Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'васкршњи'.
Found 15 results
-
Беседа јерођакона Јеротеја ковиљца и Васкршњи концерт хора "Свети Јован Дамаскин" у Бијељини (ВИДЕО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
Беседа јерођакона Јеротеја ковиљца и Васкршњи концерт хора "Свети Јован Дамаскин" у Бијељини (ВИДЕО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У Епархијском центру у Бијељини 19. априла 2018. године одржан је Васкршњи концерт хора Школе црквеног појања "Свети Јован Дамаскин" из Новог Сада, који су извели васкршње химне. Диригент хора, јерођакон Јеротеј из манастира Ковиљ у Епархији бачкој, рекао је новинарима да је ово њихов први наступ у Бијељини и Републици Српској. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице -
Поред текста са празничном темом из пера Светог Николаја Жичког као оснивача овога часописа, уследили су текстови Епископа жичког г. Јустина на тему Благовести, протојереја-ставрофора Милића Драговића на савремену тему Немам времена која на специфичан начин разобличава отуђење данашњице, као и текст вероучитеља Михаила Живковића о радости као изворном обележју хришћанског живљења прожетог искуством Крста и Васкрсења. Богословски осврт на тему вантелесне оплодње и сурогат материнства је посебно драгоцен ако се у виду има актуелност ове теме и потреба пастирског старања свештенослужитеља да одговоре на дилеме са којима се њихове парохијани суочавају. Текст о цркви брвнари у Сечој Реци код Косјерића је освежио историјско памћење, али и дао одређене закључке који приказују како су свештенослужитељи у 19. деку деловали чувајући не само верски, већ и у ширем смислу културно-образовни идентитет свог народа. Текст о мокрогорском проти Ратку Благојевићу је показао и мрачну страну скорије историје нашег народа, у коме је свештенство поред улоге народног учитеља често било овенчавано и венцем мучеништва за веру православну. Текст о конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938), аутора јереја Слободана Јаковљевића, обогатио је садржај темом која ће се у наставцима објављивати и у наредним бројевима. Текст о поклоничким путовањима Кипрана по Србији је изнео на светло дана како нас данас виде очи оних који долазе у ову земљу као странци. Нова рубрика Парохијске приче у савременом казивању догађаја којима смо сведоци покушала је да прикаже живу веру свакидашњице како бисмо били оснажени Духом који дише где хоће и кад хоће. Страница православног хумора је наставили да тражи и ствара осмех на лицу наших читалаца. Рубрика Лирски благовесник је поред текста уваженог Драгана Хамовића о песништву Рајка Петрова Нога, овога пута укључила и две песме Весне Радовић. Ове песме, из циклуса Зовем се Јефимија, инспирисане су ранохришћанском и српском средњовековном историјом. Њихов садржај и начин казивања, неодољиво нас подсећају на пут којим су српско песништво усмерили Настасијевић, Попа, Павловић, Лалић и други који су знали да наша књижевна историја и стваралаштво не почињу са двадесетим веком. Приказ издања Манастир Жича на старим разгледницама и фотографијама, аутора Виктора Маричића и Миланк Јемуовић, упућује да ово пажње вредно дело о нашој древној светињи буде узето у руке и прелистано од стране сваког љубитеља лепих речи и слик. Рубрика Веронаука овог пута поред приказа једне од школа са простора наше Епархије укључила је и извештај о извођењу веронауке у окружењу савремене паметне учионице у ОШ Вук Караџић у Краљеву. Посебну радост доносе дечји поетски и ликовни радови на тему Васкрса, где су кроз реч и слику исказани дечји доживљаји најрадоснијег празника. Летопис је испратио богослужбене активности широм наше Епархије којима је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. уредник часописа протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Српска Православна Црква
-
Васкршњи број „Жичког благовесника“
