Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'број'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 185 results

  1. Петнаестојулски, 1280. број новина Српске патријаршије Православље, читаоцима доноси актуелне осврте и реаговања на савремена дешавања, вести и прилоге из црквеног живота и друге пригодне текстове. Међу прилозима објављеним у последњем броју Православља значајно место заузимају Апел Патријарха Иринеја Председнику Турске, Саопштење Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори за јавност, као и Саопштење Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Православље прати и јубилеје наше помесне Цркве и њених архијереја: у овом броју читаоци ће наћи текстове поводом 50 година монашке и 30 година епископске службе Владике британско-скандинавског Доситеја (Мотике), те поводом 45 година монашке и 35 година епископске службе Владике банатског Никанора (Богуновића). Слободанка Грдинић је за овај број Православља разговарала са мати Јеленом (Станишић), игуманијом свештене обитељи манастира Ћелија Пиперска, а Славица Лазић са редитељом Милорадом Милинковићем. Поводом седамдесет година од упокојења Патријарха Гаврила (Дожића) (1950–2020) Православље читаоцима доноси чланак протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића. О двадесет година Хора „Кир Стефан Србин“ из Епархије канадске, одн. из Торонта, пишу Милан и Нада Димитријевић. Ђакон др Ивица Чаировић у рубрици о хришћанском наслеђу у европским музејима пише о хришћанским иконама у Музеју националне уметности Каталоније у Барселони, а библиотекар саветник Весна Петровић пише о десетом стручном скупу који је под називом „Манастири и библиотеке — чувари културне баштине“ одржан у манастиру Велика Ремета 29–30. јуна 2020. године. У овом броју нижу се и вести — о богослужењима и пријемима Његове Светости Патријарха српског Иринеја, о високом одликовању Епископу моравичком Антонију (из пера Митрополита волоколамског Илариона), Петровданском сабору у манастиру Грабовцу у Епархији будимској, промоцији књиге „Чуда Појаса Пресвете Богородице“, Ивањдан у Милешеви, Светој тајни Јелеосвећења у Саборном храму у Нишу, литургијском сабрању у манастиру Тресије... У рубрици „Свет књиге“ посвећеној новијим издањима налазе се текстови о књигама Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић — рецензија из пера академика Димитрија Стефановића, и Хиландар и Света Гора између мита и историје Александра Б. Лаковића — приказ из пера књижевника Љубише Ђидића. О духовном лику савременог пастира пише протојереј Бранислав Дикић, парох при Храму Св. Димитрија у Косовској Митровици, а о богословљу Карла Барта пише ђакон Божидар Васиљевић. Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић коментарише вест која стиже из Брисела, и пише о декларацији коју је донео Европски хришћански политички покрет (European Christian Political Movement), а која се тиче дискриминације Српске Православне Цркве у Црној Гори. Актуелан текст из овог броја је и прилог из пера историчара и новинара Данка Страхинића о цариградској Цркви Свете Софије која ипак постаје џамија — четврти по реду текст који се бави тематиком положаја хришћанске мањине у данашњој Турској из последњих неколико бројева Православља. Извор: Православље
  2. Првојулски број новина Српске патријаршије Православље, посвећен је молитвеном обележавању, културном, историјском, социјалном... контексту прославе Видовдана – Косовског завета, који је био и остао темељ српског идентитета кроз векове. Дубоко укорењен у националном бићу, Косовски завет је вековима надахњивао бројне српске уметнике, песнике и мислиоце. Због одлуке Светог кнеза Лазара и целог српског рода да бране отаџбину и Крст Часни, Косово је у српској државности, историји и вери сматрано светим местом, извориштем националног духа и јемцем етничких вредности. О томе говоре ауторски текстови ђакона др Ивице Чаировића, Марине Марић... као и вести из Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, Архиепископије београдско-карловачке, Епархије далматинске... Како се Видовдан обележавао широм епархија Српске Православне Цркве у веку за нама, можете читати у репринт–издању новина Српске патријаршије из 1989, које доносимо на средњим странама овог броја Православља... Даље следују текстови: Драгана Тадића који је разговарао са протосинђелом Методијем, игуманом манастира Светог Прохора Пчињског о величанственом јубилеју ове монашке богомоље – 950 година постојања овог манастира; др Ненада Божовића који пише о освештању бисте протојереја Радослава Грујића, великана српске историје, у Земун Пољу, на Видовдан овог лета Господњег; Славице Лазић која је разговарала са глумцем Виктором Савићем који између осталог каже: Без љубави према Творцу не постоји права љубав, те Данка Страхинића који бележи актуелну ситуацију у Турској, једној од држава у којој се одсликава проблематичан однос муслиманског и нехришћанског света према хришћанима и хришћанским светилиштима. О икони и благољепију као изразу наше вере и наше душе, у овом првом, јулском броју новина Српске патријаршије, пише презвитер др Дарко Стојановић, в. д. директор Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију... Извор: Православље
  3. Свети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 25. јуна 2020. године, најоштрије осуђује наставак прогона Цркве од стране актуелне црногорске власти, показаног кроз најновије привођење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на информативни разговор у Центар безбедности у Подгорици, где је на испитивању задржан пуних шест сати, као и кроз привођење једног броја свештенства и верног народа, уз сталне претње депортацијом оних свештенослужитеља који нису црногорски држављани. Црква у Црној Гори и њени епископи, свештенство и монаштво заједно са верним народом, брани своје светиње и потпуно оправдано, избегавајући сваку политизацију проблема, захтева неопходне измене и допуне спорног закона о слободи вероисповести. Свети Синод, по ко зна који пут, апелује на актуелну црногорску власт да престане са прогоном Цркве и свештенства и да поступи у складу са цивилизацијским нормама и препорукама свих званичних политичких и друштвених фактора из Европе и света, и на тај начин омогући и законом гарантује слободу вере и савести сваког појединца и грађанина Црне Горе. Најновије гоњење које држава спроводи против свеукупног бића Цркве у Црној Гори, злоупотребљавајући епидемију коронавируса и мере које су донете за њено сузбијање, могу довести само до још већих друштвених подела и трајно угрозити стабилност и мир не само у тој држави него и у читавом региону. Пружајући снажну братску подршку епископима, свештенству, монаштву и благочестивом и христољубивом народу да бране и одбране своје право да слободно исповедају своју веру, Свети Архијерејски Синод позива председника Црне Горе и владу Црне Горе да прекину прогон Цркве и своје будуће кораке прилагоде међународним правним нормама, посебно из области људских права и слободе вероисповести, и да на делу, а не само на речима, покажу да су део Европе и цивилизованог света уопште. Молимо се Богу да у Црној Гори завлада мир и братољубље међу свим њеним грађанима, без обзира на то које су вере, или нације, или политичког опредељења, а верни народ позивамо да, као и до сада, буде одговоран и достојанствен у одбрани светињâ и свог неотуђивог права на слободно исповедање вере. Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. У најновијем 1278 броју новина Српске патријаршије Православље од 15 јуна читајте: Детаљан хронолошки приказ догађаја у Митрополији црногорско-приморској који су се дешавали у периоду између два броја новина... Пишемо о традиционалној литији поводом славе града Бара, на Дан Св. Јована Владимира, о рушењу конака новог манастира посвећеног Светом Василију Острошком на Бриској гори код Улциња... доносимо беседу Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија са службе Божије из манастира Острог, покрај моштију Светог Василија Острошког Чудотворца, 10. јуна... и поруку Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори са свештенством и монаштвом Црне Горе од 11. јуна... У ауторском тексту под насловом: „НДХ, НДЦГ, разбојнички закон у Црној Гори и одговор верног народа“, др Александар Раковић, у Рубрици Поводи, између осталог каже: „Српски народ у Црној Гори је прогоњен од стране наших некадашњих сународника који су српски национални идентитет заменили конвертитским идентитетом нације црногорских сепаратиста. Реч је о правом апартхејду, суштинској сегрегацији у Ђукановићевој творевини која се лажно назива Црном Гором... На следећим странама Православља, следују текстови у којима пишемо о: четрдесет година на трону Епархије бањалучке Епископа Јефрема; комплетан транскрипт документарног филма, снимљеног поводом 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Патријарха српског Иринеја, ауторско дело протојереја-ставрофора Стојадина Павловића директора Патријаршијске управне канцеларије... Монахиња Макарија, игуманија манастира Соколица, за овај број новина сведочи о спасавању манастира Девич у јуна 1999. године; а протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић пише о јубилеју Православног богословског факултета – 100 година рада ове високошколске установе Српске Православне Цркве... Ђакон др Ивица Чаировић, доцент на Групи за Историју Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду за новине Српске патријаршије пише о Националном музеју историје и уметности Луксембурга... У Рубрици Кроз хришћански свет, Данко Страхинић, за петнаестојунски број Православља пише о политичким играма око статуса Свете Софије и износи конкретне чињенице, као то да је... 29. маја ове године организован богат музички програм са песмама посвећеним султану Мехмеду, али и турској победи на Галипољу 1915. године. Тог дана је упркос првобитним најавама да се то неће десити, на Ердоганово инсистирање, ипак у Светој Софији одржано читање куранске суре Ал-Фатх („Победa“) и молитве која је преношена на државној телевизији и путем интернета, док је турски председник путем видео-линкачитао турски превод те суре.... Извор: Православље
