Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'васкрсли'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је на додјели диплома овогодишњој генерацији матураната Богословије Светог Петра Цетињског пожелио да наставе да се баве богословљем. “Али не само богословљем као науком, него богословљем као животом. То је оно што је елементарна ствар”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Објаснио је да је у питању наука која постаје живот. “Ако је живот, онда је то право. То важи и за вас, нове богословце, а и за нас који смо неки наводно старији богословци. Богословље без живота, без примјене у свакидашњем животу, у мишљењу, у понашању, оно није богословље”, рекоа је Владика Амфилохије. Владика је пожелио и њима и њиховим наставницима да наставе свето Божје дјело ове црквено-просветне установе. “Ово је најстарија школа у Црној Гори, па и мало шире. И ова богословија је темељ универзитета црногорског. Он је рођен из ове богословије, односно из Богословско-учитељске школе која је била овдје на Цетињу”, подсјетио је он. Подсјетио је да је школа била укинута 1945. године. “Па су нам узели и ову зграду – Биљарду Његошеву, која је била зграда богословије, отели су је. Сад овим законом припремају да отимају све храмове и све зграде. То је смисао овога закона. И то је смисао бунта овога народа против тога”, рекао је Владика. Нагласио је да носиоци власти сада Цркву оптужују да се бави политиком. “Међутим, тим законом угрожено је биће и достојанство Цркве, а отпор томе сад проглашавају политиком. Црква је на распећу Христа распетога, али је Христос и васкрсли Христос”, рекао је Владика. Казао је да и цетињски богословци то доживљавају на Цетињу. “И вас овдје су – раније можда мало више него сад – малтретирали неки безумници. У вријеме кад смо обновили богословију, 1992. године, овдје су нас напали и оптужили. Јово Капичић, творац Голог отока ме је тада напао да ме је неко овдје послао. А то су после понављали стално, од мога устоличења. А мене је послала Црква Божија, Господ ме је послао, једини који ме је послао и који ме подржава по мјери мога служења Господу”, нагласио је он и додао да “нада нема више ни у кога до у Бога и у своје руке”. Подсјетио је и на Његошеве стихове “надање се наше закопало на Косово, у једну гробницу”, и да би предсједник Србије морао да схвати да је на Косову закопано наше надање, а не безнађе. “Ови наши овдје су већ у безнађу, ови који су признали непостојећу државу и одрекли се тиме Црне Горе. Ја сам рекао и овом господину који је на власти да је он издајник Црне Горе. Издао је краља Николу, издао је крв оних који су ослобађали Косово и Метохију 1912. године. Али, то је његова прича, а ова наша је мало старија и непролазнија. Она је у име Христа Господа, вјечна прича. То је распеће и васкрсење – живот Цркве и оних који су у Цркви”, поручио је Митрополит Амфилохије на додјели диплома овогодишњој генерацији матураната Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У Недељу о раслабљеном, 10. маја 2020. године, у манастиру Буково служена је архијерејска Литургија. Светим евхаристијским сабрањем началствовао је Епископ тимочки г. Иларион а саслуживали су му игуман манастира архимандрит Козма (Радовић), протосинђел Симеон (Николић) и јерођакон Марко (Цветковић). Литургијско сабрање су појањем улепшали јеромонах Енох (Стојаковић) и архиђакон Илија (Јовановић). У беседи којом се обратио верном народу, Епископ Иларион је најпре изразио радост што је храм након вишенедељних забрана окупљања поново испуњен, а потом је подсетио окупљене да смо сви стрпљењем и трпљењем позвани да спасавамо душе своје нарочито у тешким временима када је истина скривена од наших очију. „Чињеница је да нико од људи на земљи није гласник Истине и не поседује је у пуноћи јер је Истина сам наш васкрсли Господ Исус Христос. Он је тај који нас просвећује благодаћу Божјом и надахњује самим собом тако да можемо бити сведоци Његове Истине у овом лажном и заблуделом свету који од почетка иде ка свом крају” рекао је владика. Поредећи овај свет, у комe смо мучени разним духовним и телесним болестима, са бањом Витездом из светог Јеванђеља, Eпископ Иларион је истакао да једина спасоносна брига којој треба да се посветимо јесте брига о испуњавању Христових заповести. Све оне који нису успели да се причесте на васкршњој Литургији, поштујући забрану кретања која је тада била на снази, владика је позвао да се сете Свете Марије Египћанке, која се у животу свега два пута причестила али која је својим молитвеним покајањем завредила чудотворну испуњеност Божјом благодаћу и снагом. Извор: Епархија тимочка