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У сусрет празнику Васкрсења Христовог светлост дана је угледао и нови број часописа Жички благовесник (април-јун 2018.). Поред текста са празничном темом из пера Светог Николаја Жичког као оснивача овога часописа, уследили су текстови Епископа жичког г. Јустина на тему Благовести, протојереја-ставрофора Милића Драговића на савремену тему Немам времена која на специфичан начин разобличава отуђење данашњице, као и текст вероучитеља Михаила Живковића о радости као изворном обележју хришћанског живљења прожетог искуством Крста и Васкрсења. Богословски осврт на тему вантелесне оплодње и сурогат материнства је посебно драгоцен ако се у виду има актуелност ове теме и потреба пастирског старања свештенослужитеља да одговоре на дилеме са којима се њихове парохијани суочавају. Текст о цркви брвнари у Сечој Реци код Косјерића је освежио историјско памћење, али и дао одређене закључке који приказују како су свештенослужитељи у 19. деку деловали чувајући не само верски, већ и у ширем смислу културно-образовни идентитет свог народа. Текст о мокрогорском проти Ратку Благојевићу је показао и мрачну страну скорије историје нашег народа, у коме је свештенство поред улоге народног учитеља често било овенчавано и венцем мучеништва за веру православну. Текст о конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938), аутора јереја Слободана Јаковљевића, обогатио је садржај темом која ће се у наставцима објављивати и у наредним бројевима. Текст о поклоничким путовањима Кипрана по Србији је изнео на светло дана како нас данас виде очи оних који долазе у ову земљу као странци. Нова рубрика Парохијске приче у савременом казивању догађаја којима смо сведоци покушала је да прикаже живу веру свакидашњице како бисмо били оснажени Духом који дише где хоће и кад хоће. Страница православног хумора је наставили да тражи и ствара осмех на лицу наших читалаца. Рубрика Лирски благовесник је поред текста уваженог Драгана Хамовића о песништву Рајка Петрова Нога, овога пута укључила и две песме Весне Радовић. Ове песме, из циклуса Зовем се Јефимија, инспирисане су ранохришћанском и српском средњовековном историјом. Њихов садржај и начин казивања, неодољиво нас подсећају на пут којим су српско песништво усмерили Настасијевић, Попа, Павловић, Лалић и други који су знали да наша књижевна историја и стваралаштво не почињу са двадесетим веком. Приказ издања Манастир Жича на старим разгледницама и фотографијама, аутора Виктора Маричића и Миланк Јемуовић, упућује да ово пажње вредно дело о нашој древној светињи буде узето у руке и прелистано од стране сваког љубитеља лепих речи и слик. Рубрика Веронаука овог пута поред приказа једне од школа са простора наше Епархије укључила је и извештај о извођењу веронауке у окружењу савремене паметне учионице у ОШ Вук Караџић у Краљеву. Посебну радост доносе дечји поетски и ликовни радови на тему Васкрса, где су кроз реч и слику исказани дечји доживљаји најрадоснијег празника. Летопис је испратио богослужбене активности широм наше Епархије којима је предстојао Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. уредник часописа протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Васкршњи интервју са Епископом нишким Арсенијем: Створени смо за вечност! (звучни запис)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/Vladika Arsenije - Vaskrsnji intervju 64kbps(1).mp3 Извор: Радио Слово љубве -
Васкршњи интервју са Епископом нишким Арсенијем: Створени смо за вечност! (звучни запис)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније дао је празнични интервју за Радио Глас Епархије нишке. Владика нишки је говорио о суштини и главној поруци Васкрсења Христовог, о породици у данашње време и изазовима са којима се среће, о милосрђу и на крају упутио Васкршњу поруку. Звучни запис разговора http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/Vladika Arsenije - Vaskrsnji intervju 64kbps(1).mp3 Извор: Радио Слово љубве View full Странице -