  5. У Православљу, новинама Српске патријаршије од 1. јуна ове године, највећу пажњу смо посветили последњим догађањима у Митрополији црногорско-приморској, тачније реаговањима на ескалирајуће односе између Српске Православне Цркве и режима у Црној Гори... Детаљније на: http://pravoslavlje.spc.rs/indexARH.php?ARHIVA=1277 Тако, на првим странама овог броја можете читати све о разговору поглавара СПЦ Патријарха српског Иринеја и Председника Србије тим поводом, у којем се, између осталог каже: У Црној Гори политика се меша у унутрашње уређење Цркве... Наиме, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је, после састанка са председником Александром Вучићем, рекао да је јасно да је план Мила Ђукановића да у Црној Гори више нема Српске Православне Цркве, нити српског православног народа. Председник Вучић је истакао да се у Црној Гори политика меша у унутрашње црквено уређење и суштински у духовне ствари и чак оснива и нову цркву! У Рубрици Из посебног угла, читајте изводе из беседе протојереја-ставрофора проф. др Милоша Весина, пароха ленсиншког и јужночикашког, који је, реагујући на утамничење Владике будимљанско-никшићког Јоаникија, након спонтано сабране световасилијевске литије у Никшићу, између осталог рекао: „Владика Јоаникије и његови свештеници нас поучише како се остаје Христов!“ Истим поводом, огласио се и свештеник др Живко Ј. Илић у тексту под насловом: „Страдање Владике Јоаникија за Христове истину и правду!“ А, на средњим странама овог првојунског броја читајте у Рубрици: Реч-две са... разговор са протопрезвитером др Николом Маројевићем, парохом никшићким и уредником листа Свевиђе, који је на празник Светог Василија Острошког неправедно приведен са својим епископом и сабраћом свештеницима.... Отац Никола из минута у минут, за Православље, препричава дешавања током мучног утамничења, именујући починиоце тог злодела и описујући своја осећања и каже: „Ако је нешто у овом хапшењу показало колика је наша спремност да слиједимо свијетли пут наших отаца Цркве онда је то да смо ми у име народа привођени и утамничени. Они нису хапсили нас појединачно, ми за њих и не постојимо. Они су оптужили Цркву Божију. Зато је њима била изузетно важно да ухапсе Владику Јоаникија, кад већ не могу Светог Василија, коме су иначе објавили рат, и предсједник и поједини политичари…“ Патријарашком Литургијом у Вазнесењској цркви, Град Београд је обележио своју славу - Вазнесење Господње. Спасовдан, слава која симболично указује на стално уздизање - вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости, ове године је обележен без традиционалне спасовданске литије улицама Белог града, због корона вируса, али је прослава имала величанствен и достојанствен молитвени и културни карактер. На следећим странама Православља пишемо о јубилеју Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. др Иринеја – У среду, 20. маја 2020, навршило се 30 година од хиротоније Преосвећеног Владике бачког. Наиме, на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, 1989, јеромонах Иринеј изабран је за Епископа моравичког, викара Патријарха српског, а потом је, после хиротоније у Пећкој Патријаршији, 20. маја 1990, изабран за Епископа бачког и устоличен у Новом Саду, децембра исте године... Овом тексту следује низ других од којих за ову најаву издвајамо и текст о великом јубилеју Епархије бихаћко-петровачке – Навршило се тридесет година откако је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, 19. маја 1990, на свом редовном засједању у Београду донио одлуку о оснивању Епархије бихаћко-петровачке, са сједиштем у Босанском Петровцу.... Посетите нову интернет страницу "Православља" на адреси: http://pravoslavlje.spc.rs Извор: Православље
  6. Предање Цркве нам сведочи да се Господ Исус Христос по Васкрсењу прво јавио својој Мајци, Марији Дјеви, иако то нигде није остало забележено у Јеванђељима. Разлог зашто то није записано је, како нам то древни тумачи објашњавају, да непријатељи хришћанства не би оспорили такво сведочанство Васкрсења као непоуздано, будући да потиче од мајке - (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Уредништво "Православног мисионара" је увек благодарно браћи и сестрама из Црне Горе на сарадњи! Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": Пастирска брига Цркве се пројављује и кроз "Православни мисионар" као званично мисионарско гласило! Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": Сваки нови број "Православног мисионара" је нова радост, ново подстицање на духовно узрастање! Пасхална радост употпуњена је новим 373. Бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај трећи број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „На путу за Емаусˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Хришћански живот подразумева непрестано хођење светотајинским и световрлинским путем који нас води ка вечној радости Царства небеског. Вођени овом истином у својим срцима опитно осетимо да хришћански етос подразумева непрестану Литургију, тј. непрестано налажење на путу за Емаус и препознавање Господа нашег у свим живоним сегментима, а најопитније у Литургији као центру нашег живота, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима. Новопрестављени Епископ ваљевски Г. Милутин, чија се фотографија налази на насловној страни овог броја, остаће нам истински пример хришћанске љубав, непоколебиве вере, поуздане наде, али и пример неуморног и постојаног хођења на путу за Емаус, истакао је катихета Бранислав Илић. САДРЖАЈ: *РЕЧ УРЕДНИКА: "Не гораше ли срце наше" *РЕЧ АРХИЈЕРЕЈА: Разговор са Његовим Преосвештенством Епископом бихаћко-петровачким Г. Сергијем (Карановићем): Литургија је наша спона са вјечношћу! *РЕЧ ПАСТИРА: Разговор са јеромонахом Макаријем (Имамовићем), игуманом свештене обитељи манастира Савина у Митрополији црногорско-приморској - Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! *ИЗ СВЕТООТАЧКЕ РИЗНИЦЕ: Свети Игнатије Брјанчанинов - Хришћански пастир и уметник хришћанин *МАТЕРИК: Света мученица Ермиона *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Пети Васељенски Сабор *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Свети Владика Николај - Зашто је он генерал? *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (II) ***ТЕМА БРОЈА:*** *Катихета Владимир Пекић: Пут ка препознавању *Протонамесник Александар Јевтић: Пут богопознања *Катихета Бранислав Илић: Евхаристија - непрекидни обед у Емаусу *Небојша Ћосовић (превод са руског језика): Прогледавање ученика у Емаусу *Др Ђорђе Вуковић: Српски ходочасници на путу за Емаус *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Пуача *СВЕТА ГОРА: Скит Светог Апостола Андреја Првозваног *СВЕТА ЗЕМЉА: Лавра Светог Саве Освећеног *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Магарац Повезан садржај: Евхаристија — непрекидни обед у Емаусу Игуман Макарије: Монаштво је најдубљи одговор љубави на Љубав! Епископ Сергије: Литургија је наша спона са вјечношћу! Извор: Православни мисионар
  7. У Православљу, новинама Српске патријаршије од 15. маја ове године, читајте: На средњим странама овога броја доносимо комплетан извештај о најновијим збивањима у Митрополији црногорско-приморској, тачније у епархијама СПЦ које својом територијом припадају Црној Гори... О прослави и обележавању Дана Светог Василија Острошког и васкрсавању душе народа.... Мучном хапшењу Владике Јоаникија и девет свештеника никшићког Саборног храма... О потреби да активирамо љубав према Богу и према другима, да појачамо солидарност, да се излечимо од себичности и обратимо Богу као заједничком родитељу, говорио је за овај број новина Његово Преосвештенство Владика милешевски Атанасије Ракита... На следећим странама пишемо о високом одликовању којим је Његово Преосвештенство Епископ славонски Г. Јован одликован, (Орденом Витеза од Ладина), за изузетан допринос очувању успомене на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац и очувању јеврејске културе. Орден му је доделио Центар за ладино културу „Моше Давид Гаон“ при Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Данко Страхинић, у тексту под насловом: „Да ли ће Црква Свете Софије поново бити џамија?“, пише о историјату величанствене Цркве Свете Софије, (Храм Свете премудрости Божије), Цариград, данас претворене у музеј Аја Софија. И тражи одговор на питање да ли ће више пута понављан притисак и захтев бројних исламских и националистичких партија који траје још од 1953. године, коначно бити довољно јак, и да ли ће успети у намери да се статус Аја Софије промени и врати у џамију? У Рубрици Поводи, др Милан Гулић ексклузивно за Православље пише о 25 година од операције „Бљесак“, и између осталог нас подсећа да је у култури сећања српског народа од 1995. године 1. мај добио сасвим ново значење. До тада је било укорењено празновање у природи у част Међународног празника рада и радничких протеста у Чикагу 1886, а од тада молитвено сећање на српски народ Западне Славоније, који је тога дана претрпео једно од својих највећих страдања... Парадоксалност наше вере чини супротности помирљивима (земље и неба, времена и вечности, смрти и живота) и немогуће могућим. У српској историји можда нема бољег сведочанства о овоме од празника Спаљивања моштију Светог Саве. Овај празник је слава Светосавског храма у Краљеву, о чему за новине Српске патријаршије пише протонамесник Александар Р. Јефтић. На следећим странама читајте о схи-монахињи мати Теодори, новоизабраној игуманији манастира Грачаница, која је у разговору са мр Давидом Јанићем говорила о свом животу, од ране младости, посвећеном Богу. Из овог броја издвајамо текст Епископ Атанасије: Потребно је да активирамо љубав према Богу и према другима! који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља". Извор: Православље