  3. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на празник спомена на спаљивање моштију Светог Саве са цетињским свештенством Свету службу Божију у Влашкој цркви на Цетињу. У литургијској проповиједи Владика је подсјетио да данас прослављамо и Светога оца нашега Саву, аерхиепископа и просветитеља српскога. Звучни запис беседе “Његове мошти су на данашњи дан 1594. године спаљене у Београду. Тиме је Синан-паша мислио да ће уништити његов спомен, да ће спријечити сабирање Цркве Божије око Христа Господа и око моштију његових у светом Милешеву. Међутим, спалио је он мошти, тијело његово, али није спалио његов спомен и његово памћење и сјећање, јер га је Бог запамтио и записао у књигу вјечнога живота. А онда и народ његов – још више се послије тога сабирао и сабира до данас око спомена Светога Саве”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је из његових спаљених моштију, из праха његовога на Врачару израстао величанствени храм, један од највећих у историји Европе. “Храм Светога Саве који је копија храма Свете Софије у Цариграду и који ће, ако Бог да, бити и освештан ове године. Он је израстао из праха Светог Саве, као што све израста из спомена Христа Бога нашега, васкрслог из мртвих и спомена светих који су га прославили и кроз које се Он прославио и кроз које се прославља кроз сва времена”, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Васкрсење Христово, Пасха Господња, „празник над празницима и славље над слављима“, извор је и темељ хришћанске вере и живота. О. Андреј Ткачов објашњава зашто се Васкрсли Спаситељ није јавио свима, и зашто Васкрс „не дотиче срца свих људи“. Емисија је емитована на Васкрс, 19. априла 2020. Извор: Православие.ру
  5. Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је на Пасху Господњу Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Саслуживало му је братство Саборне цркве: протосинђел др Клеопа (Стефановић), старешина храма, протојереј Јован Милановић, ректор Богословије, јереј Станко Лакетић, парох при Саборној цркви, ђакони Горан Власац и Ђорђе Милидраг. Пре Свете Литургије служено је пасхално јутрење. С обзиром на ванредно стање, одмах након Литургије служено је и пасхално вечерње љубави. Након пребогате богослужбене трпезе братија је у владичанској резиденцији честитала Преосвештеном Епископу сверадосни Празник Христовог Васкрсења, пожелевши да Васкрсли Господ одагна сва искушења од нас те да Га можемо, у редовним условима и неометано, славити једним устима и једним срцем. Извор: Епархија сремска
  6. Такође се молимо Господу за покој душа наше браће и сестара нађу покој заједно са хоровима светих у рају. "У покојишту твом Господе где почивају сви твоји Светитељи, упокој и душе слугу твојих јер си ти једини Човекољубац" (Тропар из "Трисагиона" тј. Малог помена). Притом дубоко верујемо да молитве Цркве њима помажу и да они иако више не телом међу нама, активно учествују у заједници Тела Христовој, у евхаристији, што символично изображавамо честицама које вадимо не само за живе, већ и за покојне чланове Цркве. Пракса вађења честица је настала у каснијим вековима, али свест да и покојни учествују у литургијском сабору постоји у Цркви одувек. Ми не можемо знати стање у коме се њихове душе налазе, да ли блажено тихују у "Аваамовом наручју" односно рајским насељима или пролазе кошмар и таму ада. Бог је једини срцезналац и једини судија. Телесна смрт је само привремена промена начина живота човека, који наставља да постоји према настројењу своје воље и након раздвајања душе и тела. Христовим васкрсењем и победом над смрћу разорен је древни Ад (Шеол) у који