Васкршњи број „Светигоре“ препун је занимљивих наслова, од наслова егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева), другог дијела богословског текста „Светитељи као знак испуњења Божијег обећања човеку“, другог дијела путописа „Светиње Румуније“ протојереја ставрофора Обрена Јовановића, текста о чудотворној икони „Пећка Красница“, затим текста „Благовијести у нашем духовном и историјском трајању“ Предрага Вукића. И у овом, васкршњем, броју незаобилазни су поезија, помени, историја (наставак трећег дијела „Поп Ђоко Пејовић, командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића), актуелна саопштења (у овом броју је то Саопштење за јавност Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске). Ту су два реаговања. Једно је осврт митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на најављени закон о тзв. регистрoваном партнерству, а друго је владике Атанасија (Јевтића) „Псевдозилоти, артемаши, секташи у нашој Цркви од Косова до Јадовна“. Како је протекао празник Светог Симеона Мироточивог у Подгорици сазнаћете из репортаже „Он нас је учинио народом Божјим“. Са Немањиног града проф. др Милош Ковић је поручио „Да се вратимо Завету Светог Симеона“, како и гласи бесједа коју је изговорио. А о завјетној српској земљи пише проф. др Богољуб Шијаковић „Косово и Метохија: између бруталне реалности и нормативне светости“. Брутална реалност је и овај пут, као и 1982. године подстакла на потписивање апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову. Тај апел из 1982. године нашао се међу васкршњим корицама „Светигоре“. Можете прочитати и о успјеху фестивала СПД „Јединство“ из Котора, који је био лауреат на угледном Међународном фестивалу духовне музике у Бјелорусији, затим „Сјећање на оца Лазара“ игуманије Јелене (Станишић) са промоције на представљању трећег издања књиге о оцу Лазару, игуману острошком – „Положи наду на Господа“. Наравно, на крају су хронике које описују протекле актуелне догађаје из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске. Јереј Слободан Лукић свој богословски есеј „Смрти, гдје ти је жалац?“ започиње ријечима „Исходиште хришћанске вјере и наде јесте догађај Христовог Васкрсења“, које потврђују да је Васкрс празник над празницима. Извор: Српска Православна Црква
-
Са свијетлим Христовим васкрсењем из штампе је изашао нови, васкршњи (270) број образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који отвара бесједа Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија „Мјера Његове љубави је Његов Крст“. А мјера наше љубави било би наше служење Њему, или како поучава свештеник Филип Лемастерс у тексту „Научимо да видимо Христа и служимо Му у убогом Лазару“. Служење се препознаје и у самоодрицању, у посту. На празник Цвијети, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару протојереј-ставрофор професор др Ненад Тупеша одржао је предавање под називом „Пост и крштење“, које „Светигора“ интегрално преноси. Васкршњи број „Светигоре“ препун је занимљивих наслова, од наслова егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева), другог дијела богословског текста „Светитељи као знак испуњења Божијег обећања човеку“, другог дијела путописа „Светиње Румуније“ протојереја ставрофора Обрена Јовановића, текста о чудотворној икони „Пећка Красница“, затим текста „Благовијести у нашем духовном и историјском трајању“ Предрага Вукића. И у овом, васкршњем, броју незаобилазни су поезија, помени, историја (наставак трећег дијела „Поп Ђоко Пејовић, командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића), актуелна саопштења (у овом броју је то Саопштење за јавност Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске). Ту су два реаговања. Једно је осврт митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на најављени закон о тзв. регистрoваном партнерству, а друго је владике Атанасија (Јевтића) „Псевдозилоти, артемаши, секташи у нашој Цркви од Косова до Јадовна“. Како је протекао празник Светог Симеона Мироточивог у Подгорици сазнаћете из репортаже „Он нас је учинио народом Божјим“. Са Немањиног града проф. др Милош Ковић је поручио „Да се вратимо Завету Светог Симеона“, како и гласи бесједа коју је изговорио. А о завјетној српској земљи пише проф. др Богољуб Шијаковић „Косово и Метохија: између бруталне реалности и нормативне светости“. Брутална реалност је и овај пут, као и 1982. године подстакла на потписивање апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову. Тај апел из 1982. године нашао се међу васкршњим корицама „Светигоре“. Можете прочитати и о успјеху фестивала СПД „Јединство“ из Котора, који је био лауреат на угледном Међународном фестивалу духовне музике у Бјелорусији, затим „Сјећање на оца Лазара“ игуманије Јелене (Станишић) са промоције на представљању трећег издања књиге о оцу Лазару, игуману острошком – „Положи наду на Господа“. Наравно, на крају су хронике које описују протекле актуелне догађаје из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске. Јереј Слободан Лукић свој богословски есеј „Смрти, гдје ти је жалац?