Претражи Живе Речи Утехе

У недељу 28. по Духовима и на празник Материце, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог пророка Илије у Бајиној Башти. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Сава (Илић), архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, старешина храма протојереј Владимир Васиљевић, протојереј Раденко Глигић, протојереј Горан Милинковић, протојереј Боро Ћутило, протонамесник Владимир Малешевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Далибор Ђорђевић. За певницом је појао протопсалт Иван Трајковић уз помоћ и пратњу вероучитеља, теолога и ревносних парохијана. У својој надахнутој беседи Епископ Јустин обратио се верном народу рекавши: „Данас смо се сабрали у свету и благословену заједницу која се зове Црква, у сабрање у Име Бога. У Грчкој, када се иде у цркву, каже се да идемо да заједничаримо са Господом. Тиме што примамо у себе самог Господа ми постајемо заједница са Њим. Господ нам открива у причи о гозби домаћина који позива све како се свако изговара, како има неки посао, а главни посао је био тај да све званице дођу на гозбу. Зато су позвани и са раскршћа, јер их је било мало одазваних. Господ је хтео све да сабере у Једно, у Царство небеско. Тако и овде у овоме свету многи се изговарају како немају времена да иду у цркву и да се моле, не могу да посте јер раде тешке послове и многе друге изговоре имају. Чак и ми који смо у Цркви, који смо позвани, који постимо, молимо се, боримо се и ми нећемо добити плату (=награду) ако се не боримо на прави начин. Јер много је званих а мало изабраних. А изабрани су они који истинске воле Бога. Волети Бога није само то да кажемо како га волимо, већ је потребна делатна љубав: пост, молитва, бдење, читање светих књига, чињење добрих дела. А то што верујемо, па и ђаволи верују и дрхте. Призвани смо да будемо богови по благодати, да будемо синови светлости, да се усавршавамо. Да будемо сви сабрани у Царству небеском.“ Епископ Јустин је честитао свим мајкама празник у народу познат као Материце, јер је тај празник припрема која нас подсећа да је Богородица Марија била мајка Господа Исуса Христа. После Литургије уприличено је послужење у парохијском дому, које су припремиле вредне парохијанке. Извор: Епархија жичка

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је данас, 13. децембра 2019. године, Свету Архијерејску Литургију у Дворској капели Св. Андрeja Првозваног, поводом крсне славе Краљевског дома Карађорђевића. Свјатјејшем су саслуживали протојереји – ставрофори Бранко Митровић и Божо Бакајлић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Владимир Руменић. Светој Архијерејској Литургији молитвено су присуствовали Преосвећени Епископ шабачки Г. Лаврентије, Преосвећени Епископ шумадијски Г. Јован, Преосвећени Епископ милешевски Г. Атанасије, Преосвећени Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије и Викарни Епископ мохачки Г. Исихије и више свештеника АЕМ, директор Канцеларије Владе Републике Србије за односе са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, професори Факултета и културни послeници. Светој Литургији је присуствао и представник Београдске Надбискупије. По причешћу Свјатјејши је у својој беседи честитао славу Краљевском дому, рекавши том приликом да „ми верујемо и следимо Господу нашем. Јер као што није оставио оце наше, ако будемо верни Господу неће оставити ни нас.“ Након Свете Архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх Г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ шабачки Г. Лаврентије пресекли су славски колач са Њиховим Краљевским Височанствима принцом Александром и принцезом Катарином. Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 23. новембра 2019. године чин освећења цркве Светог Николаја Мирликијског у Раковици. Прилог радија Слово љубве Пре нешто више од годину дана на стотинак метара од капија манастира Раковице, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у време високопреподобне игуманије Евгеније, почела је изградња нове цркве посвећене Светом Николају Мирликијском. Идеја да манастир добије нову цркву родила се када је то место духовности и вере постало заштићена околина споменика културе 2006. године. Са урбанистима је тада договорено да се део манастирске земље определи за нови храм. Предлог је прошао све правне процедуре, али није било новца за изградњу. Захваљујући добротворима, после дванаест година чекања прикупљена су средства за темеље и градњу највећег дела цркве. Само зидање отпочело је почетком марта 2018. године. Преосвећени Владика ремезијански г. Стефан је освештао темеље. Храм је изграђен од природних материјала пореклом из Србије, а пројекат је урадила архитекта Оливера Добријевић. Преовладава моравски стил, али има детаља из рашке стилске групе. Посебан печат дају мотиви који су се појавили у самом манастиру Раковици. Преко пута манастира је извор Свете Петке са малом капелом. Мотиви из те капеле нашли су своје место и у новој цркви, да би цео комплекс био једна целина. Црква има 110 квадратних метара и цела је озидана циглом. Прозори су дрвени, под поплочан природним каменом, а на крову је бакарни лим. У суботу, 23. новембра 2019. године, чин освећења цркве Светог Николаја Мирликијског обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. У настакву је служена прва света архијерејска Литургија. Његовој Светости Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог архијерејског Синода; Бранко Митровић, архијерејски намесник; Игњат Товаровић, духовник манастира Раковице; Часлав Маринковић и Јован Благојевић; јереји Јован Стоиљковић, Горан Мишановић и Александар Милутиновић; као и ђакони Владимир Руменић и Горан Нухановић. Величанственом пјенијем молитве Господу изнело је сестринство манастира Раковице са игуманијом мати Евгенијом. После торжествене Литургије обратио се предстојатељ Српске Цркве казујући о новоме храму Светог Николаја Мирликијског да је још једна духовна звезда роду српском и свему роду хришћанском, захвалио је свима на сваковрсној помоћи у зидању храма и пожелео да се изобилна благодат излије на све који буду долазили у свети храм. -Градња Божјег дома за све нас јесте позив да молитвом будемо сабрани, јер што је више нас у молитви, то она бива јача пред Господом, поручио је патријарх Иринеј и истакао: -Високопреподобна игуманија мати Евгенија са сестринством начинила је са многобројним приложницима велик подвиг на славу Господњу и српског народа. Заслужнима је Патријарх српски Иринеј уручио архијерејске грамате. Међу бројним дародавцима је и Општина Раковица на чијем челу је г. Владан Коцић, председник, који је примио грамату из руку патријарха Иринеја. Уочи освећења храма, 22. новембра 2019. године, после бденија, Патријарх је замонашио искушеницу Сању давши јој монашко име Текла. Извор: Инфо-служба СПЦ