  8. Међународни научни часопис „Питања теологије“ објављује Државни универзитет Санкт Петербурга заједно са Богословским факултетом за постдипломске и докторске студије светих равноапостолних Ћирила и Методија. Сапредседавајући Уредништва часописа су митрополит волоколамски Иларион и ректор Универзитета Санкт Петербурга Н.М. Кропачев. Часопис излази четири пута годишње. Часопис, који је већ уврштен у многе руске и међународне базе података, као и у списак научних публикација на нивоу Цркве, објављује чланке на руском и енглеском језику у свим истраживачким областима теологије, одсека и дисциплина теолошког знања, које се баве научним истраживањима. Редакцијски савет и редакцијскиодбор сачињавају познати научници који представљају универзитетску науку, образовне структуре традиционалних вера и теолошку стручну заједницу, како руску тако и страну. Редакција часописа настоји да пружи стручну процену пристиглих научних материјала, као и подршку ауторима, посебно младим научницима. Први број часописа за 2020. годину отварају стручни радови: И.Р. Тантлевски (Државни универзитет у Санкт Петербургу), Џејмс Расел (Универзитет Харвард, Калифорнија, САД) и Сирил Асланов (Универзитет у Акс-Марсеју, Француска), који пружају детаљне интерпретације фрагмената библијског текста, постигнуте помоћу лингосемантичке и концептуалне анализе. Ове три студије јасно приказују методе и стил рада на пољу савремене библијске теологије. У потпуно другачијој методологији, чланак Л. Ф. Кациса (Руски државни хуманистички универзитет) посвећен је јеврејској теолошкој позадини руске књижевне авангарде. Експресивни фигуративни текст даје у неочекиваним распионима и познате личности руских песника, као и реаговање у мемоарима које су на њихово дело писали јидишом. Члан В.Ј. Бистрова (Државни универзитет у Санкт Петербургу) излаже кратку историју научног проучавања Кабале, изграђену у контексту размишљања о научном статусу теологије и могућности формирања теологије у Русији као пуноправне академске дисциплине. С том судијом се делимично преплиће рад Р. В.Светлова (Руски државни педагошки универзитет А.И. Херзена, Санкт Петербург) о рационалној теологији Филона Александријског. У наредном слободном избору теолошких студија објављују се три чланака који су по садржини и стилу веома удаљени један од другог и показују ширину поља теолошког истраживања. Ј.А. Снисаренко (Државни универзитет у Санкт Петербургу) изложио је детаљну статистичку анализу положаја теологије на савременим страним универзитетима. И.И. Јевлампијев (Државни универзитет у Санкт Петербургу) пажљиво је испитао концепт слободе у философији Лева Шестова, не само у традиционалном теолошком и философском контексту, већ и у контексту савремене науке. Чланак Е. И. Коростиченка (Институт за философију Руске академије наука) упознаје руског читаоца са таквим феноменом који је код нас практично непознат као што је слободоумни религијски покрет у Немачкој. Број је употпуњен, већ према традицији, рубриком рецензија. Члан уредништва часописа А.И. Кирлежев (ОЦАД) разговара са познатим руским стручњаком за философију религије С.А. Коначевим (Руски државни хуманистички универзитет) о његовој новој књизи „Бог после Бога: путеви постметафизичког мишљења“ (Москва 2019). Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. У првомајском броју Православља, новина Српске Патријаршије читајте: Патријарх српски Иринеј за дневне новине Блиц у ексклузивном васкршњем интервјуу каже: „Страх је велики и оправдан“, и говори о опасном времену у коме живимо, литијама у Црној Гори, Косову и борби са невидљивим непријатељем... Читајте о молитвеном сећању на 75. годишњицу пробоја Јасеновца: Преосвећени Епископ пакрачко-славонски Г. Јован служио је помен у Јасеновцу, 22. априла 2020. године Господње, на дан молитвеног сећања на 75. годишњицу пробоја Јасеновачких логораша... Обележен је дан сећања на жртве усташког злочина у Доњој Градини – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини... In memoriam – Јован Мирковић (1. новембар 1943. - 25. април 2020.): Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића истраживачу библијског српског страдања у НДХ... Васкршња Литургија у Храму Светог Саве на Врачару – Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је на Васкрс, 19. априла 2020. године, у поноћ, Свету Архијерејску Литургију у крипти Храма Светог Саве на Врачару, уз директан пренос ТВ „Храм“, као и пренос на првом програму РТС... У Рубрици Човекољубље читајте о свим активностима Верског добротворног старатељства у ванредној ситуацији... Протојереј Владан Симић за новине Српске Патријаршије пише, у тексту под насловом: „Мрачне душе“, о лажним патриотама, мрачним душама медијски поробљене Србије који све више разјапљују своје чељусти и крвожедно насрћу на Цркву Божју, њене епископе, свештенство и народ... Проф. др Ксенија Кончаревић у тексту под насловом: „Основе социјалне концепције Руске Православне Цркве“ говори о оријентиру за дилеме модерног времена... У Рубрици Свет књиге, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић доноси приказ књиге Прота Владан Ковачевић, изашлу из пера протођакона др Љубомира Ранковића, а јереј др Никола М. Гаврић представља књигу ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, Државна хералдика у служби формирања нових идентитета: државни символи, као елемент религијске и националне самобитности.... Извор: Православље
  10. Петнаестоаприлски број Православља, новина Српске Патријаршије почиње Васкршњом посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни васкршњи поздрав:– ХРИСТОС ВАСКРСЕ!, коју потписују наши молитвеници пред Васкрслим Господом – Првојерарх Српске Цркве, Архиепископ пећки Митрополит београдско-карловачки Патријарх српски ИРИНЕЈ и сви архијереји наше Свете Цркве. У новом броју Православља 1274, од 15. априла 2020. године читајте и: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода у којем се, између осталог,каже: Са своје седнице, одржане, 13. априла текуће године, Свети Архијерејски Синод СПЦ се обратио државном врху Републике Србије са предлогом и молбом да у погледу забране кретања услед пандемије вируса корона одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да узму учешћа на јутрењу и Литургији на свој највећи празник. Са исте седнице упућени су изрази братске љубави и солидарности Митрополиту црногорско-приморском Г. Амфилохију и огорчења због поступака власти Црне Горе према њему. На следећим странама у Рубрици Актуелно, читајте текст под насловом: „Привођење Митрополита Амфилохија и свештеника је још један у низу атака на нашу Цркву“, у којем се детаљно пише о поступку црногорске полиције која је 12. априла 2020, на велики православни празник Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету Архијерејску Литургију служио у манастиру Златица, као и свештенике који су му саслуживали: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, свештеника Леку Вујисића, ђакона Ивана Црногорчевића и комплетно свештенство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. „Овај свет лежи у злу које тријумфује у свету, у људима, а да би се ослободили тога и онога што Господ допушта - да појачамо своје молитве, пост и све што нас Богу приближава и од греха удаљава“, рекао је Патријарх српски Иринеј после Свете Литургије Пређеосвећених дарова коју је служио у среду, 18. марта у Цркви Светог Саве на Врачару. О активностима и богослужењима Првојерарха српског читајте у тексту под насловом: „Да Васкрс дочекамо у мањем страху него што смо данас“... „Епархија бачка приложила два милиона за борбу против короне“ – Председник Покрајинске владе Игор Мировић саопштио је, 3. априла 2020, да је на рачун који је отворен пре неколико дана с циљем да се финансијски помогне здравственим радницима у Војводини, до сада приспело 30 милиона динара, а да је један од највећих дародаваца Епархија бачка Српске Православне Цркве која је приложила два милиона динара. То је наменски новац који ће бити упућен здравственим радницима у Војводини према јавним критеријумима које буде утврдио Секретаријат за здравство.... Епископ тимочки Иларион био је гост Радија „Светигора“. Преосвећени је говорио о значају монаштва и послушања у хришћанском етосу; о животу у Епархији тимочкој, као и о другим важним темама у погледу хришћанског живота и делања.... О свему томе читајте у тексту под називом: „Дискриминаторни закон – будилник народу Светог Саве и Светог Симеона!“... Првојерарх српски Патријарх Иринеј началствовао је 11. aприла 2020. године, на Лазареву суботу, Светом Архијерејском Литургијом у манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду. Саслуживао је Преосвећени Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Патријарха српског. Патријарх Иринеј примио је поводом крсне славе бројне честитке, о чему можете читати у најновијем броју новина Српске Патријаршије... За овај број Православља говорио је и ректор Цетињске богословије протојереј – ставрофор Гојко Перовић и између осталог констатовао: „Неко је ових дана лијепо примјетио… овом покољењу хришћана, поред све редовности у молитви и поред пуних храмова, недостајало је оне потресности и неизвјесности коју су имали апостоли приликом Господњег страдања, па и први хришћани послије њих. И хвала Богу, ако је ово што се сад збива највеће искушење које је пред нама. Што каже наш народ „Не било нам веће муке“ – а ово ће проћи сигурно...“ До следећег броја новина, Редакција Православља упућује свим читаоцима, сарадницима честитку уз радосни васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! ХРИСТОС ВАСКРСЕ, РАДОСТ ДОНЕСЕ! Извор: Православље