су силазили сви, али не као место мучења, већ као место у коме су душе умрлих обитавеле као "сенке" (rephaim). Након Христовог Васкрсења душе људих који умиру телом нити нестају, нити одлазе у бесвесно стање или непостојање, њима је дарован живот који ће након Васкрсења из мртвих по Другом доласку Господњем бити пројављен у свој пуноћи новог неба и земље. Трагедија јесте у томе да дар живота и љубави Божије за оне који нису у стању да га прихвате, представља агонију и предукус вечног огња. Ово су све општепозната места из нашег литургијског живота и црквеног предања и не видим ништа проблематично. Дакле, светитељи нас чују зато што су живи у Христу и прослављени благодаћу Божијом, а не зато што су већ васкрсли и зато што нам се јављају у васкрслим телима. Колико ми је познато овога нема у предању Цркве и не знам ко је конкретно од отаца о томе говорио. Једино постоји предање да је Пресвета Богородица у телу узнета на небо. О томе конкретно говоре апокрифи, али Црква са благочешћем поштује ово предање и оно се често изображава и у нашим храмовима (нпр. Дечани). Слична предања постоје за Еноха, Илију који по древном предању нису прошли телесну смрт, али то не значи да су васкрсли. Зато и светитељи са анђелима на небу и душе праведника, заједно са нама на земљи чекају Васкрсење мртвих и живот будућег века. Очекују га, али са страхом и неизвесншћу и они који живе у адском мраку и одсуству заједнице са Богом. Чињеница да поштујемо мошти светитеља показује да поштујемо њихова тела кроз која се прославио Бог и која су извор благодати Божије. Говорити о већ васкрслим светитељима и истовремено поштовати њихове мошти изазива озбиљне контрадикције. Мошти светитеља су заиста она тела која ће по Васкрсењу свих бити сједињена са душама светитеља. Мислим да конфузија настаје у поистовећивању с једне стране НЕБА, као начина постојања у коме живе светитељи, праведници и небеске силе, које није просторна чињеница (али је део овог створеног света и века), и с друге стране - Новог неба и Нове земље у будућем веку (вечности), које ће бити преображене тварне природе и обиталиште народа Божијег након Васкрсења мртвих и коначног Суда. Исто тако, стање ада, је само предукус будућег вечног огња тј. огњеног језера. Царство Небеско, наравно, почиње још овде у заједници љубави Цркви и посебно се пројављује кроз евхаристијски живот. Овај живот у Христу се наставља након привременог раздвајања душе и тела, да би се након Парусије и Васкрсења свих Царство Божије пројавило у пуноћи и будућем веку као сједињење свих у Христу, у реалности Новог Јерусалима. Архимандрит Сава Јањић ИЗВОР
  7. По прочитаном Јеванђељу Епископ је поучио окупљени народ подсетивши нас на значај идења за Христом и благоразумни страх Мироносица као првих сведока Васкрслог Христа. Присутни народ се на крају Свете Литургије причестио светим Христовим Тајнама, после чега се са својим Епископом окрепио за трпезом љубави која је припремљена трудом свештеника Ивана Жарковића и ђакона Милана Качаревића. Благодарећи Господу за све, опростили смо се са Епископом духовно озарени и ојачани, молитвено ишчекујући неки нови сусрет. Извор: Епархија крушевачка
  8. У недељу, 22. априла. 2018. године, на дан када се Света Православна Црква сећа жена Мироносицâ, првих сведокâ Васкрслог Христа и када се обавља спомен благообразног Јосифа из Ариматеје и Никодима, потајних ученика Господа нашег Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих Јоакима и Ане у Стрмцу код Бруса. Епископу су саслуживали Архијерејски намесник жупски протојереј Вукман Петровић, старешина цркве Преображења Господњег у Брусу јереј Иван Жарковић, игуман манастира Светог Стефана у Лепенцу јеромонах Серафим, протођакон Андрија Јелић и ђакон бруско-александровачки Милан Качаревић. Звучни запис беседе По прочитаном Јеванђељу Епископ је поучио окупљени народ подсетивши нас на значај идења за Христом и благоразумни страх Мироносица као првих сведока Васкрслог Христа. Присутни народ се на крају Свете Литургије причестио светим Христовим Тајнама, после чега се са својим Епископом окрепио за трпезом љубави која је припремљена трудом свештеника Ивана Жарковића и ђакона Милана Качаревића. Благодарећи Господу за све, опростили смо се са Епископом духовно озарени и ојачани, молитвено ишчекујући неки нови сусрет. Извор: Епархија крушевачка View full Странице