Празник Обновљења Храма Светог великомученика Георгија, заштитника свете обитељи Манастира Враћевшнице, прослављен је најсвечаније Светом Архијерејском Литургијом. Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину, саслуживали су архимандрити Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), протојереј Чедомир Дамљановић, протонамесник Божидар Бован и протођакон Александар Грујовић. Свечаној атмосфери допринео је и верни народ који је дошавши са разних страна, из Краљева, Ужица, Чачка и Крагујевца, узео активног учешћа у Литургији. Након прочитаног Јеванђеља, Владика је надахнуто беседио. Поучио нас је да не будемо хришћани само по називу. Ако хоћемо да се спасемо, да будемо са Христом у Царству небеском, онда морамо бити истински део Цркве, морамо да живимо Свете Тајне, да умножавамо врлине! За све то, диван је пример Свети Георгије, кога поштују и инославни, који је својим животом сведочио Реч Божију, који је због тога и страдао. У страдањима, на светитељу се показала сила Божија – сваки пут бивао је исцељен! Његова непоколебљива вера, истински је путоказ нама ка спасењу, ка томе да будемо они истински. Господ је рекао да је у својој љубави, при свом доласку, на земљу донео и мач! Мач, да раздвоји истину од лажи, оне праве од лажних! Ми смо прави ако са и у Цркви задобијамо спасење. На том путу смо ако се усавршавамо у посту, молитви и љубави, рекао је Владика Јустин. Након резања славског колача, мати Ксенија је са сестрама за све присутне припремила трпезу љубави. Извор: Епархија жичка

Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије служио је данас, 14. новембра, Свету архијерејску литургију у манастиру Св. Врача Козме и Дамјана у Зочишту, поводом манастирске славе ове свете обитељи. Владици је саслуживало свештенство и монаштво Рашко призренске, Црногорско-приморске, Нишке и Бањалучке епархије, уз молитвено учешће великог броја народа. Честитајући празник и славу ове свете обитељи Преосвећени Епископ Теодосије је казао да данас славимо Свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, чије мошти се налазе у овом храму и силом Божијом чудотворе како некада, тако и у ово наше време: „Св. Козма и Дамјан браћа по телу добили су посебан дар од Бога да могу да лече и исцељују, не толико својом лекарском вештином, колико силом и благодаћу Божијом. Именом Божијим исцељивали су многе болести, како код људи тако и код животиња, и тако испуњавали реч Божију делатну која оживотворава, ствара, лечи и исцељује.“ Даље је подсјетио Преосвећени да Свети врачеви тај дар од Бога нису присвајали као своје, јер Бог нам даје многе дарове, а ми треба да Му на томе благодаримо и да тим даровима помажемо ближње своје. „Ми смо свједоци, ево 20 година како је наш народ претрпео велико страдање и егзодус, када су морали да напусте ове крајеве. Исто тако напустили су и монаси ову свету обитељ, јер је претила велика опасност 1998 – 1999. године. Игуман и братија су били заробљени и одведени из манастира, али молитвама Светих бесребреника су се спасили. 2004. године храм је био миниран и сравњен са земљом, конаци запаљени. Ово је било пусто место, али су верници и тада долазили да се моле на темељима срушене цркве јер су знали да се сила Божија управо пројављује тамо где се страда.“ Појаснио је да су верни и тада знали да су Свети Козма и Дамјан, иако њихове мошти физички нису биле присутне, невидљиво присутни и да и даље дају исцељење свима који са вером приступају. „Десило се предивно чудо да је ова света обитељ поново васкрсла, обновила се како физички, тако и духовно. Отац Стефан са братијом овде служе Господу, дочекују вернике, читају молитве и прослављају Бога који је све нас прославио својом љубављу и страдањем.“ Господ, како некада тако и данас, преко светих и светих моштију исцељује, казао је владика и исказујући благодарност Богу на томе, помолио се Господу да сачува ову свету обитељ, умножи братство, љубав и слогу у нашем народу. „Само ако будемо сложни у Христу и окренути једни другима, ако будемо гледали у лице једни других и радовали се несебично без зависти, тада ће Господ бити међу нама и подарити нам оне бесцене дарове које је подарио и апостолима и светима. Са тим даровима да помажемо друге и да будемо милостиви јер је милосрђе највећа врлина код људи и пред Богом највише нам отвара двери вечнога живота“, поручио је владика рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије. Домаћин славе ове године био је Владан Миленковић из Кососвске Митровице, а за наредну годину јавили су се Марко Шарић и Дарко Станковић из Ораховца и Срђан Живковић из Угљара. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић ректор Цетињске богословије Светог Петра Цетињског и парох Цетињски, био је гост овонедељног издања емисије "Личност и заједница" на Телевизији Храм. Са званичне интернет странице Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке доносимо видео запис емисије. Гостујући у наведеној емисији отац Гојко је посебну пажњу посветио значају мисије истакавши да је темељ црквене мисије јеванђелско дело које нас приближава Господу. "Људска природа потребује подвиг, труд и напор, зарад задобијања благодатног искуства и сједињења са Господом", истакао је ректор Цетињске богословије. Прота Гојко Перовић је говорио и о значају богословља у Цркви Христовој, али и о изазовима са којима се сусреће породица као домаћа Црква. У оквиру другог дела емисије било је речи о великом јубилеју наше Помесне Цркве - 800. година аутокефалности СПЦ. Отац Гојко је рекао да смо на великом задатку пред Господом и Светим Савом - "На нама је да урадимо све што можемо и што је до нас, а плодове тог нашег труда Господ ће показати", закључио је протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић. Вашој пажњи најтоплије препоручујемо ову поучну и занимљиву емисију! Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У недељу, 1. септембра 2019. године у Саборном храму Светог Василија Острошког у Пријепољу служена је Света архијерејска Литургија са прозбама и молитвама за благословен почетак нове школске године. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Божанском Литургијом предстојао је Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића, пароха коловратског протојереја-ставрофора Богдана Кувеље, парохâ пријепољских протојереја Бранислава Стојановића и протонамесника Влада Лазића, и ђакона Горана Крстића. За певницом је одговарао црквени хор Свети краљ Владислав из Пријепоља. Мноштво деце са својим родитељима, наставницима и вероучитељима сабрало се у храм да узму учешћа у богослужењу и добију благодат Духа Светога да би испуњени силом Божијом успешно савладали све препреке које их буду чекале у предстојећој школској години, како би били понос својој Светој Православној Цркви. И сви су преклонивши колена, предвођени својим Епископом, узнели молитву да Дух Свети укрепи, оснажи и пошаље мудрости и љубави у предстојећем периоду свима који хоће да узрастају у познању Бога. Упућујући речи охрабрења свој сабраној дечици, на добром путу којим су кренули, Епископ Атанасије је позвао све присутне, и младе али и оне мало старије да омекшају своја срца и душе како би могли примити сва добра учења која им се буду давала у предстојећем периоду: – Ми смо на почетку једног доброг дела, на почетку школске године, али и на завршетку једног времена које је прошло. Веома важно умеће од кога зависи цео наш живот је како се односити и према једном и према другом. Према оном што је прошло односимо се критички, настојимо да дамо оцену како смо се односили према Божијим даровима које смо имали. Бог нам је дао време и дао шансу да будемо учесници времена. Дао нам је и простор и способности да можемо да обликујемо простор и овај живот и свет. Бог је планирао, кад је стварао свет, да људи буду Његови сарадници, и у томе се највише и показује Његова љубав. Дао нам је шансу да будемо Његови пријатељи и да овај свет са Њим заједно обликујемо. Колико смо од тога свега урадили свако ће за себе морати одговорити. – Овај тренутак искористимо макар за то да Богу заблагодаримо на ономе што нам је дао. Бог нам је дао и тај таленат да можемо себе оцењивати, процењивати и поправљати. Тешко нама ако нас други поправљају а благо нама кад сами себе поправљамо. Благодарећи Богу на ономе што нам је дао ми гледамо преда се, школска година је пред нама, нове шансе су ту. Сви ћемо бити ђаци, и они који себе називају ђаци и они који кажу да су другима учитељи. Учење се наставља до последњег момента живота. Ко другачије схвата учење није добро научио јер учење траје непрестано. – Ми смо се Богу обратили да деци додаје дарове, додаје способности, да их усмерава у добром правцу. Знања су разна и њихова примена није увек на корист. Има знања која су за изграђивање али има знања која ако се примене су штетна. Зато се ми учимо која су то знања која доприносе добром функционисању личности и заједнице и учимо се како их примењивати, поучио је Епископ Атанасије присутне. Многа од присутне деце су исказала своју решеност да кроз живот иду уз Христа и са Христом причешћујући се животворним Телом и Крвљу Његовом. Владика је на крају све присутне благосиљао кропећи их освештаном водицом док су свештеници делили нафору, бомбоне и скромне поклоне школарцима. Извор: Епархија милешевска