  11. У данима када се кроз Васкршњи пост припремамо за прослављање сверадосног празника Васкрсења Христовог, светлост дана пред очима читалачке публике дочекао је и нови број часописа Жички благовесник. Новонастала ситуација, проузрокована проблем око вируса корона, учинила је да овај број буде додатно важан као мисионарски начин да се са верним народом буде у свим околностима. Управо са том намером га је 1919. и покренуо Свети Николај Охридски и Жички, желећи да народу измученом вишегодишњим ратом пружи утеху и наду за дане који су уследили. Стога, на првим страницама доносимо текст Светог Николаја. Он нам на себи својствен начин, погледом човека који је „видео Бога“ и даље сезао до познања дубина тајне постојања човека и света, објашњава значај Васкрса. Сликовито нам описује као је светом текла апостолска проповед, која се „није састојала у томе, шта је Исус из Назарета учио, но шта је се с тим Исусом случило“. Протонамесник Александар Р. Јевтић нам актуализује важност догађаја Васкрсења, као начина за објашњење аутентичне слободе (чак и од смрти). Обзиром на све већи број видова зависности, и последица који они носе за човечанство, реч Цркве о слободи постаје све насушнија и неопходнија. О теми радости, која је нераскидиво повезана са празником Победе живота над смрти, пише нам ђакон др Ђорђе Петровић. Он анализира антрополошки феномен радости, сагледавајући га даље кроз догађаје домостроја спасења које је извршио Богочовек. Протојереј-ставрофор Милић Драговић је све нас поставио пред огледало десет Божијих заповести, које нас уче основима човечности. Новозаветно искуство нас кроз пост и празнике учи да људе видимо очима Божијим. Зато прота Милић поручује: „Драги пријатељи, пред нама је још један Васкрс. То је још једна прилика да се преобразимо на боље. То је шанса за нас како нас смрт не би пресрела неспремне и такве нас извела пред Бога, где бисмо могли чути те тешке речи: „Идите од мене јер вас не познајем.“ Сваки нови дан је нова шанса, нова нада, нова радост, а Васкрс је дан над данима, Празник над Празницима. Хвала Богу што смо још живи и што смо дочекали Васкрс. Христос Васкрсе! Заиста Васкрсе!“ Јереј др Слободан Јаковљевић детаљним прегледом историјског развоја богослужбеног поретка Цркве, упознаје читаоце са развојним фазама истог. Постојање парохијског и монашког типика (разлике и историја утицаја), историја типика на тлу Палестине и на тлу Византије, студитска и друге редакције типика, чине део сложеног задатка који је пред собом имао Свети Сава када се опредељивао за организацију богослужбеног живота српских манастира и новоуспостављене српске архиепископије. Његов задатак није био лак, али је пројавио величину и далековидост коју је имао. Различитост типика није доживљавао као проблем, већ као изазов и богатство којим је требало украсити богослужење у црквама и манастирима свога отачаства. Вероучитељ Милош Живановић нас упознаје са ликом и делом проте Живојина Алексића, првог уредника часописа Жички благовесник (тада под именом Преглед Цркве Епархије Жичке). Овај вредни и угледни чачански прота био је један од свештеника са простора наше Епархије, који су са великим бројем наших сународника прошли тешко искуство заточеништа у Нежидеру. Његова сећања и духовне рефлексије имају изузетну важност за историју Цркве и народа. Вероучитељ Милорад Васиљевић пише о дивном лику преподобномученика Харитона (Лукића) и његовој мученичкој смрти. Страдање које је претрпео након што је 15. јуна 1999. киндапован од стране шиптарских терориста, овенчало га је венцем мучеништва а нама даривало још једног смелог молитвеника пред престолом Божијим за род православни. Стару мудрост да се најслађе смеје онај ко се последњи смеје, можемо тумачити и у светлу Васкрсења Христовог као победе над смрћу. Управо зато нам и у овом броју протонамесник Дејан Марковић на Страници православног хумора поново даје прилику да се осмехнемо. Казивање протојереја-ставрофора Мирослава Јаковљевића у рубрици Парохијске приче нас подсећа да је гатање вид пријатељства са ђаволом који се свакоме сурово освети. Управо о томе говори случај који у тексту на упечатљив начин описује шта се десило са једним гатаром. Др Драган Хамовић нам доноси текст „Свети Сава у оптици модерних српских песника“. Наводећи примере истакнутих српских песника, подсећа: „Наслеђе није само оно што смо напросто наследили од прошлости. Традиција, њен опсег и облик, проистиче из нашег односа према прошлости. Тај однос се гради у форми приче, култа, усмене предаје. Тај процес је активан, усмерен. Ми стварамо своју прошлост, а од нас зависи да ли ће бити утемељена, потпуна или мањкава, модификована или фалсификована.“ Протојереј-ставрофор Љубинко Костић пише о књизи „Богословија Светог Саве 1836-2016“, која је штампана у издању Богословије Светог Саве у Београду са благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја, а резултат је саборног труда монаха Игнатија (Марковића) и ученика Богословије Светог Саве. Пред читаоце износи бројне личности и догађаје који су обележили време кроз које је Богословија пролазила до данас. У другом делу књиге налазе се говори и беседе о светосавским прославама: др Никодима Милаша, архимандрита Фирмилијана, архимандрита Илариона Весића, проф. Атанасија Поповића, протосинђела Доментијана, проте Стевана Димитријевића, јеромонаха др Николаја Велимировића/Светог Николаја Охридског и Жичког, ученика београдске Богословије/, ректора архимандрита Кирила, Епископа горњокарловачког Симеона и других. Ту су и цртице из живота Светосавске Богословије и са поклоничких путовања, као и матурских прослава, са сликама паноа генерација свршених богослова. Марко Трајковић, докторанд на ПБФ-у Универзитета у Београду, наставља да нас и у овом броју упознаје са стањем Верске наставе у Србији између два светска рата. Подаци које нам доноси, имају изузетну важност за сагледавање појединих околности око Верске наставе које су актуелне и у овом времену. О Гимназији у Врњачкој Бањи, њеном историјату и знаменитостима, пише врњачки ђакон Саво Величковић. Миа Павловић, ученица 7. разреда ОШ „Живан Маричић“ из Жиче, поделила је са нама своје стихове из песме „Свети Сава осам векова са нама“. Часопис се закључује Летописом богослужења Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, који нам доноси протођакон Александар М. Грујовић, Епископов пратилац у канонским посетама широм наше Епархије. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Епархија жичка
  12. Епископ бачки Иринеј: Порука у време пандемије корона вируса; Еписко стобијски Давид: Охридска Архиепископија сједињује различите народе у Саборности Цркве; Проф. др Зоран Ранковић, декан ПБФ УБ: ПБФ је под духовним и канонским окриљем СПЦ. Званична саопштења Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелне ситуације у нашој земљи. Уснуо у Господу Епископ ваљевски Милутин. Са великом тугом и вером у васкрсење у Царству небеском обавештавамо јавност да се у ноћи, 30. марта 2020. године, два часа након поноћи, у КБЦ „Драгиша Мишовић“ у Београду, упокојио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, после краће болести изазване корона вирусом. Нека му Господ подари Царство небеско и вечан покој! Митрополит Порфирије о земљотресу у Загребу – Никада једно искушење не долази само. У овом тренуту када се читав свет хвата у коштац са корона вирусом, Загреб је доживео и земљотрес. Колико је мени до сада познато нема пострадалих међу нашим верницима, али свакако постоје велика оштећења на зградама које поседује наша Митрополија, изјавио је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Епархија сремска, као и друге епархије СПЦ, у овим данима великих искушења помаже верни народ: Средствима Епархијског правног одбора и Епархије сремске набављен је материјал за маске које су као свој прилог бесплатно сашиле раднице фирме „Вантекс ДОО“ из Шида. Први део заштитних маски који је до сада направљен, поделили су свештеници у Храму Светог оца Николаја у Шиду. Пре 16 година, 17. марта 2004, догодило се највеће етничко насиље над Србима и неалбанским становништвом, од стране екстремних Албанаца на Косову и Метохији, које је уследило после уласка међународних војних и цивилних снага. У три дана насиља прекинути су многи животи и уништен је велики део српског културног наслеђа на КиМ. Преосвећени Владика Теодосије, служећи парастос погинулима у мартовском погрому, у манастиру Грачаница, је рекао: 17. марта нанета је рана нашем бићу!, и истакао да Божија благодет делује тамо где верни страдају, а да је једини пут, пут Христа! НАТО агресија на СРЈ 1999. године – Дана 24. марта 2020, навршила се 21 година од агресије НАТО снага на Савезну Републику Југославију, у којој је за 78 дана погинуло између 1.200 и 3.000 људи. Митрополија дабробосанска се брине о старијима — Православни центар за младе Митрополије дабробосанске „Свети Петар Сарајевски“ са благословом Митрополита дабробосанског Хризостома покренуо је акцију за помоћ лицима којима је забрањено цјелодневну кретање. Велика акција Верског добротворног старатељства: У складу са мисијом Српске Православне Цркве, у овом веома тешком тренутку за све становнике Србије и света уопште, проистеклом услед деловања злоћудног корона вируса, Верско добротворно старатељство Архиепископије броградско-карловачке, покренуло је низ акција којима помаже најугроженије породице и појединце у Архиепископији и у другим епархијама Српске Православне Цркве. У Рубрици Из посебног угла, читајте текст протојереја-ставрофора Василија Томића под насловом: Хришћанима и горе предстоји. Поводом осамдесет година заједнице у Тезеу — јединственом месту молитве и созерцања, Срећко Петровић пише о предавању које је, 16. марта 2020. године, одржао брат Ришар у парохијском дому Храма Светог Саве у Београду, говорећи о историји, духовности и мисији овог међухришћанског места молитве, сусрета и дружења. Из овог броја издвајамо текст Епископ бачки др Иринеј: Порука у време пандемије корона вируса који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" Извор: Православље
