрополији 9. Српско богословље у 19. и 20. веку 10. Савремено српско богословље III Српска Православна Црква у српској и европској култури 1. Српско средњовековно рукописно наслеђе 2. Српска средњовековна књижевност 3. Српска средњовековна уметност 4. Српска барокна уметност 5. Српска Црква и просветитељство 6. Српска Црква и просвета 7. Српска Црква и савремена књижевност 8. Српска Црква и савремена уметност 9. Српска Црква и савремена наука 10. Српска Црква и савремено друштво 11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом 12. Српска Црква у дијалогу са исламом 13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом
  20. У част јубилеја Осам векова аутокефалије (1219-2019) и под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду биће од 10. до 14. децембра 2018. године домаћин међународног научног скупа посвећеног самосталности и читавом осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа на Балкану и шире. Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: autokefalija@bfspc.bg.ac.rs. Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски. Теме I Историјски пут Српске Православне Цркве 1. Црквене прилике у донемањићком периоду 2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe 3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве 4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића 5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића 6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића 7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија) 8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт 9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве 10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква 11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет 12. Српска Православна Црква у доба туркократије 13. Карловачка митрополија 14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку 15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку 16. Српска Православна Црква у дијаспори II Путеви српског богословља 1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве 2. Богословље Светог Саве 3. Српско богословље у средњем веку 4. Богослужење у Српској Православној Цркви 5. Византијски утицаји на српско богословље 6. Западни утицаји на српско богословље 7. Руски утицаји на српско богословље 8. Богословље у Карловачкој митрополији 9. Српско богословље у 19. и 20. веку 10. Савремено српско богословље III Српска Православна Црква у српској и европској култури 1. Српско средњовековно рукописно наслеђе 2. Српска средњовековна књижевност 3. Српска средњовековна уметност 4. Српска барокна уметност 5. Српска Црква и просветитељство 6. Српска Црква и просвета 7. Српска Црква и савремена књижевност 8. Српска Црква и савремена уметност 9. Српска Црква и савремена наука 10. Српска Црква и савремено друштво 11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом 12. Српска Црква у дијалогу са исламом 13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом View full Странице
  21. Светом архијерејском литургијом, коју је служио патријарх српски Ирнијеј уз саслужења владика нишке, врањске, и тимочке епархије, обележено је пет векова манастира Светог Јована Претече у селу Јашуња код Лесковца. Манастир је саграђен 1517. године на темељима 300 година старе светиње у којој се, како се верује, део српске војске причестио пре одласка у бој на Косово. Саградио га је 1517. године Андроник Кантакузин са браћом у време султана Селима Другог. Кроз историју био је паљен и похаран. После Другог светског рата пуних пет деценија заборављен, урушен, зарастао у коров. Данас, на обележавању пет векова од оснивања, манастир Светог Јована Претече као да је васкрсао и поново зрачи. На светој архијерејској литургији, коју је служио његова светост патријарх Иринеј са владикама, био је велики број верника. "Ова светиња је кроз историју страдала као и наш народ. Историја наших манастира представља историју нашег народа и обратно. То је тако спојено у нашем животу да чини једну нераскидиву целину између народа Божјег и цркве", рекао је поглавар Српске православне цркве. Године 1983. манастир Светог Јована Претече проглашен је за културно добро од националног значаја. Црква је јединствена јер је осликана и споља и изнутра. Унутра сачуване фреске из 1524. године остављају без даха. Лесковачки народни музеј је 500 година од оснивања овог манастира обележио изложбом, издавањем монографије, четири-де презентацијом. "У 16. веку у лесковачкој нахији била су 22 манастира, а ослобођење су дочекала само два", истиче директорка музеја у Лесковцу Мира Ниношевић. "Дошли смо до добре грађе и успели све то да сместимо у две књиге", каже историчар Верољуб Трајковић, коаутор монографије. Због посебних заслуга у обнови манастира, који симболично представља и духовну обнову овог краја, патријарх Иринеј одликовао је градоначелника Лесковца, скупштину града и друге заслужне појединце. Послато са Lenovo K53a48 користећи Pouke.org мобилну апликацију
×