Празник Успења Пресвете Богородице евхаристијски и свечано је прослављен у храму Светог Архангела Михаила у Дољанима. Звучни запис беседе Уочи причешћа Светим Тајнама, многобројном народу сабраном у дољанској цркви, надлежни парох отац Бранко Тапушковић обратио се бесједом у којој је напоменуо спасоност ријечи Пресвете Богородице којима она исказује беспоговорно послушање вољи Господњој, а на коју су призвани и позвани сви Православни Хришћани. То послушање се одражава и у нашем свакодневном послушању ближњима, те, како отац Бранко наглашава, послушањем ближњима, ми вршимо послушање вољи Господњој у неком иконичном смислу. Извор: Радио Светигора

У недељу, дана 04. августа 2019. године, када Црква прославља успомену на свету Марију Магдалену, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. Епископ Херувим је у својој беседи поучио верни народ: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе Божји, нека је благословено наше сабрање у Даљ Планини, у нашем прелепом манастиру под окриљем омофора Пресвете Богородице. Нека је благословен данашњи дан који треба увек да је испуњен истином коју је Господ открио човеку - да је Христос Светлост свету и да онај ко ходи путем Христовим неће ходити по тами. Као народ Божји требамо да ходимо ка испуњењу те светлости, ка заједници са Христом. Ту се налази наша суштина и наш животни пут. Данас смо у светом Јеванђељу чули причу о слепоме. Свети апостол Матеј нам лепо описује како су два слепа човека ишли путем и затражили милост од Господа. Молитва "Смилуј се Господе на нас" исцелила је те људе, прогледали су. Тако и ми као народ не можемо да ходимо путем таме, тј. не можемо да не гледамо Христа. Требамо увек имати на уму да је Христос наше испуњење и живот, Онај ка Коме ми хришћани требамо да идемо. Тада нећемо ходити путем таме, а наше очи неће бити замрачене. Очима ћемо видети пут ка Христу, видећемо пут ка Царству Небескоме. Тај пут води ка светој Литургији и заједници са Господом. Када год се причешћујемо ступамо у заједницу са Господом , отварају нам се духовне очи да можемо видети Господа и осетити Таворску преображену светлост. Том светлошћу се Господ отвара човеку и показује којим путем човек треба да ходи у овом свету таме, греха и обремењености. Требамо на путу свога спасења увек гледати у Христа јер светлост Христова отвара стазе ка Царству Небеском. Наши дивни светитељи посведочили су нам да тако требамо да живимо. Почевши од светога Саве и светога Симеона и осталих наших светитеља који су за свога овоземаљског живота ходили путем светлости. Нису знали за други пут сем Христовог, својим животом су охристовили наше стадо. Руководили су нас кроз историју наше Цркве која није тако мала. Ове године није прва, него осамстота годишњица постојања наше свете Цркве која има венац светитељства и своје молитвенике пред Престолом Свевишњег Бога. Почевши од наших родоначелника светог Симеона и Саве све до исповедника, проповедника, преподобних, који су својим животом на различите начине угодили Господу. Наши дивни свети су нам показали управо ту светлост у којој требамо да ходимо. Ако бисмо чинили тако поистоветили бисмо се са примером из данашњег светог Јеванђеља и само једном речју из чистог срца и отворене душе можемо се удостојити Господа. "Господе смилуј се на мене грешнога" биће лек са наше срце и душу. Ако желимо да сабирамо врлине жртва и подвиг морају пратити једно друго. То је пут трпљења и страдања и као народ требамо увек бити на том путу којим су ишли и светитељи. Много је дивних примера људи, можда и међу нама, који сведоче ту истину. Сведоче истину носећи Крст Христов. Кроз Страдање Христово омогућен нам је живот вечни и видимо да овај свет није једина реалност. Овај живот нас води у онај лепши живот у Царству Небеском, води нас у испуњен живот у заједници са Господом. То је живот, како се каже у молитвама, "где свети блаженствују", тамо где нема туге и бола. Овај живот је само праг за ону вечну реалност која је испуњена у Господу. Морамо се трудити да будемо христоносан и богоносан народ. То је пут човекољубља на ком се испуњавају највеће заповести, да љубимо Бога и ближње своје. Тако ћемо и као народ знати свој циљ, свој пут и усмерење. Наше усмерење не могу бити никакве идеологије сем живота и богословља које требамо да носимо у својим срцима. Радујем се што сам данас овде са вама, што могу да кроз ову литургијску Жртву делим са вама радост данашњег дана. Ако Бог да ове године ће по први пут у нашем манастиру у неком масовнијем облику бити одржан Преображењски Сабор. То је црквено-народни сабор који треба да буде пројава саборног духа нашег народа. Кроз саборност требамо да пројавимо своју културу, да очувамо свој језик и традицију. Преображењски Сабор треба да има тај карактер - да буде светионик нашем народу како требамо да живимо. Требамо да живимо једни другима раме уз раме и да носимо једни другима муку и тескобу. Тада ћемо бити на путу светог Симеона и светога Саве који су нас и учили томе путу. Нека је благословен данашњи дан и нека сте благословени кроз сву вечност! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