  13. Пред читаоцима је нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (Бр. 1272. 15. Март 2020), а у наведеном новом броју, читајте: Званично Саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелне ситуације са корона вирусом у нашој земљи, као и извештај са најновијег састанка Његове Светости Патријарха српског Иринеја и председника Републике Србије, одржаног истим поводом у Палати „Србија“. Поводом тридесет и девет година од спаљивања Пећке Патријаршије, читајте текст Милене Марковић, у којем је мати Февронија, тадашња игуманија Пећке Патријаршије, као сведок века причала... О непознатим догађајима из живота светиње и свом монашком путу... О Албанцима који су подметнули пожар... О ултиматуму Албанаца који су од мати тражили да потпише да су се саме запалиле... Академија СПЦ за уметност и консервацију приређује, по благослову Патријарха Иринеја, сваке године изложбу у сећање на Погром 2004. године над српским народом на Косову и Метохији – „Да се не заборави“. Тако ће и ове године, на шеснаестогодишњицу Погрома, изложба бити отворена 17. марта 2020. у парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару, о чему пише презвитер Дарко Стојановић. Протођакон др Јован Аничић, координатор Просветног одбора Епархије источноамеричке разговарао је са Његовом Светошћу Патријархом српским Иринејем после успешно одржаног црквеног Сабора јединства и слоге на Флориди. Разговор у целини можете прочитати у тексту под насловом: Истина ће на крају превладати... Говорећи за Православље, у тексту под насловом „Крст носити нама је суђено“, о актуелним збивањима у Црној Гори Митрополит црногорско-приморски између осталог каже: „Не би било паметно да Влада почне са примјеном овог закона, у сред свенародног протеста, али ми смо спремни и опрезни. Нажалост, предсједник државе је толико неразуман да себе и своју власт поистовјећује са државом, везујући ово безакоње са њеном прошлошћу или опстанком. Објавио је рат Богу и Његовој Цркви. Но, народ, наши правници и људи у црквеним општинама будно прате шта се дешава по мјесним катастрима и судовима. Власт неће моћи да примјени одредбе овог закона...“ А, о Крстоносном ходу српског народа у Црној Гори — Не дамо светиње!, говори и протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, свештеник и професор на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи. У најновијем, петнаестомартовском броју новина Српске патријаршије можете прочитати и јединствене утиске које је, боравећи недавно у Подгорици, на Светосимеоновској литији, понео са собом Митрополит загребачко-љубљански Порфирије: Утисак је јединствен и непоновљив. Заједно са десетинама хиљада људи, из једне душе и једног гласа смо Бога молили – Светог Саву, Светог Симеона Мироточивог и све свете Немањиће призивали, ходали поносно улицама Подгорице... Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац и сарадник Музеја жртава геноцида у овом броју Православља доноси извештај са седнице Одбора за Јасеновац у Владичанском двору Епархије будимљанско-никшићке, која је крајем прошле године одржана у Никшићу. У Рубрици Из посебног угла — актуелно, читајте текст Вирус „Корона“ – између вјере и маловјерја који преносимо са сајта Епархије бихаћко петровачке... као и беседу Митрополита месогејског Николаја Хаџиниколауа: Пандемија грипа и Свето причешће... На интернет страници "Православља" доступан је текст Патријарх Иринеј на истоку САД-а: Истина ће на крају превладати Извор: Православље
  14. Децембра месеца прошле године у вечност се преселио Старац Јефрем Филотејски и Аризонски, велики подвижник, апостол Америке. Овај човек светог живота ће остати упамћен као опитник умног делања и мисионар коме су молитва и богослужење били основни метод мисије. Својим ликом и делом је стално подсећао на молитвени темељ хришћанског живота. Објашњавајући уметност и плодове умно-срдачне молитве, у својој књизи под називом Очинске поуке, блажени Старац наводи и дар богословља који „происходи и проистиче са божанског извора“. Које су основне карактеристике тог дара? - (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радио Светигори: Православни мисионар је уз Вас - НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ! Катихета Бранислав Илић на Радио Беседи: Православни мисионар - укрепљење у данима Великог поста! Почетак свете и Велике четрдесетнице поткрепљен је новим 372. Бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај други број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Богословље као исцелитељска наукаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска) и „Беседаˮ (Епархија бачка), упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Након посебне молитвено-поучне припреме кроз припремне недеље, и кроз прихватање одређених духовно-врлинских ступњева, закорачили смо на сигуран пут, на пут четрдестодневног подвига и поста. Овај свештени период је прилика да, поред молитве и поста, духовно обогатимо себе читајући квалитетну литературу међу којом се налази овај број „Православног мисионараˮ. Почев од надахнутог уредничког уводника, преко изузетних разговорâ са духовницима и пастирима наше Цркве, до сведочанстава живота у парохијама, нашим читаоцима овај број ће бити велике помоћи да се добрим подвигом подвизавају, духовно напредују и да у радости дочекају Празник над празницима, истакао је члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима. САДРЖАЈ: *РЕЧ УРЕДНИКА: Исцељујућа моћ православног богословља *РЕЧ ПАСТИРА: Разговор са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом свештене обитељи манастира Ћелије у Епархији шумадијској - Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу! *МАТЕРИК: Света Тавита, жена коју је васкрсао Апостол Петар *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Четврти Васељенски Сабор *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Jелен *ЦРКВЕНИ ЖИВОТ: Небоземна радост и торжественост Пасхалног богослужења *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Јеванђелски морал, дарвинистички морал и „подизање свести“ (I) ***ТЕМА БРОЈА:*** *Катиехта Владимир Пекић: Реч која исцељује *Протонамесник Александар Јевтић: Богословље у потрази за изгубљеном целовитошћу *Разговор са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким (Митрополија црногорско-приморска): Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом *Виктор Вицановић: Истина ће вас ослободити *Презвитер Живко Илић: Теолошки одговор на вјерски фундаментализам *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Не узимај узалуд имена Господа својега *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Мишљеновић из Борова *СВЕДОЧАНСТВО: Божићни Васкрс народа *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Светог Симеона Богопримца у Катамону *СВЕТА ГОРА: Скит Светог Јована Крститеља – Продром *ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ: Нека сведочанства о времену и лику Светог Рафаила Банатског *ПАРОХИЈАНИ: Парохија цркве Вазнесења Господњег у Кучеву *ПАРОХИЈАНИ: Из Бешке у Срему *МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Семе вечног живота Повезан садржај: Интервју са презвитером Слободаном Лукићем, парохом црмничким - Богословље као мјесто заједничарења и сусрета са Богом! Интервју са јеромонахом Доситејем (Радивојевићем), игуманом манастира Ћелије код Лајковца - Циљ нам је да се у овом животу уподобимо Богу! Извор: Православни мисионар
  15. Аманско братско сабрање православних предстојатеља и делегата – Поводом иницијативе за дијалог и помирење коју је у новембру 2019. најавила Јерусалимска Патријаршија и Патријарх Теофило III, а на позив Патријарха Теофила, Патријарх српски Иринеј, са посланством СПЦ, боравио је, 25. и 26. фебруара 2020, на братском сабрању предстојатеља помесних Православних Цркава у Аману, Хашемитска Краљевина Јордан. Ово је историјски тренутак у Црној Гори када никакво оклевање није допуштено – каже академик Коста Чавошки у ексклузивном разговору за новине Српске патријаршије и између осталог констатује: „Мило Ђукановић је, иначе, већ почео да примењује силу, која ће се по свој прилици непрестано увећавати. Највећа сила ће, међутим, бити употребљена када, после промене записа у катастру, црногорска власт науми да запоседне Цетињски манастир, манастир у Острогу и друге највеће светиње. На ту силу мора се одговорити свим расположивим средствима...“ Не заборавимо да је Литургија централни догађај у животу Православних хришћана, јер се ту догађа обожење човека! – рекао је Преосвећени Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Марко у разговору са катихетом Браниславом Илићем, одговарајући на питања о црквеном животу у области којом духовно управља у повереној му Епархији која је саставни део Охридске Архиепископије СПЦ. Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, допутовао је 17. фебруара 2020. у Београд. У току дводневне посете, високи гост се два пута сусрео са Првојерархом Српске Православне Цркве, Патријархом Иринејем и архијерејима наше помесне Цркве, представио своју најновију књигу „У шта верују православни хришћани“ и одржао изузетно запажено предавање на ПБФУБ на тему: „Православно богослужење као школа богословља и богомислија“. О свему детаљно читајте у најновијем првомартовском броју Православља. У славу Божију и на радост свих, 22. фебруара 2020. у туманској светој обитељи, древном, поклоничком манастиру који чува мошти Светих Зосима и Јакова, на најлепши начин завршено је обележавање великог јубилеја - 630. година постојања ове светиње, посетом и служењем Српског Патријарха Иринеја. О још једном великом јубилеју пишемо у овом броју новина – 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског... О најновијим догађањима у Босни и Херцеговини читајте у тексту под насловом: „Срби у Федерацији БиХ сведени на ниво статистичке грешке“. На петом годишњем Сабору Тузлака у Бијељини, Преосвећени Владика Фотије је, између осталог, рекао: „Срба је у Федерацији безначајан број, али је за нас значајно да је наша историја тамо, да су наше светиње тамо и велика имовина. Српска Православна Црква само у Тузли има више од 30 објеката које ћемо потраживати и ми то нећемо оставити – музеје, иконе, културно благо које морамо очувати!“ Епископ Атанасије из Светосавске Херцеговине пише за Православље о професору хелио-физике, др Емануилу Саррису, редовном члану Атинске Академије наука, који је на дан Св. Јована Златоуста (по новом), уочи празника Светог Саве Српског (по старом), примио свештенички чин у манастиру Пентели крај Атине од Митрополита врилијског Пантелејмона. Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у последњих неколико година организовао је већи број конференција, колоквијума и семинара. Неки од ових скупова посебно су интересантни за домаћу црквено-богословску јавност, попут два скупа која су на поменутом Институту одржана током фебруара 2020. године. О њима детаљније читајте у најновијем броју новина Српске патријаршије, из пера Срећка Петровића.... СВИМА ЧИТАОЦИМА И САРАДНИЦИМА ПРАВОСЛАВЉА, НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, ЖЕЛИМО БЛАГОСЛОВЕН ПОЧЕТАК ВЕЛИКОГ ПОСТА! (Редакција) Извор: Православље
  16. Што се тиче "родитеља број 1" и "родитеља број 2". Док сам ја председник, тога код нас неће бити, биће тата и мама....