  9. Зоран Ђуровић: Свети Јован Златоусти: Васкрсли смо са Христом и на небу седимо са Њиме Текст је посвећен као поклон за ВСБ и Дејан-Нина Рајковић. Зашто ова посвета, прочитајте у плавом на крају текста. Најпре иде текст у браон из Еф 2, 4-7, затим иде исто у браон тумачење Јована Златоустог, и, на крају, у црном мој коментар. Еф 2, 4-7: Али Бог, богат у милосрђу, због велике љубави своје којом нас је заволео, нас, који бејасмо мртви због грехова, оживе са Христом: благодаћу сте спасени. И са Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, да би показао у вековима који долазе огромно богатство благодати своје преко доброте према нама у Христу Исусу. „Бог, богат у милосрђу“ (ст. 4). Не једноставно милосрдан, него „богат“; на сличан начин и на другом месту се каже: „са мноштвом милосрђа твога“ (Пс 68, 17.) И опет: „помилуј ме по великој милости твојој“ (Пс 50, 1). „По својој великој љубави којом нас је заволео (ст. 4). Овде показује откуда да нас заволе. Сва наша дела нису достојна љубави, него гнева и најтеже казне; то значи по великој милости. „И, нас, који бејасмо мртви због грехова, оживе са Христом“ (ст. 5). Поново, Христос је посредник, а самим тим и то дело је сасвим вредно нашег веровања. Ако је Првина жив – тако ћемо и ми; оживе њега и нас. 2. Да ли видиш да је све ово речено у вези са телом? Видиш ли преизобилну „величину његове силе на нама који верујемо?“ (Еф 1, 19). Он је оживео те који су били мртви, који су били деца гнева. Видиш ли „наду позива?“ „Саваскрсе и заједно са њим посади на небесима“ (ст. 6). Видиш ли славу наслеђа његовог? Да, кажеш, јасно је да нас је подигао; а чиме доказује да нас „заједно посади на небесима у Христу Исусу?“ На исти начин као кад показује да нас је саваскрсао. Јер нико и никад не би устао, да није васкрсла Глава; а када је наша Глава васкрсла, васкрсли смо и ми – баш као и тамо када се Јаков поклонио и жена се поклонила Јосифу (Пост 37, 9-10). Према томе, на исти начин нас је посадио. Када глава седи, седи заједно и тело. Зато додаје: „У Христу Исусу“. Или – ако погледамо на други начин – он нас је подигао кроз купање; како нас је онда посадио? „Ако трпимо“ – каже – „са њиме ћемо и владати“ (2Тим 2, 12). Ако смо умрли са њим, заједно ћемо и живети. Заиста, неопходан је дар Духа и откривења да би се схватила дубина ових тајни! Затим, да не би био неверник, види шта додаје: „да би показао у вековима који долазе огромно богатство благодати своје преко доброте према нама у Христу Исусу“ (ст. 7). Пошто је он пре говорио све о Христу, и у свему поменутом можда не би било ничега у директној вези са нама (шта, ти велиш, имамо у ствари од тога што је Христос васкрсао?), стога, показавши најпре да то треба да важи за нас – јер је он сада једно са нама – сада казује то што се управо на нас односи: „нас, који бејасмо мртви због преступа, саваскрсе и посади заједно са њим“. Према томе, како сам рекао, не буди неверан, прихвати објашњење на основу претходно изнетих ствари, онога што је речено о Глави, и да жели да нам покаже своју доброту. Јер како би то могао показати, ако се није десило? „И да би показао у вековима који долазе“. Шта? Да велика добра беху, и да су заслужнија поверења од свих других. Сада, ове речене ствари изгледају глупост неверницима, а онда ће их сви знати. Желиш ли да сазнаш и како нас је посадио са њим заједно? Слушај шта сам Исус вели својим ученицима: „сешћете и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих“ (Мт 19, 28). И на другом месту: „али да седнете мени с десне и с леве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац“ (Мт 20, 23). Дакле, то јесте већ спремљено. И добро рече: „У добродушности према нама у Христу Исусу“. Наиме, сести са десне стране, је највећа част која је изнад сваке части, и изнад које не постоји нека друга. Рекавши, дакле, ово, показује да ћемо и ми