У шесту недјељу по Духовима, 4.августа 2019.љета Господњег, када наша Света Црква молитвено празнује Свету Марију Магдалину – Благу Марију, саборно и молитвено било је у острошком манастиру. Из разних крајева свијета сабрали су се вјерни око ћивота Светог Василија Острошког Чудотворца. На платоу испред Горњег манастира Светом Литургијом је началствовао архимандрит Данило, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог на Немањиној обали у Подгорици, уз саслужење тројице свештеника. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Више стотина вјерника молитвено је учествовало у евхаристијском сабрању, а током Свете Литургије непрекидна колона поклоника приступала је цркви Ваведења Пресвете Богородице у којој се чувају мошти Острошког Чудотворца. Света Литургија служена је и у Доњем Острогу у цркви Свете Тројице. Началствовао је јеромонах Владимир, острошки сабрат, а саслуживали су му протојереј – ставрофор Милан Пајкановић пензионисани свештеник из Бањалуке, као и јеромонах Јеротеј и јерођакони Роман и Зосима. Прије причешћивања вјерних сабранима је бесједио о.Милан, који је између осталог говорио о вјери, као нарочитој хришћанској врлини. -Када је благи Господ био на овом парчету неба што га ми земљом зовемо, многа је чуда чинио. Мртве васкрсавао, демоне изгонио из људи, слијепцима дао да прогледају и многа чуда је чинио. Ако будемо имали чврсту вјеру, нема те бољке од које нас Господ неће исцијелити молитвама Светог Василија. Господ од нас тражи да не сумњамо и да немамо ни трачак дозе скептицизма. Нема странпутице, када вјерујемо. Знамо да идемо у Царство небеско – казао је о. Милан и додао да вјера мора бити чврста, стамена и јака, подсјећајући какву вјеру су имали прота Саврам, капетан из Капернаума, Свети Марко Трачевски, Свети Сава, Свети великомученици и мученици, ђакон Авакум, Владика Николај, Света Марија Египћанка, Свети Василије Острошки и други светитељи. Сабрани, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће, а посебну празничну радост дало је присуство мноштва дјеце. Заједничарење свештенства, монаштва и вјерних настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог

-Четрдесетодневни парастос протосинђелу Артемију- У петак 19. јула 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Г. Иларион служио је свету Заупокојену Литургију у манастиру Буково поводом четрдесет дана од упокојења архимандрита Артемија. Саслуживало је братство ове свете обитељи. Владика је у беседи подсетио да је отац Артемије био први настојатељ у манастиру Буково, по васпостављању мушког монаштва у њему. Говорећи о учењу светих отаца, објаснио је пут душе упокојеног, све до 40 – ог дана. Попут Адама, који је у рају провео четрдесет дана, тако и Господ наш Исус Христос проводи четрдесет дана у посту и молитви, победивши сву силу ђаволску, не због себе, већ због нас и нашег спасења, који смо створени по лику Божијем. На основу Божанског откровења које је дато светим оцима и учења наше свете Цркве, владика је нагласио да су трећи, девети и четрдести дан најважнији за душу преминулог, и да се тада дају помени тј. парастоси, али да је потребно да се и сваке суботе и недеље ми молимо за наше упокојене. До трећег дана душу води анђео да обилази сва места где је највише волела да обитава, у трећи дан је води пред Престо Господњи на поклоњење. До деветог дана јој показује сва рајска насеља, а потом до четрдесетог дана и сва адска места, где је „плач и шкргут зуба“. Али, без обзира на то страшно виђење, душа не може тада да се покаје, то је могла само док је обитавала на земљи. Након четрдесетог дана њој се одређује привремено боравиште до Другог доласка Господњег и Његовог страшног суда. -Зато, нека би Господ био милостив свима нама, да у овом живљењу на земљи будемо свесни свих божанских истина, да нам дарује исправан, благочестив, богољубив и правдољубив живот овде на земљи, да остваримо праведну заједницу са Богом, да би се испунили благодати Духа Светога и тако угодивши Богу наследили непролазно Царство Небеско – рекао је владика. Извор: Епархија тимочка / Ризница литургијског богословља и живота

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на празник Рођења светог Јована Крститеља у храму посвећеном овом празнику на Петловом брду. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Патријарху су саслуживали протојереји-ставрофори Бранко Митровић и Часлав Маринковић, протојереј Александар Петровић, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Владимир Руменић, уз присуство старешине храма јереја Предрага Тодоровића и многобројних парохијана.Пред крај Литургије Његова Светост је пререзао колач који су ове године принели домаћини славе породица Ђокић. На крају Литургије присутнима се обратио Патријарх и говорио о животу и значају Јована Крститеља. Истакавши да је веома срећан због тога што се причестило много народа и деце, Патријарх је призвао да током седмице посветимо један дан Богу и да доводимо децу у храм Божији. Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм

У 1.недјељу по Духовима – Свих Светих, 23.јуна 2019.љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Тимотеја Бруског и Петровске покладе, саборно и молитвено било је у Острогу. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јеромонах Јеротеј, а саслуживала су му острошка сабраћа протосинђел Сергије и јерођакони Атанасије и Роман. Одговарала је острошка братија, а молитвено је са монаштвом учествововало мноштво вјерног народа који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Након читања Светог Јеванђеља, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио о.Сергије који је казао да се Сви Свети Христови данас прослављају, зато што поред ових које је Бог открио, има мноштво светих који су из свог великог смирења своју светост вршили тајно од људи, а Богу је све јавно, па тако и светост. – Не може се сакрити ни једно ни друго, а нарочито кад је међу људима тај свети. Господ је рекао не може се сакрити град који на гори стоји и зато су се многи светитељи повлачили у тишину да би могли да служе Богу неометано. Међутим, то је исто Божији промисао за њих који су били скривени од наших очију. Бог је дао итекако јавно свете чији је живот за свог биолошког постојања и боравка на земљи већ тада био јасан. Међу тим свима светима ми имамо нашег, слава му и милост, Светог Василија, чији је живот био итекако транспарентно јасан, да је он једна од оних који, како каже Свето Јеванђеље, који се није одрекао Христа пред људима, него Га исповиједио и то у тешко вријеме кад је са истока притисло једно царство које је прогонило Хришћане, са запада друго, а он сабијен овдје, немајући никога осим Бога и шачице људи и то у врло тешким условима. Немаштина, неуслови за било какво развијање пољопривреде, ни било чега. Борба је била за саму храну, али Бог је био његов помоћник и он је Бога пред свијетом јавно исповиједао и није остала празна његова нада, његова вјера, него га је Бог прославио и његов народ, Хришћане, све нас који сте овдје дошли – рекао је о. Сергије. Ријечи Господње које смо чули из светог Јеванђеља ”ко се не одрече мене пред људима,нећу га се ни ја одрећи пред Богом”, говоре како су светитељи добили славу. – Бог их је прославио на земљи, да се њима подижу храмови, да се у њихов спомен врше молитве, а оно што је битније од тога, јер њима та слава није потребан него нама, Бог их је прославио и они обитавају у радости Господа Бога, живе вјечни живот у Рају Божијем и то је оно што нас треба мотивисати да останемо вјерни Христу – казао је о. Сергије. Подсјетио је и на ријечи Господње ”ко љуби оца, или матер, или браћу, или сестре, или жене, или дјецу већма него мене, није мене достојан”. – Заиста је тако. Погледајте како се људи одвајају од Бога, од Цркве Божије, чак јој се и противе, зарад љубави према неким шумарцима, брежуљцима, а то није права љубав. Једино оно што је на Господу Богу живом засновано и на истини Божијој, остаје вјечно. Све друго пропада, све друго пролази, па и наш сам живот, ако није заснован на Христу нема вриједност и жалостан је – закључио је о.Сергије и нагласио да смо позвани да будемо са богом, да будемо у Цркви Божијој, да служимо Богу, да будемо свјетлост свијету, а не да се што би рекао Свети Владика Николај ”са гусјеницама отимамо око брста”. Извор: Манастир Острог