  17. У новом броју Православља од 15. фебруара 2020, највећа пажња је, као и у претходним бројевима, посвећена дешавањима у Црној Гори, те тако већ на првим странама преносимо у целини интервју Митрополита Амфилохија за часопис Време... Молебани, литије, протести којима се све више придружују и припадници других народности и других вера су све бројнији и већи... Више хиљада грађана из свих крајева Косова и Метохије 29. јануара ове године се окупило у литији у Косовској Митровици... У Аранђеловцу је одржана литија за подршку српским светињама у Црној Гори — Неколико хиљада грађана Аранђеловца се 1. фебруара окупило на Тргу у центру града. Скуп је започет извођењем „Небеске Литургије“ Светог Владике Николаја Велимировића... Преко 25 хиљада Пљевљака је рекло НЕ отимању имовине Српске Православне Цркве. Литија која је у Пљевљима одржана 2. фебруара по 17. пут... Била је то вероватно најбројнија литија од свих претходних. У цркви Свете Петке молебан је служио Владика милешевски Атанасије са свештенством пљеваљског намесништва Српске Православне Цркве... У недељу, 9. фебруара, верни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија које су се током дана сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови.... Била је то свенародна литија каква се не памти у том крају... Величанствена литија деце Светог Василија слила се истога дана, 9. Фебруара, и у Требиње... „Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је те вечери пред хиљадама људи, свештеник Слободан Радојевић. У Епархији ваљевској прва литија уприличена је на Богојављење у Бањи Врујци. Молитвена помињања братског народа нису изостала ни у једном храму нити једног дана. Молебан и саборна литија у знак подршке верном народу Црне Горе и Косова и Метохије окупила је, 9. фебруара више хиљада верника у Ваљеву. Те вечери у овај град су дошли и ученици и наставници Богословије „Св. Кирило и Методије“ из Призрена. Преко видео–бима окупљенима се „придружио“ и обратио Митрополит црногорско–приморски Амфилохије који је рекао: „Јако је важно да Ваљево устане и проговори у миру у достојанству. Важно је да проговоре Св. Владика Николај и Отац Јустин који заједно пред престолом Божијим са Св. Василијем и Петром Цетињским нас данас подржавају. Славни боговидац Његош стоји на Ловћену, рони сузе и чуди се ко је тај који би да ствара неку ’Цркву’ у Црној Гори?“ Потом су се на исти начин Ваљевцима обратили Владика аустралијско-новозеландски Силуан и архимандрит Методије, игуман српске царске лавре манастира Хиландар. Петнаестофебруарски број Православља је посветио велику пажњу и предстојећем празнику, Сретењу Господњем. Владика бачки др Иринеј је једном приликом рекао: „У празнику Сретења пројављена је тајна сједињења божанства и човечанства у личности Христовој, а кроз Њега, кроз тело Његово, кроз Цркву и сједињење свега људскога рода и све творевине Божије са Богом!“ Епископ шумадијски Јован је беседио: „Сваки човек има своје сретење са Богом уколико живи свим својим срцем, својом душом, својом мишљу, својим ишчекивањем и жељом да се сретне са Христом!“ Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. У историји српског народа овај је датум нарочито значајан... У овом броју новина Српске патријаршије доносимо и текст презвитера Дарка Стојановића који нам најављује прославу тридесетогодишњице рада Академије СПЦ за уметности и консервацију... Катихета Бранислав Илић је за Православље разговарао са Његовим Преосвештенством Епископом полошко-кумановским Јоакимом, у тексту под насловом: „Само се васпитањем Господњим деца изграђују у праве људе који знају Божански циљ живота!“ О седмом годишњем симпосиону „Теологија у јавној сфери“, који је одржан у Требињу од 6–9. фебруара 2020. године, пише ђакон Бранислав Рајковић.... Извор: Православље
  18. У Православљу, новинама Српске патријаршије од 1. фебруара 2020, највећа пажња посвећена је прослављању празника Светога Саве првог српског архиепископа, као и дешавањима у Митрополији црногорско-приморској, епархијама: будимљанско-никшићкој и милешевској, тачније у Црној Гори. Спорни закон о слободи вероисповести, који је крајем прошле године усвојила црногорска скупштина, изазвао је снажну реакцију наше помесне Православне Цркве и вернога народа који у величанственом броју мирним литијама, молебанима и протестима скреће пажњу широке јавности Региона и света на недемократски, нецивилизацијски и нечовечни закон уперен против Српске Православне Цркве и њених светиња у Црној Гори. У овом броју читајте и интегрални текст интервјуа Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија који је у разговору за дневне новине „Новости“, говорио о положају СПЦ у Црној Гори, односу Срба и Хрвата и могућности превазилажења ратних траума и сећања у Хрватској, обављању архијерејске дужности у већинској римокатоличкој средини, односу наше Цркве са Васељенском патријаршијом после њеног неканонског мешања у устројство Православне Цркве у Украјини... У тексту под насловом: „Нови Београд и Земун уз браћу у Црној Гори“, читајте како је на хиљаде житеља Новог Београда и Земуна са својим Патријархом у величанственој литији пружило молитвену подршку СПЦ и народу у Црној Гори. Православље преноси и Светосавску беседу Епископа диоклијског Методија, изговорену 26. јануара 2019. г. у навечерје празника Светог Саве на централној Светосавској академији Митрополије црногорско-приморске, у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици – Немањином граду. Поводом обележавања 78 година од Новосадске рације доносимо извештај са молитвеног догађаја код споменика Породица, где су се окупили представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, представници амбасада Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и многобројни народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се с тугом у срцу сећају невино страдалих жртава. У молитвеном ходу за одбрану светиња, а против насилно усвојеног Закона 23. јануара 2020. Беранци су се окупили, као и претходних вечери, у импозантном броју. И о овом дешавању у првофебруарском броју Православља читајте комплетан извештај, као и беседу Владике будимљанско-никшићког Јоаникија изречену том приликом. У четвртак, 23. јануара 2020, сви православни житељи Пљеваља били су у литији под слоганом „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом!“ Била је то 14. По реду узастопна литија коју је предводио Епископ милешевски Атанасије. Ове године СПЦ обележава велике јубилеје Његове Светости Патријарха српског Иринеја: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском. У Патријаршијском двору у Београду 22. јануара 2020. године обележени су јубилеји Првојерарха српског мултимедијалним двочасовним програмом. Том приликом представљена је фотомонографија у 10 томова у којима је сабрано 15 хиљада фотографија о активностима Патријарха Иринеја током протеклих 10 година које је провео на трону Светог Саве. Приказан је и једночасовни документарни филм Патријарх српски Иринеј. Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије. У Рубрици: Свети Сава Српски: задати Отац, даровани Брат, читајте о прославама Светог Саве у Далмацији, Милвокију, Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама широм Српске Православне Цркве. Извор: Православље
  19. Ових дана смо, путем средстава јавног информисања, сазнали да је чувени амерички рок- музичар Џон Бон Џови отворио трећи по реду ресторан у САД у коме ће сиротиња моћи бесплатно да се храни. Назив ресторана је веома занимљив – Soul Kitchen – што има преносно значење, зависно од контекста, али би у буквалном преводу значило „Кухиња (од) душе“ или „Кухиња за душу“. Поменути ресторан опстаје од донација и добровољног рада волонтерâ, а уз то, ко год има добру вољу, може оставити 20 долара за подршку његовом раду. Гест америчког певача је, у времену које је прожето грамзивошћу и лихварством, попут града што на гори стоји (уп. Мт 5, 14) и аутентично сведочанство једног дубоко људског става. – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и народ Цркве Божје у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": У имену Божијем је суд и правда! У попразничним данима који одишу благодатном топлином, радошћу и љубављу празника Богојављења, васколику пуноћу наше свете Цркве обрадовао је нови јануарско-фебруарски 371. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај први број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Социјално старање Црквеˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска) и „Беседаˮ (Епархија бачка), упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. У оквиру представљања овог изузетног броја посебно је истакнут значај харитативног служења Српске Православне Цркве које је препознато као са-литургијско служење. Представљени су сви текстови, интервјуи и остали садржаји који употпуњују и обогаћују овај 371. број мисионарског гласила. Будући да је свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори суочен са великим тешкоћама и искушењима, гостујући на таласима васељенског радија „Светигораˮ катихета Бранислав је нагласио: „Уређивачки одбор „Православног мисионараˮ је молитвено уз свештенство и верни народ Српске Православне Цркве у Црној Гори, остајемо у молитвеним мислима са Вама и узносимо молитве Троједином Богу, да љубављу својом уклони овај мрачни облак који се надвио над благословеним крајевима Црне Гореˮ, истакао је члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима. САДРЖАЈ: РЕЧ УРЕДНИКА: Од људи племенитих људима потребитим СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Свети Јован Златоуст – тумачење молитве „Оче нашˮ РЕЧ ПАСТИРА: Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем) – У имену Божијем је суд и правда! БЕСЕДА: Беседа на празник Светог Апостола и Јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског МАТЕРИК: Света Ана ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Трећи Васељенски Сабор У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Да ли је новоатеизам „нашминкани“ пантеизам? ТЕМА БРОЈА: Катиехта Владимир Пекић: Да ли је сиротиња и „Богу тешкаˮ? Интервју са јерејем Владимиром Марковићем: Цркви је потребна једна кровна организација социјалног старања! Фредерика де Грааф: Моји корени су сада у Русији! Разговор са Фредериком Де Грааф, неговатељицом тешких болесника: Провера живота болом! Др Ђорђе Вуковић: Социјално старање према Студеничком типику Светога Саве! ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Попов ДУХОВНЕ ПОУКЕ: Валаамски схиигуман o абортусима - „Идеш у пакао? Хоћеш и мене са собом да повучеш...?“ СВЕТА ЗЕМЉА: Храм Свете Марије Магдалине у Гетсиманији СВЕТА ГОРА: Манастир Светог Пантелејмона МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Давање је израз онога што смо Повезан садржај: Интервју са јеромонахом Петром (Драгојловићем), игуманом манастира Пиносава: У имену Божијем је суд и правда! Извор: Православни мисионар