“ започиње ријечима „Исходиште хришћанске вјере и наде јесте догађај Христовог Васкрсења“, које потврђују да је Васкрс празник над празницима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Ево појединих од мноштва поука за које смо о Васкрсу 2018. умолили игумана манастира Тумане, о. Димитрија Плећевића: „Господ спира крвљу својом на Крсту грехе свих, чак и оних који Га разапињу. Ми православни хришћани не треба да љубав подразумевамо већ да је творимо - онда ћемо успети да мењамо себе, а тиме и свет. Узалуд је познавање обичаја, ако не знамо да - волимо човека. Не смемо бити судије људима. Треба да имамо ширину за све. Ми имамо особину да само критикујемо човека, да стојимо поред јаме у којој се дави, па кад дођемо у исто то блато, чудимо се како нема никог да помогне. Људима не требају критичари - људима требају ближњи. Господа увек имамо - Бог жели заједницу са нама, али не ако ми то не желимо. Бог није крив за наше погрешне изборе. Гледајмо све очима Господњим - кад хоћете да мерите, а ви видите како би Христос учинио...“. 10.04.18 Vaskrsnji intervju - o Dimitrije Plecevic.mp3
-
Васкршњи специјал: гост о. Димитрије Плећевић
Драгана Милошевић је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Ево појединих од мноштва поука за које смо о Васкрсу 2018. умолили игумана манастира Тумане, о. Димитрија Плећевића: „Господ спира крвљу својом на Крсту грехе свих, чак и оних који Га разапињу. Ми православни хришћани не треба да љубав подразумевамо већ да је творимо - онда ћемо успети да мењамо себе, а тиме и свет. Узалуд је познавање обичаја, ако не знамо да - волимо човека. Не смемо бити судије људима. Треба да имамо ширину за све. Ми имамо особину да само критикујемо човека, да стојимо поред јаме у којој се дави, па кад дођемо у исто то блато, чудимо се како нема никог да помогне. Људима не требају критичари - људима требају ближњи. Господа увек имамо - Бог жели заједницу са нама, али не ако ми то не желимо. Бог није крив за наше погрешне изборе. Гледајмо све очима Господњим - кад хоћете да мерите, а ви видите како би Христос учинио...“. 10.04.18 Vaskrsnji intervju - o Dimitrije Plecevic.mp3 View full Странице -
(ВИДЕО) ВАСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ: Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије (Личност и Заједница)
Поуке.орг инфо је објавио/ла a Странице у Теолошки
-
(ВИДЕО) ВАСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ: Епископ пожаревачко-браничевски др Игнатије (Личност и Заједница)
Поуке.орг инфо је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Аутор емисије: Дејан Стојадиновић Продукција: ТВ Храм View full Странице -
(ВИДЕО) Васкршњи интервју Епископа бачког Г. Иринеја, II део
Guest је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Радио Православне Епархије бачке БЕСЕДА View full Странице -
Епископ бачки Иринеј: Васкршњи интервју, 2017. године (други део)
александар живаљев је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
-
Епископ бачки Иринеј: Васкршњи интервју, 2017. године (други део)
александар живаљев је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Други део интервјуа који је пред Васкрс ове године епископ бачки господин Иринеј дао професору Горану Раденковићу. Први део интервјуа у коме се говори о славној историји и садашњој духовности коју негује новосадска архијерејска катедра и образлаже предлог канонизације Блаженог Спомена епископа бачког др Иринеја (Ћирића), можете да погледате овде: View full Странице