засести. Седети са Христом је заиста неизразиво богатство, то је заиста преизобиље величанствености његове силе! Ако би ти имао хиљаде душа, не би ли их положио за то? Ако би требало да идеш у ватру, не би ли био потпуно спреман и за ово испитање? И сам он опет каже: „Хоћу да тамо где сам ја, буду и моје слуге“ (Јн 17, 24; 12, 26). За такву част ако би сваки дан требало бити расецан, не би ли требало да и то се носи са радошћу? Помисли где он седи. „Изнад сваког Началства и Власти“. А са ким ти заједно седиш? Са њиме. А ко си ти? Мртвац – по природи дете гнева. И шта си добро урадио? Ништа. Сада је заиста прави час да се узвикне: „О, дубина богатства и мудрости и знања Божијег (Рм 11,33)!“. „Јер благодаћу“, – вели – „сте спашени (ст. 8)“. Коментар Текст је преведен са грчког[1] In epistulam ad Ephesios (homiliae 124), 4, 1-2 (ΤΟΥ ΕΝ ΑΓΙΟΙΣ ΠΑΤΡΟΣ ΗΜΩΝ ΙΩΑΝΝΟΥ ΤΟΥ ΧΡΥΣΟΣΤΟΜΟΥ ΑΡΧΙΕΠΙΣΚΟΠΟΥ ΚΩΝΣΤΑΝΤΙΝΟΥΠΟΛΕΩΣ ΤΑ ΕΥΡΙΣΚΟΜΕΝΑ ΠΑΝΤΑ. ΥΠΟΜΝΗΜΑ ΕΙΣ ΤΗΝ ΠΡΟΣ ΕΦΕΣΙΟΥΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗΝ). Имамо један енглески превод[2] (The commentary and homilies of St. John Chrysostom Archbishop of Constantinople, on the Epistles of St. Paul the Apostle to the Galatians and Ephesians. The oxford translations revised, with additional notes, by Rev. Gross Alexander, Oxford, J.H. Parker, 1845), као и руски[3] (Толкование на Послание к Ефесянам, у Творения святого отца нашего Иоанна Златоуста Архиепископа константинопольского. Текст приводится по изданию: „Радонеж“ Православное братство. М. 2004 - репринтное издание С.-Петербургской Духовной Академии. 1905, Том XI кн. 1). За остале преводе трагајте сами. 1. Тежина текста Јунаци на Поукама, а наши опозитори, иако је Павлов текст приведен 2-3 пута, нису се осврнули на њега. Једноставно, као да текст не постоји. У ствари, јако добро су били свесне тежине истог и онда нису хтели да чачкају мечку. Срж проблема је у томе што Павле тврди да смо ми већ сада, тј. онда васкрсли заједно са Ис Хр и са њиме отишли на небо са десне Оцу, отприлике како говори и најбежбожнији међу авама, онај Римски, а то се сукобљава са нашом логиком јер видимо да смо овде, па онда не можемо да будемо и тамо. Међутим, Павлов текст не оставља никаквог простора за неку алегоријску интерпретацију и на нивоу слова тврди управо ово што је створило многе проблеме за хр коментаторе. Видећемо како и Грос, који је превео и написао ноте на Зл се налази у чуду да схвати и само његово тумачење, а не само Павлов текст. 2) Христос, Син Човечији, једини посредник Зл почиње са Хр као посредником. Тиме гарантује веродостојност онога што даље следи. Ис је посредник утолико што је човек, али Првина. Он је наш основ и корен. Кроз то што нам је заједничко, тело, кроз то нас спашава (περὶ τοῦ κατὰ σάρκα). Зато све што се односи на њега односи се једнако – онтолошки или физички – како год желите, и на нас. Када је Отац оживео Њега, тада је и нас оживео (ἐζωοποίησε κἀκεῖνον, καὶ ἡμᾶς). Запазити аорист ἐζωοποίησε, акција која се десила у једном моменту, нема понављања. Тада оживе њега и нас. Знам да делује апсурдно, али не треба да сада постављамо питања него да читамо текст граматички и схватимо шта нам овај конкретни аутор говори. Ово је, дакле, „догма“ или канон Зл по коме разуме Павла: Ис је посредник и све што се односи на њега односи се на нас. Изобиље божанског милосрђа се огледа у спашавању не оних који су били добри по природи, него зли, мртви, тј. деца гнева (τοὺς νεκροὺς, τοὺς υἱοὺς ὀργῆς). Иако не треба разумети Зл да вели како смо зли по природи, него да се услед греха рађамо у злу, он ће после бити јасан (2-3) да је све дато по благодати, тако да се ниједно тело не похвали пред Господом, ваља обратити пажњу да нам он говори о разлогу нашег постојања и вечног живота као о дару Божије љубави. 3) Проблем светаца на Небу Из те љубави Отац нас „саваскрсе и заједно са њим посади на небесима“. Опет аористи (συνήγειρεν καὶ συνεκάθισεν). Десило се. Сада долазимо до срца проблема, а о чему сам ја више од годину дана писао и покушао да објасним противницима да заступају пелагијанску позицију. Зл ставља у њихова уста следеће: Да, јасно је да нас је подигао, а чиме доказује да нас „заједно посади на небесима у Христу Исусу?