  20. Крајем децембра 2019. године из штампе је изашла 3. свеска часописа Теолошки погледи за 2019. годину. На укупно 320 страна нови број овог часописа (који излази од 1968. године) читаоцима доноси радове домаћих аутора, преводе светоотачких текстова, осврте и приказе нових издања. Ово је тридесет и прва свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта – од године оснивања часописа (1968), те носи ознаку годишта LII. Нови број домаћег версконаучног часописа ће у продаји бити доступан после Божића, а могуће га је поручити преко службе за претплату – (+381) 11 30-25-103, 30-25-113, pretplata@spc.rs / pretplataspc@gmail.com, као и преко уредништва – teoloski.pogledi@spc.rs / teoloskipogledi@gmail.com. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LII (2019), број 3): [Св. Роман Слаткопојац,] „Смиренога Романа Кондак о Самарјанки“ (превела проф. др Весна О. Марковић), стр. 521–544; др Љиљана Јовановић, „Грчки превод јеврејских светих списа“, стр. 545–554; проф. др Богдан Лубардић, „‘Лазаре, изађи напоље!’: Eгзегетичкo-oмилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46“, стр. 555–578; монахиња Фива Савковић, „Песник као тумач Писма: библијске алузије у поезији Т. С. Елиота“, стр. 579–600 презвитер доц. др Александар Ђаковац, „Ко су били Терапеути у Vita Contemplativa Филона Александријског?“, стр. 601–618; Милош Мишковић, „Однос папа (Адријана I и Лава III) и Карла Великог – питање примата“, стр. 619–638; протојереј проф. др Радомир В. Поповић, „Прва беседа најсветијег Фотија архиепископа Цариграда поводом напада Руса“, стр. 639–660; ђакон доц. др Ивица Чаировић, „Јубилеј Monumenta Germaniae Historica (1819–2019) – едиције извора за историју Западне Европе у средњем веку“, стр. 661–676; Срећко Петровић, „Прилог познавању делатности Николаја Велимировића: преписка са Робертом Гардинером“, стр. 677–710; презвитер доц. др Зоран Деврња, „Римокатоличка Црква и људска права“, стр. 711–736; јеромонах Петар Богдановић, „Физичка активност и предање Цркве: Прилог иницијативи да се у богословије уведе редован предмет физичког васпитања“, стр. 763–778; Љиљана Башић, „Сведочанства некролога“, стр. 779–800; Горан Раденковић, „Светосавље у стваралаштву Светог владике Николаја Велимировића“, стр. 801–804; Марија Живковић, „Мисионарска, интелектуална и културна делатност великодостојника Римокатоличке Цркве“, стр. 805–810; Душан Митровић, „Улрих Луц, Матејева прича о Исусу“, стр. 810–815. На страницама са Упутством ауторима (стр. 820–830) уредништво доноси и важну информацију за будуће ауторе – да ће од 2020. године навођење референци и литературе у прилозима за часопис Теолошки погледи бити усклађено са Чикаго стилом (Chicago Manual of Style), 16. или новије издање – било у скраћеном облику (аутор–датум стил) било у пуном облику (са фуснотама). Ажурирано Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 52 године: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Из уредништва Извор: Инфо-служба СПЦ
  21. Једна од типичних бољки од којих пати човек лишен смисла и смисленог животног циља је немир. Унутрашњи немир је, парадоксално, у наше време најчешће прекривен пријатном спољашњошћу, поготово када је реч о пословној и јавној сфери. Но то није једини парадокс – приметимо да се у вокабулару светских политичких врхушки реч „мир“ свакодневно помиње, док истовремено ратни сукоби пламте на свим странама света. Изгледа да се посебно у наше време испуњава псаламски стих, спеван пре три хиљаде година, који каже: С ближњима мирно говоре, а у срцу им је рат (Пс 27, 3), као и реч пророка Јеремије, који упозорава: Лече ране кћери народа мога овлаш, говорећи: Мир, мир; а мира нема. (Јер 6, 14; 8, 11) – (извод из уредничког уводника) Катихета Бранислав Илић на Васељенском Радију "Светигора" о 370. броју "Православног мисионара": Уређивачки одбор званичног мисионарског гласила СПЦ је молитвено уз нашу браћу и сестре у Црној Гори! Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу" о 370. броју "Православног мисионара": Читајући званично мисионарско гласило СПЦ обогатићемо се новим духовним искуством! У данима када се усрдно и молитвено припремамо за празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, из штампе је изашао новембарско-децембарски 370. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај последњи овогодишњи број посвећен је теми „Блажени миротворциˮ. И овај број је своје заслужено место нашао у црквеним медијима, те је тако у програму радијâ Беседа (Епархије бачке) и Светигора (Митрополије црногорско-приморске), катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора мисионарског гласила Српске Православне Цркве задужен за односе са медијима, представио садржај овог 370. броја. У оквиру представљен пажња је посвећена свим текстовима који чине, заиста, право богатство и духовну храну. Центарлни сегмент био је уреднички уводник који рекапитулира целокупан садржај овог и сваког претходног броја „Православног мисионараˮ. На крају представљања овог новембарско-децембарског 370. броја катихета Бранислав је у име уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, као и у своје лично име, честитао престојећи празник Рождества Оваплоћеног Логоса Божјег Господа нашег Исуса Христа, упутивши следеће речи: "Нека свима буде радостан и благословен предстојећи свети Дан Христовог рождества. У Њему се рађамо и препорађамо, у Њему постајемо људи, богољуди, и добијамо свој истински и непролазни смисао. И тако осећамо и громогласно говоримо: Са нама је Бог, нека разумеју сви народи! Мир Божји – Христос се роди!" САДРЖАЈ Реч уредника: Три степена миротворства Материк: Зашто другог дана Божића прослављамо Пресвету Богородицу Приче читалаца Мисионара: Топла Божићна прича Реч пастира: За чиме ћемо жалити? Историја хришћанства: Други Васељенски Сабор Црквени живот: Катихета Бранислав Илић – Свето Писмо и Литургија Беседа: Ђакон Милош Виленица – Недеља петнаеста по Духовима Бисери Светоотачке књижевности: Појам „лепотаˮ и „лепоˮ у делу Светог Климента Александријског У дијалогу са атеизмом: Новоатеизам ТЕМА БРОЈА Катихета Владимир Пекић: Мир у свету Протонамесник Александар Јевтић: О миротворцима Патријарх српски Павле: Праштање и мирење, уместо саможивог једноумља и похвале Др Ђорђе Вуковић: Свети Сава и помирење браће Српска традиција и обичаји: Ко сачува искру у камену, тај ће опет ватру наложити – Школа гусала „Сандићˮ Српска традиција о обичаји: Житије Патријарха Павла Интервју: Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама - Љубав и одговорност Српске Цркве! Света земља: Спасо-вазнесенски манастир на Маслинској гори Света гора: Манастир Есфигмен Сећање: Протопрезвитер-ставрофор хаџи Илија М. Ђурић Хришћанска књижевност: Књижевни трагови Храмови: Храм Светог Преображења Господњег на Умци Хришћанска књижевност: Небеско платно Сведочанство: Диван је Бог у Светима својим Милосрђе: „Иди, па и ти чини такоˮ (Лк. 10. 25-37) Мисионарски излог: Уоћи Божића Повезан садржај: Свето Писмо и Литургија Интервју са историчаром Мирославом Илићем, помоћником покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама: Љубав и одговорност Српске Цркве! Извор: Православни мисионар
  22. У очекивању радосног празника Рођења Бесмртног Бога међу нама смртнима, светлост дана и сусрет са очима читалаца дочекао је нови број часописа Жички благовесник. Заједно са Светим Николајем Охридским и Жичким на првим страницама путујемо кроз време сусрећући тројицу источних мудраца на путу поклоњења Богомладенцу Христу. Речи Златоустог проповедника из рода нашега помажу нам да осетимо и разумемо догађај који је најављиван од пророкâ, а потом, пре више од две хиљаде година у скромној витлејемској пећини остварен нас ради и нашега спасења. Чувајући од заборава догађај прославе великог јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, преносимо и текстове који су забележили најважније тренутке прославе чији смо домаћин, као Епархија жичка, имали част да будемо. У тексту посвећеном руској миграцији и Српској Православној Цркви у периоду 1920-1940. протојереј-ставрофор Љубинко Костић је издвојио неколико личности које су свака на свој начин и у различитим областима стваралаштва обогатиле нашу Помесну Цркву дометима оствареним на просторима величанствене царске Русије. Податак да је ревносни јеромонах Митрофан Романов, сродник царске породице, био у овом периоду на дубовској парохији у селу Гокчаници, потресно је сведочанство како је у овом свету све неизвесно и крхко. Подсећања ради и опомене, преносимо текст „О Македонији и Македонцима“. Према запажању чувеног швајцарског форензичара и осведоченог српског пријатеља Арчибалда Рајса, све величанствене победе српског војника прокоцкане су недостојанственим и корумпираним држањем српских политичара. Тако је било и са Македонијом. Слободан Чкребо нас кроз стихове упознаје за ликом и делом Епископа шабачког Максима (1839-1842), који је био из рода Чкреба са територије села Вранеша код Врњачке Бање. Простори наше данашње Епархије били су у саставу шабачке Епархије, па тако овај трагично страдали српски Владика заслужује пажњу да га се сетимо и о њему нешто научимо. Ту је и текст посвећен схватању Ериха Фрома о љубави према самом себи као основу здравог личног и друштвеног живота. Често несхваћена и погрешно тумачена, ова тема заслужује посебно време за промишљање. Овде је томе значајно допринео и труд аутора текста. Доносимо и наставак текста Џима Фореста о Митрополиту Антонију (Блуму), у преводу ђакона Стефана Милошевског. Следи увек радо читана Страница православног хумора, по избору протонамесника Дејана Марковића. Трудом протојереја Светолика Марковића, читаоци овога пута имају прилику да се у рубрици Интервју упознају са Милованом Данојлићем. Овај познати песник, родом са простора наше Епархије, на искрен и веома трезвен начин одговара на многа питања која је са не мањом пажњом и важношћу сачинио прота љишки. Драган Хамовић нас у рубрици Лирски благовесник води кроз стваралаштво Растка Петровића. Истичући различите фазе стваралаштва, издваја везаност за православне корене који су као духовно откривење Петровића инспирисали док је боравио на просторима Македоније, некадашње Старе Србије. О томе најбоље сведоче редови из текста „Божићна звона кроз векове“: „Неколико стотина манастира средњег века, представљају нешто од најлепшег, најзаноснијег и најпривлачнијег, чиме се одликује ова земља, коју с нараштаја на нараштај својом називамо. Провести неколико недеља под њиховим сводовима, тумачити себи једну по једну њихову икону […] Ето то значи понова научити корачати, дисати, осетити велико плавило неба над собом, и мирне младе шуме близу својих ноздрва.“ У рубрици Веронаука, Марко Трајковић, докторанд ПБФ у Београду, нам приближава време између два светска рата и положај Веронауке у Краљевини Југославији у том периоду. Разлике, али и сличности, са којима се данас суочава одржавање Веронауке у школама широм Републике Србије могу бити од користи за шире сагледавање и извлачење поука, као и корисних смерница за будућност. Текст се овде не завршава, већ представља увод који ће бити настављен у идућим бројевима часописа. Вероучитељ Милан Милутиновић пише о успесима наших вероучитеља на фестивалу Креф. Вероучитељ Дарко Главоњић нас упознаје са радом Основне школе „Иво Андрић“ из Прањана, са издвојеним одељењима у неколико села рудничког краја. Овде се могу пронаћи сведочанства која упућују на чињеницу да је просвета код Срба нераскидиво, па чак и у новијој историји 19. века, везана за нашу Свету Цркву у њене вредне свештенике. О акредитованом стручном семинару који је за вероучитеље одржан у Краљеву пише вероучитељ Филип Зеленовић. Протођакон Александар М. Грујовић у рубрици Летопис богослужења прати богослужбене активности Епископа жичког Г. др Јустина. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа Извор: Епархија жичка
  23. У Православљу, новинама Српске патријаршије, од 15. децембра 2019. године читајте: У новој Рубрици: Српске Светиње Косова и Метохије, текст о Пећкој Патријаршији, који преносимо из књиге: Задужбине Косова и Метохије – Споменици и знамења српског народа, у издању Епархије рашко-призренске. У интервјуу за „Новости“, доктор теологије Владика Антоније Пантелић, декан Филозофско-богословског факултета на Руском православном Универзитету, старешина Подворја СПЦ у Москви, говори о стању у Православној Цркви и каже: „ Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија...“ Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија дечански монаси су, после разорног земљотреса који се десио 26. новембра ове године, однели прву пошиљку хуманитарне помоћи и новчане прилоге за угрожени народ у Албанији... О томе читајте детаљније у тексту под насловом: „Дечански монаси за угрожене у Албанији“. Стефан Радојковић, историчар Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода СПЦ, за овај број Православља пише о јавној расправи о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, и потреби успостављања институционалне културе сећања и истраживања нашег страдања у Другом светском рату... Професор др Биљана Самарџић је, у разговору са нашом сарадницом, Сањом Пановић, говорила о горажданским књигама– драгуљима српске средњовековне историје и традиције, а поводом обележавања пет стотина година Горажданске штампарије на Палама и недавно завршеног научног скупа, одржаног тим поводом – „Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе“... Поводом 10 година од упокојења Патријарха Павла, доносимо његов аутобиографски текст из 1996. године под насловом – Једини је Бог који ће судити свачијем делу. Весна Петровић пише о библиотекама фрушкогорских манастира и њиховим скривеним драгоценостима. У овом броју нам доноси причу о библиотеци „Синесије Живановић“ која се налази у манастиру Раковац. У Рубрици Из посебног угла, Марко Делић, докторанд Универзитета у Тибингену, пише о опонентима Петера Хандкеа, у тексту под насловом: Аутономија књижевног дела – литерарна мерила Томаса Асхојера... Социолог Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије за петнаестодецембарски број Православља пише о радним, тј. нерадним недељама, поводом првих иницијатива за увођење недеље као нерадног дана, подсећајући нас на библијски стих: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“! Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић у Рубрици Свет књиге, доноси детаљан приказ новог издања Светог Архијерејског Синода СПЦ: Црква – Календар Српске Православне Патријаршије за преступну 2020. годину. Са конференције „Савремена читања Великог инквизитора” – Достојевски, извештај и фотографије нам доноси Данко Страхинић. У овом броју позивамо и на изложбу: Духовно и културно благо манастира Студенице – древност, постојаност, савременост. САНУ и манастир Студеница кроз заједнички пројекат дају свој јединствен прилог обележавању осам векова аутокефалности СПЦ... И позивамо све који су у могућности да дођу на велики црквено-народни Сабор, 21. децембра у Никшићу, који ће отпочети Светом Архијерејском Литургијом у 9 часова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.... Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Извор: Православље
  24. У новом број Православља, новина Српске патријаршије, од 1. децембра 2019. године читајте: У оквиру обележавања осам векова аутокефалије СПЦ свечана и молитвена догађања у трима епархијама наше помесне Цркве: у Епархији пакрачко-славонској, горњокарловачкој и нишкој. Првојерарх српски је осветио обновљени, 270 година стар храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту блаженопочившег Патријарха Павла у Славонији, у Епархији горњокарловачкој свечано и молитвено су прослављени и јубилеји на Сушаку и Ријеци – на празник Обновљења храма Св. великомученика и победоносца Георгија,16. новембра, Владика Герасим је началствовао Светом Евхаристијом у Светогеoргијевском храму на Сушаку, прославивши и 80 година од завршетка градње и освећења овог храма. У Епархији нишкој Првојерарх српски је началствовао божанском Литургијом у Саборном храму Силаска Св. Духа на апостоле, којом је молитвено прослављен велики јубилеј Ниша и Епископије нишке – двеста година постојања Саборног храма Сабора Св. Архангела у Нишу. Том приликом Његова Светост је беседио: „По Божјем промислу наша генерација је имала прилику да учествује у његовој обнови, да прослави овај велики јубилеј и упише се на странице летописа нишке Саборне цркве заједно са нашим светим и хвале достојним прецима. Прослављајући овај велики јубилеј узносимо молитве и похвале нашим светим прецима који су живели и радили, подвизавали се и страдали за своју веру, своју Цркву и свој народ. Благодаримо нашој Светој Православној Цркви што нас је отхранила и очувала, за све што нам је дала и што је чинила за нас у протеклих осам векова.“ Од догађаја из живота Цркве бележимо – У манастиру Високи Дечани бденијем и Светом Архијерејском Литургијом 24. новембра свечано је прослављена ктиторска слава – Свети великомученик краљ Стефан Дечански, која ће ове године остати упамћена по нарочито великом броју поклоника (око 3000), који су заједно са братством манастира поделили радост празника. Бденијем је началствовао Архиепископ берлински и немачки Марко (Руска Загранична Православна Црква) у молитвеном присуству Епископа бихаћко-петровачког Сергија и рашко-призренског Теодосија. Патријарх Павле је био Божји човек, каже протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, присећајући се у свом исцрпном разговору за Радио Глас Епархије нишке, познанства и суживота са блаженопочившим Патријархом Павлом, а који преносимо на средњим странама овог броја новина Српске патријаршије, обележавајући десетогодишњицу од упокојења овог светог, у српском народу, омиљеног човека. Аутобиографски текст Патријарха српског Павла из 1996. године под насловом: Без осуда, отворено, очински, доносимо одмах после разговора са протом Тимотијевићем. На следећим странама читајте: Један од највећих дана у историји Војводине и један од највећих у историји српског народа и Србије је дан присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији. Тим поводом 25. новембра је одржана Свечана академија поводом обележавања 101. годишњице: Присаједињење – други век у Српском народном позоришту у Новом Саду. Архиепископ катарски Макарије упутио је драматичан апел и позив свим Црквама са молбом – да се окупе у Светој Земљи и тако зауставе поделе у православном свету. Текст преносимо у целости. У организацији Студентског клуба Правног факултета Универзитета у Београду, 25. новембра 2019. пред неколико стотина присутних одржана је трибина под називом „Положај Срба у Црној Гори“. Мишљења и дискусије о овој горућој теми са овог еминентног скупа за Православље донео је Данко Страхинић. Новембра ове године додељена су почасна одликовања трима архијерејима Српске Православне Цркве, Епископу бачком Иринеју, Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију. Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Уредништво Православља свим читаоцима и сарадницима новина Српске Патријаршије жели благословен почетак Божићног поста! Извор: Православље
  25. Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва. Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика. Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...