Две су слободе, браћо и сестре, и два ропства. Једно је слобода ова светска, овога света, а друга је слобода греха. Једно је, дакле, ропство у овом свету од људи злочинаца, и уопште од оних силника овога света, а друго је ропство од греха. Сигурно је да смо ми и тела, да смо и земаљски, и треба нам слобода у овоме свету. Колико је за наш народ и за друге правдољубиве и истинољубиве народе, потребна слобода! Али ми смо и душе и за нас је потребна слобода од греха. Она прва слобода, као и живот, проћи ће и пролази. Али слобода греха, слобода праведника никада, и она нас уједињује са свима светима у Царству Небеском. Водити рачуна дакле да не будемо робови греха. Ви знате и по себи и по другима какво је то ропство. Најмање, да тако кажем, страсти које добијемо - колико је то ропство! Узмите само пушача, пијаницу, да не говоримо о другим гресима, блуду и злочинима. Колико је то и какво робље! Патријарх српски Павле *Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.

У другу припремну недељу пред почетак васкршњег поста, недељу о блудном сину, у Цетињском манастиру је служена божанствена литургија којом је началствовао протојереј ставрофор Гојко Перовић. Саслуживали су му сабраћа ове свете обитељи јеромонаси Исак (Симић), Прохор (Јосифов) и Јустин (Мреновић), као и ђакони Душан Биговић и Игор Пешикан. Након читања јаванђеља отац Гојко Перовић се обратио присутнима. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора

У 29. недјељу по Педесетници, трећу Божићног поста, 16./3. децембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог пророка Софонија и Преподобног Јована Ћутљивог, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Гојко Перовић цетињски парох, сабраћа острошке обитељи протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакони Роман, Зосима и Никита, као и јереј Обрен Шарић свештеник у манастиру Морача, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Након читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу губавих, сабране је бесједећи поучавао о. Гојко, ректор Цетињске богословије, који је подсјетио да је вријеме Божићног поста и да ова прича има много поука. – У ове дане када чекамо Христово рођење, треба нагласити поуку која произилази из овог Јеванђеља, а која гласи ”све у своје вријеме”. Како каже наш народ ”није сваки дан Божић”, а сваки је дан од Бога дар, сваки је дан поклон од Бога, свако јутро кад устанемо ми смо благословени, ми смо милијардери, ми смо најбогатији људи на свијету, јер нас је Бог дао поред толико могућих живих бића, која су била и биће, ево ми јутрос осванусмо словесни да Га славимо. Каква привилегија, какав приоритет у односу на цијелу васељену, на бесловесну творевину. Међу свему томе, ми јутрос у овој светињи славимо Бога. Како велика и лијепа ствар – казао је о. Гојко и нагласио да је Бог свуда присутан и свакога дана једнако присутан. Ипак, казао је о. Гојко, постоје благи дани, за које се треба припремати, као што се постом припремамо за Божић. – Има прилике да до Божића будемо бољи. Пост смо свели на причу о храни и мастима у производима које једемо. 40 дана имамо прилику да будемо бољи. Господ је давно рекао да не треба да бринемо шта ћемо јести и шта ћемо пити. То не значи да не треба да се пости. То значи да не треба да сведемо пост на то шта ћемо појести и стрпати у стомак, него да искористимо ове дане да будемо бољи, да нешто прочитамо, да нешто урадимо. Ако није сваки дан Божић, ајде да се спремимо за тај дан који јесте Божић – казао је о. Гојко. Сабрани, који посте Божићни пости и који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење је настављено у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније је у недељу, 27. по Духовима, по први пут од устоличења за Епископа нишког, служио Свету архијерејску Литургију у Храму Светих Апостола Петра и Павла у Јелашници, у општини Нишка Бања, на дан када молитвено прослављамо Светог пророка Авдију и Преподобне Варлаама и Јоасафа. Епископу су саслуживали игуман манастира Суково отац Серафим (Мишић), протосинђел Илија (Буха), из Епархије рашко-призренске, протојереј-ставрофор Радован Петровић, протојереј-ставрофор Добривоје Митровић, протојереј Саво Крчо,архијерејски намесник Други нишки, јереј Дејан Милошевић, парох у нишком насељу "Никола Тесла", јереј Игор Стојковић, старешина храма Светих Апостола Петра и Павла и парох у Јелашници и ђакони Далибор Мидић и Димитрије Маринковић. Звучни запис беседе Посебна духовна радост владала је због прве посете Његовог Преосвештенства овој парохији, а Епископа нишког је у Јелашници дочекао бројни верни народ парохије, верници из других делова Епархије нишке, као и гости храма - председник општине Нишка Бања г. Дејан Јовановић, Црквени одбор на челу са председником г. Светом Тасићем и монах Пајсије из манастира Петрлаш код Димитровграда. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније осветио је живопис храма који је недавно завршен, након две године од почетка осликавања. Храм су живописали нишки уметници господин Влатко Бјелица и госпођа Славица Секулић, на иницијативу пароха храма јереја Игора Стојковића, а уз подршку Епархије нишке и верног народа које је помогло да се храм најпре припреми, а затим и ослика по први пут у својој историји. Литургију је красило дивно појање Црквеног хора "Сретење", коме је ово прво појање на Светаој архијерејској Литургији од оснивања на празник Сретење прошле године. Владика Арсеније се захвалио Богу на великој радости што је јелашничка парохија жива црквена заједница и што се и на данашњи дан окупило много младог света. У надахнутој беседи коју је Његово Преосвештенство произнео након читања Светог Јеванђеља, подсетио нас је на дубљи смисао приче о чудесном исцељењу згрчене жене и позвао "да не будемо згрчени душом и да не гледамо у лице нашега Бога и Спаситеља, јер тако не гледавши не остављамо ни место за Њега у својој души." Извор: Епархија нишка