“ Дакле, ови Зл „пелагијанци“ би да избаце и реалност нашег васкрсења са Ис. Наиме, могу да га разумеју као устајање кроз крштење у коме се опраштају греси, да је он отворио пут и сл. Но проблем је како сад да смо отишли на Небо? Тако се пита Јероним у свом коментару: Бог нас је спасао и подигао, али како нам је дао да у исто време седимо са Хр на небу? Неки мисле једноставно да је апостол, с обзиром на Божије предзнање, рекао то што ће се свакако збити, као да се већ десило. Други пак разумевају васкрсење у духовном смислу, па не оклевају да тврде да свети већ седе на небу и владају са Христом, јер светац као да није у телу, иако живи у телу, него је на небу док хода на земљи; на небу седи са Хр, јер је царство Божје у нама (Лк 17, 21). Теофилакт Бугарски ће прибећи алегорији/типологији па ће нас убеђивати како васкрсли с Њиме не треба схватити као право васкрсење, него као оживотворење кроз крштење. Ово тумачење је јако безобразно јер посеже за Зл и онда га пребацује на своју воденицу. Код Зл се текст користи као помоћ у објашњењу како функционише реална веза између нас и Хр, а код Теофилакта се поставља као алтернативно тумачење. И наш савременик, Лопухин, не може да текст тумачи како јесте, него прибегава следећем покушају: „И воскресил… Во Христе мы уже воскресли или восстали к новой жизни (Рим VI:4), хотя телесное воскресение составляет еще только предмет нашей надежды. Вместе с тем употребленное здесь и в следующем выражении (посадил на небесах) прош. сов. время указывает на то, что христиане непоколебимо уверены в том, что и воскресение, и прославление их непременно совершится“. Дакле, Лопухин мора да порекне Павлову граматику, иако признаје да је тако то овај рекао, него велу да како смо чврсто убеђени да ће бити тако, Павле говори као да се то већ збило. Ништа од ових ствари нема у Зл. Он не гледа да силује текст. Него колико му је Бог дао, да га протумачи. Тако Зл инсистира на реалности тога о чему пише Павле: „Јер нико и никад не би устао, да није васкрсла Глава; а када је наша Глава васкрсла, васкрсли смо и ми – баш као и тамо када се Јаков поклонио и жена се поклонила Јосифу (Пост 37, 9-10). Према томе, на исти начин нас је посадио. Када глава седи, седи заједно и тело“. Када си прихватио да си васкрсао, прихвати и да седиш са Десне стране. Запази Зл образложење. Муж и жена су у телу једно. Тако и овде прави аналогију. Зато Глава не може да буде одвојена од Тела, иако ми данас другачије мислимо, односно, научени смо да мислимо у другом кључу па не капирамо како су то муж и жена у телу једно. Јер кад се осврнемо око себе, видимо да имамо једно тело, али да ту нема мужа или жене. Овај аргумент је био јак као стена за Зл, али за нас није, јер ми не капирамо ово једно тело мужа и жене. За нас је ово слаб аргумент. Не и за мене, јер је Ава старомодан. Међутим, Зл бије без престанка: „Ако смо умрли са њим, заједно ћемо и живети“. За њега нема шансе да је Павле могао мислити на нешто друго, како видесмо у Јеронима, Теофилакта и Лопухина. Тако и моја опозиција вели: „Да, крстили смо се са Хр у Јордану, васкрсли са њим у Јерусалиму, шио ми га Ђура, дођи сутра да те поново чујемо“. Јер ови верују да је Ис васкрсао за себе, у индивидуалном телу, али да је отворио нека врата Раја где је манитао онај Керуб са мачем. Дакле, сада само кроз наше молитве и не знам шта, ми учествујемо у неком Ис телу које је на Небу. Међутим, Зл вели да за то не треба памети. Пише: „Заиста, неопходан је дар Духа и откривења да би се схватила дубина ових тајни!“. Када би било како ови веле, не би било ни тајне, а камо ли дубоке, нити Духа да нам их открије. Зл не верује да ће доћи неко будуће царство ако оно већ није. „Јер како би то могао показати, ако се није десило?“ (Πῶς γὰρ ἐνδείξεται, ἂν τοῦτο μὴ γένηται;). „Сада, ове речене ствари изгледају глупост неверницима (Νῦν μὲν γὰρ λῆρος εἶναι δοκεῖ τοῖς ἀπίστοις τὰ λεγόμενα), а онда ће их сви знати“. Све то алогично функционише „јер је Хр сада једно са нама (οὗτος ἡμῖν ἥνωται)“. Имамо перфект ἥνωται (од ἑνόω) који је стање или резултат неке прошле акције. Зл није Хокинг који би поставио још 100 питања. Он само хоће да разуме текст и у корист Павла приводи разне аргументе. То не ради Грос, него као да није прочитао ништа од ове Зл елаборације покушава да га одједанпут уклопи у своје виђење ствари, али како је свестан да је то натезање Зл, цитира Еликота: „Ellicott says; 'Though the simple meaning of and seems to confine their reference to what is future and objective; still as though primarily spiritual and present may have a physical and future reference, so here a present spiritual resurrection and enthronement may be alluded to' (стр. 115, н. 220)“. Реченица где он жели да разуме перфект као футур је: „Јер нико и никад не би устао, да није васкрсла Глава“. Преводи: „For as yet no one is actually raised“. Руски је бољи: „Никто бы и никогда бы не восстал“, јер оригинал вели: „οὐδέπω γὰρ οὐδείς ἐστιν ἐγηγερμένος“. Ми имамо партицип перфекта ἐγηγερμένος од ἐγείρω, што је садашња готова радња, или како рекох, стање или резултат неке прошле радње, а што Зл појачава са гл. бити (је/јесте=ἐστιν), што је могао и да изостави, јер се смисао разуме и без њега. Срећемо се са феноменом не само негирања Павловог текста него и покушаја негирања Павловог највећег интерпретатора, а то је Зл! Да је то реалност, седење са Ис, Зл приводи Мт 20, 23, где седење с десне и с леве стране је припремио Отац. Опет перфект, ἡτοίμασται. То јесте спремљено, а кроз вазнесење Ис је и дато. Хр седи „изнад сваког Началства и Власти“. И пита Зл: „А са ким ти заједно седиш? Са њиме. А ко си ти? Мртвац – по природи дете гнева“. Сео сам са Христом, вели Зл. Опет перфект (Καὶ τίνι συγκάθησαι; Ἐκείνῳ), κάθησαι од κάθημαι. Ја седим сада са Хр. Вреди приметити да у својој егзегези Зл прелази из аориста који имамо у Павла (посадио нас заједно са, συνεκάθισεν), у перфект који је сада последица тог аориста (συνεκάθισεν). Дакле, Отац нас је у Хр ставио да седимо са његове десне стране, али сада реално и седимо са те стране! То је све што нам је велики Златоусти рекао! За оне који се слебије разумеју у грчки, напомињем да је συνεκάθισεν аорист у индикативу, тако да означава прошлу свршену радњу, што не би било да је у неком другом начину (коњуктив или оптатив), јер би тада само означавао начин. 4) Лепота Златоустовог Христа Може да изгледа чудно када читамо Зл текстове без предрасуда, јер се он ту открива као „августинијанац“, а не полу-пелагијанац, како би хтели западни јер су читали његову синергију кроз Јована Касијана. Одређени, али здрави синергизам постоји у Зл као оригеновско наслеђе, јер је Александринац прилично утицао на Антиохијца. Тако се овде пита: „Шта си добро урадио? Ништа. Сада је заиста прави час да се узвикне: „О, дубина богатства и мудрости и знања Божијег (Рм 11,33)!“. „Јер благодаћу“, – вели – „сте спашени (ст. 8)“. Овде имамо ти лепоту, у асиметрији. Јер Бог даје гратис. Када би били једнаки са Богом (чинили добро од нас, по нашим силама), онда не би било благодати, живота као дара и онда би се нека тела могла гордити пред Богом. Овако се Бог открива као Љубав и Учитељ љубави. Јер смо ми „по природи“ деца гнева. Но, дела су битна, вели Зл (2-3), али нису наша, него долазе од Бога. Зато читамо истинити али сурови резон: „Оне који имају иза себе дела Бог не одбија од себе, него оне, који би умрли и са делима, он спашава благодаћу, тако да после тога апсолутно нико нема право да се похвали“. Идите, дакле, и научите све народе учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт, 28, 19-20), и: Ако ко укине једну од ових најмањих заповести, назваће се најмањи у Царству небескоме; а то је при васкрсењу. Значи, држе се све заповести. Вели да најмањи не улази по васкрсењу у Царство небеско. Не баца Зл људе у опсесивност и анксиозност, него их враћа Јеванђељу: Без милосрђа се не може у Царство небеско (3), јер не нахранисте и ненапојисте потребитог (Мт 25, 42). Штавише, оне девице које иду ван брачног шатора Зл поистовећује са онима које нису имале љубав/милосрђе. Овакво постављање ствари омогућава по Зл да се човек отвори ка Богу и да буде биће које благодари. Не неко ко претендује, него благодари Господу. 5) Живљење на земљи као живљење на небу Читати трећу беседу на Еф. од Зл. Порука је јасна: Живети овде у складу са твојим небеским бићем, са оним који седи сада са Хр. Он недвосмислено осуђује живот овде на земљи који би био другачији од оног који је на небесима. Зато га неки сматрају моралистом али тешко се греше о свеца. Ако ниси овде, како мислиш да си тамо? Нема те. Зл говори јасно о достојном причешћивању. И ту парктично понавља Амброзија: Живи тако да се свакодневно можеш причешћивати. Зл вели да не постоји празник на који се ваљ причестити. Ако живиш као скот, немој се ни причешћивати и помири се са својом судбином. Слично како је св. Симеон Нови Богослов говорио својим монасима: Уживајте барем овде, јер Царства видећи нећете! Хорорично делују ове изјаве, али су истините. Мада остаје сакривено на кога се односе. Оне су више позив на обраћење. Нису последњи суд, али су последње упозорење. Стога Зл вели: ко неће да се причести нека изађе са оглашенима и са онима који су под епитимијом. Што остајеш да блејиш на литургији? Не можеш да останеш да се молиш са вернима јер си неверан. Када би те позвао на вечеру неки великаш, и ти дођеш а не једеш, ко си ти? Дух Свети прави молитву, а ти си без брачног одејанија. Бићеш избачен напоље. Зл говори да се Бог нервира што овај за време службе говори једно, да ће се причестити, а онда не прилази. Каже, боље је да ниси ни дошао на литургију! - То све сам говорио и ја, без да сам читао Зл, него користећи разум, а држали су ме за безбожника! Прича је једноставна: Васкрсао си са Хр, живи тај живот. Ниси и не верујеш, благуј у овоме што имаш за време. Ко пак верује да је васкрсао са Хр тај и чини дела. Од којих су љубав и милосрђе најзначајнији. Ја немам пара, немам ничега. Бог ми је сведок али и пријатељи који ме познају. Ломио сам кичму преводећи и писајући овај текст 3 дана. Али га нико не би написао у 3 дана да нема иза себе 20 година само теолошке школе. А где је друго? Ово је мој дар ВСБ, јер човек се бави цео живот овим стварима, али и Дејан-Нина Рајковић, који је наш пријатељ и који се сада нашао у невољи. Моја госпа написа, али и вас молим: A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajednicko. Ovo su reci iz Dela Apostolskih 4, 32 koje mi sigurno nismo zaboravili ali u ovim teskim vremenima gde se svako suocava sa hiljadu svojih problema ponekad padaju u zaborav. Svima nam je jako poznata nemastina i svakodnevno se odricemo nekih stvari ne bi li se izborili sa finansiјskim problemima koje imamo. Postoje, ipak, situacije koje se ne mogu resiti jednostavnim redukovanjem troskova. U takvoj se situaciji nasao nas brat u Hristu Dejan Nina Rajkovic. Ne znam da li cemo ostati indiferentni na akutni problem sa kojim se on trenutno suocava. Kako mi je vrlo jasna situacija vecine ljudi u danasnje vreme pala mi je na pamet jedna lepa i vrlo izvodljiva ideja, ostvarljiva cak i za nas, obicne ljude sa finansiskim problemima.Jedina bitna stvar u svemu je da se odazovete u sto vecem broju. Naime, kada bi svako od nas, a ima nas na fb dovoljno, odvojio 4-5 evra za pomoc Dejanu i njegovoj porodici, mozda bi uspeli ne da resimo ali da, eto, pokusamo da umanjimo njihov problem. Ovakve akcije bi se mogle sprovoditi uvek kad neko od nasih bliznjih ima goruci problem. Bilo bi lepo da konacno pocnemo da zivimo hriscanstvo u punom svetlu. Zamolio bih da pocnete i da delite ovaj post jer sam siguran da i van mojih prijatelja na fejsbuku postoje ljudi dobre volje koji bi se, eto, pridruzili ovoj hriscanskoj akciji. Линк: https://www.facebook.com/search/top/?q= Дејан-Нина Рајковић&init=mag_glass&ref=ss_see_more_button&tas=0.9572610087345843&search_first_focus=1493142941405 [1]http://khazarzar.skeptik.net/pgm/PG_Migne/John Chrysostom_PG 47-64/In epistulam ad Ephesios.pdf [2] https://catalog.hathitrust.org/Record/011628115 [3] http://omsk-eparhiya.ru/orthodoxbasics/Osnovi/IoannZl/11/t11_1.htm

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...