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је 7.октобра Свету Архијерејску Литургију у Жагровићу. Том приликом, због изузетног залагања за обнову цркве и братске куће у Жагровићу, господину Николи Мартићу уручена је грамата захвалности. Поводом дивне поуке коју смо чули у данашњем Јеванђељу Епископ Никодим обратио се приутним верницима и нагласио да нам је сам Господ рекао да су две највеће заповести „љуби Господа Бога својега свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим“ и „љуби ближњега свога као самога себе“. „Ова данашња поука јако је важна за све хришћане, а нарочито за нас који живимо на подручју Далмације. Највећа заповест нам говори да волимо самог Господа, да се трудимо да се уподобимо Њему и да живимо са Христом, по Христу и у Христу, да кроз живот по Јеванђељу постанемо деца светлости и наследници Царства Небеског. Друга највећа заповест каже нам да љубимо једни друге, да бринемо једни о другима, о старима, немоћнима, о униженима, повређенима и потребитима и да са свима будемо у љубави и слози. На то смо позвани од самога Господа да бисмо се кроз ту љубав уподобили Господу, видели Га и заволели, по неписаној речи Господњој „видео си брата свога, видео си Бога свога“. Осим тога, ми хришћани смо позвани да волимо и непријатеље своје, јер волети оне који нас воле је логично и лако, а да бисмо волели оне који су нам нанели зло треба уложити велики напор. Та заповест да љубимо непријатеље своје долази нам од самог Господа Исуса Христа који нам је рекао: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну,чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“. Само тако ћемо бити „синови Оца својега који је на Небесима, јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима“. Зато треба да се молимо Господу и Светима Његовим, да Господ буде милостив према свима нама и да нам опрости грехове наше, а тако и ми треба да праштамо другима, јер ако опростимо ми људима сагрешења њихова, опростиће и нама Отац наш небески, а праштање је једна од најтежих и најузвишенијих људских врлина. На то смо сви ми православни хришћани позвани и само тако ћемо наследити Царство Небеско, јер је љубав према свим људима предуслов да бисмо могли да учествујемо у Тајнама Цркве Божије и да се кроз то вежбамо у врлини“, поручио је Епископ далматински. Извор: Епархија далматинска

Отац Момчило је говорио и о изабраном народу Божијем -,,Бог није створио зло“-каже отац Момо. -,,Он је свима дао слободну вољу а ми сами бирамо свој пут“. Отац Момчило је објаснио и зашто не треба вршити Свету тајну брака у току поста. Ко су ,,нишчи духом којих је Царство небеско“, објашњава нам отац Момчило. ,,Боље је да сами о себи немамо неко високо мишљење. Много је боље да нас хвали неко други него ми сами себе“- напомиње он. Одговоре на ова и још нека важна питања за духовни живот наћи ћете ако чујете духовне поуке оца Момчила Кривокапића у овој нашој емисији, коју топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора